Jump to content

Rusija - zemlja cuda


dude

Recommended Posts

Naša polemika je bila oko vojne pomoći Kine Rusiji. Ti brkaš političku podršku sa vojnom. Kina od početka podržava politički Putina i za to dobija energente upola cene. Dakle to je no brainer odluka za jenog diktatora koji ne mora da vodi računa o moralnosti svojih postupaka. Dakle za malo lošeg imidža dobija popuste koje je mogao samo da sanja.

 

Postoje i ljudi koji Kisindžera krive da je od jedne nerazvijene zemlje koja je protivnik SAD napravio mnogo opasnijeg protivnika. Ti ako gledaš to iz ugla da je dobro da SAD i Kina sarađuju ti ćeš to da oceniš kao dobro ali ako gledaš šta Kina radi po svetu odkad je ojačala jasno je da je to sličan zajeb kao sa EU koja je verovala Putinu i trgovala sa njim. Inače taj Kisindžer je počeo svoju karijeru tako što je pljuvao najgore Niksona i podržavao Rokfelera a kada je njegov takmac izgubio preleteo kod Niksona. To ti dovoljno govori koliko su njegova ubeđenja temeljena na činjenicama odnosno na njegovom ličnom interesu.

 

Diktatorski režimi su nemogući za kontrolu i zato sa njima nikad ne treba ništa raditi, pogotovo ako se radi o velikim i moćnim državama. Puštanjem takvih država da se razvijaju samo praviš budući problem veći nego što bi to bio bez tvoje pomoći tom problemu. Toliko primera u istoriji smo imali i svaki put kada siledžiji povlađuješ to se završi sa još većim problemom nego da mu se odma suprostaviš.

 

Tekst koji si linkovao mi je iza pay wall-a ali u ovom što si ti preneo ja ne vidim ni jednu naznaku da će Kina vojno pomoći Rusiji. Takođe imaj na umu da je zapad demokratsko društvo i da je taj tekst jedno od gomile mišljenja na ovu temu, što ne znači da je u pravu u svemu što je napisano. Evo pročitaj ovaj tekst pa ćeš videti malo drugačiji pogleda na ovu posetu :

 

https://www.theguardian.com/commentisfree/2023/mar/22/vladimir-putin-xi-jinping-russia-china

 

Link to comment
Share on other sites

Situacija u Gruziji neodoljivo podseća na situaciju u Ukrajini 2012-2014. godini. Na vlasti je stranka koja priča da je za EU integracije ali sve što radi u principu udaljava Gruziju od EU i približava je Rusiji. Situacija kod Gruzijskoj javnog mnjenja je još gora po Rusiju nego što je to bilo u Ukrajini onda. Gruzijci su preko 80% za EU i ovoj vlasti se mnogo toga gleda kroz prste ali svako bitnije približavanje Rusiji će voditi nemirima i padu vlade. Nažalost oni gube vreme i nazaduju dok god su ovi Rusofili na vlasti jer njima i nije u interesu da reformišu državu tako da ide u pravcu EU no i oni kao i mi čekaju princa na belom konju da porazi vešticu.

 

Obzirom da je Rusija trenutno u problemu verovatno su javili ovima u Gruziji da se primire jer trenutno ne mogu da izvrše agresiju i na Gruziju u slučaju nekih nemira tamo. No što se tiče običnih ljudi tu je ista dilema kao i kod Moldavaca. Da li se sad rešiti Ruskog uticaja ili rizikovati da posle budete kao Ukrajina napadnuti. Nema dobrog scenarija tako da treba dobro da razmisle o svemu tome. Za razliku od Jermenije koja nema mnogo izbora osim da se ne kači sa Rusijom, Gruzija ima izlaz na more i ok odnose sa Azerima i Turcima tako da njih Rusi ne mogu da blokiraju osim da ih napadnu.

Link to comment
Share on other sites

7 hours ago, Klotzen said:

Naša polemika je bila oko vojne pomoći Kine Rusiji. Ti brkaš političku podršku sa vojnom. Kina od početka podržava politički Putina i za to dobija energente upola cene. Dakle to je no brainer odluka za jenog diktatora koji ne mora da vodi računa o moralnosti svojih postupaka. Dakle za malo lošeg imidža dobija popuste koje je mogao samo da sanja.

 

 

Nemojmo da pišemo neistine jer naša polemika nije počela sa nikakvom vojnom pomoći Kine. Naprotiv, u mom inicijalnom postu na koji si odgovorio nije postojalo ni "V" od vojne pomoći.

 

Ovo je taj inicijalni post, isprovociran posetom Sija Moskvi:

 

On 3/21/2023 at 8:31 AM, Nek grmi jako said:

Ono što su generacije zapadnih političara i geostratega sa uspehom činile održavajući balans, aktuelna garnitura je upropastila provocirajući čvrts zagrljaj Rusije i Kine.

 

Prethodno su u pomami za jeftinim energentima od Rusije napravili top izvoznika prirodnog gasa i nafte i najdirektnije je dobro nauružali trpajući im novac u nedra, te bespomoćno posmatrali kako od Kine nastaje privredni džin...

