Jump to content

Poslednji Utisci iz Emigracije


mrd

Recommended Posts

O, znam kako ti (vam) je. Ali, nadam se da ste se lepo proveli dok je bila s vama. 
Baš nešto ovih dana razmišljam o tome, toj razdaljini od najdražih. I moje dete bilo daleko, pa onda malo blizu mene, pa sad još i dalje ode…Ali svesna sam da oni biraju što je najbolje za njih, a da ja mogu da sednem na avion i posetim i vice versa. Juče se sestri vratilo njeno dete, ona presrećna. Dobro, biće s njom par dana pa na uni, ali bar je tu kod nje na 30tak milja. Ne volim mnogo putovanja avionom, a sad moram da se spremam, polako otkačinjem sve zadatke pred put. Kad sam donela odluku, kupila kartu, spremna sam bila da možda moram da otkažem, a sad kad pričam s mamom i ona srećna, jedva čeka, postaje mi jasno da ne smem da odustanem.

 

  • Like 2
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Angelia said:

Ispratila klinca danas, dva dana pakovanja I seljenja. Bila sam sva operation mom. I onda kad sam ga ostavila plakala ko dete u kolima sama. I nakon sat-dva zove, kaze zaboravio sam neke stvari, I opet ucutim osecaj da je otisao, I nosim sta mu treba.

Par dana I bice ok. Kako ste prihvatili odlazak?

 

Cistim kucu sada, I njegovu sobu, I nemam pojma zasto mi kuca deluje prazna. Znam da se ne vraca.

 

Znam da sam se povremenovo radovala slobodi, ali nije isto 

Sad sam unazad čitala postove, prvo videla Albertov. 
Na starom forumu sam pisala o ovome, kao brižna mama, otišle smo zajedno 10 dana pre početka nastave. Hotel u Rittenhouse Square,  hodanje uzduž i popreko, kupovina svega potrebnog za sobicu na kampusu, useljenje sa hiljadu ostalih, radost, uzbudjenje. Došlo vreme da odem, ostavim je, ali zadovoljna da sam videla svojim očima i da sam upoznala i druge mlade u njenom hodniku. Njoj je zapao single room, ja srećna što povrh svega ne mora da se brine kako bi se složila sa cimerkom. Sada već drugačije razmišljam o tome…I naravno da sam plakala u rental kolima, na aerodromu, u avionu….

Drži se ❤️

  • Like 2
  • Love 1
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, ControlFreak said:

Sad sam unazad čitala postove, prvo videla Albertov. 
Na starom forumu sam pisala o ovome, kao brižna mama, otišle smo zajedno 10 dana pre početka nastave. Hotel u Rittenhouse Square,  hodanje uzduž i popreko, kupovina svega potrebnog za sobicu na kampusu, useljenje sa hiljadu ostalih, radost, uzbudjenje. Došlo vreme da odem, ostavim je, ali zadovoljna da sam videla svojim očima i da sam upoznala i druge mlade u njenom hodniku. Njoj je zapao single room, ja srećna što povrh svega ne mora da se brine kako bi se složila sa cimerkom. Sada već drugačije razmišljam o tome…I naravno da sam plakala u rental kolima, na aerodromu, u avionu….

Drži se ❤️

Nemam pojma zasto sam tako emotivna, racionalno znam da je to dobro za njega. Ali uporno vidim onog petogodisnjaka koji od nervoze samo duva, jer suzdrzava suze kad je prvi dan krenuo u skolu u UK, ni jezik nije znao. Nekako odjednom kao da se detinjstvo zavrsilo.

Jasno mi je i da je to potreba roditelja da zastiti. Kaze jutros prva noc je bila ok, samo ga bole ledja jer je krevet tvrd :classic_smile: a ja odma pocela da razmisljam kako da mu nadjem mattress topper :classic_biggrin:

A valjda i razumevanje da sam od sada deo njegovog zivota kad me u njega pusti, a ne zato sto mu trebam. Znam kako treba da razmisljam, ali mi je jasno da emocije ne kontrolisemo, samo ponasanje.

Samo mi treba par dana da se naviknem, i procesuiram.

 

  • Like 5
Link to comment
Share on other sites

To što pominješ za madrac, tako ja instiktivno ( u glavi već otišla u prodavnicu i kupila sve što bi im olakšalo život), ali promenila sam se sada, malo drugačije to radim, ne onako sa insistiranjem ili bez da ih pitam. Doduše, sad mi lagano kažu, hvala, mama, nije potrebno. 

Naravno, sve te razumem i shvatam. I biće ta promena dobra i za njega i za tebe, nova etapa vašeg odnosa, drugačija, posebna, sve do neke druge...i tako redom...puno uspeha mu želim. I ako neke ocene ne budu mami po volji, opusti se, it will be ok 🙂.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

13 hours ago, Angelia said:

Ispratila klinca danas, dva dana pakovanja I seljenja. Bila sam sva operation mom. I onda kad sam ga ostavila plakala ko dete u kolima sama. I nakon sat-dva zove, kaze zaboravio sam neke stvari, I opet ucutim osecaj da je otisao, I nosim sta mu treba.

