Epidemija koronavirusa (Covid-19 / SARS-Cov2) - dnevne aktuelnosti iz zemlje i sveta

[deez nuts.]

 
Tako je!!!

to je taj preduzetnički duh kod mladih, a i patriotski jer videli mladi da država pomaže privredi u doba korone, pa da i mladi skupe koji dinar i da pazare kod lokalnog preduzetnika/privrednika.

Ionako se ta suma vraca u drzavnu kasu.

[Stoned Laki21]

1 minute ago, Sprivel said:

Ionako se ta suma vraca u drzavnu kasu.

 

Kad su najveći, imaju najbolju ponudu uz najpristupačnije cene, a nalaze se na maltene svim lokacijama u gradu...

[djole]

All eyes on Sweden's liberal gamble with coronavirus

 

Quote

Pubs, gyms and some schools stay open in strategy that relies on personal responsibility

 

An outlier in Europe, Sweden’s apparently relaxed approach to the coronavirus pandemic is an international subject of fascination, provoking controversy at home and abroad and becoming a cause célèbre among those who oppose strict lockdowns. As protesters rallied against a stay-at-home order in Minnesota last week, one demonstrator held up a poster among the American flags reading “Be like Sweden”.

Pubs, restaurants, gyms and most schools remain open in the Scandinavian state, with the government relying on personal responsibility for compliance rather than strict enforcement. Official guidance states that citizens can still go out to a nightclub or go out for a meal with friends, as long as they stay at “arm’s length” from each other.

So far, the pandemic has killed 1,580 people in the country according to national figures, lower as a proportion of the population than in the United Kingdom, Italy or Spain. But when compared to neighbouring countries that did impose lockdowns, the Swedish death rate is nine times higher than Finland, nearly five times higher than Norway, and over twice that of Denmark.

Immunity

The man behind the Swedish strategy, state epidemiologist Anders Tegnell, told local media over the weekend that projections by the Public Health Agency indicated resistance was building in the population.

“According to our modellers, we are starting to see so many immune people in the population in Stockholm that it is starting to have an effect on the spread of the infection,” Tegnell said. “These are mathematical models, they’re only as good as the data we put into them. We will see if they are right.”

Tegnell’s assumption that people become immune to the virus is controversial. The World Health Organisation has warned that there is so far no proof of immunity in those who have recovered from Covid-19.

 

Sweden’s approach is also controversial at home: 22 leading doctors, virologists and researchers last week called on Swedish authorities to change course “radically and quickly” and close restaurants and schools. Over 900 teachers and school workers signed an open letter to say they were unable to protect vulnerable children and staff.

And despite the Public Health Agency saying that its priority was to protect the elderly, a third of deaths have been of residents of care homes, a fact that has also caused public blowback.

 

While the rules are less strict than elsewhere in Europe, those living within Sweden insist that the idea that life continues as normal in the country is far from the truth. In Stockholm, the amount of people moving around the city has been less than a third of its usual level since late March, according to statistics from transport app Citymapper. Residents describe traffic-free roads, quiet streets, and people careful to keep their distance.

“A lot of people think Sweden’s open for business and everything is open as usual, but Swedes are taking this very seriously,” said Cormac O’Brien, an IT worker living with his family in Gothenburg and originally from Malahide.

“The pubs are open, but I went to one on Saturday and it was empty. Would that be the case if they opened in Dublin? You can’t say if it works in Sweden you should do it elsewhere. Some of it is cultural.”

 

Advantages

The country has some natural advantages, including a health system that has not yet reached capacity from the pandemic. It is also more easily able to encourage isolation without strict measures: some 40 per cent of households in Sweden are made up of just a single person, and a large proportion of people are able to work from home.

Irrespective of whether immunity turns out to be a reality, or a vaccine can be developed, countries that slowed infection early will be better able to make decisions that save lives, according to Prof Devi Sridhar, chair of global public health at the University of Edinburgh.

 

“Even if we all end up being exposed to it, imagine if we could predict early on who would develop severe symptoms, and who would recover easily?” Prof Sridhar said. “Basically, regardless of where this goes . . . the countries that bought time by quick action and keeping numbers low are in a better position to create informed policy.”

 

[Yoyogi]

Yuriko Koike (1952), Governor of Tokyo (35 miliona stanovnika) na press konferenciji pokazuje ovaj banner.

 

Nema ni Ustavna ni zakonska ovlašćenja da narodu naredi da ne izlaze iz kuća. Jezička dvosmislica je ovde.

Na japanskom, kaže "Ostajmo kod kuće", nije kao naredba. Na engleskom (toliko 85% Japanaca razume) kaže "Stay at home", to je već naredba. Izdala je naredbu a, pravno gledano, kao da nije.

 

 

Još je pozvala firme da zaposlenima daju odmor od 29. aprila do 11. maja. Uključuje dva vikenda i 4 dana državnih praznika, znači 3 dana odmora da iskoriste.

 

[Endimion]

Koja smo mi velesila, jbt!

Nas (pu pu dalje ga bilo) predsednik ponudio medicinsku pomoc EU...

Da nije krsio distancu zadnjih dana pa posetio "Ozonizatora"?!

[Kronostime]

1 minute ago, Endimion said:

Koja smo mi velesila, jbt!

Nas (pu pu dalje ga bilo) predsednik ponudio medicinsku pomoc EU...

Da nije krsio distancu zadnjih dana pa posetio "Ozonizatora"?!

Dr.Ozon radi i house calls.

[McLeod]

Ljudi, je l' treba opet da pricamo o Svedskoj, Japanu i Nemackoj (koja i uvodi neke mere)?

