Jump to content

Rusija - zemlja cuda


dude

Recommended Posts

"Ja si nekako mislim (s obzirom na sve viđeno) da je praktički nemoguće donekle uspješno i preko noći prijeći iz totalitarnog režima u demokratski režim vlasti. Ljudi koji bi demokratski trebali birati novu vlast će kao odmah znati prepoznati i odabrati sposobne političare od onoga što im se nudi a do jučer su naveliko pušili propagandu Miloševića/Putina/mnogih drugih diktatora? A kao, odmah nakon pada totalitarnog režima odmah će se uspostaviti demokratska ponuda raznih politika i političara? Vrlo vjerovatno će na vlast doći neki slatkorječivi političari koji zapravo i neće mnogo moći promijeniti, jer ne zaboravimo svaki totalitarni režim brižno je gradio sebi vjerne aparate sigurnosti, prisile i državne birokracije. Taj novi koji dođe na vlast mora sve to staviti pod svoju kontrolu - jer će mu oni u prvi mah raditi o glavi. A u tom poslu razgradnje takvog državnog aparata - nema ništa demokratskog. Jer nemaš vremena čekati razvoj demokratskog ustroja u državi jer će ovi unutar aprata sve opstruirati jer dobro znaju da u bilo kojoj novoj podjeli karata - odmah gube sve svoje privilegirane pozicije. A bez efikasnog državnog aparata - nema efikasne države. A u promjeni sistema imaš državni aparat biran/izgrađen u prošlom sistemu, koji bi trebao služiti novom sistemu.... kako da ne.
Onda uz svaku političku vlast vezano je puno osobnih, privatnih interesa. I zato je toliki otpor 'elita' kojima uglavnom uvijek najviše paše zadržavanje postojećeg stanja, jer tu već znaju koliko tko košta u politici. Kod promjene sistema - mijenja se i cjenik političara, a svi znamo da cijene najčešće rastu, rijetko kada padaju."

...

"To da rusi većinom ne preispituju jednostavno nije istina. Istina je da je javno preispitivanje postupaka vlasti trenutno postalo kažnjivo, pa ljudi 'mudro' šute. Vlasti su ponovno uveli političku dogmu i strogo kažnjavanje bilo kakvog preispitivanja te dogme - pa su se ljudi većinom adekvatno prilagodili tim pravilima igre. Vlasti to sada prikazuju kao nekakvo 'jedinstvo države', ali daleko je to od pravog jedinstva. Naravno ima i onih koji to naveliko puše, ali većina 'pristojno' šute, jer im se ne da u zatvor. Sve to samo je primjer koliko loša i iskrivljena vladajuća politika može biti korozivna za uspostavu i održavanje normalnih društvenih odnosa. Sa druge strane kod ljudi ne postoji široko razvijena svijest o tome da su i oni sami direktno odgovorni za stanje u kojem se nalaze (jer su pasivni i samo se prilagođavaju nametnutoj situaciji) i da bi oni sami to stanje realno i mogli promijeniti (da postanu aktivni) - to je onaj dio spoznaje za koje političke vlasti ne žele da nastupi kod građana."

Deere

 

Spoiler

FtIjFNAXoAEp2q5?format=jpg&name=small

 

Edited by Dragan
Link to comment
Share on other sites

On 3/10/2023 at 12:56 PM, Dragan said:

У Русији је почело масовно неисплаћивање плата државним службеницима

 

  Reveal hidden contents

Неисплата плата државним службеницима се враћа у руске регионе усред пада пореских прихода и „рупе“ у савезном буџету, чија се величина од почетка инвазије на Украјину приближава ознаци од 6 билиона рубаља.

Заостале плате због неблаговременог пријема средстава из буџета свих нивоа у фебруару 2022. године скочиле су за 1400 одсто, наводи Росстат у извештају „О социо-економској ситуацији у земљи“.

Од 1. марта укупан износ дугова за плате државним службеницима достигао је 152 милиона рубаља, иако је још у јануару износио 10 милиона, а крајем децембра дуг је био нула.