 

I sad bi se moglo reći da se, gledajući kako Putin i Si u zanosu revizije svetskog poretka namiguju jedan drugom, kuvaju u sopstvenom loncu, ali će se i mnogi drugi kuvati zahvaljujući možda i najgorem ešalonu zapadnih političara i istoriji civilizacije. 

 

Zamolio bih, dakle, za tačne navode ako želimo da imamo razumnu debatu, jer nema smisla da imputiramo jedni drugima nepostojeće reči kako bismo vlastite stavove učinili smislenijima. 

 

U drugom postu sam hipotetički naveo tu mogućnost jer su je pominjali u Beloj kući i NATO, i to da bih predstavio ideju po kojoj bi SAD trebalo da privoli Peking Vašingtonu, a ne da izazove da Kina naoružava Rusiju onim što joj fali... I ako taj deo o "naoružavanju Rusije onim što joj fali" izvučemo iz konteksta, a kontekst daljeg posta bio je upravo zbližavanje SAD i Kine po uputima Kisindžera da se to naoružavanje ne bi desilo jer bi takav razvoj događaja za Ukrajinu značio stravu i užas, onda shvatamo na koju stranu naginjem od prvog do poslednjeg posta na tu temu:

 

Nikako ne dozvoliti savez Rusije i Kine... Nikako... Ni-ka-ko,,,

 

Upravo sam i kasnije izbegavao temu vojne pomoći i slanja naoružanja, jer je to siva zona u kojoj ne postoje čvrsti dokazi... Možda Bela kuća napada Kinu bez razloga, rečima kako imaju indicije da Peking planira naoružavanje Moskve inicirajući zapadni svet da unapred osudi Kinu zbog bilo kakvog zbluižavanja sa Putinom, možda Kina već naoružava Rusiju preko trećih zemalja, što pominju pojedini zapadni analitičari kao mogućnost...

 

Dakle, to što sam u drugom postu pomenuo da "Kina naoružava Rusiju onim što joj fali" bilo je u kontekstu - jednog dana... I to ako se tome ne stane u kraj.

 

Da li su se Peking i Moskva već dogovorili oko toga, da li nisu i da li se to već možda dešava -  mi to još ne možemo da znamo sa sigurnošću dok ne vidimo dokaze, zbog čega takve stvari valja izbegavati ako je namera da dijalog bude kvalitetan i potkrepljen činjenicama.

Edited by Nek grmi jako
Link to comment
Share on other sites

On 3/21/2023 at 9:39 AM, Nek grmi jako said:

Rusija je započela, ali Kina je trebalo da ostane neutralna, a ne da se posećuje sa Putinom i da dodatno naoružava Rusiju onim što joj fali.

 

 

Ako sam ja pogrešno protumačio ovu rečenicu izvinjavam se. Neka svako od onih koji prate temu prosudi za sebe. Manje više u svim postovima koje sam pisao sam pisao o vojnoj podršci pa ako se slažeš sa tim što sam napisao onda nije bilo ni potrebe da reaguješ na moje postove. Čak sam te dva puta i pitao da izneseš svoje mišljenje šta i kad misliš da će im Kina isporučiti.

 

Amerikanci napadaju Kinu za vojnu pomoć da bi to sprečili u startu. Kao i što su Ruse napadali da spremaju napad na Ukrjainu što je sigurno odložilo napad na određen vremenski period. Da postoji bilo kakav dokaz za kineske komponente, municiju ili hardver već bi davno bio u svim medijima. Za sada jedino što ima od kineske robe kod rusa su kineski komercijalni dronovi koji se mogu kupiti svuda na svetu tako da to nije nikakav dokaz. Koriste ih i Ukrajinci.

 

Edited by Klotzen
Link to comment
Share on other sites

Rečenicom koju pominješ nije počela naša polemika, već drugim mojim postom. Iz tog razloga prihvatam izvinjenje, za koje inače smatram da je dobra polazna osnova za dalje obostrano razumevanje.

 

Ono što si kvotovao je iz drugog posta, koji sam takođe pomenuo jer to tako izgleda kad se izvuče iz konteksta, upravo kako si ga ti izvukao. Da si postavio ceo post iz koga je taj deo, video bi koja je poenta. Mislim, video bi i slep čovek, tako da nema potrebe dalje objašnjavati taj fenomen.

 

I da, ti me uporno pitaš za naoružavanje, a ja uporno izbegavam odgovor... A znaš zašto? Pa zato što ga nemam.

 

Kako bih, pobogu, mogao da znam da li trenutno Peking naoružava Moskvu kad za to sada nema dokaza? Jedino što postoji jeste zvaničan stav Bele kuće, koja opominje Kinu da to ne čini, i nezvanični stavovi pojedinih zapadnih analitičara koji smatraju da je početna pomoć Putinu u oružju već poslata, i to ptreko trećih zemalja.

 

To je jedino što znam, i to tako što sam pročitao.

 

Pri tome, ako već moram da se odredim, smatram da je politički savez moguća predigra za vojni, kao što je ekonomski savez bio predigra za politički.