 

Mislim dajte budite ozbiljni, pa kod nas su evo ljudi izdrzali pisljive dve nedelje zatvoreni (a inace smo poznati kao zdrava outdoors nacija u picku materinu), gledam i neke svoje prijatelje i poznanike koji su u pocetku bili ozbiljni da su u fazonu ma zabole me, poludecu od dece, ostavljam ih kod babe i dede na nedelju dana zdravi su nisu nigde isli, igrali se samo sa komsijskom decom ciji roditelji svaki vikend putuju do vikendice 20 kilometara od grada pa sta sad.

 

Prelaze u toku policijskog casa jedni kod drugih, setaju se, kukaju sto su Sumarice zatvorene, nisi mogao puskom da ih nateras da prosetaju do tamo iz centra, a sad eto krivo im ne mogu da setaju, zamisli.

 

Da nije bilo mera, Italija i Spanija bi bili nula bodova za "srpski scenario", imajuci u vidu nase zdravstvo.

 

Kako vi zamisljate da neki recimo doktor, pa i svi da mu veruju, izadje na tv i kaze molim vas nemojte da izlazite, narocito stari, ako morate drzite odstojanje i izbegavajte fizicki kontakt, nosite masku i rukavice.

 

I ovako se vec nedelju dana svako cetvrti, peti na ulici pridrzava ovih stvari, prosle nedelje je bilo dobro, cim je malo palo odmah boli nas dupe nije ovo nista.

 

Ove mere su, jos jednom cu da kazem, bile preblage za nase uslove, nas mentalitet i generalno ponasanje.

[wwww]

https://www.nbcnewyork.com/news/local/lysol-maker-please-dont-ingest-or-inject-our-product-to-treat-coronavirus/2388212/

Lysol Maker: Please Don’t Ingest or Inject Our Product to Treat Coronavirus

[Yoyogi]

1 minute ago, McLeod said:

Ljudi, je l' treba opet da pricamo o Svedskoj, Japanu i Nemackoj (koja i uvodi neke mere)?

 

Mislim dajte budite ozbiljni, pa kod nas su evo ljudi izdrzali pisljive dve nedelje zatvoreni (a inace smo poznati kao zdrava outdoors nacija u picku materinu), gledam i neke svoje prijatelje i poznanike koji su u pocetku bili ozbiljni da su u fazonu ma zabole me, poludecu od dece, ostavljam ih kod babe i dede na nedelju dana zdravi su nisu nigde isli, igrali se samo sa komsijskom decom ciji roditelji svaki vikend putuju do vikendice 20 kilometara od grada pa sta sad.

 

Prelaze u toku policijskog casa jedni kod drugih, setaju se, kukaju sto su Sumarice zatvorene, nisi mogao puskom da ih nateras da prosetaju do tamo iz centra, a sad eto krivo im ne mogu da setaju, zamisli.

 

Da nije bilo mera, Italija i Spanija bi bili nula bodova za "srpski scenario", imajuci u vidu nase zdravstvo.

 

Kako vi zamisljate da neki recimo doktor, pa i svi da mu veruju, izadje na tv i kaze molim vas nemojte da izlazite, narocito stari, ako morate drzite odstojanje i izbegavajte fizicki kontakt, nosite masku i rukavice.

 

I ovako se vec nedelju dana svako cetvrti, peti na ulici pridrzava ovih stvari, prosle nedelje je bilo dobro, cim je malo palo odmah boli nas dupe nije ovo nista.

 

Ove mere su, jos jednom cu da kazem, bile preblage za nase uslove, nas mentalitet i generalno ponasanje.

 

Ja sam mislio da sam bio pozvan, naslov topika je

 

Epidemija koronavirusa (Covid-19 / SARS-Cov2) - dnevne aktuelnosti iz zemlje i sveta

[McLeod]

4 minutes ago, Yoyogi said:

 

Ja sam mislio da sam bio pozvan, naslov topika je

 

Epidemija koronavirusa (Covid-19 / SARS-Cov2) - dnevne aktuelnosti iz zemlje i sveta

 

I sa kojim ciljem si okacio to? Kao poredjenje sa nasom situacijom? Cemu kandidovanje/poziv na raspravu da li je taj papir koji je pokazala naredjenje ili molba? Sa kojom svrhom?

 

Ali evo ti tacan odgovor na tvoju dilemu - u Japanu nije bitno. Jer u Japanu, savet/molba autoriteta se postuje kao da je zakon.

 

Zato nisu ni morali da uvode ovakva vanredna stanja i zabrane kao mi, da bi se te mere postovale.

 

Sto bih ocekivao da razumes i znas, imajuci u vidu da si dobar deo zivota (koliko sam shvatio) proveo tamo.

[NMX]

Jbt, Španija danas na prvom presekuveć 6700 novih slučajeva...kako jbt, kako...

 

[Stoned Laki21]

2 minutes ago, McLeod said:

Ali evo ti tacan odgovor na tvoju dilemu

 

Japanci zu vanzemljaci i civilizacijsko tehnološki su jedno 500 godina ispred srbije, a 50-100 ispred najbliže razvijene zemlje sveta...  tako da izlišno je pričati o zemlji gde se  iseče nožem ministar jer je negde neki mašinovodja stisnuo pogrešno dugme i zakasnio voz  (pod uslovom da je ova priča tačna).

[Yoyogi]

2 minutes ago, McLeod said:

 

I sa kojim ciljem si okacio to? Kao poredjenje sa nasom situacijom? Cemu kandidovanje/poziv na raspravu da li je taj papir koji je pokazala naredjenje ili molba? Sa kojom svrhom?

 

Ali evo ti tacan odgovor na tvoju dilemu - u Japanu nije bitno. Jer u Japanu, savet/molba autoriteta se postuje kao da je zakon.

 

Zato nisu ni morali da uvode ovakva vanredna stanja i zabrane kao mi, da bi se te mere postovale.

 

Sto bih ocekivao da razumes i znas, imajuci u vidu da si dobar deo zivota (koliko sam shvatio) proveo tamo.

