Društveni uticaj religije i crkve

[Down With The Sickness]

6 minutes ago, ObiW said:

E bre, sve mora da ti se objasni. Čin  kolektivnog uzimanja hrane pravi pritisak na sve da se hrana uzme. Tu su i babe da kažu “valja se, pokojniku za dušu”, ako se nadje neko koji odbije, pa ako nastavi da kontrira, onda svi zalegnu.

 

 

Nema veze, znam ja to, a koliko vidim i tamo se sve menja, polako ali neizbezno ....... mislim obicaji, svest malo sporije i teze.

 

Sto bi rek'o Rambo "urbano, samo urbano ....... ", pa makar i na balkanski nacin, tako su i "kauboji" pre nekoliko decenija.

[Div]

Možda nije toliko bitno, ali ako već pričamo o nekoj pojavi valjalo bi i da utvrdimo tačno na šta se priča odnosi. Govorim o običajima vezanim za sahrane.

Moje poznavanje, svodi se na Beograd i nešto širu okolinu. Prilikom sahranjivanja ne nosi se hrana na groblje, samo piće i žito. Posle sahtrane se organizuje ručak ili večera, zavisno od vemena same sahrane, u kući pokojnika ili u nekom namenskom lokalu, kafani, restoranu.

Hrana se nosi na groblje prilikom pomena, nekih praznika, zadušnica i to se prilično smanjilo, svodi se na par zalogaja neke pite, opet ručak ili večera idu posle, na primerenijem mestu.

Pošto pamtim nešto duže, znam da se pre šesdesetak godina ta daća, ručak posle sahrane, u selu organizovala tako da se prisutni podele u tri grupe, prvo ručaju oni koji su iz daljih mesta, treba da putuju, onda oni iz sela koji nisu baš iz komšiluka, na kraju najbliže komšije, rođaci koji ostaju da prespavaju kako bi sutradan izašli na groblje. Ono što sam upamtio iz vremena mog detinjstva je, da se sudovi posle tih smena gostiju za stolom ne peru, samo se obrišu, izbace ostaci. Već narednih godina je i to počelo da se menja, već sedamdesetih to više nisam nigde video. Nisu promene prihvatane mnogo teško, teško je da neko napravi prvi korak.

Pisao sam ranije, a i na starom forumu, kad mi je otac umro, a desilo se u selu, u kuću, najpraktičnije je bilo da ispraćaj ikrene iz kuće jer nema kapele u selu, praktično nema izbora. Odlučio sam da nema popa, da se kovčeg zatvori. Komšije, rođaci, prijatelji su znali da u našu kuću pop ne dolazi, da se ne držimo verskih obočaja, pa su po ulasku u dvorište, uz uzjavu saučešća, pitali jel se pali sveća, odgovarao sam da ja ne palim, ali da svako ko želi može, obezbedio sam posudu sa peskom za sveće. E, ono što je interesantno, većina je donela sveću, ali je držala negde u unutrašnjem džepu, da sam reko da se ne pali, ne bi reagovali, ne bi ni pokazali da su je doneli, niko nije izneo nikakvu zamerku, komenari su bili u smislu, ti si domaćin, mi poštujemo ono šta domaćin odluči.

Dakle, promene su moguće, treba da neko učini prvi korak, da promene ne znače nametanje, da ljudi vide neku logiku u tome, da je lakše, logičnije.

Mnogi se drže običaja iako i sami vide besmislenost, ipak, nesigurnost ih tera da rade kao i drugi, da ne budu bele vrane.

[Angelia]

55 minutes ago, ObiW said:

Jesi li čula za izraz “keep up with the Joneses”? Možeš li da objasniš šta to znači?

 

To se odnosi na socijalni status, po pitanju pokazivanja uspeha. To ne znaci da ce biti sramota ako nisi u tom fazonu, nece te ogovarati, ustvari suprotno - ogovarace te ako se previse trudis.

