gerijatrija? za nas matore...

[DJ_Vasa]

4 minutes ago, Constantin said:

Ja znam da skuvam jaja, obarim viršle i otvorim paštetu. Znao sam i da pržim jaja, nekada, ali sam zaboravio. 

 

A mene je kum ubedio da naučim neke od recepata koje on pravi malim prstom leve ruke. Evo ti za domaći huevos rancheros

 

Umesto meksičkog sosa staviš ljutenicu, luk, pasulj i papričice ionako imaš, pa napraviš huevos Constantinos

[Constantin]

6 minutes ago, DJ_Vasa said:

 

A mene je kum ubedio da naučim neke od recepata koje on pravi malim prstom leve ruke. Evo ti za domaći huevos rancheros

 

Umesto meksičkog sosa staviš ljutenicu, luk, pasulj i papričice ionako imaš, pa napraviš huevos Constantinos

Odakle mi, što se one podrazumevaju ?   ......a imam i huevos 

[Stiletto]

1 hour ago, DJ_Vasa said:

 

Da, negde sam i čitao da treba da posvedoče da ne postoje zakonske prepreke za sklapanje braka, mada ne vidim svrhu za time u 21. veku, naročito kada imamo u vidu činjenicu da su negde to ukinuli i da se podaci o svakoj osobi lako mogu naći, naročito kada je u pitanju svetovni brak. Osim toga, državna evidencija ima bolje mehjanizme od bilo kog kuma da sve to proveri. Sve ovo mi deluje malo nelogično i svaljivanje državnih obaveza na pojedinca je isto kao i pozivanje instruktora vožnje na odgovornost kada onaj kome je potpisao dozvolu vozi pijan.

 

Ta matičarka je očigledno teška primitivka. Ako izuzmemo činjenicu da je to relativno često prezime (šta li se radi kada su u pitanju Jovanović, Petrović, Marković, Đorđević, Pavlović i slično?), njen postupak je otprilike kao kada bi te policajac tek tako upozorio da ne smeš da kradeš kada ulaziš u prodavnicu.

 

To su bile osamdesete, vreme papirologije. Kako matičar može da zna da li su mladenci u rodu ili ne, ako ih lično ne poznaje? Osim ako nisu u pitanju rođeni brat i sestra, pa na osnovu JMBG roditelja da se vidi da imaju iste roditelje, ja ne vidim drugi način sem "dva svedoka".

[zoran59]

5 hours ago, Pletilja said:

................. nista vise nije normalno a narocito ono da se ispruzis onoliko koliko ti je kaput dugacak.

...................................

 

Draga Pletiljo, zavidim Vam. I jos nekima - padaju mi na pamet @Constantin,  @Div, @mladenvzz i jos mozda par njih.

Vi imate unucad a ja nemam. Ma, nisam nepismen, ali citanje o tome sigurno nije isto kao dozivljaj.

 

Veliki deo cerkinog detinstva sam propustio. Pare nisam nasledio, nisam ni dobio na lutriji, pa sam radio tri posla (bukvalno - dan, noc i vikende) da njoj i mami obezbedim da putuju i zezaju se.

A sada sam u penziji. Financijski OK (nisam bogat ali zivim normalno) a vremena imam neizmerno. I umesto da lupam po tastaturi, voleo bih da ga provedem sa unucetom. A cerka se necka. I ona i njen decko razvlace studije, nikako da zavrse, deca im ne padaju na pamet. Imaju 1100 interesa, u mnogima su uspesni, samo ja nista nemam od toga. Kazem cerki, daj mi unuce, ne interesujuje me tvoja pobeda na nekom turniru.

 

Rado, ovde na forumu, citam vasa iskustva sa malom decom. Mozda i ja jednom dozivim tako nesto i javim se...

