Jump to content

Kosarkaska reprezentacija Srbije


Mile1

Recommended Posts

Gledajući ove uspehe naše reprezentacije od 95.- 02. upada u oči da su svi nosioci igre bili iz perioda SFRJ ili igrači nastali u inostranstvu ( Bodiroga, Jarić, Stojaković, Gurović, Tarlać). 

 Čuvena Winston Yuba liga dala je samo pomoćno osoblje. Izuzetak Rebrača u Atini 98.

Link to comment
Share on other sites

13 minutes ago, krzna said:

Ako cemo posteno, taj period jos traje

Osvojeno je nekoliko medalja od 2009. naovamo, sad, što nisu baš sve zlatne... Ni Ćosić i Kića, ni Dražen i Kukoč, ni Sale i Bodi nisu osvajali zlata baš na svakom takmičenju pa njihove godine ne cenimo kao "golo s...e".

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

Iskreno, gledao sam obe utakmice nekoliko puta, al sad zavaljen uz TV mogu slobodno da kazem da one price i Litvanaca i Argentinaca i mnogih drugih kosarkaskih fanova imaju smisla. Mi smo bili bolji u obe utakmice i s tim u vezi trebalo je kad se i na prvenstvima sve sabere da budemo sampioni, ali bas su nas pogurale sudije, pogotovo protiv Argentine, mada i protiv Litvanije je to bilo zesce.

 

I da, koji je Marculjonis bio mamojeb, a Divac je verovatno najprecenjeniji veliki kosarkas kod nas a i sire.

 

On bitnu utakmicu za reprezentaciju nije odigrao dobro, a u mnogim finalima je bukvalno bio igrac manje.

 

A i u NBA nije da je bio drugaciji.

 

Sto bi se reklo, umetnik i nabijac statistike 😄

Edited by McLeod
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

25 minutes ago, McLeod said:

Iskreno, gledao sam obe utakmice nekoliko puta, al sad zavaljen uz TV mogu slobodno da kazem da one price i Litvanaca i Argentinaca i mnogih drugih kosarkaskih fanova imaju smisla. Mi smo bili bolji u obe utakmice i s tim u vezi trebalo je kad se i na prvenstvima sve sabere da budemo sampioni, ali bas su nas pogurale sudije, pogotovo protiv Argentine, mada i protiv Litvanije je to bilo zesce.

 

I da, koji je Marculjonis bio mamojeb, a Divac je verovatno najprecenjeniji veliki kosarkas kod nas a i sire.

 

On bitnu utakmicu za reprezentaciju nije odigrao dobro, a u mnogim finalima je bukvalno bio igrac manje.

 

A i u NBA nije da je bio drugaciji.

 

Sto bi se reklo, umetnik i nabijac statistike 😄

Divac je košarku igrao do 22. godine. Posle šoubiznis. Harizma. Forice.

 

Link to comment
Share on other sites

Apropo Indijanapolisa, kako smo igrali to prvenstvo moze se reci mi nismo zasluzili trijumf, izvukli smo se vise puta valjda zato sto su nasi igraci znali da pobjedjuju, a ne na neku uigranost. Kao prvo, odigrali smo grupe ocajno. Kako obicno biva, covjek se duze sjeca poraza no pobjeda. Pamtim, neko grupno putovanje, sa drustvom sam, igra se sa Spanijom dok putujemo. Pozivima se raspitujemo za rezultat, stajemo na pumpe, a tada mladi Spanci nam lako uzese mjeru. Uf kako su tad ladje potonule. Onda valjda dolazi i poraz od Portorika (mi smo se nesto sa njima uvije mucili) i tu je vec bilo gotovo je, ide se na Amere. Kako sam nedavno ponovo pogledao taj mec, ne treba zaboraviti da nam je samo Vlade Divac odrzao glavu iznad vode u prvom. Svi drugi su bili ocajni, a Stojakovic prosjecan. Jaric tragican, a i Bodibondovo vjerujem najlosije poluvrijeme u prajmu. I trecoj nas je Pirs bukvalno pregazio za nekih 17 poena i da nije bilo egala iz prvog, razlika bi bila nedostizna. A ionako se pobijedilo na ludilo Milana Gurovica i na kraju Jaricevu smirenost. Ono kako je Gurke pogadjao se ne ponavlja.

 

Onda opet polufinale sa Novim Zelandom i zaostatak, protiv uvijek nezgodnog Pere Kamerona i Vukone. Ne sjecam se kako prelomismo.

 

U finalu nas je Argentina nadigravala cijeli mec, ali jbg zato ce Bodibond ostati besmrtan u srpskoj kosarci, a naravno i Pedja. Nesporno je da su nas i sudije pogurale kod Skonokinijevog ulaza, ali sbb kbb. Argentincima se brzo vratilo, na OI 2004, sjecate se kosa Djinobilija preko Rakocevica. A nama je realno to sto nismo mogli da izvucemo pouke iz svega propalo dobrih deset generacija kosarkasa u tumaranjima.