 

Број запослених са одложеним исплатама достигао је 18,9 хиљада и више него се удвостручио за месец дана. Прошле године износ заосталих плата државним службеницима кретао се од 1-15 милиона рубаља. Дакле, чак и у поређењу са најгорим показатељима прве године рата, дуг је скочио 10 пута.

Наставници су се масовно суочавали са проблемима, произилази из података Росстата. Дугови просветним радницима у фебруару су порасли 12 пута - до 162 милиона рубаља. Од овог износа, 146 милиона рубаља дугује се буџетима региона, 4 милиона - локалним буџетима и 2 милиона - савезној каси. Наставници нису добили још 10 милиона рубаља због „недостатка сопствених средстава“ од послодаваца.

Укупан износ неисплаћених зарада на време широм Русије и у свим индустријама на крају фебруара износио је 779 милиона рубаља. И иако је овај износ повећан за 24% у односу на јануар, ипак је мањи него на крају прошле године: 1,029 милијарди рубаља у децембру, 884 милиона рубаља у новембру, 942 милиона рубаља у децембру.

 

Без обзира на то, државни службеници чине скоро 20% дугова за плате у привреди. А главни део отпада на недовољно финансирање из регионалних буџета, каже економиста Финама Олга Беленкаја.

Прошле године је 50 од 85 конститутивних субјеката Руске Федерације затворило „рупе“ у буџетима за укупно 446,8 милијарди рубаља. Истовремено, 14 региона је пропало план наплате пореза, а у 12 су се суочили са падом прихода. Пре свега, то су субјекти, водеће компаније пореске обвезнике које су потпале под санкције Запада (Липецка, Чељабинска, Мурманска област, Краснојарска територија и други), напомиње Институт за интегрисане стратешке студије (ИЦСИ).

Задатак гувернера био је, пре свега, „састављање краја с крајем“ – ни у једном субјекту Руске Федерације планирани трошкови за 2022. годину нису испуњени 100 одсто, наглашавају стручњаци ИЦСИ.

Остаје нејасно да ли ће Москва моћи да помогне субјектима. Пошто је прошле године добио дефицит од 3,3 трилиона рубаља, савезни буџет је за два месеца 2023. забележио „рупу“ сличне величине: у јануару-фебруару достигао је 2,6 билиона рубаља. Истовремено, приходи од нафте и гаса су пали скоро упола, а приходи од извоза сировина 4-5 пута.

 

Znaci za rat se ima, ali za nastavnike i sluzbenike ne.

Cudno mislio sam da imaju para kao pleve i da im sankcije ne mogu nista.

Spominje se vec i planska privreda.

Na zalost, verovatno ce se moci drzati jos 2-3 godine sa raznim varijantama pljacke gradjana i drustva.

Treba ce im posle toga u najboljem slucaju nekoliko decenija da se oporave. Bednici.

Kao sto sam predvideo polako pocinju sa pljackom, koja ce odloziti kolaps za godinu-dve.

Veci porezi, a najavili su do kraja godine jednokratni prilog od velikih firmi za ratne potrebe.

Bice tu sigurno jos nekih "dobrovoljnih" priloga, nacionalizacije i planske privrede, koja je kao sto

znamo uvek bila veoma uspesna.

 

Russian Finance Ministry to impose a one-time tax on all large companies except oil and coal concerns

 

And now, it appears Russia is exploring imposing a new military tax of 2-3% in addition to the income tax.

 

Spoiler

 

 

Edited by Dragan
Link to comment
Share on other sites

Odlicno, onda neka tamo i ostanu, a zavesu neka sto čvršće navuku, da sa njihove strane ne curi zlo unaokolo, gde su normalni koji znaju da je to sto se desava tamo samo simptom potpune propasti nesposobnih da se kao drustvo prilagode novom svetu, u kome vise ne moze da se zivi od prodaje resursa, i da se ide napred. Eto Kina je najbolji primer - oni vise ne zive od prodaje resursa i zato idu napred.

