Kapitalizam - budućnost ili prošlost?

[Angelia]

10 minutes ago, Veshtodel said:

 

Ne spominjemo mi samo kako bi nesto trebalo da radi vec i kako nesto zaista radi - dakle kako trziste funkcionise zaista, kako drzava remeti to trziste i sta su posledice njene regulacije. To su sve empirijske stvari, kako bi ti rekla u praksi, ne neko apstraktno teoretisanje sta bi bilo kad bi bilo.

 

Evo bohumilovi postovi (ako ih uopste citas) su prepuni referenci, citata, izvora, grafikona, svaki je lepo argumentovan i potkovan, sto je meni licni razlog za lajkovanje, jer se covek zaista trudi i nastoji da svoja pisanja lepo argumentuje. Mislim ne znam gde ti tu vidis "samo teoriju"?

Odlican primer je situacija sa baby hranom u US trenutno, takodje i cene goriva u US, ne ono sto je samo posledica stanja na svetskom trzistu, nego ono sto je direktno posledica drzavne regulacije.

 

[Div]

8 hours ago, Veshtodel said:

Primera radi imas 2 zdravstvene kompanije na trzistu u nekom gradu i svaka pruza drugaciju uslugu i cenu. Jedna kompanija papreno naplacuje svoje usluge i jos je prema pacijentima neljubazna, dok je druga takva da malo naplacuje usluge i ima ljubazno osoblje. Sta mislis, koja od ove dve kompanije ce da opstane? Koja ce da prezivi i koliko dugo? Dakle, sami potrosaci, kupci, sami pacijenti vrse selektivni pritisak na kompanije birajuci one proizvode i usluge koji zadovoljavjau njihove potrebe, pruzaju zdravstvene usluge po nizoj ceni uz visoku efikasnost, ljubaznost i dostupnost, sto u krajnjem slucaju dovodi do opstanka samo takvih oblika proizvoda i usluga. Nadam se da je jasno sada.

 

Kao iz bajke, bio jedan dobar kralj i jedan loš kralj i na kraju dobar pobedi.

Posebno me zanima kako to dobra korporacija pruža bolju uslugu za manje para, možda manje plaća zaposlene pa će da je napuste, odu u onu drugu, skuplju, verovatno je bolja plata, nekako, na kraju sve mora da se plati, nije cena i kvalitet usluga samo stvar volje, a i jebeš tržište gde se izbor svodi na dve kompanije.

 

 

1 hour ago, Veshtodel said:

Nisu svi primeri koje navodim hipoteze, insulinski kartel od 3 kronisticke korporacije (Eli Lilly, Novo Nordisk, and Sanofi) koji orgijaju sa drzavnom birokratijom nisu hipoteza, to su realni slucajevi, kako bi ti rekla praksa. Evo malo o tome ovde https://www.statnews.com/2019/02/19/no-generic-insulin-who-is-to-blame/

 

 

 

 

A, šta bi, recimo, bilo da nema države, takve kakva je, loša, pa se te tri korporacije udruže, angažuju kriminalnu grupu za pritisak, koja, možda, više ne bi bila kriminalna, možda bi se njeno ponašanje, i navedenih kompanija, nazvalo tržišnim, prirodnom željom za zaradom. 

Ima i za to rešenja, i druge korporacije angažuju oružanu silu, pa dokle stignemo.

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

40 minutes ago, Div said:

 

A, šta bi, recimo, bilo da nema države, takve kakva je, loša, pa se te tri korporacije udruže, angažuju kriminalnu grupu za pritisak, koja, možda, više ne bi bila kriminalna, možda bi se njeno ponašanje, i navedenih kompanija, nazvalo tržišnim, prirodnom željom za zaradom. 

Ima i za to rešenja, i druge korporacije angažuju oružanu silu, pa dokle stignemo.

 

Evo, bilo bi upravo ono sto se desava sa gore pomenutom baby formulom.

Najveci proizvodjac ima bakteriju u fabrici i zatvori je. Ostali pustaju (i proizvode) hranu na 'kasicicu' da bi podigli cene i napravili paniku. Drzava uskace da trazi da se to ne radi. Onda ista ta drzava trazi da FDA prihvati medjunarodne standarde za hranu. Traze da se ispitaju profiteri koji prodaju hranu za trostruko sto pogadja najvise siromasniji deo stanovnistva i da se glasa kako bi se prosirili uslovi za prodaju hrane, a onda pro life koji je protiv abortusa glasa protiv uvoza baby hrane (standardni uvoz je oko 2% od ukupne ponude). 

Eto, tako funkcionise. FDA je regulatorno telo i njih ne interesuju ni cene ni nestasica, nego samo propisi po kojima se prodaju proizvodi. Tada kada uskoci drzava, onda je ona problem. 

Edited July 19, 2022 by Baby

[Veshtodel]

15 hours ago, Baby said:

stvar je da ni jedna drzava nece da se odrekne parceta kolaca

 

Pa niko ovde i ne spominje da drzava voljno hoce da se odrekne "parceta kolaca" (sta god to znacilo, posto u svetu ne postoji nikakav kolac koji se parca, pa ovoliko ide drzavi, ovoliko bogatima, a mrvice siromasnima kako je to predstavljeno u karikaturama, jer bogatstvo, resursi, dobra tokom vremena rastu, stvaraju se nove vrednosti, nova dobra, novi vidovi usluga, proizvoda, sto je glavna car kapitalizma - sto stvara nove stvari), vec naprotiv - drzava zeli da kontrolise i regulise trziste i parazitira na njemu, sto se najbolje vidi u najregulisanijem i najkontrolisanijem sektoru -> bankarstvu.

 

Bas zato sto drzava nece toga da se odrekne nastaju silni problemi danasnjice - ekonomske krize, inflacije, pandemije (da, krivica na ovo pada bas na drzavu), gladi, nezaposlenost, dodaj bilo koji drustveni problem.

 

16 hours ago, Baby said:

a u sustini tabele pokazuju da slobodna ekonomija eto mozda vise i funkcionise kod nekih malo centralizovanih drzava, da je nivo srece njenih gradjana veci, etc.

 

Koje to tabele? Izvori, refernce, jos jednom molicu.