 

 

Edited by Nek grmi jako
Link to comment
Share on other sites

16 hours ago, Klotzen said:

Situacija u Gruziji neodoljivo podseća na situaciju u Ukrajini 2012-2014. godini. Na vlasti je stranka koja priča da je za EU integracije ali sve što radi u principu udaljava Gruziju od EU i približava je Rusiji. Situacija kod Gruzijskoj javnog mnjenja je još gora po Rusiju nego što je to bilo u Ukrajini onda. Gruzijci su preko 80% za EU i ovoj vlasti se mnogo toga gleda kroz prste ali svako bitnije približavanje Rusiji će voditi nemirima i padu vlade. Nažalost oni gube vreme i nazaduju dok god su ovi Rusofili na vlasti jer njima i nije u interesu da reformišu državu tako da ide u pravcu EU no i oni kao i mi čekaju princa na belom konju da porazi vešticu.

 

Obzirom da je Rusija trenutno u problemu verovatno su javili ovima u Gruziji da se primire jer trenutno ne mogu da izvrše agresiju i na Gruziju u slučaju nekih nemira tamo. No što se tiče običnih ljudi tu je ista dilema kao i kod Moldavaca. Da li se sad rešiti Ruskog uticaja ili rizikovati da posle budete kao Ukrajina napadnuti. Nema dobrog scenarija tako da treba dobro da razmisle o svemu tome. Za razliku od Jermenije koja nema mnogo izbora osim da se ne kači sa Rusijom, Gruzija ima izlaz na more i ok odnose sa Azerima i Turcima tako da njih Rusi ne mogu da blokiraju osim da ih napadnu.

 

Ovo je malo preterivanje. Rezim u Gruzuji, koji definitivno ima autokratske sklonosti na nivou Vucica, ili mozda bolje reci Orbana jer ipak ima medijskih sloboda u Gruziji, nije proruski. Nema toliko izrazen antiruski narativ kao opozicija, ali realno nisu za sve ove godine nista ni uradili na priblizavanju Rusije i Gruzije. U poslednje vreme glavni argument opozicije je da je rezim proruski je to sto su primili izbeglice iz Rusije. Da ne duzim sad, nijednim konkretnim potezom nisu pokazali da se vode Gruziji u rusku sferu uticaja. Sto se tice odnosa Gruzije i Ukrajine oni su vrlo kompleksni i to nema mnogo veze sa ruskom agresijom na Ukrajinu.

 

Sam zakon koji su pokusali da proguraju nema mnogo veze sa Rusijom, osim sto je dobrim delom prekopiran od njih. Glavna meta cak ni nije finansiranje iz EU, vec to sto se mnogi ljudi bliski Saakasviliju nalaze u inostranstvu i odatle finansiraji njegovu opciju. Zelja vlasti je bila da prekinu te kanale. Naravno, demonstranti su bili potpuno u pravu i treba podrzati svaku njihovu akciju na rusenje poluautokratskog rezima. Ipak nazivati ga proruskim je preterano.

 

Koliko je antiruski sentiment u Gruziji jak govori i broj dobrovoljaca u ratu u Ukrajini i to sto dobar deo stanovnistva, sto opozicija delom i podrzava, zeli da udje u direktan rat sa Rusijom sada. 

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

I Janukovič je pričao da je pro EU baš kao i naš AV. Nebitno je šta se priča, bitno je šta se radi. Upravo to što je najpopularnija TV u Gruziji bila protiv vlasti je i razlog zašto vlast u Gruziji ni ne pomišlja da radi ono što je Janukovič uradio. No tu TV Rustavi 2 su preuzeli pa su krenuli polako da menjaju javno mnjenje i dovode ga u situaciju da mogu da menjaju politiku. U međuvremenu je nastala nova TV Mtavari koja doduše nije gledana kao ona pre ali sada je i ona na tapetu od prošle godine. Ovaj zakon je nju i ciljao. U post SSSR bloku strani agent je isto što i izdajnik i hteli su na taj način da ih etiketiraju. Ima još nezavisnih medija ali oni su otprilike u rangu naših, vrlo slab šer imaju i ne mogu da utiču na javno mnjenje u većem obimu.

 

Uostalom prošle godine su dali status kandidata Moldaviji i UKrjaini a Gruziju su odbili baš zbog ovih problema.

 

Naravno ovaj rat im je urušio rejting jer njihova politika "neutralnosti" je od većine u Gruziji okarakterisana kao pro-ruska. Nema logike da zemlja koja je i sama bila žrtva ruske agresije više puta ćuti dok se to događa drugom. Pogotovo što Ukrajina i Gruzija imaju odlične odnose.

Link to comment
Share on other sites

Jedna od mnogobrojnih analiza o stanju ruske ekonomije (od 25.12.2022. a sada verovatno nije nista bolje).

 

Потемкин БДП. Владимир Милов о томе зашто не можете веровати „смирујућим“ показатељима руске економије

 

Сумирајући економске резултате године, многи руски економисти кажу да „ствари нису тако лоше“, позивајући се на познате показатеље као што су БДП, незапосленост, инфлација или курс рубље. Судећи по њима, „испоставило се да је пад БДП мањи од очекиваног“, незапослености и инфлације практично нема, а курс рубље се „стабилизовао“, али да ли то заиста значи да у земљи нема економске кризе? Владимир Милов објашњава зашто су ови показатељи ирелевантни током рата, криза је већ у пуном јеку (иако још није видљива грађанима), а освета за Путинове војне амбиције за Русе ће бити веома тешка.