 

33 minutes ago, Veshtodel said:

 

Pa mozda u slucaju religijskih pitanja kako si navela, no ja sam mislio generalno na ljudske osobine u vidu tračarenja komšija, gledanju tuđeg posla, brige o tome šta će drugi reći, sprečavanju da ne pukne bruka itd. Za to sam rekao da je karakteristika 95% čovečanstva bilo ruralno bilo urbano, što znači da nema religija neke veze sa tim toliko, to je nešto sasvim nezavisno od religije. Iz toga sledi da ovo zbog čega je pokrenuta tema nije vid društvenog uticaja religije u Srbiji, već društvena pojava koje ima svuda. Društveni uticaj religije u Srbiji ili bilo gde u svetu je nešto sasvim drugo.

Kao sto Denis rece, nit moje komsije interesuje kako ja zivim (sve dok ne radim nesto da im ugrozim vrednost kuce) niti mene interesuje dal im cerka ide na fakultet ili ne, ili da li komsinica ima novog decka.

Jedini koji su se nesto cudili oko mojih religijskih izbora ovde su bili, pazi imigranti  Kazem ti da gresis, da je taj mentalitet guranja nosa u religijskom smislu u zemljama gde postoji "plemenski" poredak. 

I u uk kad su mog klinca odveli na bozicnu misu, pa im ja objasnila da smo mi ateisti, bilo je no problem, we respect that. Niko nije ogovarao ili pravio problem, pa kako pa nasi obicaji....

20 minutes ago, ObiW said:

 

Nije bilo upućeno tebi, nego Andjeliji koja živi u kući, u predgradju. 

Angelia zivi u predgradju na 15 minuta od centra, tako da se to samo tehnicki vodi kao suburbs, definitivno ne mentalitetom. 

[Džudi]

5 minutes ago, Div said:

Mnogi se drže običaja iako i sami vide besmislenost, ipak, nesigurnost ih tera da rade kao i drugi, da ne budu bele vrane.

 

Ja sam vernik i svi u mojoj porodici su vernici sem ujaka. 

 

I kao vernike, moju porodicu su gledali kao da smo bele vrane.

 

Pokojna baba ( tatina majka ) nikada nije nosila na groblje hranu, bar ne u onom obimu u kojima su drugi donosili. Znam da smo i mama i ja nastavili kako je ona radila.

Sveća, cveće i eventualno kafa u termosu...a drugi su donosili i donose gomilu, gomilu hrane- torte, sarme, pečenje..

 

Beograd s kraja dvadesetog i u dvadesetom veku.

 

Sveštenici apeluju da se ne donosi hrana na groblje. Apeli ne pomažu.

 

A daće su posebna priča..nikada nisam mogla da jedem ni u restoranu a kamoli na groblju, jer mi je taj neko ko je preminuo bio drag...i jednostavno ne priliči da daća bude mesto za svakojake razgovore uz iće i piće.

 

I slave su posebna priča... One postoje samo kod Srba kod drugih pravoslavaca ih nema. 

 

Danas za slave naručuju keteringe, dovode muziku...A slava su sveća, žito i vino..

 

20.01. Slavim krsnu slavu i dolaze samo sestra i zet sa decom, a drugog dana komšije sa kojima smo bliski i mamina najbolja prijateljica. Nemamo keteriing. 

[Milenko Puzigaca]

10 minutes ago, Devojka Luke Razića said:

Pokojna baba ( tatina majka ) nikada nije nosila na groblje hranu, bar ne u onom obimu u kojima su drugi donosili. Znam da smo i mama i ja nastavili kako je ona radila.

 

Upravo u ovome je osnovni problem tu. To da svaka naredna generacija samo ponavlja sta je radila prethodna (ili ona pre nje). To nije normalno. To je mrtvo drustvo, ako se tako nesto moze nazvati drustvom. Ziva drustva se menjaju, i svaka naredna generacija pravi svoj nacin, manje vise. Sve te stvari koje se na ovoj temi navode kao primer, to sve apsolutno nema ama bas nikakve veze sa urbanim svetom 21 veka, a nije imalo veze ni sa 20 vekom. Strasno.