 

Posto ne moze slobodna ekonomija da funkcionise vise kod ekonomski centralizovanih drzava, znaci apsurdi i logickie greske par excellence, kao da si rekla da sloboda govora vise funkcionise centralizovanoj Rusiji pod Putinom. Pritom uzmi Dansku za primer koja vazi za zemlju srecnih ljudi i vidi nivo ekonomskih sloboda kod nje -> ima ih vise nego u US - i uporedi je sa nivoom srece ekonomski centralizovane Venecuele i nivoom ekonomskih sloboda.

 

16 hours ago, Baby said:

nema jos propasti skolstva i zdravstva

 

Ali zato ima divljanja ravnozemljasa, kreacionista, antivaxera, reikija, pseudonauke uopsteno hvala dragom centralizovanom obrazovnom sistemu koji stvara doktore kod kojih kad odes pricaju ti teorije zavera o planu Gejtsa da cipuje ljude. Da ne pricam o milionima razocaranih studenata koji nakon studija godinama ne mogu naci posao jer ono sto obrazovanje pruza nema veze sa praksom kako bi ti rekla. Jos isto tako ima i bice divljanja zaraznih bolesti koje dovode do kolapsa centralizovanog zdravstvenog sistema.

 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

2 hours ago, Veshtodel said:

 

Pa niko ovde i ne spominje da drzava voljno hoce da se odrekne "parceta kolaca" (sta god to znacilo, posto u svetu ne postoji nikakav kolac koji se parca, pa ovoliko ide drzavi, ovoliko bogatima, a mrvice siromasnima kako je to predstavljeno u karikaturama, jer bogatstvo, resursi, dobra tokom vremena rastu, stvaraju se nove vrednosti, nova dobra, novi vidovi usluga, proizvoda, sto je glavna car kapitalizma - sto stvara nove stvari), vec naprotiv - drzava zeli da kontrolise i regulise trziste i parazitira na njemu, sto se najbolje vidi u najregulisanijem i najkontrolisanijem sektoru -> bankarstvu.

 

Bas zato sto drzava nece toga da se odrekne nastaju silni problemi danasnjice - ekonomske krize, inflacije, pandemije (da, krivica na ovo pada bas na drzavu), gladi, nezaposlenost, dodaj bilo koji drustveni problem.

 

 

 

Stalno pricamo nesto hipoteticki. Pa postoje, evo ovde si u dva pasusa elaborirao i zatvorio krug. 

Znaci, drzava postoji, postoje problemi. Resenje je - nepostojanje drzava, tada...

To ce se desiti nikad i ne vidim svrhu da mi objasanjavas konstantno da postojanje drzave ustvari stvara probleme, jer to svi ovde znamo. 

 

I da ponovim. Ono sto je moj cilj ovde da pisem, je da uporedim razlicit nacin funkcionisanja kapitalizma. 

[Veshtodel]

1 hour ago, Baby said:

Stalno pricamo nesto hipoteticki. Pa postoje, evo ovde si u dva pasusa elaborirao i zatvorio krug. 

Znaci, drzava postoji, postoje problemi. Resenje je - nepostojanje drzava, tada...

 

Kakva vratolomija od izvodjenja zakljucaka. To nisam nikad spomenuo (ako jesam od ranije, mozda je bilo deo ironije). Znaci ako ja kazem da drzava pravi probleme intervencijama i regulacijama trzista, to ne znaci da tvrdim da je resenje ukidanje drzave, vec ukidanja i sprecavanje intervencija i regulacija trzista (sto je u praksi moguce, drzave to rade, radile su i radice, gradjani glasaju za to na izborima, izabrani predstavnici to menjaju -> Tacer, Regan, Gorbacov 80ih recimo).

 

1 hour ago, Baby said:

To ce se desiti nikad

 

Kako znas? Putovala si u buducnost i videla da od danas do kraja univerzuma sa heat death nikada i bas nikada drzava nece nestati, a zameniti je neki napredniji i civilizovaniji oblik politickog entiteta? Mislim ovo su pricali ljudi u doba robovlasnistva da nikada toga nece nestati, u srednjem veku da kralj nikada nece nestati i zivece i vladace vo vjek i vjekova, pa evo zivimo u doba bez kraljeva i robova.

 

1 hour ago, Baby said:

ne vidim svrhu da mi objasanjavas konstantno da postojanje drzave ustvari stvara probleme, jer to svi ovde znamo. 

 

Pa kad vec znate, cemu onda insistiranje na dodatnim regulacijama i intervencijama drzave koji stvaraju dodatne probleme? Valjda se to treba smanjivati, sto manje mesanja drzave, manje problema.

 

19 hours ago, Div said:

Posebno me zanima kako to dobra korporacija pruža bolju uslugu za manje para, možda manje plaća zaposlene pa će da je napuste, odu u onu drugu, skuplju, verovatno je bolja plata, nekako, na kraju sve mora da se plati, nije cena i kvalitet usluga samo stvar volje, a i jebeš tržište gde se izbor svodi na dve kompanije.

 

Evo malo ovde procitati kako https://en.wikipedia.org/wiki/Economies_of_scale i https://talas.rs/2021/01/05/i-tocak-je-nekada-bio-skup-koja-je-cena-inovativnosti/

 

Dve kompanije su ilustrativni primer za objasnjenje prirodne selekcije na trzistu.

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

29 minutes ago, Veshtodel said:

 

Kakva vratolomija od izvodjenja zakljucaka. To nisam nikad spomenuo (ako jesam od ranije, mozda je bilo deo ironije). Znaci ako ja kazem da drzava pravi probleme intervencijama i regulacijama trzista, to ne znaci da tvrdim da je resenje ukidanje drzave, vec ukidanja i sprecavanje intervencija i regulacija trzista (sto je u praksi moguce, drzave to rade, radile su i radice, gradjani glasaju za to na izborima, izabrani predstavnici to menjaju -> Tacer, Regan, Gorbacov 80ih recimo).

 

 

Pa nije @Veshtodel vratolomija, niti sam rekla da si ti to rekao, jednostavno kazem da teorija i praksa nisu cesto u skladu. 

Da li je dobro da se sto manje drzava mesa? Da. Ali postoje neke oblasti gde se silno mesaju, a mozda ne bi trebalo, dok neke gde bi bilo pozeljno da se mesaju ignorisu i kao "mi se ne mesamo." A to nemesanje dolazi samo zbog finansiskih polozaja ljudi u vlasti kojih ne zele da se odreknu. 