  • Like 3
Link to comment
Share on other sites

Malo o tradicionalnim porodicnim i hriscanskim vrednostima koje Rusija pokusava ocuvati,

za razliku od propalih liberalnih ideja.

 

Насиље у породици у Русији

 

Nasilje u obitelji raširen je u Rusiji problem , međutim, u velikom dijelu ruskog društva nasilje u obitelji nije bilo i ne percipira se kao takvo. Pouzdani podaci o točnom broju žrtava obiteljskog nasilja ne postoje, ali organizacije za ljudska prava procjenjuju da je svaka treća žena u Ruskoj Federaciji barem jednom u životu doživjela nasilje od strane partnera ili supruga.
Nasilje u obitelji nije kazneno djelo u ruskom kaznenom pravu od 2017.
Žrtve obiteljskog nasilja ne dobivaju pravnu zaštitu niti pomoć od policije ili ruske države, a počinitelji su zakonom zaštićeni od kaznenog progona.
...
Prema regionalnim studijama, oko 600.000 žena pretučeno je u Rusiji svake godine.

Prema podacima Ujedinjenih naroda, svake godine u Rusiji 14 000 žena ubiju njihovi muževi/partneri ili drugi rođaci.
Osim toga, 3000 žena ubilo je svog partnera, u 90% slučajeva žene su pokušale pobjeći od obiteljskog nasilja od strane partnera.

Prema ruskom ministarstvu unutarnjih poslova, u Rusiji događa se 40% svih nasilnih zločina unutar vlastita četiri zida. Više od dvije trećine ubojstava s predumišljajem i teških napada događa se unutar obitelji. Obiteljsko nasilje nad ženama postoji u Rusiji u svakoj društvenoj klasi i u svakoj etničkoj skupini. Alkoholizam, siromaštvo ili nesigurni životni uvjeti na mnogim mjestima često pridonose višoj razini nasilja.

  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

Bio je jbg ako se to može smatrati urnebesnim video koji je tužan, intervju nekih zapadno Evropljanki sa ruskim guruom i ženom mu. Ne sećam se kako se porodica preziva, uglavnom nešto ko američki Benon zaradio Rus mnogo para pa onda zaključio da to nije bitno već zdrav način života pa formirao svoju sektu. Elem njegova žena je valjda napisala knjigu nešto u stilu zašto je za ženu dobro da je muž lema.

 

Face novinarki tokom razgovora sa njom dok im objašnjava svoj stav piš živi ako uopšte može biti smešno. Ako neko zna video nek postavi ali moguće da ga je yt odavno maknuo.

Edited by MeanMachine
Link to comment
Share on other sites

Gej par u ruskom gradu Kazanju priveden je zbog svojih romantičnih postova na blogu i optužen za širenje LGBT propagande nakon što je Rusija pooštrila restrikcije usred svoje invazije na Ukrajinu. Uhapšen 5. aprila, Gela Gogišvili se suočava sa kaznom od 2.500 dolara, a Haoiang Ksu čeka deportaciju u Kinu.

https://www.slobodnaevropa.org/a/lgbt-rusija-prava-hapsenje-/32362365.html

 

 

https://www.blic.rs/vesti/svet/prvi-mister-gej-izabran-u-kini/p6lg1y4

https://www.vice.com/sr/article/d7v9e7/evo-kako-izgleda-priznati-da-si-gej-u-kini    mada:

https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-61096550

 

Kad se ima u vidu da su do negde 2000. gej osobe, u Kini, proglašavane psihijatrijskim bolesnicima i lečene elektrošokovima i ko zna čime još, ovo je veliki napredak.

 

Nemojte više da poredite Kinu i Rusiju, aman.

  • Like 1
  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

Руски опозиционар Кара-Мурса осуђен за издају

 

Истакнути руски противник Кремља Владимир Кара-Мурса осуђен је у Москви на 25 година затвора због велеиздаје. Градски суд изрекао је у понедељак контроверзну пресуду 41-годишњем опозиционари, који је такође оштро критиковао рат Русије против Украјине и који се сматра једним од најоштријих критичара руског председника Владимира Путина.