[DJ_Vasa]

1 hour ago, Constantin said:

Odakle mi, što se one podrazumevaju ?   ......a imam i huevos 

Kako da se ne podrazumeva? Deda iz Aleksinca, baba iz Vranja, pa sam od njih naučio. A kod vas u Užicu i Šapcu se to ne podrazumeva?

 

29 minutes ago, Stiletto said:

 

To su bile osamdesete, vreme papirologije. Kako matičar može da zna da li su mladenci u rodu ili ne, ako ih lično ne poznaje? Osim ako nisu u pitanju rođeni brat i sestra, pa na osnovu JMBG roditelja da se vidi da imaju iste roditelje, ja ne vidim drugi način sem "dva svedoka".

To da, ali danas je ipak 21. vek.

[Div]

7 hours ago, zoran59 said:

Ma, nisam nepismen, ali citanje o tome sigurno nije isto kao dozivljaj.

 

Da, ali to nije zbog toga što ne umeš da čitaš već što niko ne ume da opiše taj osećaj, doživljaj.

Videćeš, želim ti što pre.

 

[Constantin]

Za nas, malo iskusnije....

 

 

[mladenvzz]

...zorane,nemam što dodati na ono što je napisao div.Od prvog trenutka kad sam uzeo u ruke mojeg Luku osječaji su neopisivi. Danas,mogu se igrati skrivača,mogu skakati,mogu plesati...Apsolutno sve što moj mali dečkić zaželi.

Moj dragulj se službeno zove Luka Mateo Romo Perez Se....Navodno je takav običaj u Ekvadoru i od toga snaha nije željela odustati.

Moj Veljko i Marija žive zajedno više od deset godina,ali o braku ne razmišljaju.

[Koca Popovic]

18 hours ago, Constantin said:

Ja znam da skuvam jaja, obarim viršle i otvorim paštetu. Znao sam i da pržim jaja, nekada, ali sam zaboravio. 

Ne mogu da vjerujem.

[zoran59]

5 hours ago, mladenvzz said:

...zorane,nemam što dodati na ono što je napisao div.Od prvog trenutka kad sam uzeo u ruke mojeg Luku osječaji su neopisivi. Danas,mogu se igrati skrivača,mogu skakati,mogu plesati...Apsolutno sve što moj mali dečkić zaželi.

Moj dragulj se službeno zove Luka Mateo Romo Perez Se....Navodno je takav običaj u Ekvadoru i od toga snaha nije željela odustati.

Moj Veljko i Marija žive zajedno više od deset godina,ali o braku ne razmišljaju.

 

Mladene, bas su mi dragi tvoji upisi. Malo (samo malo) sam mladji, ali se nadam da cu nesto tako dozivjeti.

 

No, jedna glupost (svinjarija?) iz '90-ih.

 

"Uvezemo" zena i ja njene roditelje na poduze vrijeme, da nam pomognu oko tek rodjenog djeteta. Lezim na ledjima na kaucu, a moja Kira mi spava na prsima. Nekoliko mjeseci stara, pokaki se. Smrdi grozno. Sto cu, odnesem je u spavacu sobu i mijenjam pelene.

I cujem komentare iz dnevne sobe. Moj tast, primitivni i patrijarhalni tip, kritizira moju zenu i punicu: "Zasto, kraj vas dvije zdrave, Zoran mijenja pelene?"

 

Zavrsio sam posao, vratio se i rekao mu: "Zato jer je to i moje dijete i odgovornost, nije to samo ispadak Vase kceri!"

 

Covjek (jos je ziv, ima 90) ima mentalitet iz ruralnih krajeva od prije 100 godina.

U njegovoj mladosti koju nikada nije prerastao, ljudi su zivjeli u seoskim "porodicnim zadrugama," vise generacija zajedno. Nije bilo novaca i zemlje da se dijele. Svrha potomstva je bila da te ima netko njegovati kad ostaris i oslabis.

Danas postoje penzije i staracki domovi a svrha roditeljstva je da osposobis dijete za samostalan zivot. Moj tast to nikada nije shvatio i prihvatio.