 

33 minutes ago, Veshtodel said:

 

Kako znas? Putovala si u buducnost i videla da od danas do kraja univerzuma sa heat death nikada i bas nikada drzava nece nestati, a zameniti je neki napredniji i civilizovaniji oblik politickog entiteta? Mislim ovo su pricali ljudi u doba robovlasnistva da nikada toga nece nestati, u srednjem veku da kralj nikada nece nestati i zivece i vladace vo vjek i vjekova, pa evo zivimo u doba bez kraljeva i robova.

 

 

Nisam putovala u buducnost, ne jos. Ali danasnja (a ne samo istorijska) praksa mi pokazuje da ustvari idemo u sasvim drugom pravcu. Nesto drasticno bi moralo da se desi da dodje do veceg osobadjanja od strane drzava i granica... a to vece se jos ni ne nazire. 

 

35 minutes ago, Veshtodel said:

 

Pa kad vec znate, cemu onda insistiranje na dodatnim regulacijama i intervencijama drzave koji stvaraju dodatne probleme? Valjda se to treba smanjivati, sto manje mesanja drzave, manje problema.

 

 

Ja koliko vidim da ta regulacija (o kojoj ja pricam) bolje funkcionise u Svedskoj, Norveskoj, Nemackoj... nego u US. Ne vidim koje probleme imaju te drzave sto se mesalju u zdravstvo i skolstvo vece nego sto ima Amerika. 

 

 

[Div]

12 hours ago, Veshtodel said:

 

Kakva vratolomija od izvodjenja zakljucaka. To nisam nikad spomenuo (ako jesam od ranije, mozda je bilo deo ironije). Znaci ako ja kazem da drzava pravi probleme intervencijama i regulacijama trzista, to ne znaci da tvrdim da je resenje ukidanje drzave, vec ukidanja i sprecavanje intervencija i regulacija trzista (sto je u praksi moguce, drzave to rade, radile su i radice, gradjani glasaju za to na izborima, izabrani predstavnici to menjaju -> Tacer, Regan, Gorbacov 80ih recimo).

 

 

Logički i matematički, ako kažemo što manje, težnja je nula, zaključak ako ističemo da je potrebno što manje države ciljamo da država potpuno prestane da se interveniše, da je nepotrebna, čemu bi onda i postojala. O optimalnom uticaju države sam pisao pre par strana, ne minimum nego optimum.

Može drava da donese stotine dobrih zakona, može da ukine devedeset dobrih zakona i donese 10 loših, primer kao i tvoje dve korporacije, dobra i zla, i imaćemo loš rezultat deregulacije, nije cilj deregulacija sama po sebi već dobra procena šta, a posebno kako, treba regulisati. Krajnju reč, u današnjim uslovima o tome ima država, kako god mi ovde diskutovali, složili se, isto i neko drugi, sve do naučnih autoriteta, odluke donosi država, za sada jedino ona ima mehanizme da ih sprovede, da održava balans na klackalici.

 

12 hours ago, Veshtodel said:

Kako znas? Putovala si u buducnost i videla da od danas do kraja univerzuma sa heat death nikada i bas nikada drzava nece nestati, a zameniti je neki napredniji i civilizovaniji oblik politickog entiteta? Mislim ovo su pricali ljudi u doba robovlasnistva da nikada toga nece nestati, u srednjem veku da kralj nikada nece nestati i zivece i vladace vo vjek i vjekova, pa evo zivimo u doba bez kraljeva i robova.

 

 

I taj napredniji civilizovaniji oblik politickog entiteta biće država, i dalje će društa evoluirati, nalaziti najpogodnije oblike organizovanja, izražavanje političkih, ekonomskih, kulturnih, bezbednosnih, socijalnih potreba, naravno, možeš da kažeš da to ne mora da bude država, možeš da je zoveš kako hoćeš, može da se zove ONO, bitna je njena, odnosno njegova funkcija.
Kraljevi i robovi nisu nestali, čak i u bukvalnom smislu imaš kraljeve što ne sporiš, nadam se, a imaš i robovskog rada čak i u kako tako uređenim državama, to što nije čovek formalno vlasništvo tim modernim robovima ne olakšava poziciju.

 

12 hours ago, Veshtodel said:

Pa kad vec znate, cemu onda insistiranje na dodatnim regulacijama i intervencijama drzave koji stvaraju dodatne probleme? Valjda se to treba smanjivati, sto manje mesanja drzave, manje problema.

 

 

Nisam video da iko insistira na regulacijama tek da bi ih bilo na broju, i deregulacija je regulacija. 

 

12 hours ago, Veshtodel said:

Evo malo ovde procitati kako https://en.wikipedia.org/wiki/Economies_of_scale i https://talas.rs/2021/01/05/i-tocak-je-nekada-bio-skup-koja-je-cena-inovativnosti/

 

Dve kompanije su ilustrativni primer za objasnjenje prirodne selekcije na trzistu.

 

Svi znamo da se uspešna ekonomija svodi na najprostije, kupi jeftino i prodaj skupo iliti, smanji troškove i povećaj prihod, samo nismo svi uspešni biznismeni, nemamamo vremena, ili je ipak nešto složenija priča.

U zadnji nekoliko decenija najbrže rastuća ekonomija po obimu je kina, siguran sam da nisi spreman da uzmeš Kinu kao dobar primer, ali je treba gledati kao realnost, videti zašto se zapadne ekonomije brane, naravno i državnim merama, od kineske ekspanzije i zašto ne mogu da održe svoj razvoj, ne u sadašnjem obimu, bez kineskog ekonomskog rasta.

 

 

 

[vilhelmina]

17 hours ago, Veshtodel said:

 Pritom uzmi Dansku za primer koja vazi za zemlju srecnih ljudi i vidi nivo ekonomskih sloboda kod nje -> ima ih vise nego u US - i uporedi je sa nivoom srece ekonomski centralizovane Venecuele i nivoom ekonomskih sloboda.

 

 

Ali zato ima divljanja ravnozemljasa, kreacionista, antivaxera, reikija, pseudonauke uopsteno hvala dragom centralizovanom obrazovnom sistemu koji stvara doktore kod kojih kad odes pricaju ti teorije zavera o planu Gejtsa da cipuje ljude. Da ne pricam o milionima razocaranih studenata koji nakon studija godinama ne mogu naci posao jer ono sto obrazovanje pruza nema veze sa praksom kako bi ti rekla. Jos isto tako ima i bice divljanja zaraznih bolesti koje dovode do kolapsa centralizovanog zdravstvenog sistema.