 

Cudo niko nije pomenuo ove sto se krste kao pomahnitali kad gradski autobus prodje pored neke crkve. To je napredak.

 

[Amigo]

3 hours ago, Denis Jasharevic said:

 

U Severnoj Koreji 100%. U nekim drugim komunistickim zemljama, a ti rece da glasas za NDP - komuniste, je vrlo nepozeljno praktikovati bilo kakvu religiju, osim komunizma.

 

Danasnji zapadni komunisti, kao Sanders i ekipa nemaju nista protiv religije ........ osim hriscanstva koje treba zatrti da ne ostane ni slovo u knjigama o njemu. Islam ima status partnerstva i brani se rukama i nogama (posto mozga nemaju).

 

Interesantno, tebi su upravo oni omiljena opcija.

 

Moras se odluciti. 

 

Koji li tebe demoni progone 

 

1 hour ago, ObiW said:

Evo da saznaš: ukinuta je sada u Severnoj Koreji, a bila je ukinuta u Albaniji 1967-1991.

 

Mislio sam na normalne drzave, al hajd u pravu si.

[ObiW]

59 minutes ago, Angelia said:

 

 

Angelia zivi u predgradju na 15 minuta od centra, tako da se to samo tehnicki vodi kao suburbs, definitivno ne mentalitetom. 

Ne živiš u zgradi, u urbanom delu grada. Tu se niko ne zna. Ako živiš van toga, u kući, i ako se komšije medjusobno druže (ne moraju tebe da uključuju u to), ti živiš u predgradju. 

 

Ja sam im bio interesantan u početku jer sam drugačiji (jel on Rus?), i zbog ovoga ili onoga, a onda sam uradio ono što svaki Teksašanin radi - napravio roštilj i pozvao komšiluk - i niko se više ne čudi otkud ja tu. Ponekad neko napravi Sunday potluck brunch i pozove okolinu, ponekad bude negde roštilj, sve kako treba u državi ljudi koji vole da se druže uz meze i piće (pričamo o Teksasu, da ne bude zabune). 

Edited January 5, 2020 by ObiW

[tomas.hokenberi]

7 hours ago, Devojka Luke Razića said:

Zašto je problem što država uplaćuje minimalan iznos doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje?

 

Da li država smanjuje plate ostalima zbog sveštenika? Ne, koliko mi je poznato.

 

Mnogo veći problemi od sveštenika su što privatnici svojim zaposlenima ne uplaćuju redovno ili uopšte ne uplaćuju te doprinose i što se iz budžeta R Srbije odvaja 0, 92-0,95 posto za kulturu..ali to su druge stvari, drugi problemi koji možda zaslužuju i drugu temu ( odvajanje iz budžeta za kulturu ).

Sama si odogovorila. Drzava trosi novac svih gradjana da bi uplatila doprinose umesto svestenika. Ukljucujuci novac od poreza onoih gradjana koji rade za minimalac. Dok svestenici sasvim pristojno prihoduju i nisu u obavezi da uplate ni dinara doprinosa, ako nece. Neka uplati njihov poslodavac (SPC) koji ima prilicne prihode, sto od davanja vernika, sto od prevelike drzavne pomoci, sto od neoporezovanih poslova koji nisu povezani sa osnovnom delatnošću (crkva npr. ima pravo da uvozi bez carine, oslobodjena je pdv kod nabavke gradjevinskog materijala, itd).

Edited January 5, 2020 by tomas.hokenberi

[Amigo]

Manje vise ovako bi trebala da bude sustina odnosa prema religiji.

 

 

Edited January 5, 2020 by Amigo

[Tomiprunet]

Uhh gde vi zivite kad se mora nositi hrana na groblje? kakvi su to obicaji?