 

Samo zelim dozivjeti unuce (ako treba, i mijenjati pelene, ako time olaksam kceri i zetu). Ih, a da ga vidim da prohoda, to bi tek bila sreca!

 

 

 

 

 

 

[DJ_Vasa]

1 hour ago, zoran59 said:

Samo zelim dozivjeti unuce (ako treba, i mijenjati pelene, ako time olaksam kceri i zetu). Ih, a da ga vidim da prohoda, to bi tek bila sreca!

 

A zašto ne bi doživeo? Meni se čini da ću u trenutku kada odem u penziju ovde čitati da unuče previše traži za džeparac

 

A do penzije imam još podosta...

[C.F.]

Pretpostavljam da ću primiti kritike na komentar, ali....pomalo mi zvuči sebično da očekujemo od naše dece da budu roditelji ili da to bude kad nama odgovara. To su odrasle osobe sa svojim oformljenim karakterima, valjda je cilj da kad postanu odrasle, zrele individue, donose odluke samostalno i snose odgovornost za iste. Želim im život i dobro zdravlje, volela bih i mnogo toga još ako oni sami to prvenstveno žele, pa da se radujemo zajedno, pa i da budemo tu ako je potrebno rame za plakanje jer nije uvek sve pozitivno i lepo. 

Smatram da kada se predje 60-tak, pa penzija, vreme je naše, jer ne znamo da li ćemo biti od onih koji će moći ili manje moći ili ostati nemoćni. Razumem da zdravlje utiče na te planove, koliko smo fizički u stanju da uradimo, da se krećemo, ali svakako se može naći bar jedan hobi kojim se neko može baviti. Samo zato što starimo ili smo preko odredjene starosti za koju neki smatraju valjda da je strašna stvar, ne znači da se taj deo života ne računa kao i ostala doba našeg postojanja. Čak bih rekla, u mnogome, da bi baš podstaklo da sa jačim entuzijazmom pristupimo planovima koje nismo do sada stigli da ostvarimo (naravno ako zdravlje dozvoljava). Život je dar, svaki udisaj, momenat, lično nemam nameru da gledam u prošlost, baš zato što ga jako cenim. Ove godine ponovo planovi, a ostaće u kantici još i za posle.

Primer: pre godinu i po dana, moj otac je bio u stanju da vozi auto, hoda, radi u bašti. Pre godinu dana se sve to promenilo, gotovo, nikada više to neće moći...razmislite...ne ostavljajte za sutra ono što možete uraditi danas.

 

 

 

[Constantin]

8 hours ago, koca popovic said:

Ne mogu da vjerujem.

Tako je, kako je....

[zoran59]

Jos malo reminiscenije i autobiografije...

 

Veran sam, nisam "mutio" izvan braka - a i zasto bih kad mi je zena najlepsa na svetu.

'90-ih, oboje smo radili u bolnici u jugozapadnom Kansasu. Bolnica, po prirodi posla, radi 24/7 pa su nam se i smene menjale. Zena sefica smene u prijemnom odeljenju, papirolog, a ja u radiologiji. Druzeljubivi, slagali smo se kolegama/koleginicama.

Anegdotu sam samo cuo, nisam doziveo. U tom momentu sam bio u garazi, "sredjivao" svoj takmicarski motocikl. A zena, u 6. mesecu trudnoce, na poslu. Druga smena, uvece.

I neko zove bolnicu a zenina koleginica odgovori. Neka zena pita: "onaj sa bradom u radiologiji, ima strani akcent, je li ozenjen?" Ta koleginica posandrca, uzvikne "jeste!" i prekine poziv.

A ja se pitam sta sam propustio. Mozda sam mogao da predjem u Mormone i imam dve zene, samo da je neko drugi odgovorio na poziv.

 

Ipak, necu se sekirati. I ova jedna je dosta, ne znam kako bih podnesao duplo vise problema... 

