Jump to content

gerijatrija? za nas matore...


zoran59

Recommended Posts

22 hours ago, DJ_Vasa said:

Prošle godine, kada sam kupovao gorivo, jedan momak se veoma začudio kada je video kako plaćam tako što telefon prislanjam na POS terminal, a svoje gorivo je platio svežnjem novčanica. Ne bih rekao da mu novca nedostaje jer je vozio Audi novije proizvodnje.

Čudio se jer je navikao da ne ostavlja bilo kakav trag njegovih finansijskih transakcija pa misli da i ostali izbegavaju. Ko zna zašto... 😜

 

12 hours ago, Pletilja said:

Unuku ne kupujem samo 1 gumicu za brisanje nego 3 odjednom, nikad ih nema, kao da u skolama zive mitske zivotinje koje se hrane njima.

 

Ovo za životinje koje jedu gumice mora biti istina jer je moj sin evo pri kraju gimnazije a i u tom objektu i u onom gde je bila osnovna neke živuljke jedu gumice kao nenormalne... 

18 hours ago, zoran59 said:

Jos jedna opservacija o digitalizaciji...

 

Nekoliko puta godisnje mi se desi da moram nesto da potpisem - uglavnom u bolnici, u banci ili kod advokata. Za placanje ne treba, vec godinama nisam napisao cek, sve ide karticom.

Eh, sad, djavo me odneo ako sam se od poslednjih 10 puta 2 puta potpisao isto. Zaboravio sam, vise nemam rukopis. Proslo je valjda 30 godina otkako sam poslednji put napisao pismo rukom. Jedino sto jos pisem rukom je popis namirnica kad idem u nabavku, a i to pisem samo velikim slovima.

 

Moja cerka ima 28 godina i nikada mi nije napisala nista rukom. Ako ima rukopis - ja ga ne bih prepoznao.

Kako je to kod vas? Imate li prepoznatljiv rukopis?

 

edit: slovca

 

Ja se nikad u životu nisam potpisao istovetno ako sam potpisivao uzaspotce neke papire. Odem u banku na primer, potpisujem kojekakve papire za kredit ili šta god i ne mogu da potrefim dva puta isti potpis. OK, vidi se da je verovatno ista osoba potpisala ali...

  • Like 1
  • Ha-ha 1
Link to comment
Share on other sites

54 minutes ago, shonke said:

Čudio se jer je navikao da ne ostavlja bilo kakav trag njegovih finansijskih transakcija pa misli da i ostali izbegavaju. Ko zna zašto... 😜

 

Jeste da je kod sebe imao keš, ali ga je zanimalo kako to telefon uopšte i može da se koristi za plaćanje i kako se zove aplikacija. Hajde da je kupovao nešto ozbiljno, tipa automobila, ali taj je samo plaćao gorivo.

Link to comment
Share on other sites

4 hours ago, DJ_Vasa said:

 

Jeste da je kod sebe imao keš, ali ga je zanimalo kako to telefon uopšte i može da se koristi za plaćanje i kako se zove aplikacija. Hajde da je kupovao nešto ozbiljno, tipa automobila, ali taj je samo plaćao gorivo.

A šta bih tek rekao da si platio apple satom 🙂?

Link to comment
Share on other sites

21 hours ago, Helena said:

Ja se jako dobro sećam mog profesora u srednjoj školi, uvodna rečenica mu je bila Bacite te eksere misleći na hemijske olovke.

Insistirao je na naliv peru, što je mnoge roditelje, pa i mog oca, dovodilo do besa, jel je bilo prilično skupo.

I sad sam zaboravila koju marku su mi kupili, a poznata je :classic_biggrin:

I ja sam ovako čuvala olovke, imali smo HB i B, ne znam za lega mi je to trebalo.