 

Ne. Srbija se dobro kotira u ovoj borbi. Situacija u Srbiji je za mnoge zemlje skoro nedostižna, u pozitvom smislu po Srbiju.

Izgleda, nisam bio dobro shvaćen.

 

[mare80]

10 minutes ago, NMX said:

Jbt, Španija danas na prvom presekuveć 6700 novih slučajeva...kako jbt, kako...

Nemoj me drzati za rec,ali mislim da Spanija vec par dana objavljuje rezultate jednom dnevno...

U svakom slucaju ni ovako ne izgleda dobro....

[urosg3]

28 minutes ago, McLeod said:

 

 

Da nije bilo mera, Italija i Spanija bi bili nula bodova za "srpski scenario", imajuci u vidu nase zdravstvo.

 

Kako vi zamisljate da neki recimo doktor, pa i svi da mu veruju, izadje na tv i kaze molim vas nemojte da izlazite, narocito stari, ako morate drzite odstojanje i izbegavajte fizicki kontakt, nosite masku i rukavice.

 

I ovako se vec nedelju dana svako cetvrti, peti na ulici pridrzava ovih stvari, prosle nedelje je bilo dobro, cim je malo palo odmah boli nas dupe nije ovo nista.

 

Ove mere su, jos jednom cu da kazem, bile preblage za nase uslove, nas mentalitet i generalno ponasanje.

Kad poželiš, a da nije radno vreme, možemo da suočimo argumente. Možda si dobro ocenio, možda nisam u pravu ali jedno je tačno:
Zanemaruje se svakako posledica koju policijski čas donosi u društvenom, ne zdravstvenom sistemu. Te posledice već živimo, eto notornih 100 evra i prošnja pozivom, je nezabeleženo ponižavanje građana u modernim državama. Odsustvo bilo kakve procedure i strategije oko paušalne i nepromišljene mere je direktna posledica samovlašća koje je tačno započeto, to jest presedan je odsustvo društvene reakcije na policijski čas.

Ali izvini radno vreme mi je ne mogu opširno, 

[Constantin]

1 minute ago, urosg3 said:

Kad poželiš, a da nije radno vreme, možemo da suočimo argumente. Možda si dobro ocenio, možda nisam u pravu ali jedno je tačno:
Zanemaruje se svakako posledica koju policijski čas donosi u društvenom, ne zdravstvenom sistemu. Te posledice već živimo, eto notornih 100 evra i prošnja pozivom, je nezabeleženo ponižavanje građana u modernim državama. Odsustvo bilo kakve procedure i strategije oko paušalne i nepromišljene mere je direktna posledica samovlašća koje je tačno započeto, to jest presedan je odsustvo društvene reakcije na policijski čas.

Ali izvini radno vreme mi je ne mogu opširno, 

Vi ste obojica u pravu, ali čini mi se o različitim stvarima pričate...ja bih potpisao oba posta...

[McLeod]

5 minutes ago, urosg3 said:

Kad poželiš, a da nije radno vreme, možemo da suočimo argumente. Možda si dobro ocenio, možda nisam u pravu ali jedno je tačno:
Zanemaruje se svakako posledica koju policijski čas donosi u društvenom, ne zdravstvenom sistemu. Te posledice već živimo, eto notornih 100 evra i prošnja pozivom, je nezabeleženo ponižavanje građana u modernim državama. Odsustvo bilo kakve procedure i strategije oko paušalne i nepromišljene mere je direktna posledica samovlašća koje je tačno započeto, to jest presedan je odsustvo društvene reakcije na policijski čas.

Ali izvini radno vreme mi je ne mogu opširno, 

 

Znas kako, ja osecam takodje ekonomske posledice ovoga, jer radim mahom u industriji koja je jako pogodjena. I ostao sam bez nekoliko klijenata. Opet, moja sreca je sto sam frilenser i mogu da radim od kuce. Mnogi ne mogu.

 

Isto tako i ovde, imas plus i minus. Naravno da su ekonomske posledice znatne. Ali nista nije iznad zdravlja i zivota.

 

Sto se tice tvoje dileme u vezi samih mera i odsustvu drustvene reakcije na njih, to je povezano. Nema neke reakcije jer ovde na papiru vole da im se lupi sakom o sto, pa ce onda posle da gundjaju i da gledaju da izvrdaju kako znaju, ali u sustini su picke, pa ne smeju da kazu nista protiv autoriteta javno.

 

To govori i da su mere potrebne, upravo zbog toga sto da bi Srbin nesto uradio mora korbacem da se tera na to.

[urosg3]

4 minutes ago, Constantin said:

Vi ste obojica u pravu, ali čini mi se o različitim stvarima pričate...ja bih potpisao oba posta...

prekidam za sad, ali da, pričamo o istoj stvari, a to je:

Da li su sve uvedene mere primerene, i opravdane, i neminovne.
Moja teza je da su neprimerene, neopravdane, preterane i motivisane mesijanstvom. Pod plaštom borbe za živote, a opravdanjem da je narod stoka i da nije u stanju da se iole nosi sa preporukama, nego mu je potrebna čvrsta ruka i sila da bi  sačuvali ljudski životi.

To otvara mnoge teme. U komšiluku takođe ima problema, ali nema policijskog časa, pa vidimo rezultat. Tamo ima sistem zatvaranja zajednica, a ne pojedinca. I jedan i drugi pristup možemo da cenimo po epidemiološkim rezultatima, a naš i po društvenim.

Ali stvarno sam preko glave u poslu, možemo kasnije ekipo?

[urosg3]

5 minutes ago, McLeod said:

 

Ali nista nije iznad zdravlja i zivota.

 

ne da mi đavo mira...