 

 

 

 

 

 

 

[Div]

6 hours ago, C.F. said:

Pretpostavljam da ću primiti kritike na komentar, ali....pomalo mi zvuči sebično da očekujemo od naše dece da budu roditelji ili da to bude kad nama odgovara. To su odrasle osobe sa svojim oformljenim karakterima, valjda je cilj da kad postanu odrasle, zrele individue, donose odluke samostalno i snose odgovornost za iste. Želim im život i dobro zdravlje, volela bih i mnogo toga još ako oni sami to prvenstveno žele, pa da se radujemo zajedno, pa i da budemo tu ako je potrebno rame za plakanje jer nije uvek sve pozitivno i lepo. 

Smatram da kada se predje 60-tak, pa penzija, vreme je naše, jer ne znamo da li ćemo biti od onih koji će moći ili manje moći ili ostati nemoćni. Razumem da zdravlje utiče na te planove, koliko smo fizički u stanju da uradimo, da se krećemo, ali svakako se može naći bar jedan hobi kojim se neko može baviti. Samo zato što starimo ili smo preko odredjene starosti za koju neki smatraju valjda da je strašna stvar, ne znači da se taj deo života ne računa kao i ostala doba našeg postojanja. Čak bih rekla, u mnogome, da bi baš podstaklo da sa jačim entuzijazmom pristupimo planovima koje nismo do sada stigli da ostvarimo (naravno ako zdravlje dozvoljava). Život je dar, svaki udisaj, momenat, lično nemam nameru da gledam u prošlost, baš zato što ga jako cenim. Ove godine ponovo planovi, a ostaće u kantici još i za posle.

Primer: pre godinu i po dana, moj otac je bio u stanju da vozi auto, hoda, radi u bašti. Pre godinu dana se sve to promenilo, gotovo, nikada više to neće moći...razmislite...ne ostavljajte za sutra ono što možete uraditi danas.

 

 

 

 

Neću da te kritikujem, reći ću samo zašto ti zvuči sebično što očekujemo od naše dece da postanu roditelji kad nama odgovara.

Odgovor je jednostavan, zato što smo sebični. Sebični smo bili i ad smo rađali decu, to smo želeli, to smo učinili, sebična su i naša deca, neka zato što rađaju neka zato što ne rađaju, sebična su i ta mala dečica, hoće svu pažnju, i tako treba da bude.

U moju odbranu, više od deset godina sam govorio, jedva čekam da postanem deda, govorio ovako među vršnjacima, u neobaveznom ćaskanju, deci to jesam spomenuo koji put, ali nikada nisam pritiskao, prigovarao, solio pamet, kukumavčio. Poštovao sam njihovu volju i kad će i da li će i koliko će imati dece. Unučići imaju roditelje, imaju i druge babe i dede, imaju tetke, ujake, stričeve, imaju društvo, ali moje mesto niko ne može da zauzme, moja sebičnost je zadovoljena. Kad mi se nasmeje i pruži ruke ceo svet je naš.

 

 

Edited January 13 by Div

[Div]

1 hour ago, zoran59 said:

A ja se pitam sta sam propustio. Mozda sam mogao da predjem u Mormone i imam dve zene, samo da je neko drugi odgovorio na poziv.

 

Malo me asociralo na anegdotu sa De Nirom.

 

Sede on i žena u krugu prijatelja i on kaže:
- E, kakav je život, naked sam imao 19 godina, bio bez para, živeo u prikolici i imao prelepu devojku 19 godina, sad imam 70 godina, milione na računu, živim u vili id milion dolara sa babom od 70 godina;
a, žena mu kaže:
-Pa, vidi, snađi se za devojku od 19, ja ću ti srediti ostalo da ti bude kao kad si imao 19.

 

Nije uvek 1+1=2, nekad je 1+1=0.