  • Thanks 1
Link to comment
Share on other sites

5 hours ago, Dragan said:

Руски опозиционар Кара-Мурса осуђен за издају

 

Истакнути руски противник Кремља Владимир Кара-Мурса осуђен је у Москви на 25 година затвора због велеиздаје. Градски суд изрекао је у понедељак контроверзну пресуду 41-годишњем опозиционари, који је такође оштро критиковао рат Русије против Украјине и који се сматра једним од најоштријих критичара руског председника Владимира Путина.

To je bre onaj što ga Vulin prisluškivao pa ga drukao u Moskvi....e Vooline, Vooline :smiley26:

Link to comment
Share on other sites

Quote

Vladimir Kara-Murza delivered these remarks on Monday at the closing session of his trial in Moscow.

 

MOSCOW CITY COURT — Members of the court: I was sure, after two decades spent in Russian politics, after all that I have seen and experienced, that nothing can surprise me anymore. I must admit that I was wrong. I’ve been surprised by the extent to which my trial, in its secrecy and its contempt for legal norms, has surpassed even the “trials” of Soviet dissidents in the 1960s and ’70s. And that’s not even to mention the harshness of the sentence requested by the prosecution or the talk of “enemies of the state.” In this respect, we’ve gone beyond the 1970s — all the way back to the 1930s. For me, as a historian, this is an occasion for reflection.

 

At one point during my testimony, the presiding judge reminded me that one of the extenuating circumstances was “remorse for what [the accused] has done.” And although there is little that’s amusing about my present situation, I could not help smiling: The criminal, of course, must repent of his deeds. I’m in jail for my political views. For speaking out against the war in Ukraine. For many years of struggle against Vladimir Putin’s dictatorship. For facilitating the adoption of personal international sanctions under the Magnitsky Act against human rights violators.

 

Not only do I not repent of any of this, I am proud of it. I am proud that Boris Nemtsov brought me into politics. And I hope that he is not ashamed of me. I subscribe to every word that I have spoken and every word of which I have been accused by this court. I blame myself for only one thing: that over the years of my political activity I have not managed to convince enough of my compatriots and enough politicians in the democratic countries of the danger that the current regime in the Kremlin poses for Russia and for the world. Today this is obvious to everyone, but at a terrible price — the price of war.

 

In their last statements to the court, defendants usually ask for an acquittal. For a person who has not committed any crimes, acquittal would be the only fair verdict. But I do not ask this court for anything. I know the verdict. I knew it a year ago when I saw people in black uniforms and black masks running after my car in the rearview mirror. Such is the price for speaking up in Russia today.

 
But I also know that the day will come when the darkness over our country will dissipate. When black will be called black and white will be called white; when at the official level it will be recognized that two times two is still four; when a war will be called a war, and a usurper a usurper; and when those who kindled and unleashed this war, rather than those who tried to stop it, will be recognized as criminals.
 

This day will come as inevitably as spring follows even the coldest winter. And then our society will open its eyes and be horrified by what terrible crimes were committed on its behalf. From this realization, from this reflection, the long, difficult but vital path toward the recovery and restoration of Russia, its return to the community of civilized countries, will begin.

Even today, even in the darkness surrounding us, even sitting in this cage, I love my country and believe in our people. I believe that we can walk this path.

 