Par dana I bice ok. Kako ste prihvatili odlazak?

 

Cistim kucu sada, I njegovu sobu, I nemam pojma zasto mi kuca deluje prazna. Znam da se ne vraca.

 

Znam da sam se povremenovo radovala slobodi, ali nije isto 

 

Koliko je daleko otisao?

 

Ja sam sa tim zavrsio, ali interesantno je reci da sam sada blizi sa njima nego kada su zivjeli sa mnom.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, ControlFreak said:

To što pominješ za madrac, tako ja instiktivno ( u glavi već otišla u prodavnicu i kupila sve što bi im olakšalo život), ali promenila sam se sada, malo drugačije to radim, ne onako sa insistiranjem ili bez da ih pitam. Doduše, sad mi lagano kažu, hvala, mama, nije potrebno. 

Naravno, sve te razumem i shvatam. I biće ta promena dobra i za njega i za tebe, nova etapa vašeg odnosa, drugačija, posebna, sve do neke druge...i tako redom...puno uspeha mu želim. I ako neke ocene ne budu mami po volji, opusti se, it will be ok 🙂.

Zaustavila sam se za madrac - skontala sam gde mi misle idu, i precutala.

Mama nema zahteva za ocene, ozbiljno. Taj deo volim kad su dobre zato sto njemu prija. 

1 hour ago, Amigo said:

 

Koliko je daleko otisao?

 

Ja sam sa tim zavrsio, ali interesantno je reci da sam sada blizi sa njima nego kada su zivjeli sa mnom.

Ma tu mi je pred vratima :classic_biggrin: nije moja emotivnost povezana sa daljinom, nego prosto sam cin. 

Ono jedna etapa zivota se zavrsava, i emotivno sam bila nespremna, evo ceo dan mi se cini da silazi iz svoje sobe... 

Sve ja radim po PSu, uopste ne smaram. To ja sama sa sobom razmisljam, i verujem da ce nam mozda i poboljsati odnose. 

Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Angelia said:

Zaustavila sam se za madrac - skontala sam gde mi misle idu, i precutala.

Mama nema zahteva za ocene, ozbiljno. Taj deo volim kad su dobre zato sto njemu prija. 

Ma tu mi je pred vratima :classic_biggrin: nije moja emotivnost povezana sa daljinom, nego prosto sam cin. 

Ono jedna etapa zivota se zavrsava, i emotivno sam bila nespremna, evo ceo dan mi se cini da silazi iz svoje sobe... 

Sve ja radim po PSu, uopste ne smaram. To ja sama sa sobom razmisljam, i verujem da ce nam mozda i poboljsati odnose. 

Verujem da ne smarate, jednostavno - to je prva faza fizickog odvajanja koja roditelju zna da bude bas teska, mnogo je pitanja na koja ce tek protok vremena da da odgovor. Moja greska je sto sam, dok su odrastali devedesetih, na njih oboje projektovala svoje (opravdane) strahove o zivotu u tadashnjem Bg gde su studirali: vreme "kasikara"koje eksplodiraju po ulicama, protesti, policija koja prvo bije pa posle trazi licnu kartu, svega je bilo i nisam prestajala da brinem, da savetujem......tako sam dobila reputaciju plasjive, uvek zabrinute majke kojoj se ne prica o problemima, koju treba stedeti. 

Ako ista mogu i smem da preporucim roditeljima koji sada prolaze kroz ovu fazu roditeljstva, odvajanja od dece, to je: ne projektujte svoju sliku sveta na njih, oni i odlaze da bi upoznali svet kojem mi, roditelji, zapravo vise i ne pripadamo sustinski. Sta mozete da uradite jos za svoje dete? Da zivite svoj zivot,  da rastete i menjate se shodno svojim potrebama, da vam bude dobro na svaki nacin jer, i oni brinu za nas. Mislite o tome.  

Edited by Pletilja
  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

48 minutes ago, Pletilja said:

Verujem da ne smarate, jednostavno - to je prva faza fizickog odvajanja koja roditelju zna da bude bas teska, mnogo je pitanja na koja ce tek protok vremena da da odgovor. Moja greska je sto sam, dok su odrastali devedesetih, na njih oboje projektovala svoje (opravdane) strahove o zivotu u tadashnjem Bg gde su studirali: vreme "kasikara"koje eksplodiraju po ulicama, protesti, policija koja prvo bije pa posle trazi licnu kartu, svega je bilo i nisam prestajala da brinem, da savetujem......tako sam dobila reputaciju plasjive, uvek zabrinute majke kojoj se ne prica o problemima, koju treba stedeti. 

Ako ista mogu i smem da preporucim roditeljima koji sada prolaze kroz ovu fazu roditeljstva, odvajanja od dece, to je: ne projektujte svoju sliku sveta na njih, oni i odlaze da bi upoznali svet kojem mi, roditelji, zapravo vise i ne pripadamo sustinski. Sta mozete da uradite jos za svoje dete? Da zivite svoj zivot,  da rastete i menjate se shodno svojim potrebama, da vam bude dobro na svaki nacin jer, i oni brinu za nas. Mislite o tome.  