 

Gde si Dansku nasao za primer ekonomskih sloboda? Mislim, mogao si u oblasti proizvodnje roba i usluga, mada i tu ima regulacije u smislu postovanja dugackog niza standarda iz oblasti sigurnosti, ekologije, radnog prava itd. Ali u oblasti skolstva i zdravstva, koje bi valjda takodjer trebalo baciti na trziste, prestaje svaka prica o ekonomskim slobodama i nemesanju drzave. Da ne pricamo o porezima koji jednako deru sve strane.

Sto se mene tice, to nije nista na sta bi se trebalo zaliti, naprotiv, ali primer slobodnog trzista bas i nije.

[Veshtodel]

17 hours ago, Baby said:

Ja koliko vidim da ta regulacija (o kojoj ja pricam) bolje funkcionise u Svedskoj, Norveskoj, Nemackoj... nego u US. Ne vidim koje probleme imaju te drzave sto se mesalju u zdravstvo i skolstvo vece nego sto ima Amerika. 

 

Funkcionise kada ih US svojom vojskom brani i stiti, pa kad se ima u budzetu hajde malo univerzalno skolstvo i zdravstvo.

 

5 hours ago, Div said:

Logički i matematički, ako kažemo što manje, težnja je nula, zaključak ako ističemo da je potrebno što manje države ciljamo da država potpuno prestane da se interveniše, da je nepotrebna, čemu bi onda i postojala.

 

Ne, smanjivanje necega ne znaci nuzno teznja nuli. Kada ti smanjujes gas dok vozis to ne znaci da tezis nuli i zaustavljanju automobila, vec jel te, samo smanjenju brzine da bi izbegao neke nezgodne situacije. Isti slucaj sa drzavom. Smanjivanjem njenih regulacija i intervencija ne znaci ukidanju drzave, vec svodjenje na minimalnu ogranicenu drzavu, najbolje na decentralizovanu i federalizovanu gde nema jedne jedine vlade u nekoj tamo fensi zgradi koja regulise sve, vec stotine manjih vlada i uprava koje regulise stvari iskljucivo u svom domenu i teritoriju -> dakle na gradove, okruge, pokrajine, i gde u jednom gradu vlast kaze "uvodimo univerzalno zdravstvo" ili "ukidamo abortus, nema vise ubijanja beba" a u drugom gradu vlast kaze "necemo unvierzalno zdravstvo i skolstvo, svako iz svog dzepa da finansira svoje zdravlje i obrazovanje" ili "uvodimo pravo na abortus, ko god zeli, moze slobodno da ga uradi do samog 9. meseca" i onda se u takvom pluralizmu i sarenilu vidi cija odluka je tu bila bolja na osnovu toga gde ko ide da zivi i radi.

 

5 hours ago, Div said:

imaćemo loš rezultat deregulacije, nije cilj deregulacija sama po sebi već dobra procena šta, a posebno kako, treba regulisati.

 

Ma sve to super zvuci da su drustvo i trziste ves masina koju mozes regulisati i nadgledati, popraviti kad se pokvari, ispraviti greske koje neko ucini, a ne kompleksni adaptivni sistem koji je izmedju reda i haosa, koji je nepredvidljiv, sklon samoorganizaciji i samoregulaciji, bukvalno ima svoj "metabolizam", bez da ga neka spoljna sveznajuca inteligencija nadzire i kontrolise.

 

Vasa slika drustva je neka piramida na cijem vrhu stoji drzava koja sve vidi i nadgleda i uskace tamo gde treba da popravi i regulise stvari. Prava slika drustva je zamrsena ribarska mreza koju sto vise pokusavas da odmrsis jos vise je zapravo mrsis i u toj mrezi drzava nije iznad drustva na vrhu piramide, nego je tu negde kao jedan od cvorova mreze koji je zamrsen sa svim ostalima i stalno se mrsi kako se nove stvari pojavljuju.

 

5 hours ago, Div said:

I taj napredniji civilizovaniji oblik politickog entiteta biće država, i dalje će društa evoluirati, nalaziti najpogodnije oblike organizovanja, izražavanje političkih, ekonomskih, kulturnih, bezbednosnih, socijalnih potreba, naravno, možeš da kažeš da to ne mora da bude država, možeš da je zoveš kako hoćeš, može da se zove ONO, bitna je njena, odnosno njegova funkcija.

 

Ne mozemo to da znamo nikada i sa sigurnoscu da tvrdimo da ce to biti drzava - politicki entitet koji nasiljem regulise drustvo i sprovodi zakone, jer u buducnosti Homo Sapiens mozda izmisli biotehnologiju koja sprecava pljacke, ubistva, prevare na emocionalnom nivou tako da kod ljudi ne postoji motiv da to rade (npr. roditelji mogu da geneticki dizajniraju svoju bebu tako da mu se nikad ne jave ovakvi motivi), mozda izmisli informacionu tehnologiju regulisanja odnosa izmedju pojedinaca bez drzave (posto u nekoj biti drzava i jeste informacioni sistem) kao sto je smart contract tehnologija koja regulise odnose izmedju ljudi bez banaka i slicnih third party entitet), a mozda uopste i ne bude bio vise Homo Sapiens vec neko post-humanisticko bice sasvim drugacijih vrednosti, motiva, ponasanja, znanja, who knows.

 

5 hours ago, Div said:

Kraljevi i robovi nisu nestali, čak i u bukvalnom smislu imaš kraljeve što ne sporiš, nadam se, a imaš i robovskog rada čak i u kako tako uređenim državama, to što nije čovek formalno vlasništvo tim modernim robovima ne olakšava poziciju.

 

Jesu nestali, u civilizovanom svetu, najvise na Zapadu (Evropa i Amerika u kojima su dominirale ovakve stvari) u kojima nema vise kraljeva koji vladaju nad svima, uzimaju zene za sebe bez da im se neko usprotivi, seku ljudima glave i nabijaju na kolac, razapinju na krst, uzimaju im imovinu, i niko u njih ne veruje da su bozji izabranici. Isti slucaj sa ropstvom, znaci nema vise ljudi koje mozes kupiti na buvljaku i koji ce ti prati noge, kuvati rucak, cistiti kucu dok ti pises po forumu. Toga dakle nema i to je prevazidjeno, sasvim je jasno i ocigledno.