Who is Vladimir Kara-Murza?
Vladimir Kara-Murza, a Global Opinions contributor to The Post, is a Russian politician, author and historian. He holds Russian and British passports and settled his family in the United States. He has been an outspoken critic of Russian President Vladimir Putin.
What happened to him?
In April 2022, nearly two months after Putin invaded Ukraine, uniformed police officers surrounded Kara-Murza’s car and took him to a Moscow police station.
Why was he arrested?
Initially detained on a spurious charge of disobeying the police, Kara-Murza was indicted 11 days later under a law passed in the wake of the invasion. A Russian court charged him with spreading what it considers “false” information. He maintains his innocence. A conviction could bring 10 years in prison.
What did he say about the war in Ukraine?
Earlier that month, Kara-Murza called the government “a regime of murderers” in an interview. He had also accused Russia of war crimes in a speech to the Arizona House of Representatives. He was locked up for telling the truth, The Post’s Editorial Board wrote.
What has he written since his arrest?
Kara-Murza continues to write for The Post via letters from jail, writing “the only reason for my arrest was my political and, above all, antiwar position.” He said hundreds of people who protested the war in Ukraine were imprisoned. Still, he stayed resolute: “Russia will be free,” he wrote. “I’ve never been so sure of it as I am today.”
Is this the first time he has been targeted?
No. Kara-Murza has been poisoned twice: in 2015 and 2017. He has been followed by Russian officers. His friends and associates have been attacked, jailed and killed. Kara-Murza has described his imprisonment as a kind of badge of honor worn by Russian oppositionists before him.

https://www.washingtonpost.com/opinions/2023/04/10/vladimir-kara-murza-final-statement-court/

  • Tuzno 1
Link to comment
Share on other sites

Mpzda i hoce. Vidim danas u novinama nesto "mediji treba da imaju crvene linije" nisam citao tekst, na slici Ana Brnabic, neko drndanje o liku i delu precednika i zlim novinarima koji nemaju ni malo postovanja, bla bla bla. Ako se gleda sta drobe ovi njihovi doktori i filozofi na celu sa dr kadžijom gadtonicem te srbende bi upravo takav svet i htele, gde ce masovno silovati svakoga ko nije oni i ko se usudi da javno tvrdi nesto sto nije na liniji srbizma, kao npr da su se popurde osilile i stavile same sebe iznad zakona, pa po celu noc lupaju u zvona i uznemiravaju javnost bukom a niko ih ne kaznjava.

 

E pa onda, 2500 godina posle Sokrata, koji je zbog istog razloga ubijen, i svakoga ko je protiv slobode govora dok se ne poziva na krivicna dela takode treba... marginalizovati. Nece se to ni primetiti. A ako postoje drustva gde ogromna vecina podrzava to kao iz te vesti, takva drustva treba nemilosrdno marginalizovati, sad u 21 veku, totalno ih ostrakovati i odstraniti iz civilizovanog sveta, kao da ne postoje, dok stvarno ne prestanu da postoje. Eto kao putlerovsko zlo sto se sve vise ostrakuje.

 

Ko ce to raditi, pa svetski policaje iz redova onih gde se ceni sloboda licnosti i sloboda govora itd. Uij aoi a nerijatelj sloode ne ostoi.

  • Like 2
Link to comment
Share on other sites

3 hours ago, fancy said:

Kara-Murza je dobio 25 godina, a ovo je dobilo 24:

 

Rusija: Manijak decenijama silovao i ubijao, poslije napada bi zaspao na ženama i zahrkao

 

 

Zemlja čuda indeed.

 

Da, tipično za države koje spadaju u kategoriju sa nazivom koji počinje sa "vuko" a zavšrava se sa "binska". Da je taj silovatelj bio član partije ili neka lokalna budža, ili da je imao neke jače veze sigurno bi dobio mnogo manje robije. S druge strane, za izgovorene reči (o korupciji ili protiv rata) se dobija debela robija. Debilana od države.

 

 

Edited by Sen
  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Za ovaj članak prijeti @RusEmbSwiss  švicarski novinari @imijnssen  sa zatvorom i prisilnim radom.  

Dovoljan razlog da članak pročita što više ljudi.

 

Партизани, Химарси и претећа украјинска офанзива: живци у „терористичкој престоници Новорусије” су на ивици

 

Spoiler

Гласан прасак у понедељак рано ујутро погодио је окупационе власти Мелитопоља до сржи. Аутомобил Максима Субарева, водећег политичара у региону Запорожја, експлодирао је у центру града на југу Украјине: Комуниста, који је у пролеће 2022. дочекао московске трупе на линији фронта, пребачен је у болницу са тешким повредама.