Ovde nista, sahrana, obicna, pre sahrane se skupimo u mrtvacnici na groblju popijemo pice za umrlo, pojedemo po neku kiflu. onda ide sahrana

[Milenko Puzigaca]

Pa plemenski obicaji, kano u Maora svojevremeno. Doduse, i Maori su izdali ideju, pa je sad na Novom zelandu sve sam autosovinista, antimaor i odmaor, i nema vise pravih Maora. Cak je Novi zeland jedino mesto na svetu gde church of the flying spaghetti monster obavlja vencanja. Prava strahota! Zato se se ovi ne daju. A ne mora da se nosi provijant na groblja, cak i popovi im to govore, sto jeste jeste, ali oni tako vole. Ti plemenci i generalno vole da fizickim aktivnostima ispoljavaju svoja emotivna stanja (dizanje ruku u ekstazi kad neka opajdara arlauce, klecanje na kolena u istoj situaciji, zderanje na grobljima, cepanje kosulja i majica kad kakav plemenac dobije bebu...) Takvi su oni. Sto se tice tog zderanja na grobljima, svojevremeno su mrski komunisti ponegde imali policaju ciji je zadatak bio sprecavanje zderanja na grobljima. To mora da je bila golgota. Da im nisam bio u kozi. Sreca pa se pojavio sloba, ime ponosito.

[Angelia]

3 hours ago, ObiW said:

Ne živiš u zgradi, u urbanom delu grada. Tu se niko ne zna. Ako živiš van toga, u kući, i ako se komšije medjusobno druže (ne moraju tebe da uključuju u to), ti živiš u predgradju. 

 

 

Ne druze se - ja se druzim sa kucom pored, jer su nam se deca zdruzila, i to se druzimo - jako ograniceno, vise se ispomazemo nego sto se druzimo, a delimo driveway. Imali smo neki dogadjaj u ulici koji je uznemirio ceo kraj, bio je gas leak i tu smo se malo kao iz-upoznavali , gde sam ja skontala da se u stvari niko ne druzi, osim ako tako bas specificno nemaju decu koja se druze. Komsinica dve kuce dalje je u tom stajanju na ulici dok su dosli vatrogasci i slicno rekla da su njoj deca isla u to vreme u istu skolu kao i moj klinac, ali se nisu druzili, cak se i nisu znali jer je ona njih vozila u skolu a moj isao autobusom, pa im se putevi nikad nisu ukrstili. Nema BBQ za komsije, ako se prepoznamo mahnemo jedni drugima 

To sto ti opisujes je klasican suburbs i tamo gde sam prethodno zivela, da, druzili smo se sa komsijama, ali pa to je 20+ milja izvan grada pa je i za ocekivati.

 

Da li je tamo bilo malo traceva, da, uglavnom senior citizens - nemaju pametnija posla, ali nije bilo ono Wisteria Lane 

[Angelia]

6 hours ago, Denis Jasharevic said:

 

Licno ......... mogu komotno da odapnem komsiluk ne bi prijavio da me nema mesecima, tj nikada.

 

Verovatno deca i ex ako im se ne javim par dana ili prijatelji u roku od 7-10 dana.

 

Tako da .......  verovatno u suburbs, ja sam urbani gastarbajter 

Znam da ne deluje tako ali ovih dana sam bila jako zauzeta, sto posao sto privatno pa su mi odgovori bili - ne bas duboki. Evo veceras da udahnem malo i posvetim paznju na nekoliko stvari koje su ovde pomenute, koristim tvoj post za odgovor a nije direktno upucen tebi nego svima koji pominju kako je to svuda isto.

 

Ovde, ne racunajuci familiju kao i ti, da odapnem negde u sobi, mozda bi neko primetio nakon par nedelja - postar prvo  pricam o komsiluku, ne o familiji i prijateljima koji bi primetili da se ne javljam.

 

Pricala ja negde na emigraciji kako je neko provalio u kucu preko puta, ja radila u mojoj kuci i dok nisu panduri zazvonili i rekli mi - nisam imala pojma da se tako nesto desilo. Komsije pored mene, i ja imamo obicaj sad da obavestimo jedne druge kad ce kuca da nam bude prazna, ako smo otisli na vise od par dana, cisto da pogledamo da nema neke stete.