Edited January 13 by Div

[vilhelmina]

Ovo s unucima…

Nije mi se zurilo da postanem nana. Cerka i zet su dugo razmisljali, oboje oko 35, i imali su moju punu podrsku da razmisle jos malo. Prosle godine u ovo vreme, razmisljala sam potpuno isto kao @C.F., zato sada i potpisujem svaku njenu rec. 

Onda se desila cerkina trudnoca. Uh, kud bas sad kad menjam posao, imam svasta da zavrsim, planovi na sve strane… Ispratila sam sve ultrazvukove radujuci se, naravno, ali kao da se radi o nekom drugom, ko mi je drag, ali ipak nije moj. Nisam mogla da se uzivim u ulogu ni kad su otisli na porodjaj. Otisla sam tog jutra na posao malo neispavana jer sam prethodnog dana i noci pratila zetove izvestaje iz porodilista, ali i dalje nisam videla razlog da uzmem slobodan dan. 

I tako, sedim u busu, idem na neki sastanak, s telefonom vec zalepljenim za ruku u ocekivanju novih poruka. Stize jos jedna i to je ovaj put slika malog bica koje je upravo stiglo na svet, u krupnom planu. I jos jedna, na maminim grudima. Sve u meni je nekako krenulo da buja, da kipi i izlazi, ne znam kako drugacije da opisem taj fizicki osecaj sirenja mene same do granica kad mi nije samo sopstveno telo postalo tesno, vec i onaj autobus. I potoci suza, ne znam odakle, jer nikad nisam verovala onima sto osvoje neku medalju, pa se oderu od plakanja. Mislila sam da glume, ali sada sam i ja bila na krovu sveta, gledala ga odozgo onako malog i beznacajnog, i plakala kao ljuta godina. Srecom je autobus bio poluprazan i imala sam dovoljno stanica da putujem, tako da sam stigla da se saberem pre sastanka.

Onda su usledila dva cudna dana. Posle onog trenutka potpunog zanosa, do granice napustanja sopstvenog tela, vratila sam se u svakodnovicu. Stizale su svaki cas slike na mesindzer, Dora s mamom, pa s tatom, pa Dora kako sisa, pa kako je presvlace, pa kako spava… Obradovala bih se svakoj, ali opet je nekako bila tudja, nestvarna, nije imala veze sa mnom, bas kao dok je bila snimak sa ultrazvuka. 

Onda su novopeceni roditelji dosli kuci i bilo je vreme za prvu posetu uzivo. Veliki Franz Josef iz 1912 koji se vec generacijama prenosi u mojoj porodici po zenskoj liniji par dana pre toga je dobio novu kutijicu, prastara krpica u koju je vec vise od sto godina ritualno umotan, sveze oprana. i pogaca za porodilju umesena i ispecena, odlicno ispala. Ostalo jos da se usput kupi balon i da se konacno pogleda istini u oci: nisam vise druga, sad sam treca generacija.

 

Imala sam malu trenu dok smo prilazili stanu, ali i dalje mi je najjaci bio taj osecaj nestvarnosti. Ne bih se zacudila da mi je neko tada prisao i rekao ’ajde se ti lepo vrati kuci s tim tvojim dukatom, daj pogacu beskucniku, pusti balon da odleti, sve je ovo iluzija, nista nije stvarno.

 

Secam se trenutka kad smo usli u stan, ali ne i onog kad sam Doru prvi put videla. Pomesale su mi se slike s mesindzera i one iz stvarnosti i sad ne znam kako je tacno islo. Ali nikada, dok sam ziva, necu zaboraviti trenutak kad sam je uzela u ruke, onaj magicni trenutak koji je gore pomenuo @mladenvzz i nakon kojeg moj univerzum vise nije i nikada nece biti isti.  Punoca i toplina tog malenog tela u mojim rukama i opet taj fizicki osecaj blazenstva koji se iz nje preliva u mene, siri se kao voda, ispunjava celo bice… Neponovljivo i neprocenjivo, istovremeno potpuno nestvarno i veoma, veoma stvarno. Nisam do tada znala da sam drvo i da imam korenje, ali u tom trenutku sam ih jasno osetila i rekla im drzite se cvrsto, trebacete Dori, bar dok dovoljno ne poraste i ojaca u ovoj sigurnoj krosnji od mojih ruku. A imala sam ih u tom trenutku mnogo, cini mi se tako, i sve su bile isprepletene u cudesno gnezdo (sada sam znala) odavno spremno da prihvati to malo bice, da ga greje i stiti dok god treba.