 

Apropo Divca, jasno je da je on dozirano igrao posljednji dio svoje karijere, a narocito se stedio kroz reprezentaciju. Negdje sam citao nekog iz strucnog staba Sarlota kako mu nije jasno zasto Divac nece da radi vise, jer bi mogao da bude dosta bolji. Cak je neko, mislim Loncar, na onim serijalima prije SP ove godine rekao kako je Divac u reprezentaciju uvijek dolazio nespreman i da nikada nije pruzio maksimum. A razlika izmedju Divca 95 i 02 je ogromna. Bez obzira sto ce neko reci da se nije proslavio u finalu protiv Litvanije i Sabonisa, zaboravlja se kolika je velicina bio Sabonis, iako i tada osakacen povredama.

 

I da, isturanje Smiljanica ispred Radmanovica je jedna od najvecih reprezentativnih mrlja bez obzira koliko je Radmanovic zasluzio kaznu. A steta onakvih fizikalija i dobre ruke, morao je da bude dosta bolji igrac, iako je na kraju ispao sasvim dobar.

 

Da se samo jos vratim na igrace koji nam spletom okolnosti (i povreda) nisu u reprezentaciji nista donijeli. Da ne grijesim dusu Jaric je donio dva zlata, ali je trebalo da donese jos koje. Onda Rakocevic, Varda, Vujanic, Cabarkapa, Radmanovic, Pavlovic, Milicic, Pekovic, Aleksandrov.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

radmanovic je 2005e mogao da dokaže kako je to sa smiljanićem karijeva mrlja al kurcina, bio je jedan od onih koji su eksplicitno pominjani kao problem. 

 

a da, to je zeljkova mrlja 

 

znaš koliko mi je stalo da žalim bandoglavca koji je pri tome zaradio za fin život (svaka mu čast, sve je sam zaradio, da me neko ne shvati pogrešno)? 

 

kad te u tri pizde materine (košarkaški, da se opet razumemo), oteraju kari, phil jackson i željko, mora da ima nešto i do tebe. 

  • Like 6
Link to comment
Share on other sites

Apsolutno tacno. Samo medalja nije Smiljaniceva makar je nikad ne dali ni Radmanovicu. To je zamjerka, nista vise.

 

Maloprije sam gledao njegovu biografiju, nisam uopste znao da je igrao u toliko timova. Ono sto pamtim iz njegove karijere:

1. EL sa Vladom Lucicem i kako ga je pohvalio za 15 skokova.

2. Vins Karter Radmanovic

3. To sa Karijem

4. Kako ga je Nocioni isprovocirao za tri faula u prvoj cetvrtini

5. Snoubord - space cadet

6. Kako ga je Pirs razmontirao u finalu 2008

 

Ovo potonje mu je vjerovatno najozbiljnije sto je igrao u karijeri, ali jbg. Mislim da je mogao/morao vise, bolje i odgovornije. 

 

Edited by laki pepe
Link to comment
Share on other sites

Da, zaista je bespredmetno lamentirati nad budalama poput Radmana, Milicica, Rakocevica, te nekakvim stajaznam kakvim epskim reprezentativnim karijerama koje su kao mogli imati. Njih je da ne ostave neki mnogo dublji trag sputala samo njihova glupost. Mozda se cini bagatelnim, ali to je takvo ogranicenje koje te kao igraca diskvalifikuje i mnogo vise od niskog rasta, osetljivih kolena ili lose forme suta. Da je bilo ko od njih bio sposonan da tu barijeru preskoci, to bi i ucinio. Stoga mi je glupo da se kod takvih igraca plete ta neka mreza mistike i ceznje.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

Ja lamentiram nad tim što tadašnji selektori nisu imali čarobnu kuglu da znaju šta će se desiti ili da bar nisu verovali da će se ovi ipak dozvati pameti iako su znali da su problematični. Da su ih na vreme šutnuli i nama objasnili da su to jebene dijabole možda bi bilo bolje na par takmičenja. Ili da su barem ovi bili dosledno budale pa da se nisu ni pojavljivali na prozivkama. Mnogo tražim, znam.

 

Da ne budem shvaćen pogrešno, ne prebacujem selektorima ništa, to bi bilo teško do nemoguće predstaviti neinformisanoj javnosti i preživeti osude. Samo mi je žao protraćenih prilika, za koje sad vidim da nisu ni bile prave prilike, kad uključim naknadnu pamet.

 

Ovih dana slušam Mairosuove podkaste koje sam propustio i naletim na ono kad Varda priča kako je Jovo Stanojević hvatanjem za vrat i jebavanjem majke rešavao krizu u finalu nekog prvenstva mlađih kategorija, koju su egotripovima izazvali Jarić i Rakočević (zamisli). Nekoliko godina kasnije - ista priča. Šta reći o takvoj plejadi mozgova.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Uf, uf, kakav bujon.

 

Po cemu Rakocevic spada u grupu sa Radmanovicem i Milicicem, mada ni ova dvojica nemaju veze jedan sa drugim.