 

Mogu da imam BBQ, nece gledati preko ograde, vidim i ja da njihov podmladak ima zurke, nit me interesuje niti neko komentarise, osim ako ne izazovu neki problem...Nemam pojma koje su religije, ako i jesu. Prekoputa su jako fini neki Azijati, nemam pojma cak ni odakle su, sigurna sam da nemaju pojma odakle sam ja. Odnela sam im postu par puta kad greskom ostave kod mene.

 

Cula sam od mojih roditelja komentar "pa vi ovde ni sa komsijama ne pijete kafu". 

 

Komsije s druge strane, nemamo nista zajednicko, imaju malu decu u odnosu na mog klinca, nekad kad im leti preleti lopta pitaju jel mogu da udju da nadju loptu. Nemam pojma dal su religiozni.

 

5 hours ago, Milenko Puzigaca said:

 

Upravo u ovome je osnovni problem tu. To da svaka naredna generacija samo ponavlja sta je radila prethodna (ili ona pre nje). To nije normalno. To je mrtvo drustvo, ako se tako nesto moze nazvati drustvom.

 

Upravo, ja pricala negde pricu kako smo imali sahranu u porodici, i bili smo stvarno potreseni, i neki rodjak usred toga (to je sve u SR) kaze "nema nista bez srpske sahrane".

 

3 hours ago, I, Ja Sam Laki said:

Uhh gde vi zivite kad se mora nositi hrana na groblje? kakvi su to obicaji?

Ovde nista, sahrana, obicna, pre sahrane se skupimo u mrtvacnici na groblju popijemo pice za umrlo, pojedemo po neku kiflu. onda ide sahrana

Gde ti zivis? Sto se tice SR veoma uobicajena praksa - meni uvek bila jako morbidna. Sahrana ide jelo i pice uglavnom u kuci umrlog, ili u crkvi, malo kad se popije zavrsi se i sa pevanjem.

40 dana, kuvanje i iznosenje svega na groblje. Kao i 6 meseci. Ove dve situacije mi nikad nisu bile jasne, ali ja nisam religiozna.

[mrd]

Ja vas ljudi ne razumem. Nema ništa bolje od srbske proslave smrti. Prvo su svi tužni dok treća čaša rakije ne potrči. Onda se zna i zapevati.
Pravi način da se ode.

Sent from my LM-G710VM using Tapatalk

[Darth Bane]

Ne vidim u cemu je greh, i sta ima toliko lose u tome pojesti i popiti nesto na groblju? I sto neko rece - na groblju se sluzi uglavnom rakija, kafa i zito, mozda neki kolaci - a u kuci je glavni rucak. Nije to prezderavanje - jebi ga! Preterujete ga! Svaki narod ima neke svoje obicaje?!?!!? A sta da kazemo za Haloween?! Itd.

[Milenko Puzigaca]

5 hours ago, Angelia said:

Cula sam od mojih roditelja komentar "pa vi ovde ni sa komsijama ne pijete kafu". 

 

Komsije s druge strane, nemamo nista zajedicko...

Upravo to. Tvoji roditelji nisu jedini, (skoro) svi imaju istu ovu "zamerku". Ja ne znam kakva je to opsesija pijenjem kafe na silu bas sa nekima koji slucajno zive do nekoga, a inace nemaju nista zajednicko, samo su slucajno na tom mestu kupili ili uzeli u zakup stan/kucu. Zasto ne nadju nekoga ko ima slicna interesovanja pa sa njim da piju kafu? 

 

To je opet ono isto. Ovi odatle (skoro svi) ne shvataju da je taj svet o kome oni kukaju odavno mrtav, i da to o cemu oni kukaju nema nikakve veze sa urbanim nacinom cak ni tu, i nikada nije ni imalo veze sa urbanim nacinom. Verovatno odatle svi njihovi "problemi" - nisu kompatibilni sa savremenim svetom. Ne sa sadasnjim savremenim svetom, sa bilo kojim. Nikad nisu ni bili.