Da dodam samo kao tezu pa je kasnije razradimo ovo citirano. Pitam se da li je baš tako, i ukoliko jeste da li je civilizacijska zrelost ovaj stav. Sjajno je ukoliko je tako, da je prosto društvo ušlo u stadijum gde mu je ljudski život glavna i neprikosnovena vrednost.
 

[urosg3]

16 minutes ago, McLeod said:

 

 

Sto se tice tvoje dileme u vezi samih mera i odsustvu drustvene reakcije na njih, to je povezano. Nema neke reakcije jer ovde na papiru vole da im se lupi sakom o sto, pa ce onda posle da gundjaju i da gledaju da izvrdaju kako znaju, ali u sustini su picke, pa ne smeju da kazu nista protiv autoriteta javno.

 

 

Ima kod Vladimira Vojnovića, mislim, u knjizi Moskva 2048 u samom prologu  kaže ovako:
Šest čuda na kojima se zasniva sovjetski režim:

1. Nema nezaposlesnosti - a niko ništa ne radi
2. Niko ništa ne radi - a svi primaju platu
3. Svi primaju platu - ali za platu i nema baš šta da se kupi
4. Nema baš šta da se kupi - ali svi imaju sve
5. Svi imaju sve - ali svi su nezadovoljni
6. Svi su nezadovoljni - ali svi za to glasaju

[McLeod]

Otprilike objasnjena sustina svakog drustva izaslog iz socijalizma/komunizma i cemu to na koncu vodi.

[urosg3]

1 minute ago, McLeod said:

Otprilike objasnjena sustina svakog drustva izaslog iz socijalizma/komunizma i cemu to na koncu vodi.

možda bolje na nekoj drugoj temi, nastavimo o Vojnoviču, on je sjajan, nisi čitao? Obrt će te obradovati, iznenaditi, a i zamisliti...
Jer je po njemu sovjetski režim, i njegov neuspeh posledica, a naučnici marksističke teorije i prakse su taj problem rešili u 2048. godini u pomalo distopijskoj Moskvi. Naime Marks je sve bio u pravu, ali eto zaboravio je jedan jedini aspekat društvenog života da ubaci u marksizam, čim su to primenili, sve je stalo na svoje mesto 🙂

[Constantin]

45 minutes ago, urosg3 said:

prekidam za sad, ali da, pričamo o istoj stvari, a to je:

Da li su sve uvedene mere primerene, i opravdane, i neminovne.
Moja teza je da su neprimerene, neopravdane, preterane i motivisane mesijanstvom. Pod plaštom borbe za živote, a opravdanjem da je narod stoka i da nije u stanju da se iole nosi sa preporukama, nego mu je potrebna čvrsta ruka i sila da bi  sačuvali ljudski životi.

To otvara mnoge teme. U komšiluku takođe ima problema, ali nema policijskog časa, pa vidimo rezultat. Tamo ima sistem zatvaranja zajednica, a ne pojedinca. I jedan i drugi pristup možemo da cenimo po epidemiološkim rezultatima, a naš i po društvenim.

Ali stvarno sam preko glave u poslu, možemo kasnije ekipo?

Moraću da ponovim i ovde....

Pravni, zakonski aspekt vanrednih mera:

Spoiler

 

Pravna država, ideal modernog i demokratskog društva, svako svoje delovanje temelji na pravnim propisima, zakonima, Ustavu. Srbija, 2020. godine, teži ka jednom uređenom društvu kako bi postala deo evropske porodice naroda, barem je takav zvanični narativ. Negovanje evropskih vrednosti, predstavlja conditio sine qua non za obitavanje u takvoj zajednici naroda, a pravna država zasigurno ulazi u korpus tih vrednosti.

 

Sa čime se Srbija danas susreće, osim sa pandemijom virusa COVID-19? Najprostije rečeno, u Srbiji je suspendovana pravna država.

 

Ustavom Republike Srbije u članu 200 propisano je da vanredno stanje proglašava Narodna skupština. Međutim , postoji mogućnost da tu odluku donesu predsednik Republike, predsednik Vlade i predsednik Narodne skupštine. Kada se pribegne drugoj opciji, Narodna skupština mora u roku od 48 sati od donošenja ove odluke, odnosno prvom prilikom kada je u mogućnosti da se sastane, da potvrdi ovu odluku. Potvrda odluke o proglašenju vanrednog stanja u našem slučaju je izostala, tako da smo u samom startu naišli na povredu Ustava.

Sledeći očigledan primer povrede Ustava jeste naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, koju je doneo ministar unutrašnjih poslova. Šta je sporno sa ovom naredbom?

 

Ako pogledamo član 200, stav 6 i član 202 stav 1 Ustava Republike Srbije, videćemo mogućnost odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, ali tumačenjem možemo zaključiti da je to u ingerenciji Vlade i predsednika Republike, nikako ministra. Dakle bez detaljnije analize, iz koje bi videli očiglednu diskriminaciju prema licima starijim od 65 godina, možemo zaključiti ,da je „samo“ ovaj propust dovoljan da ovakva naredba bude neustavna. Takođe sve češće se spominje apsolutna zabrana kretanja, odnosno policijski čas koji bi trajao 24 sata, što je u najmanju ruku skandalozno. Ograničiti ona ljudska prava koja su podložna ograničenju, zarad opšteg dobra, jeste razumno, ali potpuno ukidanje prava na slobodu kretanja bilo bi pandan kučnom zatvoru u kome bi se našla čitava nacija.