 

5 hours ago, Div said:

i deregulacija je regulacija. 

 

I crno je belo, istina je neistina, rat je mir, lepo je ruzno, dobro je zlo, 1 je 0, a 2 + 2 = 5, musko je zensko, mesec je sunce, voda je vatra, oci su usi, hajde malo jos postmodernog izvrtanja logike i razuma i primene dvomisli na mozak.

 

4 hours ago, vilhelmina said:

Gde si Dansku nasao za primer ekonomskih sloboda? Mislim, mogao si u oblasti proizvodnje roba i usluga, mada i tu ima regulacije u smislu postovanja dugackog niza standarda iz oblasti sigurnosti, ekologije, radnog prava itd. Ali u oblasti skolstva i zdravstva, koje bi valjda takodjer trebalo baciti na trziste, prestaje svaka prica o ekonomskim slobodama i nemesanju drzave. Da ne pricamo o porezima koji jednako deru sve strane.

Sto se mene tice, to nije nista na sta bi se trebalo zaliti, naprotiv, ali primer slobodnog trzista bas i nije.

 

I kad se sabere, oduzme, uporedi, kvantifikuje, stavi na neku skalu od 0 do 100 gle ispada je Danska ima slobodnu ekonomiju:

https://www.heritage.org/index/ranking

 

Dakle, hajde malo opet prebacivanja te paradigme crno-belo na gradiente i skale, nema niceg apsolutnog ni slobodnog trzista ni komunizma ni totalitarizma, vec je sve to u nekoj meri i na nekoj skali.

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

3 hours ago, Veshtodel said:

 

Funkcionise kada ih US svojom vojskom brani i stiti, pa kad se ima u budzetu hajde malo univerzalno skolstvo i zdravstvo.

 

 

Lol. 

 

edit: ajde da ne ispadne da sam se samo nasmejala, evo malo i o tomem i zasto ne mora da bude tako. 

 

https://iop.harvard.edu/get-involved/harvard-political-review/waste-greed-and-fraud-business-makes-world’s-greatest-army

Edited July 21, 2022 by Baby

[Cyber]

12 hours ago, Div said:

Logički i matematički, ako kažemo što manje, težnja je nula, zaključak ako ističemo da je potrebno što manje države ciljamo da država potpuno prestane da se interveniše, da je nepotrebna, čemu bi onda i postojala.

Pa nije. Ako je teznja nula, onda je to nulta tolerancija. Jer, ako ”sto manje” znaci da je teznja nula - koja cifra dosledno tome odrazava teznju kad kazemo "sto vise"? 

 

On 7/20/2022 at 12:42 PM, Veshtodel said:

Posto ne moze slobodna ekonomija da funkcionise vise kod ekonomski centralizovanih drzava, znaci apsurdi i logickie greske par excellence, kao da si rekla da sloboda govora vise funkcionise centralizovanoj Rusiji pod Putinom. Pritom uzmi Dansku za primer koja vazi za zemlju srecnih ljudi i vidi nivo ekonomskih sloboda kod nje -> ima ih vise nego u US - i uporedi je sa nivoom srece ekonomski centralizovane Venecuele i nivoom ekonomskih sloboda.

Danska se uzima kao primer zemlje koja se od drzavnog aktera u privredi transformisala u drzavu konkurencije na slobodnom trzistu. Znaci, uloga drzave je postala instrumentalna, moze se reci, u sluzbi ekonomske slobode a ne obrnuto. Zahvaljujuci tome je mala zemlja Danska, postala jedna od najbogatijih evropskih zemalja (bogatija od Svedske a pamtim kad smo isli u jeftiniju Dansku da kupujemo). Danci imaju dugu trgovinsku tradiciju i vrlo dobro znaju vaznost ekonomskih sloboda. Oni su odmah posle WWII shvatili sta i kako im je ciniti da bi od male zemlje, zavisne od spoljne trgovine, stigli do ovog sto danas jesu, pri cemu spoljna trgovina cini trecinu BNP-a. Ako pogledas nordijske zemlje, Danci su jos ´72 usli u EU, nije to slucajno - tu se upravo radilo o slobodnoj trgovini. 

 

11 hours ago, vilhelmina said:

Gde si Dansku nasao za primer ekonomskih sloboda? Mislim, mogao si u oblasti proizvodnje roba i usluga, mada i tu ima regulacije u smislu postovanja dugackog niza standarda iz oblasti sigurnosti, ekologije, radnog prava itd. Ali u oblasti skolstva i zdravstva, koje bi valjda takodjer trebalo baciti na trziste, prestaje svaka prica o ekonomskim slobodama i nemesanju drzave.

Drzava uvek ima manje ili vise shapu na i upliv u skolstvo ali u danskom primeru nije bas da ”prestaje svaka prica o […] nemesenaju drzave". Nisu Danci takvi fatalisti. Oni su pre inovativan primer balansiranja. Puno se o tome moze reci jer je to dobro dokumentovana oblast. Primera radi, Danska nema zakonski obavezno skolovanje (ni osnovna skola, ni srednja skola) – znaci, sva deca ne moraju da fizicki pohadjaju skolu (u Svedskoj je fizicko pohadjanje osnovne skole obavezno). Danska umesto toga ima zakonski obavezno obrazovanje, sto de facto znaci da roditelji u Danskoj mogu da sami poducavaju dete kod kuce ako to nadju za shodno (u Svedskoj se za to pravo bore godinama). Sto se tice gimnazije, drzava je odavno skinula centralisticku shapu sa nje u pogledu pedagoske slobode odlucivanja. Princip je da drzava finansira a rektori i njihovi odbori odlucuju. Subsidijarnost im daje mogucnost da sami razvijaju delatnost onako kako smatraju da je pedagoski neophodno i svrsishodno bas u njihovoj skoli u datim uslovima. Ni tzv. centralni dokumenti (predmetni planovi/ciljevi i sl.) se ne moraju slepo pratiti (kao u Svedskoj). Ovo su samo neke relevantne gro crte u kontrastu sa boldovanim. 

Edited July 21, 2022 by Cyber

[Cyber]

On 7/20/2022 at 5:38 PM, Baby said:

Ja koliko vidim da ta regulacija (o kojoj ja pricam) bolje funkcionise u Svedskoj, Norveskoj, Nemackoj... nego u US. Ne vidim koje probleme imaju te drzave sto se mesalju u zdravstvo i skolstvo vece nego sto ima Amerika. 