 

Nije bilo tako kad sam dobila sopstvenu decu, ni blizu. Tada su bili mililitri mleka, temenjace, pelene, nespavanje, sve vrlo konkretno i prakticno, lepo na svoj nacin, ali nista ovako spektakularno i bezvremensko.
 

Od svega je proslo svega mesec i po dana, a cini mi se da su vekovi. Ko zna, mozda i jesu, jer od kada se Dora rodila, ja vise ne zivim u istoj dimenziji. Radim sve isto kao i pre, naoko se nista nije promenilo, ali sve ima drugaciji, dublji smisao. Uhvatila sam sebe kako se bacam u projekte u koje se inace ne bih usudila da se upustim. I sve mi ide od ruke, sve se stize i nista nije tesko. Kad zafali energije, samo Doru u ruke i ponovo letim, preskacem planine, premoscujem okeane. Nisam verovala kad su mi pricali, ali stvarno je tako. A jos smo daleko od prvog koraka, trcanja za loptom i ostalih akrobacija koje pominje @Div. Znaci, spremite se, jos cete vi ovde citati Vilhelminine carsafe. Tek je pocelo, a vec je cudesno 😁.

[Constantin]

A kome od njih,
možeš da kažeš ne ?
Moje brojno stanje - trenutno.....?
 

 
 
 
Starija seka (levo) i dečkonja su od 2. sina, devojčica desno je od 3.   Četvrti se još nije oženio, a najstariji, na ćalost, neće moći da ima dece, kako stoje sada stvari, ali ima načina da se ostvari kao roditelj. Na njima je odluka.

[C.F.]

92-year-old-hiker-seek-a-world-record-at-the-grand-canyon

 

92-godišnji muškarac koji je upravo osvojio 24 milje, od ruba do oboda Velikog kanjona, trebalo bi da postane najstarija osoba koja je uspela da postigne taj podvig. (Google translate)
nadam se da možete pogledati video

[C.F.]

@Constantin o, kako su medeni. ❤️

I moj mladji iznenadio pre par meseci, verio, pa će venčanje i slavlje biti krajem godine. Verenica vodi oko planova za slavlje, on se samo složi s njenim idejama…neka, njoj je to važno, njemu manje. Ponudila sam pomoċ, pitala da me uključe ako sam im potrebna. Ne, hvala, sve će oni to sami…ok…onda, slobodna sam da putujem, uživam do tada.  Radujem se.

[Constantin]

9 minutes ago, C.F. said:

Verenica vodi oko planova za slavlje, on se samo složi s njenim idejama…

Poznata mi je ta priča....

[Sunshine State]

@vilhelmina cekaj samo kad prvi put izgovori tvoje ime (ulogu: baka, nana...)

 

Tek ces ti da vidis kolike su to kolicine ljubavi i obozavanja!

 

A moja Marta cak nije moje "direktno" unuce, vec mog brata, ali ja drugo nemam - i tako "nedirektna" mi zauzela celo srce 😄

[zoran59]

Jos malo o svadbama.

 

Zena i ja nismo hteli spektakl i veliki rusvaj. Opisao sam vec, bilo nas je 8. Moja strana familije je znala da sam buntovnik i neobican, za njenu smo nasli izgovor - baka joj je umrla par meseci ranije pa smo rekli da bi veliko slavlje bilo neprilicno. No, moja baka se uvredi jer nije pozvana.