 

Kada govorimo o ljudskim pravima i njihovom poštovanju, Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku  predstavljaju, kako bi profesor Pravnog fakulteta  Saša Knežević rekao: „seizmograf ljudskih prava“. Naime, ono što se događa u sudnicama u Srbiji ovih dana, nezabeleženo je u dosadašnjoj praksi sudova. Sudi se preko putem video linka, sa platforme „Skype“. Ovim delovanjem, krše se elementarna prava okrivljenog, brojna pravna načela i principi. Zakonik o krivičnom postupku ne sadrži niti jednu odredbu koja bi omogućila ovako nešto, šta više član 13 stav 1 ovog Zakonika jasno govori „Okrivljenom koji je dostupan sudu može se suditi samo u njegovom prisustvu, osim kada je suđenje u odsustvu ovim zakonikom izuzetno dozvoljeno.“, te možemo zaključiti da su ovakvim suđenjem, gotovo stavili Zakonik o krivičnom postupku, van snage. 

 

Posebno treba istkanuti to da je Vlada Srbije donela Uredbu kojom čini zakonitim, očigledno nezakonita i nepravična suđenja, i to tek nakon više održanih suđenja na ovaj način. Zaključujem da će Evropski sud za ljudska prava imati pune ruke posla, a naknadu štete će plaćati građani Srbije, slično kako je bilo i nakon akcije „Sablja“, što će ostaviti brojne posledice po društvo i pravosuđe u Srbiji.

 

Pravo i pravna država postoje i moraju se poštovati i za vreme vanrednog stanja, ne postoji ništa što bi u teškim vremenima održalo jednu državu u njenom punom potencijalu, kao što to rade zakon i pravo. „Nema te nužde koja opravdava postupanje mimo zakona i Ustava, jer i Ustav i zakoni reguliraju stanje nužde” reči su hrvatskog sudije Ustavnog suda Andreja Abramovića, iz kojih izvlačim suštinu ovog teksta. Sudska vlast, mora ostati nezavisna od uticaja izvršne i zakonodavne vlasti kako u redovnom, tako i vanrednom stanju. Sudska vlast mora biti iznad svakog suverena, jer se samo tako možemo biti pravna država, ideal modernog i demokratskog društva.

 

 “Non est princeps super leges, sed leges supra principem”

 

 

Prvi dan ograničenja kretanja, odnosno zabrane, za lica starija od 65 godina = 80% pešaka na ulicama starijih od 65 godina. Butnovnici...teško, imali su neodložna posla...još manje jer više od 50% su sa rukama na stražnjici jednostavno šetali. Da li su svi imali ovaj stav i svest o nezakonitom uvođenju vanrednog stanja, ne verujem. Jednostavno...mentalitet. Imam utisak da im je na TV Pink saopšteno da mogu slobodno i do mile volje da šetaju....bile bi puste ulice...mentalitet.

 

"Struka" je rekla...socijalno distanciranje....ražnjevi, izleti...jbg lepo vreme...i šta sad ? Onako, kako nam je organizovano zdravstvo, a u susret "Coroni" kakva nam je bila opremljenost, garantujem da bi imali, ne "April u Beogradu" već "Madrid u Beogradu"...a o tome "Što južnije to tužnije" neću ni da pričam, jer onda ulazimo u mod o "prestoničkom guzičarenju" i "provincijskom seljacizmu", a to je široka priča i samo bi zasenila ovu o nespremnesti, odsustvu demokratije i mentalitetu.

[McLeod]

Nisam, cuo sam za njega, znam je distopija. Mislim da je 2042 🙂 Iskreno, ne volim taj pravac generalno jer smatram da gotovo svi polaze od pogresnih premisa i da mi zapravo i sa svim ovim sto se desava, zivimo u najboljem periodu ljudske civilizacije sada, a i da posle zavrsetka WWII svet bukvalno neprekidno napreduje, a svi pisci takvih knjiga su ziveli u tom dobu (globalno, lokalno smo svakako bolje ziveli osamdesetih) i da ta zal za mladost i za tim osamdesetima i globalno potice mahom od toga sto smo tada psihicki bili bezbrizniji, ali treba imati u debelom vidu da je prosecan covek osamdesetih imao mnogo manje prohteve nego danas, da je taj psihicki pritisak i teranje u trku pacova bio manji, ako ne i nepostojeci, ali je ogroman deo toga u nasim glavama, jer i osamdesetih je manji procenat ljudi smrkao koks sa guzice plejboj zecica i imao orgije svako vece a sustinski nije rmbacio nista, samo mi nismo to znali kao sto to znamo danas.

 

U prevodu - mediji cine da se mi osecamo u globalu kako se osecamo, a da kazemo sebi srecan sam ako mogu da prosetam sa detetom po prirodi malo/idem na fucu sa drustvom i zaradjujem dovoljno da zivim lepo sa zenom i decom, idemo na letovanje i ne razmisljamo o egzistenciji, nikakvo bahacenje, mozemo da budemo srecni i sad.

Opet, pricam o svetu u globalu, zbog lokalnih prilika kod nas je nesto drugacije.

 

Ali opet nije kriv taj zli kapitalizam.

 

Mada sto se tice ovog romana, cenim da je on opet satirican i kritican prema komunizmu. Pisan je osamdesetih, pred kraj hladnog rata.

 

Edited April 24, 2020 by McLeod

[Pletilja]

Pandemija kao portal u novi svet

ARUNDHATI ROY24/04/2020

Foto: Rajat Gupta/EPA-EFE/Shutterstock

Stresamo se od same reči „viralno“. Kada vidimo kvaku, kartonsku kutiju, kesu s povrćem zamišljamo kolonije bića s pipcima, ni živih ni mrtvih, kako nam prodiru u pluća. Plaši nas pomisao na rukovanje s neznancem, ulazak u autobus ili slanje dece u školu. Svako malo zadovoljstvo praćeno je obaveznom procenom rizika. Svi smo postali priučeni epidemiolozi, virusolozi, statističari i proroci. Lekari i naučnici mole se za čudo, a sveštenici pomno slušaju epidemiologe.

I dok se virus širi, zastajemo opčinjeni pesmom ptica usred grada, prizorom paunova na raskrsnici, tišinom na nebu.