 

U cemu temeljis to "vidim" i "ne vidim"? Navodis zemlje koje imaju razlicite socijalne modele: Beveridge- (Svedska/Norveska) i Bismarck-model (Nemacka). Razlike su ranije potanko objasnjene. A evo i da konkretno ilustrujem jednim primerom. Recimo, Svedska ima ogromne zdravstvene redove, tzv. zdravstveni dug. Pre pandemije vise od 100.000 ljudi je cekalo na neku vrstu medicinske intervencije a pandemija je to sve toliko pogorsala da se sada govori o tome da taj "zdravstveni dug" nikada nece biti vracen jer je to nemoguce. Treba li naglasiti koliki je to problem? Nemacka je skroz druga prica. Zahvaljujuci konkurenciji u zdravstvenom sistemu, kaze se da Nemacka ima jedan od najodrzivijih sistema u Evropi. Tome u prilog govori cinjenica da cak imaju visak kapaciteta u zdravstvenom sektoru koji se koristi za lecenje stranih pacijenata. Preduslov za to je da autohtono stanovnistvo time nije pogodjeno. 

Edited July 21, 2022 by Cyber

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

1 hour ago, Cyber said:

 

A evo i da konkretno ilustrujem jednim primerom. Recimo, Svedska ima ogromne zdravstvene redove, tzv. zdravstveni dug. Pre pandemije vise od 100.000 ljudi je cekalo na neku vrstu medicinske intervencije a pandemija je to sve toliko pogorsala da se sada govori o tome da taj "zdravstveni dug" nikada nece biti vracen jer je to nemoguce. Treba li naglasiti koliki je to problem? 

 

Ista prica i u US, pogotovo ako se gleda vreme pandemije. Zakazivanje kod specijaliste ide mesecima unpred u normalnim okolnostima.

US dug ne obuhvata zdravstvo, ali ima najveci spoljni dug od svih zemalja, ali eto ne ukljucuje zdravstvo u taj dug. Trilion tog duga drzi Kina.

 

 

1 hour ago, Cyber said:

 

 Nemacka je skroz druga prica. Zahvaljujuci konkurenciji u zdravstvenom sistemu, kaze se da Nemacka ima jedan od najodrzivijih sistema u Evropi. Tome u prilog govori cinjenica da cak imaju visak kapaciteta u zdravstvenom sektoru koji se koristi za lecenje stranih pacijenata. Preduslov za to je da autohtono stanovnistvo time nije pogodjeno. 

 

U US tesko da se moze gledati na konkurentnost iz prostog razloga sto sve funkcionise na principu privatnog osiguranja koje pokriva odredjene lekare, medikamente i ustanove (neka osiguranja doduse vise, neka manje, a zavisi i od cene koja se placa) i sto pokriva uglavnom i drzave. Plus:

 

Quote

The healthcare market has constrained competition, providing a platform for mediocre quality of care and unsustainable, rising healthcare costs. These constraints are multifaceted and co-dependent: Patent monopolies: Drug and device patents legitimately provide monopolies for novel treatment options.

https://www.multibriefs.com/briefs/exclusive/is_the_healthcare_market_competitive.html#.YtmfTi-B0go

 

edit: nisam se dobro izrazila, ne da osiguranje pokriva drzave, nego ogranicava osiguranja na odredjene drzave i vezuje korisnika da odredjenu, osim u hitnim slucajevima. 

Edited July 21, 2022 by Baby

[Div]

12 hours ago, Cyber said:

Pa nije. Ako je teznja nula, onda je to nulta tolerancija. Jer, ako ”sto manje” znaci da je teznja nula - koja cifra dosledno tome odrazava teznju kad kazemo "sto vise"? 

 

Za ovu diskusiju nije ni bitno ali ne bih se baš složio. Ako ćemo u relativnom odnosu, mogućnost je od 0 do 100%, ja nisam insistirao ni na što manje ni na što više, pa bi bilo bolje da oni koji jesu objasne koliko je to 'što manje' i kojim jedinicama se meri količina kapitalizma. Ako bismo pričali o količini novca, što manje je opet nula, što više je neograničeno, uz opasku da bi posle nekog iznosa ta što veća količina, broj, imala sve manju vrednost.

Možemo se pitati kakva je uloga države u sprečavanju monopola, pozitivna ili negativna, činjenica je da time ograničava rast najsposobnijeg, a da monopol štetno utiče, najčešće, na ukupnu ekonomiju. 

 

[vilhelmina]

12 hours ago, Cyber said:

 

Drzava uvek ima manje ili vise shapu na i upliv u skolstvo ali u danskom primeru nije bas da ”prestaje svaka prica o […] nemesenaju drzave". Nisu Danci takvi fatalisti. Oni su pre inovativan primer balansiranja. Puno se o tome moze reci jer je to dobro dokumentovana oblast. Primera radi, Danska nema zakonski obavezno skolovanje (ni osnovna skola, ni srednja skola) – znaci, sva deca ne moraju da fizicki pohadjaju skolu (u Svedskoj je fizicko pohadjanje osnovne skole obavezno). Danska umesto toga ima zakonski obavezno obrazovanje, sto de facto znaci da roditelji u Danskoj mogu da sami poducavaju dete kod kuce ako to nadju za shodno (u Svedskoj se za to pravo bore godinama). Sto se tice gimnazije, drzava je odavno skinula centralisticku shapu sa nje u pogledu pedagoske slobode odlucivanja. Princip je da drzava finansira a rektori i njihovi odbori odlucuju. Subsidijarnost im daje mogucnost da sami razvijaju delatnost onako kako smatraju da je pedagoski neophodno i svrsishodno bas u njihovoj skoli u datim uslovima. Ni tzv. centralni dokumenti (predmetni planovi/ciljevi i sl.) se ne moraju slepo pratiti (kao u Svedskoj). Ovo su samo neke relevantne gro crte u kontrastu sa boldovanim. 

Govorimo o ekonomskim slobodama, zar ne? Jeste da si pola moje recenice boldovala, a ostatak iz nekog razloga ne, ali ne menja stvar. To sto fizicko prisustvovanje nastavi nije obavezno, nema s tom temom  veze. Imalo bi, kad bi roditelji koji sami poducavaju svoju decu bili oslobodjeni placanja poreza, ili bar onog dela namenjenog skolstvu. Ali nisu.