Ауто-бомба је део серије у „престоници” руског дела Запорожја: у марту је убијен директор јавног превоза, а тешко рањен виши полицајац – обоје од бомби у аутомобилима. Откако је град окупиран 1. марта 2022. године, партизани су извршили десетине напада.

 

Недостатак сигурности

Од тада расте нервоза међу око 700 активних украјинских помагача руске окупаторске силе у Мелитопољу. „Мелитопољ се претвара у терористичку престоницу Нове Русије“, жали се Владимир Рогов, медијски најпаметнији представник администрације коју је поставила Москва. Починиоце је могла одвратити само смртна казна.

На јавним форумима, сарадници нижег ранга жале се да им је ефективно забрањено да напусте град, док су лидери попут Рогова или запорожског „гувернера“ Јевгенија Балицког већ одвели себе или своје породице на сигурно на Крим. „Момци, издани смо!“, написао је у уторак локални представник окупационих власти. „Мелитопољ ће сутра бити напуштен, као и Херсон.

Са своје стране, Рогов је критиковао руске снаге безбедности јер не штите своје украјинске помоћнике. Нема обезбеђења и нема оружја. Уморни су од тога да сваки пут сами проверавају своја возила на експлозив. „Када уђете у зграду – пажљиво погледајте около. Ово је сада правило међу званичницима“, пише лидер организације „Заједно са Русијом“ на Телеграму.

То потврђује и анализа Института за проучавање рата. Ово је у новембру писало да руска војска није успела да гарантује „основну безбедност званичника код куће и на њиховим радним местима“. То можете и сами да видите на интернету: фотографије, имена, адресе и регистарске таблице „издајника“ слободно круже релевантним сајтовима.

 

Украјинци подстичу тај осећај опасности колико могу – кроз медијске извештаје о нападима, често преувеличане у смислу пропаганде, кроз претње на друштвеним мрежама и кроз локалне акције. У Мелитопољу, проукрајински активисти цртају патриотске графите по зидовима и користе светлосне пројекције на административним зградама да најављују ослобађање украјинских оружаних снага. Релативно мирне герилске акције укључују и жене из града које руским војницима деле пецива са лаксативима.

На другом крају спектра је оружани отпор. Колико су партизани добро организовани и умрежени не може се поуздано проценити. Међутим, многи од њих ће вероватно имати блиске везе са украјинским тајним службама или се чак њима руководити. На почетку рата постојали су детаљни планови за постављање подземних мрежа на окупираним територијама.

Једна од најупадљивијих група делује под именом „Артеш“, што на татарском значи „ватра“. Првобитно основан на Криму, последњих месеци је привукао пажњу смртоносним нападима у области Херсон. На њихов рачун треба да иду 83 „ликвидације“. Од марта је активна и у Мелитопољу.

„Артеш” тврди да се инфилтрирао у руске безбедносне снаге на великом подручју и редовно износи слике из анонимних службених књига као доказ и из унутрашњости касарни. Како преносе релевантни портали, њихови "агенти" раде и у војним болницама, где својим медицинским знањем неупадљиво убијају рањенике. Група користи Телеграм за дистрибуцију фотографија положаја руске војске и сарадника. Све видимо“, самоуверено најављује „Артеш“.

 

Информације за оружане снаге

Партизани преносе информације и украјинским оружаним снагама. Артеш пише да су два напада ракетним бацачима Химарс у Мариупољу заснована на њиховим изјавама. Из Херсона су познати бројни слични случајеви, где су као доушници деловале и групе и обични грађани.

„Људска интелигенција“ је такође можда одиграла одлучујућу улогу у разорном ракетном нападу Химарс на хотелску област са рестораном у Мелитопољу 10. децембра. Према писању украјинских медија, до 200 људи је погинуло међу званичницима и официрима који су славили рођендан „гувернера“ Бализког.