 

Samo par nedelja kasnije, udaje se (vec treci put!) komsinica (par godina starija od mene) iz susedne kuce, preko ograde. Bili smo dobri komsije ali ne vise od toga. Par kafica godisnje i dosta. Ulica puna automobila oblepljenih trakama, trube i luduju, a moja baka, cale i ja se nadjemo u dvoristu. Baka, jos uvek uvredjena, kaze: "Zorane, vidis, tako se zeni!"

A moj stari odgovori: "ma, ne zeni se on nego biva ozenjen. Sve je isplanirala njegova majka, a on ni da zine..."

 

Ne znam kako ce proci/izgledati cerkino vencanje u 9. mesecu ove godine. Rekoh joj da cu pomoci ako treba, no samo ako zatraze. Inace, necu se sam od sebe mesati.

Vec me je zeznula tajmingom. Hteo sam opet u domaju na prolece. No put preko Atlantika nije kao voznja tramvajem jer kosta, i uz moju penziju ne mogu vise nego jednom godisnje, pa sam odgodio za jesen i njeno vencanje.

A mozda to ima i druge dobre popratne efekte. Nije nemoguce da do onda koliko-toliko ozdravim, pa usput i odem malo na jugoistok. @Kronostime mi je obecao neko prase a @Constantin pominje neku janjetinu u Nisu...

 

 

 

 

 

[Pletilja]

Godina je 1977, moje vencanje se pomera za sam kraj godine da bi i moj brat, koji je tada u vojsci, mogao da prisustvuje. U gradu nam je na raspolaganju hotel u stanju raspadnja i 2 kafane, odlucujemo se da rucak bude u vili mladozenjinog dede, 50 ljudi najvise. Imam 3 meseca da se spremim, moja mama i buduca svekrva oraganizuju rucak i ja sa tim nemam nista. U to vreme ja sam feministicki opredeljena, ne pada mi na pamet da budem "bela" mlada, odlucujem se za jednostavnu koktel haljinu nezno bez boje, cipelice u istom tonu. Naravno, korigujem ishranu, tada je ideal bila jedna mrsavica iz Londona, Tvigi, i vecina mladih zena je zelela da bude ravna kao motka pa tako i ja, gladujem nedeljama. 

Na dan vencanja, u kuci mojih roditelja pristizu gosti sa strane, vencanje je zakazano za 13.30 h u opstini. Oko 11 h izlazim iz svoje sobe da se pridruzim gostima, cujem vrisak moje bake: "Ne cipele"! Ispostavlja se da mlada moze sve da obuce osim cipela jer, ako obuce i cipele, ne sme da sedne u kuci roditelja jer ce tu i da se vrati....moram da stojim sledeca 2 sata u novim cipelama. Cekamo da mladozenja i njegov brat dodju po nas pa da krenemo u opstinu. U 12.45 mladozenje nema. Nema ni mog brata i njegove devojke, kasne. Mama krivi devojku mog brata "jer ce ta da zakasni i na vlastiti pogreb",  stricevi se zgledaju, strine se sasaptavaju, svi pogledi su upuceni meni.....nece valjda? Vrata se uz tresak otvaraju, mladozenja upada vrlo veseo, siri ruke, ljubi se redom sa gostima, mladozenja je blago pijan. Radi se o sportisti, trezvenjaku, nikad ga nisam videla sa casicom, crvenim pred stricevima i strinama. Stizemo u opstinu, ceremonija pocinje, na svaku maticarevu rec, mladozenja dobacuje svoje 3, gosti se kikocu, ja hocu da ga ubijem. Stizemo u dedinu vilu, gladna sam kao vuk, cipele me ubijaju, jedva cekam da se servira supa i da se izujem. Stigla je supa, moj najdrazi stric ustaje da odrzi zdravicu umesto mog oca koji je od ranog jutra sav smusen, udaje mu se mezimica. I stric pocinje: " Nisi ti Mihajlo danas samo cerku udao i dobio jos jednog sina, ti si Mihajlo i sina danas ozenio i dobio jos jednu cerku..." Tajac. Iz kuhinje se prolama vrisak moje mame, terrcira joj moja baka. Brat i njegova devojka ustaju, drze se za ruke i kazu: "Mi smo se vencalu u 13 h, zato smo kasnili". Ustaje mladozenjin brat i njegova devojka, drze se za ruke i kazu; " Mi smo se vencali u 13.15 h, zato smo kasnili". Iz kuhinje dopire jos jedan vrisak, to je moja svekrva, zena se obeznanjuje, moj otac sedi bled kao krpa, preskacem goste i onako u carapama, prskam oca kiselom vodom, ista slika je u kuhinji, tamo  redom polivaju moju mamu, baku i svekrvu. 