Ove sedmice (početak aprila) broj zabeleženih slučajeva širom sveta premašio je milion. Umrlo je više od 50.000 ljudi. Projekcije govore da će taj broj dostići stotine hiljada, ili više. Virus se slobodno širio putevima trgovine i internacionalnog kapitala, a strašna bolest koju je proneo svetom zatvorila je ljude u sopstvene zemlje, gradove i domove.

Za razliku od kapitala i njegovih tokova, ovaj virus ne traga za profitom, već samo želi da se što više množi, čime je zaustavio svako drugo kretanje. Virus ne haje za kontrole na granicama, biometriju, digitalni nadzor i analizu podataka. Zasad najsnažnije pogađa najbogatije i najmoćnije zemlje sveta, zbog čega je lokomotiva kapitalizma praktično stala. Verovatno samo nakratko, ali dovoljno dugo da pažljivije osmotrimo njene delove, proučimo je i donesemo odluku da li je treba popravljati ili tražiti bolju.

Mandarini zaduženi za upravljanje pandemijom rado govore o ratu. I tu reč ne koriste kao metaforu, već doslovno. Da je to zaista rat, koja zemlja bi bila bolje pripremljena od Sjedinjenih Država? Da su vojnicima na prvim linijama potrebne puške, pametni projektili, rakete, podmornice, avioni, nuklearne bombe, a ne maske i rukavice, da li bi bilo nestašica?

Iz noći u noć, sa drugog kraja sveta, mnogi od nas prate konferencije za novinare njujorškog guvernera. Naša fascinacija je krajnje neobična. Pratimo statistike, slušamo o prepunim bolnicama, o potplaćenim i iscrpljenim medicinskim sestrama koje zaštitnu opremu prave od kesa za đubre i starih mantila i rizikuju živote da bi pomogle umirućima. Gledamo kako se države nadmeću za respiratore, lekare koji moraju da odluče koga lečiti, a koga ostaviti da umre. I mislimo u sebi: „Bože, to je Amerika!“

***

Tragedija je stvarna, epska i odvija se pred našim očima. Ali nije neočekivana. Ova katastrofa se dugo spremala. Pamtimo snimke „izbacivanja pacijenata“ – bolesnih, polunagih ljudi, još u bolničkim pidžamama, koje krišom ostavljaju na ulicama. Vrata bolnica često ostaju zatvorena za Amerikance bez novca, koliko god da su bolesni i napaćeni.

Tako je bilo. Ali sada – u doba virusa – bolest siromaha postaje opasnost po zdravlje čitavog ovog bogatog društva. Uprkos tome, Bernie Sanders, senator koji je tražio zdravstvenu zaštitu za sve, proglašen je neozbiljnim kandidatom za Belu kuću, čak i unutar sopstvene partije. To je katastrofa koja se pripremala godinama.

Šta će se dogoditi sa mojom siromašnom i bogatom zemljom, Indijom, zaglavljenom u limbu između feudalizma i religijskog fundamentalizma, kasti i kapitalizma, pod upravom radikalnih desnih hinduističkih nacionalista?

U decembru, dok se Kina borila sa epidemijom u Vuhanu, vlada Indije se bavila masovnom protestima stotina hiljada građana zbog otvoreno diskriminativnog anti-muslimanskog zakona o državljanstvu koji je usvojen u parlamentu.

Prvi slučaj u Indiji registrovan je 30. januara, tek nekoliko dana pošto je počasni gost na paradi organizovanoj za Dan republike, Jair Bolsonaro, inače poznat po uništavanju amazonskih šuma i poricanju opasnosti pandemije, napustio Delhi. U februaru je bilo previše posla da bi se virus našao na dnevnom redu vladajuće partije. Za poslednju sedmicu februara bila je najavljena poseta predsednika Donalda Trumpa. Privukla su ga obećanja da će na stadionu u Gudžaratu imati publiku od milion ljudi. Organizacija je zahtevala dosta novca i vremena.

Onda su došli izbori za skupštinu u Delhiju. Očekivalo se da će partija Bharatiya Janata izgubiti ako odmah nešto ne preduzme, pa je pokrenuta razularena i zloćudna nacionalistička kampanja, uz pretnje nasiljem i streljanjem „izdajnika“.

Ali izbore su ipak izgubili. Za ponižavajući poraz okrivljeni su muslimani u Delhiju i za to su primereno kažnjeni. Uz podršku policije, naoružane bande hinduističkih nacionalista su napadale muslimane u radničkim predgrađima severoistočno od Delhija. Kuće, prodavnice, džamije i škole su gorele. Takav napad je bio očekivan i muslimani su pružili otpor. U sukobima je bilo više od 50 mrtvih, uglavnom muslimana.

Hiljade muslimana su se povukle u izbegličke kampove na lokalnim grobljima. Iskasapljena tela žrtava još nisu bila izvađena iz odvodnih kanala, kada su državni zvaničnici održali prvi sastanak posvećen epidemiji. Tada je većina stanovnika Indije prvi put čula za dezinfekciona sredstva za ruke.

U martu su ponovo bili prezauzeti. Najvažniji posao u prve dve sedmice marta bilo je rušenje vlade pod vođstvom Kongresne partije u državi Madja Pradeš u centralnom delu Indije i postavljanje administracije pod vođstvom BJP-a. Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju 11. marta. Dva dana kasnije, 13. marta, ministarstvo zdravlja se oglasilo izjavom da korona „ne predstavlja ozbiljnu pretnju“.