 

Spoiler

Дискусија о резултатима године за руску економију често почиње питањем зашто је релативно лако пребродила последице рата и санкција. Али да ли је лако? Реални пад привредне активности, према различитим објективним показатељима, креће се од 5% до 10% - ово је веома озбиљан пад.

Штавише, нема изгледа за било какав прави раст; Путин није успео да створи алтернативни војни економски модел. Све постојеће методе стабилизације ситуације – драконска регулација као што је укидање слободне конвертибилности рубље, супституција увоза, окретање Азији, паралелни увоз, заобилажење санкција преко трећих земаља – само су привремене палијативе и не могу створити одрживу економску система. Очигледна стабилизација не би требало да ствара илузије по овом питању.

Пре свега, реч-две о „оптичкој илузији” која прати овакве расправе. Ако погледате пролећне прогнозе, већина економиста није говорила о потпуном колапсу привреде, попут распада СССР-а, већ о наступу невиђених економских потешкоћа. Дошли су и напредују, од њих се нема где сакрити. Даље: шта је за економисте катастрофа (тај сам пад привредне активности од 5-10%, мало која привреда у свету падне тако снажно, а такав пад обично има далекосежне последице), за лаика није нешто приметно за голим оком. Људи имају другачији критеријум - као што је храна и даље доступна у продавницама, плате се исплаћују, што значи да до „колапса“ није дошло.

 

Али о економској ситуацији ипак треба судити по дубокој анализи трендова раста, а не по ситуацији у суседној радњи, иначе можете наићи на непријатно изненађење, као у јесен 1991. или у августу 1998. године. Тада су трендови свима били јасни и о њима су економисти детаљно говорили, али је многим Русима који нису били уроњени у економске суптилности, потпуни нестанак робе 1991. године и неизвршење обавеза из 1998. пали као снег на главу.

Какве трендове данас видимо?

Први. Да бисте проценили ситуацију, не би требало да користите уски скуп макро индикатора које економски аналитичари воле, али који су у тренутној ситуацији изманипулисани или бесмислени – неки их називају „Потемкин индикатори“. Пре свега, БДП . У мирнодопским условима, БДП – који се састоји од профита, плата и пореза – даје привреди додатни мултипликатор. Профит се улаже, плате се користе за куповину добара и услуга, порези се користе за исплату плата државним службеницима и нека врста улагања у економске пројекте. У ратном времену, састав БДП-а узима у обзир факторе као што су производња оружја, муниције, муниције за војску, који не стварају никакав мултипликатор за привреду. Разбијен тенк, истрошене артиљеријске гранате, војни комбинезони (на пример, Русија ове године руши рекорде у расту производње комбинезона због рата) – све то, што је остало на украјинском тлу, ништа не доприноси привреда.

Стога је бесмислена прича да је „пад БДП-а мањи од очекиваног”. Заборавите на БДП, ово данас није индикативан показатељ. Економисти треба да размотре да ли је сада потребно у озбиљној анализи користити индикатор динамике руског БДП-а.

 

Иста прича са незапосленошћу : иако је номинално рекордно ниска у земљи, ако томе додамо и скривену незапосленост (а према Росстату, данас у земљи има 4,7 милиона скривених незапослених (ова статистика се може наћи овде на стр . 229), онда испада више од 8 милиона људи, или више од 10% укупне радне снаге. Последњи пут смо имали такав ниво незапослености 1997-1999. Скривена незапосленост је скраћено радно време, отпуштање или одсуство без плате.70% скривене незапослености су само неплаћени одмори који се у ствари не разликују од незапослености.

 

Власти се хвале да су „ инфлацију ставили под контролу “. Али методологија његовог израчунавања поставља све више питања. На пример, умерени пад реалног расположивог дохотка (само 1,5%) који је најавио Росстат ни на који начин не одговара стабилном паду малопродајног промета од око 10% од априла (ови обим се не опорављају) – испоставило се да Руси су зарадили отприлике исто као и прошле године, али су почели да купују 10% мање.

Наравно, са високих говорница чујемо о „преласку становништва на штедни модел понашања“, али је тешко поверовати, посебно на позадини података ВТсИОМ-а да је трећина Руса 2022. почела да штеди на храни и основним стварима. услуге . Највероватније, објашњење је да Росстат дисконтира реалне приходе за потцењену стопу инфлације - а ако ставите стварну, онда ће приходи пасти за отприлике истих 10% као и трговина на мало.

Слична је ситуација и са инвестицијама : власти пријављују њихов раст (!) за скоро 6% у току 9 месеци, иако капитал тече рекордним темпом од 1994. године - Централна банка предвиђа одлив капитала од 251 милијарду долара ове године , а чини се, какве инвестиције у таквом окружењу? Тако је: ако детаљно погледате податке Росстата, онда расту инвестиције у све што се на овај или онај начин може повезати са ратом (железнички саобраћај, јавна управа и безбедност итд.), у грађевинарству, нагли раст у инвестицијама у првим месецима године касније је нестала на нулу, ау областима као што су производња, трговина, пољопривреда, телекомуникације, долази до пада инвестиција.