Naliv pera su bila obaveza od drugog osnovne sa patronama a ranija su bila punjiva, sto je biloprilicno aljkavo i neuredno. Koristili su se i brisaci alkoholni. Penkala ili naliv pera su zaista bila prava stvar za rukopis ali u odnosu na hemijske, parkerice i slicne druge naprave manje izdrzljiva. Plus mogao si da isaras svaki udzbenik i svesku nepregledno dok sa penkalom iskljucivo vezbanke 😄

Link to comment
Share on other sites

Jeste, ali nam je profesor govorio takođe da su naliv pera lična isključivo i da se vrh modifikuje prema tome kako ga mi držimo i da zbog toga koristimo isključivo svoja.

O bože, ovo sad vadim iz malog mozga :classic_biggrin:

Link to comment
Share on other sites

Sećam se upotrebe penkala u osnovnoj školi, a koliko mi je poznato, i danas se koristi. Negde sam pročitao da je razlog vežbanje lepog rukopisa, mada nisam čuo argumente koji to potvrđuju. Znam da je nekada davno lepo pisanje postojalo kao predmet, a majbolje je mogao da se izvede perom i mastilom, što izgleda otprilike ovako:

cirilica.jpg

 

Ako se pažljivije pogledaju potezi vidi se da su neke linije deblje, a neke tanje, što se može izvesti samo veštom upotrebom pera, dok je hemijska olovka tu inferiorna.

 

Kaligrafija danas ne postoji, a moram priznati da mi je čudno što se u ranom dobu prelazi sa relativno komplikovano penkalo, iako su obične i hemijske olovke daleko jednostavnije za upotrebu. Mislim i da je kalifrafija danas prevaziđena stvar, naročito zato što veoma mali broj ljudi koristi penkalo ili naliv-pero, a ovakav način pisanja nije pogodan zbog brzine, a delimično i čitljivosti. Osim toga, već dugo se za pisanje koriste kompjuteri, telefoni i tableti, a mnogi čak i za obične beleške koriste telefon.

 

Naravno, ne tvrdim da ne treba vežbati rukopis, ali bolje bi bilo da se vežba čitljivost i da se deca uče da pišu otprilike ovako:

cover_1242_c8db5284ea9adb59c864802834e32

 

Kod rukopisa je bitno da bude čitak, naročito ukoliko je namenjen nekom drugom, a za kaligrafijomz aista nema potrebe. Ukoliko dete u školi treba nešto da napiše za kontrolnu vežbu, to prvenstveno treba da bude čitko, otprilike kao ovo iznad.

 

Ne vidim kako upotreba penkala može da popravi rukopis niti zašto se posle obične olovke ne prelazi na normalnu hemijsku, bar ako govorimo o našim školama. Čak se i slova uče prema ovim starinskim fontovima, pa i latinica.

 

Što se tiče mog rukopisa, nemam ništa pametno da kažem, osim da je čitak. Nije kaligrafski niti 'inženjerski', već prosek.

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, DJ_Vasa said:

Sećam se upotrebe penkala u osnovnoj školi, a koliko mi je poznato, i danas se koristi. Negde sam pročitao da je razlog vežbanje lepog rukopisa, mada nisam čuo argumente koji to potvrđuju. Znam da je nekada davno lepo pisanje postojalo kao predmet, a majbolje je mogao da se izvede perom i mastilom, što izgleda otprilike ovako:

cirilica.jpg

 

Ako se pažljivije pogledaju potezi vidi se da su neke linije deblje, a neke tanje, što se može izvesti samo veštom upotrebom pera, dok je hemijska olovka tu inferiorna.

 

Ja sam ovakva slova uspevao da napisem sa olovkom, ili hemijskom (samo jace, ili slabije pritisnuti).

Naliv pero nisam mogao da smislim, pa ga nisam ni koristio (nikada mi nije bilo jasna tvrdnja da se sa njim lepse pise,

jer nikako nisam mogao da pogodim ugao, potrebni pritisak i brzinu, tako da je uvek ispadalo grozno, te sam veoma brzo batalio).

Sa druge strane bio mi je sok kada su neki hemijskom crtali tehnicke crteze.