 

Kako ih je opisao onaj Handke, to su kaze ljudi u cijim srcima je vino i pesma (i koji su i od sahrana napravili bankete, to je neki Rus, ne znam ime) ... Ajde! Ma .... ti vino i pesmu, lako cemo za to, nego daj mi da vidimo gde se istovaruju rezultati tog vina i pesme. I plus, taj svet sa pevanjem i djipanjem je odavno otisao na ropotarnicu povijesti. Mozda ne u Amazoniji ili na Papua novoj gvineji, ali na ostalim mestima koja se normalno razvijaju je odavno to umrlo. I ako je. I treba. Da nije umrlo, i tamo bi bio svinjac. I tu je, samo odbijaju da to prihvate. Pa su iz ocaja malo povampirili nacin pradjedova pa ga dovukli gde mu mesto nije, zato im tako i ide kako im ide, ali to je samo poslednji trzaj, i onda je gotovo. Konacno.

[Down With The Sickness]

6 hours ago, Darth Bane said:

Ne vidim u cemu je greh, i sta ima toliko lose u tome pojesti i popiti nesto na groblju? I sto neko rece - na groblju se sluzi uglavnom rakija, kafa i zito, mozda neki kolaci - a u kuci je glavni rucak. Nije to prezderavanje - jebi ga! Preterujete ga! Svaki narod ima neke svoje obicaje?!?!!? A sta da kazemo za Haloween?! Itd.

 

Pa sta treba da kazemo za Haloween? Idu deca po komsiluku i skupljaju boMbone. I ? Jel to nesto nenormalno i zabrinjavajuce ???

 

Svako moze da radi sta hoce, pa i da jede na groblju, ako ih komunalna inspekcija ne rastera . Niko, nikome, nista ne namece ....... samo komentarisemo kako to i nije bas u skladu sa vremenom. 

 

Eto, tebi se bas otvori apetit na sa'rani. Ako, sta ima veze. Prijatno.

[Milenko Puzigaca]

Dobro, sta o tome tu i o tim obicajima i tradicijama misli spoljni i unutrasnji neprijatelj, to je odavno poznato. Hajde sad malo da vidimo sta misli "prijatelj". Na primer ovaj Čepurin. To jest, kad se odmakao. Dok je bio tu nije imao kad da misli o tim stvarima, morao je da tapse po ramenima, i podstice odrzavanje tih "obicaja". Sta da radi covek, za to prima platu. Ali kad se odmakao... evo ovo kaze, koristeci ponekad izraze na mrskom engleskom :

 

Quote

Odnos prema radu. Sami Srbi primećuju: mnogima od njih svojstvene su lenjost i neodgovornost (setimo se čuvenog, polušaljivog "malo sutra" - a to zapravo znači "nikada"), mada ih izvan zemlje, uključujući i Rusiju, cene kao marljive, prilježne, vešte radnike. Kod Srba primećujem sklonost ka vertikalnoj hijerarhiji, spremnost potčinjavanja rukovodiocu. U kompanijama rukovodioca ponekad zovu "gazda" (turcizam, blizak po smislu našoj reči "hozin"). Mnogi su spremni na herojske, izuzetne postupke, ali nisu uvek spremni da se postepeno, dosledno kreću ka zadatom cilju. (sto je odlika psihopata, prim. moja)

 

U Rusiji trista godina država ima monopol nad proizvodnjom alkohola. U Srbiji je i dalje živa kultura domaće proizvodnje. U vezi s ovom temom: u Rusiji piju dok se ne napiju, vlada običaj "biti totalno pijan" uz periodično totalno uzdržavanje, dok u Srbiji piju pomalo, ali kontinuirano. Ovo drugo je, očito, bolje. Istini za volju, "ozbiljno pijane ljude" u Srbiji nisam sretao.
 