Premijer Indije je konačno odlučio da se obrati naciji 19. marta. Ali nije se dobro pripremio. Pozajmio je plan korišćen u Francuskoj i Italiji. Rekao je da nam treba „socijalno distanciranje“ (što u kastinskom društvu nije teško razumeti) i najavio „opšti policijski čas“ od 22. marta. Ništa nije rekao o merama koje vlada preduzima povodom krize, ali pozvao nas je da izađemo na balkone i udaramo u lonce i šerpe u znak podrške zdravstvenim radnicima.

Nije pomenuo ni da je Indija do tog trenutka izvozila zaštitnu opremu i respiratore, umesto da ih čuva za indijske zdravstvene radnike i bolnice.

Modijev poziv je dočekan sa entuzijazmom. Organizovane su povorke ljudi sa šerpama i loncima, plesovi i procesije na javnim mestima. Ali nije bilo mnogo socijalnog distanciranja. U danima koji su sledili, ljudi su uskakali u burad sa kravljim izmetom, a glasači BJP-a su organizovali zabave na kojima se pila kravlja mokraća. Mnoge muslimanske organizacije su ponavljale da je bog jedini odgovor na pandemiju i pozivale vernike u džamije.

***

A onda, 24. marta u 8 sati uveče, Modi se pojavio na televiziji i objavio da od ponoći u čitavoj Indiji stupa na snagu policijski čas. Pijace se zatvaraju. Javni i privatni transport se ukida.

Rekao je da je odluku doneo ne samo kao premijer, nego i kao stariji i mudriji član porodice. I zaista, ko bi drugi mogao odlučiti, bez konsultacija sa vladom koja će morati da se nosi sa posledicama, da 1,38 milijardi stanovnika Indije zatvori u kuće bez ikakve prethodne pripreme i najavi to samo četiri sata pre zatvaranja? Nastup je ostavio utisak da premijer Indije vidi građane kao neprijateljsku silu kojoj se ne može verovati i treba je napasti iz zasede.

Tako smo zatvoreni u kuće. Mnogi zdravstveni stručnjaci i epidemiolozi pozdravili su ovu odluku. Moguće je da su u pravu, bar teorijski. Ali sigurno ne mogu podržavati katastrofalni izostanak pripreme i planiranja, zbog čega je najveći i najpogubniji program zatvaranja stanovništva na svetu proizveo efekte suprotne od željenih.

Čovek koji obožava spektakle napravio je najveći zamislivi spektakl.

Dok je zapanjeni svet posmatrao, Indija se pokazala u svoj svojoj sramoti – sa svim brutalnim, strukturnim, društvenim i ekonomskim nejednakostima i ravnodušnošću pred patnjom.

Bio je to eksperiment koji je osvetlio sve što je bilo skriveno. Dok su se prodavnice, restorani, fabrike i gradilišta zatvarali, a pripadnici bogate i srednje klase povlačili u zaštićene kolonije, gradovi i metropole su počeli da izbacuju svoju radničku klasu – migrantsku radnu snagu – kao da je u pitanju đubre kog se što pre treba rešiti.

Mnogi od radnika koje su poslodavci i stanodavci izbacili sa poslova i iz stanova, milioni siromašnih, gladnih, žednih, mladih i starih, žena, dece, bolesnih, slepih, hendikepiranih, ljudi koji nemaju kuda da odu, bez ikakvog javnog transporta na vidiku, započeli su dugi marš povratka u svoja sela. Pešačili su danima, prema Baduanu, Agri, Azmagaru, Aligaru, Laknou, Gokrapuru – stotinama kilometara. Neki su usput i umrli.

Znali su da se vraćaju u sela gde ih možda čeka spora smrt od gladi. Znali su da možda nose virus sa sobom i da će zaraziti porodice i roditelje kod kuće, ali očajnički im je bila potrebna trunka topline, skloništa, dostojanstva, hrane, možda ljubavi.

Na putu ih je brutalno tukla i ponižavala policija zadužena za sprovođenje mera policijskog časa. Mlađe muškarce su terali da čuče i skakuću putem kao žabe. Grupu pešaka na ulazu u grad Bareili saterali su u krdo i prskali hemikalijama.

Nekoliko dana kasnije, zbog straha da će stanovništvo u pokretu odneti virus u sela, vlada je odlučila da onemogući kretanje pešacima. Oni koji su danima pešačili morali su da se vrate u gradske kampove iz kojih su izbačeni nekoliko dana ranije.

To je kod starijih prizvalo sećanja na razmenu stanovništva 1947, kada je Indija podeljena i kada je nastao Pakistan. Ali sadašnji egzodus motivisan je klasnim, a ne verskim podelama. A to čak i nisu najsiromašniji stanovnici Indije, već ljudi koji su donedavno imali radna mesta i domove. Očajnici koji su i ranije bili bez posla i kuće ostali su tamo gde su se zatekli, u situaciji koja je bila katastrofalna davno pre nego što je tragedija pandemije počela. Dok su trajali ti strašni dani, ministar unutrašnjih poslova Amir Shah nije se pojavljivao u javnosti.

Kada je počeo veliki egzodus iz Delhija, iskoristila sam svoju novinarsku propusnicu da posetim Gazipur, mesto na granici Delhija i Utar Pradeša.

Prizori su bili biblijski. Ili možda i nisu. U Bibliji nije bilo ovoliko ljudi. Mere za sprovođenje socijalnog distanciranja proizvele su upravo suprotan efekat, fizičko zbijanje nezamislivih razmera. To važi za sve indijske gradove i sela. Glavne ulice su možda prazne, ali siromašni su i dalje zbijeni u svojim pretrpanim četvrtima i slamovima.

Svi pešaci sa kojima sam razgovarala bili su zabrinuti zbog virusa. Ali ta pretnja je u njihovim životima bila manje stvarna i manje direktna od nezaposlenosti, gladovanja i policijskog nasilja. Od svega što sam čula od ljudi sa kojima sam razgovarala tog dana, uključujući i grupu krojača muslimana koji su nekoliko dana ranije preživeli napade anti-muslimanskih bandi, najviše me je uznemirila izjava drvodelje Ramdžita koji se zaputio u Gorkapur u blizini nepalske granice.