Број се не може проверити. Али независни истраживачки новинари такође претпостављају велики број жртава због великих разарања. искључује Платформа Инсајдера могућност да се ради о једноставним цивилима јер су морали да се придржавају полицијског часа и више нису славили у великим групама касно у ноћ.

 

Пошто се Мелитопољ сматра најочигледнијом метом планиране украјинске контраофанзиве, од зиме су нагло појачани ракетни напади. Руси су постали опрезнији и знатно су проширили своје одбрамбене положаје.Град се налази на важним железничким пругама и магистралним путевима, тако да је и логистичко чвориште.Украјинци ову инфраструктуру гађају , на пример гранатирањем мостова. У последњих десет дана три пута су ударили у депо за локомотиве.

Недостатак средстава

На такве нападе окупатори реагују таласима репресије. Бројни партизани су можда завршили у озлоглашеним руским мучионим затворима на окупираним територијама. Али бројни напади показују да њихове мреже никако нису уништене ни након више од годину дана окупације, што сугерише да и даље постоји значајна подршка међу становништвом. Самовоља окупатора ће вероватно допринети исто толико колико и чињеница да 58. армија стационирана у Мелитопољу долази са Кавказа. На посебном су лошем гласу војници који су одатле дошли, посебно Чечени.

Али постоји и недостатак перспективе под окупационим режимом који је успоставила Москва. Ово још није успело да успостави функционалну администрацију, која одлаже интеграцију „нових територија“ у руски правни и економски систем. У региону Запорожја, на пример, пензије су преведене на руски систем тек од марта. Чак се и њихови званичници жале да у Мелитопољу постоји само једна канцеларија за ову намену, а испред ње се свакодневно стварају дуги редови.

Лажно гласање о припадности Русији и најава „избора“ на јесен не може да сакрије оскудицу ресурса на терену – војних, административних и интелектуалних. Одржавајући висок притисак иу залеђу, Украјинци могу да искористе ову дилему за своје циљеве. Али то не мења чињеницу да ће окупиране територије полако али сигурно бити инкорпорисане од стране Русије без успешне украјинске контраофанзиве.

 

 

Pretnja ruske ambasade novinaru u Svajcarskoj.

О оправданости тероризма у НЗЗ (ugledne svajcarske dnevne novine; malo desne i konzervativne)

 

У општем току свакодневне прљавштине која се тиче наше земље, с времена на време се у швајцарском НЗЗ појављују написи који сведоче о апсолутној деградацији новинарске и опште људске етике аутора, који су очигледно сигурни да им је све дозвољено. У издању од 8. априла ове године, на велику срамоту овог „истакнутог“ листа на немачком језику, истакао се његов бечки дописник И. Мијнсен својим чланком о деловању терориста у Мелитопољу, који је изнесен у тону који је био јасно наклоњен да главари постадоше.

На основу члана 260 тер Кривичног законика Швајцарске (СтГБ), учешће у организацији која врши насилна кривична дела, којом се застрашује становништво или се држава или међународна организација приморава да било шта чини или не чини, као и подржавање активности такве организације запрећена је казна затвора до десет година или новчана казна. СГБ предвиђа казну Члан 260 секси затвора до пет година или новчану казну за регрутовање да изврши такво кривично дело или да у њему учествује.

Нажалост, према НЗЗ-у, чини се да се норме које важе у Швајцарској не односе на подручја која су постала део Русије, иако тамо живе и људи. Без гриже савести, Швајцарац Мијнсен мирно говори о терористичким нападима које су извршили агенти кијевског режима „који имају блиске везе са украјинским тајним службама” у области Запорожја у близини града Мелитопоља. Посебно је упечатљиво помињање првобитно наводне кримскотатарске терористичке групе „Атеш“ (према новинару „Артеш“), а признаје се да та руља наводно „неупадљиво“ чак и убија рањене руске војнике у болницама – вероватно прерушене у медицинске раднике. . Позивајући се на једну невладину организацију, тврди се да жртве напада и напада америчких ракета ХИМАРС на мете које су терористички топници указали нису цивили. Прецизира се да се број жртава терористичких напада не може проверити. Очигледно, дописник Мијнсен никада није лично посетио Мелитопољ. У супротном, знао би да су током 2022-2023, као последица неколико експлозија које су починили дебили под покровитељством Кијева да застраше становништво, волонтери, новинари и случајни пролазници локалног становништва, укључујући и децу, задобили разне повреде.