 

Rakocevic je uvijek bio vrijedan i radan, angazovan. On je ostao nedorecen jer je fizicki bio plej, ali ne tehnicki i glavom. Kasnije je igru ispolirao i postao odlicam kombo. To sto nije uspio u reprezentaciji da postigne vise rezultat je (pored nedostatka klase) i sukoba sa Jaricem koji je trajao. Ko je kriv ne znam, ali ako mu se sudi po 2005 ima tu i nekih nasih najvecih igraca koji su isto toliko sranja pokusali kao on.

 

Radmanovic je nesporna dalabu. Ali ako treba da se porede karijere ja bih rekao da je Pavlovic njegova mjera. I za njega sam mislio da ce biti cudo, a imao je vrlo limitiran domet u NBA. U rangu Vladinog. U reprezentaciji je imao valjda samo 2004. U sustini se percipira kao dobar momak, sto mu glava ne donese vise.

 

Milicic je posebna kategorija svakako, a i njemu su okolnosti doprinijele.

Link to comment
Share on other sites

Nije nikakav bujon. Razlikuju se finese i poreklo devijacija, ali je za sve navedene (ero Jarica sam zaboravio, a moze i Varda da se pridoda) zajednicko da nisu na mestu. Rakocevic je uzasan, jeziv egotriper bio, jos pride razmazen pa nije nikakvo cudo sto se najvise pickarao upravo sa Jaricem koji je jos jedan knjiski egzemplar zverski nafuranog lika vrlo mocnog ega. Sto se Milicica tice, okolnosti su mozda 20% njegove kosarkaske price, ostalo je on. Pavlovic je onda kad se otisnuo imao mozda auru pristojnog i dobrog momka, a godine u NBA su bile svojevrsna informaciona crna rupa zbog specificnog perioda u kome smo tada kao kosarkaska nacija bili. Kad se vratio, videli smo da ta glava bas i nije sasvim na mestu. Inace, on se odmah po dolasku u NBA profilisao u specijalca, sto mu je i bila mera jer nikada nije ni bio vanserijski, jednom u 20 dina talenat.

Link to comment
Share on other sites

Pisao sam o mom stavu o Rakoču na lustraciji (no homo :classic_biggrin:) negde na početku te teme na prošlom forumu. Da me ne mrzi našao bih ti link. Ukratko, uvek sam pre svega cenio dve stvari - što je ostajao ladan na vređanja i igrao svoju igru i (mnogo važnije) što je godinama evoluirao i nadograđivao sebe i tako ostvario izrazito zavidnu karijeru, klupsku. Od mlađih kategorija je bio žestoko guran (uspeo je, svaka čast na iskorišćenoj šansi), a bio je još tada toliki egotriper da ga bukvalno saigrači iz Zvezde nisu podnosili - svojim očima gledao i ušima slušao.

 

Ako on nije uspevao da prevaziđe sukob sa Jarićem radi uspeha reprezentacije po čemu to njegovu glavu (sa aspekta nacionalnog tima) stavlja iznad ostalih pobrojanih? Znam da je i Duda izbegao da ga zove, kada je počinjao akciju oživljavanja naše košarke, i to iz razloga ''Šta će mi on, da mi razjebe tim?''.

 

Varda je nešto drugo, mislim da nije ni imao kvalitet/potencijal da uđe u grupu imena koje vrtimo.

  • Like 4
Link to comment
Share on other sites

I da dodam jos ovo.

Apsolutno je da su igraci najveci dio problema za nase nespjehe od 2002. Ali svakako nisu jedini. Mi smo na njih mozda vise kivni jer smo navikli da improvizacijama rjesavamo stvari, a ko ce bolje to od igraca na terenj. Ipak, dugo vremena se mijenjalo i poimanje reprezentacije, uloga i znacaj i drugih faktora, ne samo igraca. Sujete su bile na sve strane izrazene. Mozda je kod trenera, tj. Strucnog savjeta to bilo i naizrazenije. Tada nam je nedostajalo vodjstvo struke pored igrackog integriteta. Rekao bih slicno sto se godinama desava sa Hrvatskom. A da su vrhunski talenti ostali neiskoristeni jesu i tu nema dileme.

 

@SteveFrancis#3

Nikako ne mogu da se slozim.

Pavlovic je slovio itekako za ogromnog talenta, a to potvrdjuje i njegova draft pozicija, od spoljnih igraca samo je Stojakovic bio bolje plasirani. Fora je u tome sto reprezentacija ocekuje da nosilac bude tehnicko-takticki najbolji moguci bez obzira na fizikalije, kao i da u mentalnom smislu budes neprikosnoven. 

E u NBA nasi igraci ne moraju da ispune sve kategorije da bi trajali. Ako su fizicki zadovoljavajuci, lako im se odredi sporedna uloga koju jasu godinama. Ne ocekuje se da nose tim nego samo svoje uloge. Samo je Jokic prebacio preko toga od  nasih novih igraca, ostali ne. Vidimo kako i Bjelica pati kada treba u reprezentaciji da preuzme vecu ulogu. Lako je sve na glavu skriviti. 

 

Niti je sve bilo bajno dok su se medalje uzimale, niti je sve bilo crno kad nisu. 

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...