U Rusiji se alkoholna pića bilo koje jačine ne mogu nabaviti posle 23.00. Čuvari reda vode borbu s nelicenciranim i nelegalnim alkoholom. U Srbiji nema vremenskih ograničenja prodaje alkoholnih pića. Ne postoji ni ozbiljna kontrola kvaliteta alkohola. U provincijskim gradovima peku rakiju svuda i u svako doba. Jednom će to postati problem.
 

Junaci i junaštvo u istoriji Rusije i Srbije. Ne znam koliko je to tačno, ali primetio sam da se kod Rusa i Srba razlikuje pojam junaštva. Ma kako bilo čudno, za Ruse je važniji rezultat, a za Srbe žrtva. Junaštvo kneza Lazara i despota Stefana Lazarevića čine njihova tragična smrt i žrtva. I nije važno što oni nisu pobedili i što su posle njihovog poraza zemlju porobile Osmanlije. Mnogi ljudi u našoj zemlji pamte podvige herojski poginulog generala Karbiševa ili Zoje Kosmodemjanske, ali kao heroje pre će imenovati nepobedivog pilota Pokriškina (oborio je stotinu nemačkih aviona i preživeo rat) ili izviđača Kuznjecova.

 

Ruski heroji su, po pravilu, uspešni članovi društva. Od srednjeg veka poznati su kneževi-pobednici Aleksandar Nevski i Dimitrije Donski. Živa su sećanja i na mnoge naše nedavne savremenike - heroje koji su promenili tok istorije, proslavili zemlju i proživeli dug život.

 

Mnogi srpski junaci vezani su za viševekovne mitove. Čuvena braća Jugovići, Kraljević Marko, junaci epskih pesama o boju na Kosovu polju. Paradoksalno je što zaista uspešni srpski kneževi i vojskovođe, kralj Milutin, Stefan Dečanski i Stefan Dušan, koji su srednjovekovnu Srbiju pretvorili u balkansku imperiju, konkurentnu Vizantiji, ovde se poštuju, ali se njihova imena ne daju časopisima ili ustanovama. Poštuju ih - i ništa više.

 

Srpska novija istorija takođe je bogata herojima. Većina od njih su učesnici antiosmanskih ustanaka u 19. veku, ali, avaj, neuspešnih. Ime lidera ustanka koji su ugušili Turci, Karađorđa (Crnog Đorđa), nose gradovi, trgovi i ulice. Čak i nacionalno jelo - "karađorđeva šnicla".

 

Gotovo u svakom srpskom gradu postoji Sinđelićeva ulica, u čast vojvode Stevana Sinđelića koji je 1809. godine digao u vazduh podzemno skladište baruta ispod sebe i pobio mnogo Turaka. Lider Drugog (uspešnog) srpskog ustanka, knez Miloš Obrenović, nije heroj takvih razmera.

 

 

Spoiler

Aleksandar Čepurin: Evo nekih mojih zapažanja koja ne zvuče uvek kao pohvala, ali koja sam pribeležio tokom mog rada u Beogradu.

* * *

Srbi sebe vide kao "centar vaseljene" na Balkanu. I to ne bez razloga. Srbi su osnivači prve balkanske države - Velikožupanske Srbije, tj. Raške (11. vek). Tokom čitave svoje istorije oni su imali glavnu ulogu u borbi za oslobođenje regiona od stranih zavojevača - Turaka, zatim Austrougara i Nemaca.

* * *

Junaci srpskih epskih pesama su odvažni "hajduci", odmetnici koji su živeli blizu granice, pljačkali Turke, a potom bežali u susednu Austrougarsku ili u planine. Takvi postupci, kako sam primetio, ostavili su na Srbe specifičan trag. Naglo se zaustaviti nasred prometne ulice, bez obzira na druge prolaznike, drsko hodati po kolovozu, glasno razgovarati na javnim mestima, dugo se parkirati i tako pregraditi ulicu - sve su to uobičajene pojave u Beogradu.