Упадљиво је да НЗЗ погрешно представља Мелитопољ као „страно тело“ у односу на Русију. Мијнсен покушава да читаоцима остави утисак да скоро сви у граду мрзе Русију. Љутња се наводно види чак и у подјели поквареног пецива војницима. Очигледно је да аутор једноставно усваја најсмешније изуме и гласине које су ширили кијевски режим и његови послушници. Он не помиње да је 1783. године Мелитопољска област ушла у састав Русије заједно са Кримом и до 1922. године припадала Тауријској губернији, која је била уједињена са полуострвом. Године 1923. бољшевици су истргли град из Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике (РСФСР) без икаквог референдума и инкорпорирали га у Украјинску ССР. Према последњем украјинском попису из 2001. године, проценат становника Мелитопоља који су се изјаснили као етнички Руси износио је 38,9%. Истовремено, град је од свог оснивања увек био руски.

Пажљиво одабран речник швајцарског новинара је збуњујући, као да су га диктирали разуларени националисти Мајдана. Ово јасно има за циљ оправдавање тероризма и промовисање говора мржње. Терористи који изводе крваве нападе називају се "партизани" и "активисти". Представници локалне власти су „сарадници“ и „издајници“, руску војску чине „окупатори“ и „Чечени“ на „нарочито лошој репутацији“. Мелитопољ није руски, већ „јужноукрајински“ град, за референдум о придруживању Русији речено је да је „намештено гласање“. Запорожје се на искривљени полуукрајински начин назива „Запорошје“. Треба се запитати да ли новинар у овом случају уопште представља Швајцарску Конфедерацију или тачније тоталитарни режим у Кијеву, који не трпи никаква другачија мишљења.

На крају, желимо да скренемо Мијнсенову пажњу на одредбе кривичног закона које би се могле применити на његове изјаве у Русији. Према члану 205.2 Кривичног законика Руске Федерације, јавно оправдавање тероризма и терористичка пропаганда путем средстава јавног информисања запрећена је новчаном казном или казном затвора од пет до седам година. Према члану 282. Кривичног законика, јавна дела (укључујући коришћење средстава јавног информисања) усмерена на изазивање мржње или непријатељства или против лица/групе лица на основу њиховог пола, расе, националности, језика, порекла, верског уверења или припадност омаловажавајућим друштвеним групама кажњава се новчаном казном, принудним радом или казном затвора од две до пет година.

Link to comment
Share on other sites

Sankcije ne deluju i dolar propada.

 

Russian Arms Sales to India Stall on Fears Over US Sanctions

Руске испоруке војних залиха Индији су заустављене јер се земље боре да пронађу механизам плаћања који не крши америчке санкције, кажу индијски званичници који знају за то.

 

Индија није у могућности да измири рачун у америчким доларима због забринутости око секундарних санкција, док Русија и даље не жели да прихвати рупије због нестабилности девизног курса, рекли су званичници. Њу Делхи такође не жели да заврши посао у руским рубљама због забринутости да ће моћи да купи довољно на отвореном тржишту по фер стопи, рекли су они.

Индијска влада је предложила Москви да користи рупије од продаје оружја за инвестирање у индијски дуг и тржишта капитала како би избегла гомилање рупија, додали су, али влади Владимира Путина то није привлачно.

Једно могуће решење било би коришћење евра и дирхама, валута које се користе за плаћање индијског увоза руске сирове нафте с попустом, рекао је високи званичник индијске владе. Међутим, коришћење ових валута за плаћање оружја могло би да изазове више пажње од стране САД у погледу санкција него нафте, као и повећање трошкова због неповољних девизних курсева за Индију.

  • Like 1
Link to comment
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...