Epilog: Sve su zamesili moj brat, mlaozenja i njegov brat. Kad je vec bal, nek bude trandibal. Kad se vencavamo mi, koji smo tek godinu dana u vezi, sto da se ne vencaju i braca koja su mnogo duze u vezi sa svojim devojkama"? I tako, tajno prijavljuju svoja vencanja za isti dan, razmak po 15 minuta, maticar pravi raspored kako njemu odgovara. Mladozenja se kasnije pravdao da mi je precutao taj plan jer je to "muska stvar".Sta je mislio maticar, nikad nismo saznali ali mu verovatno nista nije bilo jasno jer su se u toku 1 sata pred njim stalno pojavljivala ista lica. Ko je rucao, rucao je, taj deo mi je promakao uz napomenu da ja nisam stigla dalje od supe.Ppresvukli smo se, novac koji smo dobili od rodbine podelili smo na 3 dela, nama, mom bratu i njegovom, da imaju za hotel jer mama i svekrva nisu htele ni da cuju da pod svoj krov prime taze ozenjene sinove sa snajkama.Pokupili smo ranije spremljene kofere i sa stricevima, suprug i ja, otputovali za Bg, sutradan ujutru smo imali let za Moskvu, tata nam je uplatio putovanje jer je zeleo da vidimo Lenjina. 

Lenjina videli nismo jer je bio na popravci, hranili smo se kod babuski koje su po moskovskim i lenjingradskim coskovima prodavale piroske, u lux hotelima su sluzili iskljucivo borsc od cvekle i usoljenu ribu od koje jmladozenja smrdeo danima. Prevarili su nas kad smo menjali dolare za rublje i uvalili nam rublje iz vremena Oktobrske revolucije tako da smo se sa bracnog putovanja vratili goli kao pistolji. 

Sledecih 10 godina se raspredalo o detaljima ove zavere, radjale su se bebe, mirile porodice, zivot je tekao dalje. Od 3 braka sklopljena tog maglovitog decembarskog dana, opstao je samo 1, moj brat i njegova supruga. Kako je pocelo, dobro se i zavrsilo.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Div]

2 hours ago, Pletilja said:

" Nisi ti Mihajlo danas samo cerku udao i dobio jos jednog sina, ti si Mihajlo i sina danas ozenio i dobio jos jednu cerku..." Tajac. Iz kuhinje se prolama vrisak moje mame, terrcira joj moja baka. Brat i njegova devojka ustaju, drze se za ruke i kazu: "Mi smo se vencalu u 13 h, zato smo kasnili". Ustaje mladozenjin brat i njegova devojka, drze se za ruke i kazu; " Mi smo se vencali u 13.15 h, zato smo kasnili". Iz kuhinje dopire jos jedan vrisak, to je moja svekrva, zena se obeznanjuje, moj otac sedi bled kao krpa, preskacem goste i onako u carapama, prskam oca kiselom vodom, ista slika je u kuhinji, tamo  redom polivaju moju mamu, baku i svekrvu. 

 

Sjajno, svaka čast.👍