Па, озлоглашена " ојачана рубља ". У ствари, курс рубље је за власти постао главни пропагандни индикатор, осмишљен да покаже да је „све у реду“ и „не плашимо се санкција“ – како сопственом становништву, тако и у међународном ПР простору. Међутим, прво, вештачко јачање рубље никоме није донело никакву корист - само штету извозницима и буџету, што су званично признали званичници . Друго, то је постигнуто драконским мерама које су заправо уништиле слободну конвертибилност рубље. Супротно бројним похвалама „професионализма Централне банке“, вреди напоменути да ће се удар на слободну конвертибилност националне валуте Русије памтити дуго, дуже од неиспуњења обавеза из 1998. године, више од 30 година. либерализације валуте су отишле у воду. И треће, никада није било међународне потражње за рубљом, а смањење прихода од нафте и гаса убија њене изгледе - од јуна, рубља је депресирала за трећину, депресирајући са 50-ак на више од 70 рубаља по долару. , и нема даљег начина осим даљег слабљења, руска валута нема.

 

Шта треба посматрати ван уског круга „Потемкинових индикатора“? На пример, Росстат наставља да објављује прилично детаљне статистике о стању ствари у индустрији. То показује да је до колапса дошло у свим индустријама које производе мање или више сложене производе – не само у аутомобилској индустрији (пад производње у периоду од 10 месеци је 66% у односу на 2021. годину), већ и у транспортном инжењерству, машиноградњи, кућним апаратима, итд. .д.

Све ове индустрије, које су пале због блокаде приступа западним технологијама и компонентама, веома су интензивне у погледу радних места (комплексне монтажне погоне захтевају велики број стручних радника), за разлику од, на пример, прехрамбене индустрије, који је лакше заменити увоз, али који има велики број не отвара радна места. Само аутомобилска индустрија, према подацима саме владе, отвара око 3,5 милиона радних места директно и у сродним делатностима. И овде видимо да прерађивачка индустрија даје највећи допринос већ поменутој скривеној незапослености: овде је више од милион радника на одсуству без плате. А укупно, више од 25% платног списка радника у прерађивачкој индустрији подлеже различитим облицима скривене незапослености.

 

Пад је почео у индустрији сировина: производња угља је смањена за 7%, природног гаса - за више од 20%. Разлог је прекид односа са европским енергетским тржиштем, ситуација ће се драматично погоршати 2023. године због ступања на снагу европског нафтног ембарга. На пример, у недавном интервјуу за РБЦ, шеф Откритие банке и бивши министар финансија Михаил Задорнов предвидео је пад производње нафте са 525 милиона тона ове године на 475 милиона тона следеће. Иначе, интервју вреди прочитати у целини, јер је Задорнов неочекивано искрено описао све потешкоће које санкције стварају руској економији и супституцији увоза – он не извлачи неке нарочито светле изгледе.

Постоје дубоки проблеми не само на страни понуде, већ и на страни потражње: малопродаја је од пролећа пала за око 10% у односу на претходну годину, а ситуација се погоршала од почетка мобилизације – као што је чак и Путин био принуђен да . призна Инфлација након пролећног врхунца се мало повукла, али сада је поново порасла - то показују не само подаци Росстата, већ и, на пример, праћење цена робе широке потрошње, које спроводи Ромир .

 

Шефица Централне банке Елвира Набиулина на децембарској конференцији за новинаре наводи готово све актуелне трендове као проинфлаторне – како финансирање буџетског дефицита из НВФ-а, тако и мобилизацију и раст трошкова на тржишту рада, и реструктурирање ланаца снабдевања у Азији и повећање трошкова логистике.

Са ФНБ-ом такође није све добро: сада постоје такозвана „ликвидна средства“ (живи новац који се не улаже у акције и обвезнице државних компанија) у вредности од 7,5 билиона рубаља. Министарство финансија је ове године подигло процену буџетског дефицита на 2% БДП-а, односно скоро 3 трилиона рубаља. А напред – нафтни ембарго и крах буџетских прихода. Због пада привредне активности, ненафтни и гасни приходи савезног буџета за 11 месеци пали су за око 5% до 2021. године. НВФ ће се очигледно брже трошити; а заправо се овај метод затварања буџетског дефицита не разликује много од емисије новца, што препознаје и Набиулина. Она наводи и да држава данас остаје главни покретач инвестиција, приватне инвестиције падају. Али исцрпљивање буџетских могућности значи да је овај процес коначан.

Злогласна супституција увоза још не функционише најбоље – како показују подаци истог Росстата, за првих 10 месеци године раст производње хране износио је 0,3%, пића – мање од 4%, меса, млека и јаја - 1-4%, одећа - 0 , 5%, текстил - мање од 10%. Укупан раст пољопривредне производње десио се само због високе жетве жита – стање је лоше за све остале позиције биљне производње, долази или до смањења производње (сунцокрет, шећерна репа) или стагнације (кромпир, поврће). Али за жито, лепа слика жетве неће дуго трајати – пољопривредници се жале на смањење рентабилности производње житарица због ограничења извоза и задржавања домаћих цена, а упркос захтевима владе, већ смањују усеве пшенице и ражи . .

 

У том контексту, у круговима око владе, ране победничке извештаје да се Русија „носи са санкцијама боље него што се очекивало“ замењују суморнији разговори да смо некако прешли 2022. годину, али није јасно шта је следеће. О томе говоре исти Задорнов и Набиулина, али је, можда, директор рејтинг агенције АЦРА Михаил Сухов то најоштрије од свих формулисао у интервјуу за РБЦ : „Временски период да привреда достигне ниво пре пандемије је изван петогодишња прогноза. Мислим да то није тако ружичаста слика."