Mogla si uzeti i primer zdravstva. U Danskoj je poslednjih godina popularno privatno zdravstvano osiguranje. Ali ni ono ne oslobadja placanja poreza, vec samo omogucava bolju uslugu u onom delu koji se moze nazvati planiranim intervencijama, dakle oko 15% svih zdravstvenih usluga. I to je uvedeno da bi se smanjili oni isti redovi koji su rak rana i svedskog zdravstva, ali efekat ni u Danskoj nije bas spektakularan.

Poenta je da su u ovim zemljama privatno skolstvo i zdravstvo finansirani iz poreza i pojedinac ne mora nista da doplacuje da bi im imao pristupa, ukoliko ne zeli ili ne moze. 

Kad bi sve sto si navels, a i ovaj moj dodatak o zdravstvu, bilo indikator ekonomskih sloboda, Svedska bi bila daleko ispod Danske. A nije, nalazi se odmah iza nje na listi koja je ovde linkovana. Zato ih se u ovom kontekstu ne moze suprostavljati kao razlicite primere. O ostalim kontekstima trenutno ne pricamo.

[bohumilo]

4 hours ago, Div said:

Možemo se pitati kakva je uloga države u sprečavanju monopola, pozitivna ili negativna, činjenica je da time ograničava rast najsposobnijeg, a da monopol štetno utiče, najčešće, na ukupnu ekonomiju. 

Nije nikakva, zato što država ne sprečava nego deli monopole - pravo značenje te reči je upravo to: ekskluzivno pravo dodeljeno nekome od strane države ili kralja da radi nešto, koje se dodeljivalo "zaslužnim ljudima", a najčešće prodavalo za novac. Dakle odeš kod britanskog kralja Džejmsa I i kupiš monopol npr. na uvoz čaja iz Kine u Veliku Britaniju. Ili, odeš u kanadsku vladu i izlobiraš da budeš jedina telefonska kompanija preko koje će ljudi moći da zovu inostranstvo (pre nego što je Kanada liberalizovala tržište telekomunikacija, na ogroman benefit svojih građana), ili odeš u gradsku skupštinu i izlobiraš određen broj licenci za taksiste, ili potpišeš sa nekom američkom državom da budeš jedini prodavac subvencionisane hrane za bebe u toj državi (u svakoj ima po jedna takva) itd, isl. I to jeste ekonomski izuzetno štetno jer sputava slobodnu konkurenciju, drži cene visoko/kvalitet nisko. Ili, kako je to zabeležio Edward Coke, jedan od ljudi koji su, slobodno mogu reći, izmislili Zapad i moderni svet (i konkretno britansko običajno pravo): "Generally all monopolies are against this great charter, because they are against the liberty and freedom of the subject, and against the law of the land". On je 200 godina pre Adama Smita razumeo i objasnio zašto su monopoli loši i neefikasni i protivni pravu, braneći, između ostalog, na sudovima ljude koji su bili žrtve monopola (čuven je slučaj njegove odbrane londonskog lekara dr. Bohnama, koji je bio poslat u zatvor jer je imao ordinaciju u Londonu a na to nije imao pravo - jer je studirao u Kembridžu, i nije mogao da dobije licencu od udruženja londonskih lekara - koje je imalo monopol).

 

Monopol po nekad ima tehnički drugačiju definiciju (npr. "subjekat koji ima na dole opadajuću krivu tražnje", tj. da može smanjenjem autputa da poveća cenu proizvoda) koja zamagljuju suštinu stvari - da je problem jedino kada neko drugim akterima zabranjuje da se nečime bave, da uđu na tržište, kada zabranjuje konkurenciju itd. Ako je neko toliko efikasan da preuzme veliki deo nekog tržišta (mada se to retko dešava, jer ekonomije skale postaju negativne kada se dostigne neki obim proizvodnje, kompleksnost velike organizacije uguši efikasnost) u tome nema ništa loše, to je benefitno za kupce, oni imaju više jeftinijih i boljih proizvoda, a to je ono što je cilj. Ima jedna odlična knjiga gde se analizira 50ak najprominentnijih primena anti-trust zakona u Americi, gde je zaključak da je on uvek primenjivan na štetu kupaca, da je uvek rezultirao višim cenama i lošijim proizvodom jer je politički iniciran od strane tržišne konkurencije da bi se zaustavio bolji i efikasniji konkurent. Jedan tipičan primer je nastanak pakovanja, zamrzavanja i distribucije mesa širom Amerike u Čikagu, što se pokazalo kao superioran način proizvodnje sa kojom lokalne mesare nisu mogle da se izbore - ali su mogle da ga zaustave politikom, i time nateraju kupce da plaćaju skuplje meso (i imaju ga manje).

 

btw. sam najveći monopolista je upravo država, u oblastima gde ona nešto proizvodi, kao što je vojska, policija, zdravstvo, školstvo itd. Tu nema konkurencija a pride je moguće ljude naterati silom da kupuju uslugu po ceni koju država odredi, zato nije velika misterija zašto su to ubedljivo najlošije usluge u svakoj zemlji (neke od njih funkcionišu na isti način kao i pre 100 godina).

Edited July 22, 2022 by bohumilo

[Cyber]

10 hours ago, vilhelmina said:

Govorimo o ekonomskim slobodama, zar ne? Jeste da si pola moje recenice boldovala, a ostatak iz nekog razloga ne, ali ne menja stvar. To sto fizicko prisustvovanje nastavi nije obavezno, nema s tom temom  veze. Imalo bi, kad bi roditelji koji sami poducavaju svoju decu bili oslobodjeni placanja poreza, ili bar onog dela namenjenog skolstvu. Ali nisu.

Mogla si uzeti i primer zdravstva. U Danskoj je poslednjih godina popularno privatno zdravstvano osiguranje. Ali ni ono ne oslobadja placanja poreza, vec samo omogucava bolju uslugu u onom delu koji se moze nazvati planiranim intervencijama, dakle oko 15% svih zdravstvenih usluga. I to je uvedeno da bi se smanjili oni isti redovi koji su rak rana i svedskog zdravstva, ali efekat ni u Danskoj nije bas spektakularan.

Poenta je da su u ovim zemljama privatno skolstvo i zdravstvo finansirani iz poreza i pojedinac ne mora nista da doplacuje da bi im imao pristupa, ukoliko ne zeli ili ne moze. 