Link to comment
Share on other sites

10 hours ago, Helena said:

Jeste, ali nam je profesor govorio takođe da su naliv pera lična isključivo i da se vrh modifikuje prema tome kako ga mi držimo i da zbog toga koristimo isključivo svoja.

O bože, ovo sad vadim iz malog mozga :classic_biggrin:


Bila je i ona glupa mizogena sala da se naliv pero, auto i zena nikada i nikome ne pozajmljuju.

Link to comment
Share on other sites

Nisam je čula, moja škola je bila "ženska", muškima nije bilo lako, zvali su ih sestrama, udarajući I'm na muškost.

Ali su stoički podnosili, uz svesrdnu pomoć devojaka.

Zanimljivo je bilo, sad se prisećam, da nikad nisu smeli na devojke, bilo nas je mnogo, a lažno su se branili da nas kao štede, a momke nikad (bukvalno) nije prozivao jedan iz drugog smera, bar trojica su morala biti u grupi.

Mnoga iskustva nosim iz škole, stvarno (stereotipno) su bili gej i to mi je bio prvi dodir sa nečim van uobičajenog društvenog konteksta.

 

 

Link to comment
Share on other sites

Ko nije pisao shtilom i perom umacuci pero u bocicu sa mastilom, taj ne zna sta je pakao. Bocice su se prevrtale, razbijale, pera nikad dosta, upijaca takodje, plavi prsti su  bili znak prepoznavanja i znacili su da je neko na putu da postane neko i nesto. Penkalo se dobijalo tek za 18 rodjendan i bilo je dokaz ulaska u svet odraslih. Ne sumnjajte, i danas je dobro nalivpero (penkalo) stvar prestiza i sigurna sam da mocnici sveta bilionske ugovore ili mirovne sporazume  ne potpisuju hemijskom olovkom vec umetnicki dizajniranim, unikatnim nalivperima. Kaligrafija nije umrla samo je, kao i sve ostale neprolazne vrednosti, oteta od nas, "malih" ljudi, i postala privilegija mocnih i bogatih. Oteto, pa to ti je.

 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

18 minutes ago, Pletilja said:

Bocice su se prevrtale, razbijale,

 

Dešavalo se da se razbije ili odšrafi poklopc flašice u torbi, natope se sve knjige i sveske, a kao bonus procuri i kroz tarbu na džemper, košulju, majicu.

Ali, nije to najgore, razbije se, ista po obliku, bočica lepka, gumiarabike, i razlije se po torbi i knjigama. 

A, moralo je da se desi da se razbije jer torba je služila da se nose knjige i pribor ali i za sedenje na njoj, sankanje, vožnju nizbrdo na travi ili šljunku, služila je kao štit i kao ofanzivno  oružje, jednostavno multifunkcionalni predmet.

 

  • Like 1
  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

9 hours ago, Pletilja said:

Ko nije pisao shtilom i perom umacuci pero u bocicu sa mastilom, taj ne zna sta je pakao. Bocice su se prevrtale, razbijale, pera nikad dosta, upijaca takodje, plavi prsti su  bili znak prepoznavanja i znacili su da je neko na putu da postane neko i nesto. Penkalo se dobijalo tek za 18 rodjendan i bilo je dokaz ulaska u svet odraslih. Ne sumnjajte, i danas je dobro nalivpero (penkalo) stvar prestiza i sigurna sam da mocnici sveta bilionske ugovore ili mirovne sporazume  ne potpisuju hemijskom olovkom vec umetnicki dizajniranim, unikatnim nalivperima. Kaligrafija nije umrla samo je, kao i sve ostale neprolazne vrednosti, oteta od nas, "malih" ljudi, i postala privilegija mocnih i bogatih. Oteto, pa to ti je.