Дуга, наравно, није довољна. Изнад петогодишње прогнозе - ово је, сматрајте, никад. Способност предвидјања решавања проблема руских званичника не дозвољава им да виде раст на хоризонту. Главни резултат године је да, након што се некако изборила са првим ударом, руска економија почиње да се осврће око себе и схвата да нема позитивне перспективе. За Русе то значи једно: они ће и даље сиромашити, а квалитет живота ће се погоршавати. Заборавите на нове стране аутомобиле или уобичајени квалитет мобилних комуникација или интернета, као и многе друге познате предности цивилизације.

Генерално, пре почетка рата, прорачуни динамике реалних прихода Руса су показали да су наши грађани од анексије Крима 2014. године реално осиромашили за 10-15%. Узимајући у обзир стварну (а не Росстатову) процену стварне куповне моћи Руса (ако се фокусирамо на клизиште у малопродаји), до краја 2022. године, испоставило се да је становника наше земље 20-25. % сиромашнији него 2013. године. И нема изгледа за побољшање ситуације („преко петогодишње прогнозе“).

Толика је цена Путиновог империјализма и геополитичког авантуризма.

 

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Ono sto je najludje u analizama ruske ekonomije je da MMF opusteno predvideo rast od 2.3% kad i zvanicni ruski statisticari i bankari ocekuju pad mali ali pad.

 

Zato mi nije uopste jasno gde se MMF zajebao ne moze biti da su proputinovski.

 

Rat ce Rusiju da kosta debelo cak i kad se zavrsi. Jednostavno umesto da mogu da prodaju energente i Evropi i Aziji sebe su stavili u poziciju da samo im je Azija kupac dakle nece moci da diktiraju cene.

 

Sa druge strane ko zna na sta ce da lici svetska ekonomija jer meni vise nista nije jasno npr silicon valley bank i credit suisse a ko zna sta se kuva i u Kini.

 

Inace SVB i CS vidim kod desnicara su jedva docekane za sprdnju sa woke jer su neki bitni rukovodioci iz te price a u stvari banke su radile po PS, pogotovo SVB kupujes americke obveznice kad ne znas sta ces sa kintom.

 

Ako je SVB neki pokazatelj pa nije nemoguce da ce biti nove ozbiljne globalne krize a ovaj put Kina niti ima mogucnosti niti volje da izvlaci svetski ekonomski sistem iz bunara ko 2008god.

Edited by MeanMachine
Link to comment
Share on other sites

Georgieva priča da će Kina, koja će imati trećinu globalnog svetskog rasta, pogurati i svet i naročito Aziju...

 

Inače ne dajem puno na te projekcije MMF-a koje se za moj ukus prečesto koriguju, a možda mi samo ne odgovara to što se Kinezi i na taj način ističu. Takođe, i taj pokazatelj ukazuje da je Rusija pomoćni radnik u planovima Pekinga.

 

Takođe manje pratim ekonomomske projekcije koje dolaze iz zvaničnih izvora Moskve, Vašingtona i Brisela (ove poslednje čak i ponajviše, a naročito Eurostat sa njihovim analizama).  Što se kineskih medija tiče, samo pratim njihov spejs program i ponekad tehnološke inovacije.

 

Imam malu listu nezavisnih Amerikanaca, Britanaca, Australijanaca i Skandinavaca, koji za razliku od prilika u Rusiji ipak imaju slobodu da objave kako stoje stvari, čak i kad je na štetu njihovih političkih vrhuški. Poslednji najveći primer je Herš, koji kao novinar ne bi sastavio ni sedam sati kod Putina pre nego što bi ga pojeo mrak.

 

Pri tome, u nekim mejnstrim medijima sa Zapada mogu da se pronađu potpuno nepristrasne analize čak i kada je, primera radi, reč o radu po kome u 33 od 44 svetske tehnološke kategorije prednjači Kina, koji su objavili Australijanci i Gardijan.

 

Ili tekstovi i prilozi DW o Africi, koji su skoro pa katarzični...

 

Takvih primera je dosta, a obnuto ne može da se pronađe kod Kineza i pogotovo kod Rusa, pa sve i da im izbode oči neko zapadno preimućstvo. 

Edited by Nek grmi jako
Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, MeanMachine said:

Ono sto je najludje u analizama ruske ekonomije je da MMF opusteno predvideo rast od 2.3% kad i zvanicni ruski statisticari i bankari ocekuju pad mali ali pad.

 

Zato mi nije uopste jasno gde se MMF zajebao ne moze biti da su proputinovski.

 

Rat ce Rusiju da kosta debelo cak i kad se zavrsi. Jednostavno umesto da mogu da prodaju energente i Evropi i Aziji sebe su stavili u poziciju da samo im je Azija kupac dakle nece moci da diktiraju cene.

 

Sa druge strane ko zna na sta ce da lici svetska ekonomija jer meni vise nista nije jasno npr silicon valley bank i credit suisse a ko zna sta se kuva i u Kini.