„Možda Modi nije znao za nas kada je doneo odluku. Možda nije znao da i mi postojimo.“

Kada kaže „mi“, Ramdžit misli na 460 miliona ljudi.

***

Lokalne državne uprave u Indiji (kao i one u Americi) pokazale su da u krizi imaju više milosti i razumevanja. Sindikati, udruženja građana i druge organizacije dele hranu i pomoć. Centralne vlasti sporo reaguju na njihove očajničke pozive da im se dodele sredstva. Izgleda da premijerov Državni fond za vanredne situacije nije imao para na računu. Ali pomoć dobrotvora sada pristiže u misteriozni novi fond po imenu PM-CARES, gde pakete s hranom pakuju u kutije sa Modijevom slikom.

Premijer je takođe objavio snimke na kojima izvodi joga nidra vežbe. Animirani i našminkani Modi sa telom iz snova demonstrira asane koje će pomoći podanicima da se izbore sa stresom samoizolacije.

Njegova narcisoidnost je pogubna. Možda bi trebalo da demonstrira pregovaračku asanu kojom će ubediti francuskog premijera da preispita hitnu isplatu za mlazni lovac rafaele i iskoristi tih 7,8 milijardi evra da podrži i nahrani milione gladnih. Francuska će sigurno imati razumevanja.

U drugoj sedmici vanredne situacije lanci snabdevanja počinju da pucaju, a lekova i osnovnih namirnica je sve manje. Hiljade vozača kamiona su ostale blokirane na putevima sa veoma malo hrane i vode. Dozreli usevi spremni za žetvu trunu na poljima.

Ekonomska kriza je stigla. Politička kriza se nastavlja. Mediji su priču o virusu upleli u toksičnu anti-muslimansku kampanju koja traje 24 sata dnevno. Za izvor zaraze je proglašena organizacija po imenu Tablighi Jamaat koja je organizovala skup u Delhiju neposredno pre uvođenja vanrednih mera. To se sada koristi za stigmatizaciju i demonizaciju muslimana. Sudeći po opštem tonu izveštavanja, reklo bi se da su muslimani sami proizveli novi korona virus i proširili ga svetom kao novo oružje džihada.

Zdravstvena kriza će tek doći. A možda i neće. To ne znamo. Ako dođe, u borbi protiv epidemije strogo ćemo poštovati sve prihvaćene verske, kastinske i klasne predrasude.

Danas (2. april) Indija ima gotovo 2.000 potvrđenih slučajeva i 58 mrtvih. To su nepouzdani podaci jer je broj testiranih veoma mali. Stručnjaci daju različite procene. Neki predviđaju milione slučajeva. Drugi tvrde da će ih biti mnogo manje. Ne možemo znati kakve će biti razmere krize dok nas ne pogodi. Zasad znamo samo to da navala na bolnice još nije počela.

Javne bolnice i klinike u Indiji – koje nisu uspevale da izađu na kraj sa gotovo milion dece koja svake godine umiru od dijareje, neuhranjenosti i drugih zdravstvenih problema, stotinama hiljada obolelih od tuberkuloze (četvrtina obolelih na svetu), sa anemičnim i neuhranjenim stanovništvom koje podleže bolestima koje ne bi smele biti smrtonosne – sigurno neće moći da se izbore sa situacijom kakvu danas vidimo u Evropi i Americi.

Zdravstvene zaštite praktično više nema, jer su bolnice stavljene u službu borbe protiv virusa. Centar za traume čuvenog Sveindijskog instituta medicinskih nauka u Delhiju je zatvoren, a stotine onkoloških pacijenata leže na ulicama oko ogromne bolnice, isterani napolje kao stoka.

Ljudi će se razboljevati i umirati kod kuće. Nikada nećemo čuti njihove priče. Možda neće ući ni u statistiku. Možemo samo da se nadamo da su tačne tvrdnje da virus više voli hladno vreme (mada ima istraživača koji tvrde drugačije). Nikada nismo tako željno iščekivali usijano indijsko leto.

Šta se dogodilo? Da, pojavio se virus. Ali to po sebi ne otvara moralna pitanja. Ovde je na delu nešto veće od virusa. Neki veruju da nam bog poručuje da se prizovemo pameti. Drugi tvrde da je ovo pokušaj Kine da zavlada svetom.

Šta god da je u pitanju, virus je bacio na kolena najmoćnije zemlje i praktično zaustavio naš svet. Misli nam nekontrolisano vrludaju dok čeznemo za povratkom u „normalno stanje“ i tragamo za tačkom koja će povezati prošlost i budućnost, odbijajući da priznamo opšti slom. Ali on se dogodio. U ovim trenucima očaja dobili smo priliku da bolje osmotrimo mašinu sudnjeg dana koju smo sagradili. Zapravo, ništa ne bi bilo gore od povratka u normalno stanje.

Epidemije su kroz istoriju primoravale ljude da raskinu sa prošlošću i iznova zamisle svet. Ovo je jedna od takvih epidemija. Ona je portal, prolaz između svetova, ovog i onog koji dolazi.

Možemo nastaviti da se teturamo, vukući leševe starih predrasuda i mržnji, pohlepe, starih znanja i mrtvih ideja, mrtvih reka i sivog neba. Ili možemo zakoračati napred, lagani, bez mnogo prtljaga, spremni da zamislimo drugačiji svet. I da se za njega izborimo.

Financial Times, 03.04.2020.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net, 24.04.2020.

I da citiram E. Hemingveja: 

"....Smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen čovečanstvom. Stoga, nikad ne pitaj za kim zvona zvone - ona zvone za tobom."
("Za kim zvona zvone")