 

 

Daleke 1998 sam vidio na aerodromu u Minhenu naliv pero koje je kostalo cca 4800 maraka. Marka Montblanc. Skoro kao nov Yugo. Neko je to kupovao, cim se prodavalo.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Prica mi cerka, ima koleginicu Indijku koja je, pre neki dan, ponela lepu, svilenu esarpu. Na kompliment, odgovara sa: "Da, dobila sam je na poklon od jednog univerziteta sa kojim saradjujem i samo zbog toga sam je zadrzala, zanate, moj suprug pripada kasti koja zabranjuje nosenje svile,da bi se dobila svilena nit, svilena buba mora da umre". Pa? Pitam ja cerku....a ona kaze: "Mama, ti volis svilu, ti nosis svilu, ti mi kupujes svilu....". Bilo je tako optuzujuce i tako postidjujuce da nisam znala sta da joj kazem osim "U redu, nema vise svile, zao mi je ako sam izvrsila genocid nad svilenim bubama Indije" a u sebi oteram u tri lepe i bube i bramane i ceo indijski potkontinent i  ovaj blazirani, hiperbolisani trenutak istorije sveta. Alo, ubijate jedni druge, cerecite se milenijumima na najsvirepije moguce nacine a zao vam svilenih buba?! U zivotu nisam videla svilenu bubu ni zivu ni mrtvu, ljubav prema svili mi je u DNK kodu, nista se ja tu nisam pitala, ceo posao obavile neke davno iscezle generacije zena i utrapile mi taj gresni gen pa sam tako mutirana i rodjena.   Da li se od mene ocekuje da u znak podrske svilenim bubama i neznim dushicama najsvirepijeg kastinskog drustva na svetu spalim to nekoliko primeraka skupo placenih komada umetnicki obradjene svile i pospem se tim pepelom? 

More.....izludeste me nacisto, moja slika sveta svaki dan dozivljava zemljotrese i tektonska pomeranja nevidjenih razmera  pa po ceo dan vrtim u glavi stih "Zaustavite planetu, odlazim..." 

Ja, ubica svilenih buba? Nece da moze. 

 

Edited by Pletilja
  • Like 2
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Ne znam da je ijedna životinjska vrsta nestala zato što je ljudi koriste u ishrani ili koriste neke njihove proizvode pa i ako dovode do smrti jedinke. Mnoge vrste su nestale ili im je opstanak ugrožen kao posledica biljne proizvodnje i proizvodnje veštačkih materija koje menjaju proizvode životinjskog porekla. Da bi se proizvela biljna hrana za milijarde stanovnika sveta uništena su ogromna staništa mnogih vrsta i biljnih i životinjskih, mnoge vrste su i nestale kao direktna posledica, a dodatno, još se proizvede i utroši na milione tona pesticida i insekticida koji direktno ubijaju jedinke a ciljaju i da unište vrste. Da bismo pojeli jednu jabuku mora se predhodno uništiti na stotine i hiljade insekata, isto važi i za krompir, pšenicu, pamuk, šećer...

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

11 minutes ago, Dragan said:

Vegetarijanstvo je prava stvar. 🙂

Kako je leba ti vegetarijanstvo prava stvar. Za ove dusice sto primjenjuju vegetarijanstvo po mom misljenju je vegetarijanstvo  genocid nad biljkama. Sestro ovo moras da imas u vidu. A sto se tebe tice @Pletilja ja bih te na medjunarodnom sudu  osudio za zlocine prema svilenim bubama da sve sto je od pamuka bacis u kontejner za smece. Eto da se i ti malo "patis" zbog genocida nad svilenim bubama. Nadam se da me nece moderacija banovati zbog ovih mojih teskih rijeci. Narocito se bojim kako ce reagovati @fancy jer je on veoma osjecajan prema biljkama i svilenim bubama.

  • Ha-ha 2
Link to comment
Share on other sites

@Koca Popovic, ne moze se gorvoriti o genocidu nad biljkama, to su organizmi nize organizacije i slozenosti, njihova brojnost,i raznovrsnost  i rasprostranjenost je takva da samo ekstremna promena spoljasnjih uslova i divljacko, neodgovorno ponasanje coveka moze da ugrozi neku biljnu vrstu. Sto ne znaci da biljkama ne treba priznati neku vrstu elementarne osecajnosti i sposobnosti da komuniciraju medjusobno i sa sredinom. Ima dokaza da biljne vrste u zajednici komuniciraju uz pomoc gljivica i mikroorganizama koji zive u tlu. Divna knjiga "Tajni zivot biljaka", Tompkins i Bird, izdavac Kokoro, pise o tome. Jednostavno, njihova svrha i jeste da budu - pojedene, uz lep i prijatan osecaj zahvalnosti sa nase strane sto nas odrzavaju u zivotu.