 

Inace SVB i CS vidim kod desnicara su jedva docekane za sprdnju sa woke jer su neki bitni rukovodioci iz te price a u stvari banke su radile po PS, pogotovo SVB kupujes americke obveznice kad ne znas sta ces sa kintom.

 

Ako je SVB neki pokazatelj pa nije nemoguce da ce biti nove ozbiljne globalne krize a ovaj put Kina niti ima mogucnosti niti volje da izvlaci svetski ekonomski sistem iz bunara ko 2008god.

 

Napravili su dve greške. Prva je da su uzimali ruske podatke kao polaznu osnovu, što i nije za zemeriti jer oni su zvanična organizacija koja ne može da kaže "oni lažu" a druga je da su predvideli rast cene nafte, i da će Rusi zaobići ograničenu cenu. Prošli mesec su korigovali rast na 0,3%. Verujem da će posle aprila i maja doći i oni do par procenata u minusu. Osim ako cena nafte ne naraste nebu pod oblake kako je MMF predviđao.

 

Treba znati da je ratna industrija zabeležila ogroman rast koji je kompenzovao pad realnog sektora. Ali ratna industrija je i dalje trošak koji opterećuje državu. Takođe imamo i nekoliko projekata gde je Rusija preuzela velike zapadne poslove da ne bi izgubili radna mesta (mekdonalds) i BDP. Te kompanije skoro sigurno gube novac i iako čuvaju BDP ipak su trošak za budžet. Iza tih ljudi što su kupovali te kompanije u stvari stoji država. Ovaj vid je legitiman politički da se ostavi jači utisak na zapad i rusko javno mnjenje ali to je u suštini prolongiranje loših vesti i nadanje da će posle rata sve te kompanije da se vrate.

 

Edited by Klotzen
  • Like 1
  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

Влада ће почети да затвара државне институције широм Русије након колапса буџетских прихода

 

Руске власти разматрају могућност нове опсежне оптимизације државних институција широм земље у позадини наглог пада буџетских прихода, чији је дефицит до средине марта премашио 3 трилиона рубаља.

 

Spoiler

Министарство финансија предложило је влади смањење броја савезних државних институција (ФКУ) – најбројније врсте државних структура, чије одржавање кошта државу 1,8 трилиона рубаља сваке године.

Како преноси РБЦ, позивајући се на нацрт коначног извештаја Министарства финансија за 2022. годину, предлаже се да се сви ПКУ ставе под нож, осим оних који су у надлежности агенција за спровођење закона. Ова мера ће, како напомињу у Министарству финансија, помоћи „повећању ефикасности трошења буџета“. Од 21. марта, према статистици одељења, скоро су удвостручили приходе: 7 трилиона рубаља наспрам 3,7 трилиона.

 

Према Росстату, од 1. јануара 2023. године у Русији је регистровано 9.024 савезне државне институције. Међу њима су истраживачки институти, истраживачки центри, архиви, музеји, клинике и болнице при министарствима и ресорима, као и, на пример, колоније губаваца, центри за борбу против куге и психијатријске болнице. Статус ФКУ имају и војни комесаријати, истражни центри, установе Федералне службе за миграције и Савезне царинске службе.

Већина државних установа је у надлежности Министарства унутрашњих послова (2402), Министарства правде (1958), Савезне казнено-поправне службе (1724), Министарства финансија (918), Министарства одбране (985) и Федералне пореске службе (634). Како је планирано у Министарству финансија, део кадрова у овим структурама биће смањен, што ће помоћи да се повећају плате преосталих запослених.

 

Смањење ПКУ могло би бити „прилично велико“, рекао је Владимир Климанов, директор Института за реформу јавних финансија. Након тога, процес може утицати на друге владине агенције, додаје експерт.

Буџету је све теже да одржава надувен апарат институција које немају за циљ да остварују приход и служе само „матичним” министарствима и ресорима   .

Према резултатима јануара-фебруара, изгубила је половину својих прихода од нафте и гаса и сваку четврту рубљу у погледу укупних прихода. Рупа у буџету, коју је Министарство финансија планирало на нивоу од 3 трилиона рубаља, могла би до краја године скоро да се удвостручи, сматрају аналитичари Дојче банке.

Влада ће добити мање од 1,5-2 трилиона рубаља због пада цена руске нафте и смањења њене производње, а још 500 милијарди због „превише оптимистичних прогноза за привреду”, упозоравају аналитичари банке.

 

 

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Hungary on Russian Government’s List of “Unfriendly Countries”  🤣

 

Hungary has made it on the list as part of the European Union.

The record also includes the United States, Canada, the UK, Ukraine, Montenegro, Switzerland, Albania, Andorra, Iceland, Liechtenstein,

Monaco, Norway, San Marino, North Macedonia, Japan, South Korea, Australia, Micronesia, New Zealand, Singapore, and Taiwan.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

Zloglasni Putinov komandant koji je nadgledao stravični pokolj ukrajinskih vojnika pronađen mrtav

 

Quote

Smrt jednog od najozloglašenijih komandanata ruske vojske potpukovnika Dmitrija Lisickog izazvala je brojne kontroverze. Naime, dok izvori iz Rusije tvrde je izvršio suicid lovačkom puškom, Kijev navodi da su ga ubile ukrajinske oružane snage kako bi mu se osvetile za nedela koja je pod njegovom komandom učinila Putinova armija tokom povlačenja iz "Ilovajskog kotla" 2014. godine.