Kad bi sve sto si navels, a i ovaj moj dodatak o zdravstvu, bilo indikator ekonomskih sloboda, Svedska bi bila daleko ispod Danske. A nije, nalazi se odmah iza nje na listi koja je ovde linkovana. Zato ih se u ovom kontekstu ne moze suprostavljati kao razlicite primere. O ostalim kontekstima trenutno ne pricamo.

 

Bold 1: Ja odredjujem sta cu da boldujem iz razloga koji je ocigledan - obicno boldujem delove posta na koji repliciram da bi bilo jasno sta tacno adresiram u svom prilogu. Zato sam boldovala i prokomentarisala skolu u smislu pedagoskih sloboda bez upliva drzave - mea culpa! - sto je zacelo benigno. Zapravo, skolstvo nije ni trebalo pominjati. A ni zdravstvo na nacin na koji si ti to uradila, a evo i zasto.

 

Bold 2: Danska je zemlja blagostanja (welfare state) sto po definiciji znaci da drzava ima sistem u kome se obavezuje da stiti zdravlje i blagostanje svojih gradjana putem raznih beneficija. Finansiranje zdravlja i blagostanja danskih gradjana je moguce zahvaljujuci ekonomskim slobodama na slobodnom trzistu, sto rezultira time da trecinu danskog BNP-a cini spoljna trgovina a cetvrtina danskog BNP-a ode na welfare. Uzrocno-posledicna veza je jasna. Ne nuzno svakom, sto pokazuje tvoja rokada. Da bi osporila Veshtodelovu utemeljenu tvrdnju da Danska ima veci nivo ekonomskih sloboda nego USA - znaci, gradaciju! - ti mu uzvratis spin-pitanjem ”Gde si Dansku nasao za primer ekonomskih sloboda?” i kategorickom tvrdnjom da ”u oblasti skolstva i zdravstva […] prestaje svaka prica o ekonomskim slobodama i nemesanju drzave” (Schluss! Aus! Ende!). I tu pocinje prica o neutemeljenosti, internim paradoxima, logickim apsurdima i greskama itd. Zato ja nisam mogla uzeti primer zdravstva. Zato ti jesi mogla. I zato (nakon drugog bolda) nastavljas da spinujes.

[Dragan]

Nesebičnost s izgledima za povrat: filantropija kao prijetnja demokraciji?

 

Filantropi doniraju milijarde za borbu protiv gladi, bolesti ili klimatskih promjena. Ali ispod površine dobrih razloga postoje problemi u teoriji demokracije: filantropija se često pokorava profitnim motivima velikih korporacija, istiskuje državne strukture i izmiče javnoj kontroli.

 

Projekt AGRA” – Savez za zelenu revoluciju u Africi – dao je velika obećanja: Zaklada Bill & Melinda Gates i Zaklada Rockefeller donirale su više od milijardu dolara; savezna vlada sufinancirala je projekt. Cilj projekta bio je udvostručiti prinose i prihode 30 milijuna malih farmera do 2020. godine te prepoloviti glad i siromaštvo u 20 afričkih zemalja. Međutim, njegova je evidencija vrlo kontroverzna. Organizacija ne samo da nije ispunila svoje ciljeve - na primjer, udio ljudi koji pate od gladi porastao je za 30 posto na 130 milijuna ljudi u 13 zemalja u fokusu AGRA-e - nego je također otkrila da korporativni pristup i predložena deregulacija velikih tvrtke za proizvodnju sjemena i proizvođači gnojiva nisu pomogli okončanju gladi.

Čak i ako je uspjeh AGRA-e ograničen, filantropski napori u borbi protiv velikih globalnih problema kao što su glad, bolesti i klimatske promjene vrlo su popularni. Primjerice , američki milijarderi Jeff Bezos i Elon Musk nedavno su zajedno donirali više od 15 milijardi dolara za istraživanja usmjerena na suzbijanje klimatskih promjena. U 20. i 21. stoljeću osnivalo se sve više zaklada - trend koji traje do danas, zbog čega Forbes časopis zlatnom dobu filantropije govorio Ali već neko vrijeme, a ne samo od nedavnih studija o projektu AGRA, dobročinstvo tehnoloških milijardera našlo se pod sve većim kritikama pod sloganom "filantrokapitalizam". Kritike su usmjerene na nedovoljan učinak konvencionalnih filantropskih organizacija, ali i na negativne posljedice filantrokapitalističkih aktivnosti .

Pojam filantrokapitalizam pojavio se u The Economist časopisu i kasnije je korišten za spajanje dobrotvornih namjera superbogatih s doktrinom ekonomskog razmišljanja. Čak i za razliku od doba filantropa u 19. i ranom 20. stoljeću - sjetite se Rockefellera, Carnegieja i mnogih drugih - filantrokapitalizam se više ne sastoji samo od altruističkog čina davanja, već ide ruku pod ruku s tvrdnjom da se također mora biti "bolji i bolje". učinkovitije" donirati i ulagati društveno. Uz to, postoji pretpostavka da prvenstveno tvrtke iz privatnog sektora također daju odlučujuće odgovore na ekološke ili društvene izazove s kojima se suočava naš planet.

 

 

[McLeod]

Mislim da je mnogo veci problem korupcija/sporost zakonodavstva u target zemljama.

 

Sto se tice gladi, uvek cu se secati pocetaka GMO i opcije koje je otvarao za siromasne zemlje. Recimo, zlatni pirinac. Ne samo da je otporniji i ima vece prinose od "obicnog" vec je zut zbog vitamina A, koji hronicno nedostaje deci u mnogim zemljama u razvoju zbog cega su podloznija nekim opasnim bolestima koje su u modernom svetu "resili" u dobroj meri i onda oboljevaju i cesto umiru.

 

Resenje postoji, a ljudi ga odbijaju jer zla korporacija zbog profita hoce da nas "navuce" da kupujemo samo njihov pirinac koji ce nas i sterilisati pride i slicne gluposti i teorije zavere koje su se vremenom razvile.

 

 

Edited August 10, 2022 by McLeod

[Dragan]

Svakako, samo sam hteo da skrenem paznju na ono sto sam vec pisao u vezi velike filantopicnosti u USA, kao protivtezi uredjenog socijalnog sustava

i sto potkopava drustvo, a poklapa se sa ovim -

"... filantropija se često pokorava profitnim motivima velikih korporacija, istiskuje državne strukture i izmiče javnoj kontroli..."