A to, sa svilenim bubama, navela sam kao ilustraciju hipokrizije, licemerja naseg vremena. Bas me interesuje kako g din suprug postuje pravila svoje kaste ziveci u USA, sta jos, osim svilenih buba,  zabranjuje svojoj supruzi,  univerzitetskoj profesorki zavidne reputacije i karijere? 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

17 minutes ago, Pletilja said:

@Koca Popovic, ne moze se gorvoriti o genocidu nad biljkama, to su organizmi nize organizacije i slozenosti, njihova brojnost,i raznovrsnost  i rasprostranjenost je takva da samo ekstremna promena spoljasnjih uslova i divljacko, neodgovorno ponasanje coveka moze da ugrozi neku biljnu vrstu. Sto ne znaci da biljkama ne treba priznati neku vrstu elementarne osecajnosti i sposobnosti da komuniciraju medjusobno i sa sredinom. Ima dokaza da biljne vrste u zajednici komuniciraju uz pomoc gljivica i mikroorganizama koji zive u tlu. Divna knjiga "Tajni zivot biljaka", Tompkins i Bird, izdavac Kokoro, pise o tome. Jednostavno, njihova svrha i jeste da budu - pojedene, uz lep i prijatan osecaj zahvalnosti sa nase strane sto nas odrzavaju u zivotu.

A to, sa svilenim bubama, navela sam kao ilustraciju hipokrizije, licemerja naseg vremena. Bas me interesuje kako g din suprug postuje pravila svoje kaste ziveci u USA, sta jos, osim svilenih buba,  zabranjuje svojoj supruzi,  univerzitetskoj profesorki zavidne reputacije i karijere? 

Pretpostavljam da se radi o pripadnicima Jain religije, oni postuju svako zivo bice, nemaju veze sa kastama, ima ih oko 5 miliona.

Ako imas volje pogledaj pod Jainism, Slicni su budistima, al ipak razliciti. Njihovi monasi i monahinje idu sa nekom metlicom i ciste put

da ne bi zgazili neku bubicu.

 

Ima ih na vrlo visokim pozicijama, glavni sef Deutsche Bank bio je Jain.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

2 hours ago, Pletilja said:

@Koca Popovic, ne moze se gorvoriti o genocidu nad biljkama, to su organizmi nize organizacije i slozenosti, njihova brojnost,i raznovrsnost  i rasprostranjenost je takva da samo ekstremna promena spoljasnjih uslova i divljacko, neodgovorno ponasanje coveka moze da ugrozi neku biljnu vrstu. Sto ne znaci da biljkama ne treba priznati neku vrstu elementarne osecajnosti i sposobnosti da komuniciraju medjusobno i sa sredinom. Ima dokaza da biljne vrste u zajednici komuniciraju uz pomoc gljivica i mikroorganizama koji zive u tlu. Divna knjiga "Tajni zivot biljaka", Tompkins i Bird, izdavac Kokoro, pise o tome. Jednostavno, njihova svrha i jeste da budu - pojedene, uz lep i prijatan osecaj zahvalnosti sa nase strane sto nas odrzavaju u zivotu.

A to, sa svilenim bubama, navela sam kao ilustraciju hipokrizije, licemerja naseg vremena. Bas me interesuje kako g din suprug postuje pravila svoje kaste ziveci u USA, sta jos, osim svilenih buba,  zabranjuje svojoj supruzi,  univerzitetskoj profesorki zavidne reputacije i karijere? 

Ono sto sam rekao o genocidu je bilo ironicno receno. Nije mi bila namjera da te optuzujem za bilo sta.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...