 

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Руска елита мора остати код куће

Москва не воли када државни службеници и запослени у државним компанијама путују у друге земље –

и сумњиво појачава контролу.

 

Spoiler

Палац горе, наочаре за сунце, Дубаи у позадини. Денис Долшенко носи топ и бејзбол капу уназад, очигледно ужива у одмору. Виде се вода и вишеспратнице, пролази чамац. Регионални политичар са северозапада Русије објавио је фотографију на друштвеним мрежама. Што да не?

Одговор је дао гувернер Вологде Олег Кувшињиков: у тешким временима за земљу, неприхватљиво је да посланици и званичници било ког нивоа проводе одмор у луксузним одмаралиштима. Радије не би требало да путују у иностранство, већ да подрже становнике округа који се мобилишу за Украјину. Према извештају Свобода.орг, Долженко је искључен из фракције владајуће партије Јединствена Русија.

 

Обезбеђење прикупља пасоше

Откако је почео агресорски рат против Украјине, стотине хиљада људи напустило је Русију због фрустрације, збуњености, резигнације и страха од регрутације. Многи од њих су добро обучена предузећа средње величине. Изнова су кружиле гласине да би Русија могла да затвори своје границе. То се није десило. Међутим, путовање у иностранство постало је веома скупо и гломазно – а за одређене професионалне групе и све више Руса више није дозвољено, барем незванично.

Истраживање листа Мосцов Тимес објављено у понедељак показује како руско руководство на много начина спречава запослене да путују у иностранство. Сходно томе, нису погођени само запослени у службама безбедности, већ и политичари и менаџери државних компанија. „Нико више не може нигде да иде без индивидуалне дозволе“, рекао је неименовани високи владин званичник, а преноси лист. Укупно, „Москва тајмс” је саопштио да је разговарао са десет бивших и садашњих руских званичника, који су сви говорили анонимно како би могли слободно да говоре. Међу њима је био и „стари познаник“ председника Владимира Путина, наводи се у истраживању.

едан од начина је да служба безбедности ФСБ прикупи пасоше одабраних функционера и запослених у државним компанијама. Ограничења путовања такође укључују строжију праксу одобравања таквих летова у иностранству. Пре рата против Украјине била је неопходна дозвола претпостављеног, сада претпостављени мора да одобри пут у иностранство.

„Понекад чак и сам Путин гледа спискове имена оних који желе да напусте земљу и зашто“, рекао је анонимни извор. Једном је један високи званичник на московском аеродрому после једночасовне провере спречен да напусти земљу уз речи: „Молим вас да се вратите својим дужностима“.

 

Страх од страних служби

Руска државна дума је у јануару усвојила амандман на закон којим се од свих посланика захтева да обавесте надлежне органе о предстојећем путовању у иностранство. Међутим, портпарол Кремља Дмитриј Песков уверавао је да неће бити разговора о званичној забрани путовања. Очигледно је, међутим, неизвесност посебно велика у руским регионима.

Према извештајима руских медија, постоје незваничне забране путовања у неколико региона, укључујући Уљановск, Мари Ел, Чувашију и Северну Осетију. Руски истраживачки новинар Андреј Солдатов рекао је да руководство посматра званичнике који путују у иностранство као могуће безбедносне ризике - јер би им се могле обратити стране службе.

Амерички емитер на руском језику Настоиасхцхее Времја / Цуррент Тиме јавио је пре две недеље да се државним службеницима на разне начине на различите начине онемогућава да путују у иностранство „строгим саветима“, неовлашћеним захтевима за одмор, уз претње укидањем пасоша. Понекад би се толерисала путовања у „пријатељске земље”. Понекад је, међутим, као у случају регионалног политичара из Курска, објављено путовање у Мексико оштро критиковано.

Нема конкретних података о одбијеним молбама за одмор у иностранству или о предатим пасошима под притиском. Владин званичник је за Москва тајмс рекао: „Границе су формално отворене, али је значајном броју људи забрањено да путују у иностранство“. Оваква путовања су тренутно пре изузетак него правило.

Дакле, да ли руску елиту треба задржати у земљи уместо да бесни и у иностранству? Пре неколико дана узбуркао је снимак разговора двојице Руса, који су здушно говорили о Путину, о рату, будућој „војној диктатури“ и санкцијама. Како преносе руски медији, један од саговорника, музички продуцент Јосиф Пригожин, говорио је прво о „лажним“, а потом о „аутентичним деловима“. Није демантовано да је телефонирао из Дубаија.

 

Decivilising Russia

Sociologist Svetlana Stephenson explains how the criminal culture of security forces and racketeers among the elites

has pushed Russian society towards militaristic madness

 

Edited by Dragan
Link to comment
Share on other sites

Extra revenues to Russia’s budget total $32.2 bln in late March — Finance Minister

 

In March, Prime Minister Mikhail Mishustin reported that the Russian budget deficit was 3.3 trillion rubles ($42.5 bln). According to the Electronic Budget system, as of March 28, federal budget revenues amounted to 3.49 trillion rubles ($45.017 bln), expenditures - 7.50 trillion rubles ($96.7 bln). Thus, the budget deficit at the end of March was more than 4 trillion rubles ($51.5 bln).

Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...