Ah ovo je interesatno. On se preselio na kampus, i ja znam jako dobro te ulice. Sa tri strane je kampus okruzen jako losim delovima grada, prosto receno gheto. Ja naravno u prvom odlasku upozoravam, ne izlazi sa teritorije kampusa, jako je lose (i moj burazer mu rekao isto, rekao mu ako ti neko predlozi da idete van kampusa posalji mi poruku gde da ti kazem da li je bezbedno). I naravno reakcija je eyeroll i mama, sve je ok, bicu bezbedan.

Sticajem okolnosti odemo da pokupimo jos neke stvarcice, i GPS kako samo zna tacno kroz gheto...i on gleda i kaze mama, mislim da smo izasli iz kampusa, sta je ovo? Ovo je strasno, sto stajes na crveno svetlo?:classic_biggrin: Objasnim da moram, ali da nikako ne izlazi ka tom delom grada, i da cu mu pokazati kako da izbegne prolazak.

Nije to projekcija, to je cinjenicno stanje. Ali eto posrecilo mi se da je bas video, i nije rekao da preterujem, prethodno se nije susreo sa takvim delovima grada.

 

Danas sam dobila neuobicajen broj poruka od njega :classic_smile: i sve je ok, ja sam samo pitala kako mu je prosao dan.

 

I ja pocinjem da vidim dobre strane novog zivota, rekao mi je da nema prodavnice koja prodaje njegov omiljeni caj, i nisam otrcala da ga snadbem istim :classic_biggrin:

Ucimo, svaki novi dan za sebe.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Ah ovo je interesatno. On se preselio na kampus, i ja znam jako dobro te ulice. Sa tri strane je kampus okruzen jako losim delovima grada, prosto receno gheto. Ja naravno u prvom odlasku upozoravam, ne izlazi sa teritorije kampusa, jako je lose (i moj burazer mu rekao isto, rekao mu ako ti neko predlozi da idete van kampusa posalji mi poruku gde da ti kazem da li je bezbedno). I naravno reakcija je eyeroll i mama, sve je ok, bicu bezbedan.
Sticajem okolnosti odemo da pokupimo jos neke stvarcice, i GPS kako samo zna tacno kroz gheto...i on gleda i kaze mama, mislim da smo izasli iz kampusa, sta je ovo? Ovo je strasno, sto stajes na crveno svetlo?:classic_biggrin: Objasnim da moram, ali da nikako ne izlazi ka tom delom grada, i da cu mu pokazati kako da izbegne prolazak.
Nije to projekcija, to je cinjenicno stanje. Ali eto posrecilo mi se da je bas video, i nije rekao da preterujem, prethodno se nije susreo sa takvim delovima grada.
 
Danas sam dobila neuobicajen broj poruka od njega :classic_smile: i sve je ok, ja sam samo pitala kako mu je prosao dan.
 
I ja pocinjem da vidim dobre strane novog zivota, rekao mi je da nema prodavnice koja prodaje njegov omiljeni caj, i nisam otrcala da ga snadbem istim :classic_biggrin:
Ucimo, svaki novi dan za sebe.
Nije ovo nama prvi put, malecka je otišla sa 17 godina da odmaturiše na high school, bila je u Americi 10 meseci neprekidno, tada u porodici. Sada je u nekom Cooperative Housing, već je stigla, sve je ok, starija je, snalažljivija. A i u dobrom kraju je, Santa Monica je, nije Inglewood.[emoji16]

Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

4 hours ago, alberto.ascari said:

Nije ovo nama prvi put, malecka je otišla sa 17 godina da odmaturiše na high school, bila je u Americi 10 meseci neprekidno, tada u porodici. Sada je u nekom Cooperative Housing, već je stigla, sve je ok, starija je, snalažljivija. A i u dobrom kraju je, Santa Monica je, nije Inglewood.emoji16.png

Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk
 

Ona beše dobra u trčanju ako me pamćenje ne vara? Da li je nastavila, nastaviće i na nivou koledža, univerziteta?

Link to comment
Share on other sites

Ona beše dobra u trčanju ako me pamćenje ne vara? Da li je nastavila, nastaviće i na nivou koledža, univerziteta?
Prestala je kad je bila prvi put u Americi, atletika je bila samo u drugom polugodištu, tako da je igrala fudbal za školu, Richland Bombers Varsity[emoji16]. Nešto studirala ovde dve godine, onda napustila, nije joj se više svidjalo, radila kao instruktor skijanja i u filmskoj produkciji, davala časove privatno i upisala se na film na Santa Monica Colledge, prvu godinu dala online 20/21 a sad konačno otišla na drugu. Ima i opciju za Bc., ali ne zna da li će nastaviti, škola je baš toliko ne interesuje.

Odesláno z mého BBF100-1 pomocí Tapatalk

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...
2 minutes ago, Eddard said:

Brate, kako bi mi legao sad jedan Roadtrip po USA…. Jbm ti coronu.

Idem ja za desetak dana, na kratko. A ovakvu stencugu sa prolazom ispod imamo i mi ovde kod mene. Kelly Drive - obavezno pogledati kad u okolini, i u produzetku Lincoln drive. 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...