* * *

SRBI su ponekad odveć bezbrižni. U javnom prevozu nikada ne obraćaju pažnju na ostavljene stvari ili na ljude sumnjivog izgleda. Čak su i najvažniji državni objekti slabo čuvani. U mojoj zgradi u Moskvi obezbeđenje na ulazu je gotovo isto kao i na ulazu u Predsedništvo ili u zgradu Vlade Srbije. Telefone, koji se danas lako prisluškuju, uvek nose sa sobom. Nose ih čak i visoki rukovodioci.

* * *

Srbi su veoma komunikativni. Ovdašnjoj kulturi vrlo je svojstveno ono što se zove small talk. Ovde, međutim, to često prelazi granice obične formalnosti. Ako ste više puta svratili u prodavnicu, na benzinsku pumpu, u perionicu, zanatsku radnju i slično, odmah će vam se obratiti i pitati "Kako je?", "Šta ima novo na poslu?", "Kuda idete?", "Jeste ste se odmorili za vikend?" itd. Iz učtivosti. Ali, pri tome, ponekad očekuju detaljan odgovor. To ne znači da neko pokušava da sazna nešto lično o vama, već samo želi da ljudski popriča sa vama. Vi više niste tuđinac. I počinju da vam se obraćaju na "ti", rečima "komšija", "komšinice".

* * *

DANAS je automobil od predmeta luksuza postao relativno dostupno sredstvo prevoza. U Rusiji se taj proces odigrao ranije i sada je više reda na putevima. Na to je uticala izgradnja novih puteva, parkirališta, s jedne strane, i uvođenje strogih ograničenja, s druge strane. Digitalna kontrola ponašanja vozača višestruko je pojačana. Ljudi su počeli kulturnije da voze. Srbiji sve to tek predstoji. Beogradu preti saobraćajni kolaps, iako je grad deset puta manji od Moskve. To je za njega ozbiljan izazov. I već mu je upućen.

* * *

Srbi ne koriste znak "Glavni put" i zato, kada se čovek približi raskrsnici, mahinalno usporava i trudi se da pogodi koji je znak za drugog korisnika prevoza. Neretko vozač, kada ošteti tuđi automobil, pobegne sa mesta događaja. To se, uostalom, dešava i u drugim zemljama. Za Srbe je svojstveno da otvoreno izražavaju svoje emocije i zato se svakodnevni razgovori često vode povišenim tonom. Za vreme vožnje svaki čas se čuju zvuci automobilske sirene.

 

Saobraćajna pravila u Srbiji su uslovna, kao i mnoštvo drugih. Onaj koji napravi prekršaj obično se ne oseća krivim, već prokomentariše: "Šta mi mogu?!"

Tu je i sklonost vozača da zloupotrebljavaju četiri žmigavca. Ako je iz nekog razloga potrebno da se zaustavi nasred puta (radi razgovara telefonom, kako bi izašao saputnik, sačekao prijatelja itd), Srbin uključi četiri žmigavca i zakrči put. Pritom, niko mu ne trubi, kao da tako i treba da bude. U Rusiji u sličnoj situaciji vlasnici automobila ne bi skrivali ljutnju, kamere bi snimile prekršaj i stigla bi poštom solidna novčana kazna, tzv. čestitka.

* * *

Srbi, kao i Rusi, skloni su da veoma veliku pažnju poklanjaju uređivanju vlastitih kuća i dvorišta dok javna mesta mogu decenijama da ostanu neuređena.

* * *

TREBA reći nešto i o radu komunalnih službi. U Rusiji radnici Gradske čistoće odnose smeće, ali i čiste javni prostor (i to ne samo ulice već i dvorišta). Moskovske ulice su čistije od beogradskih. Krug obaveza srpskih čistača ulica daleko je manji. Mnoga pitanja još nisu regulisana kako treba. Zimi, sneg koji pada dva do tri puta godišnje, ne čiste - čekaju da se otopi. Nekad nedeljama. Prema zakonu, za prostor ispred kuće odgovaraju vlasnici, a komunalni radnici čiste samo kolovoz. Kolovoz čiste, trotoare - nikada.

* * *

Rusija je aktivno otpočela rad na sortiranju smeća. Srbi se time malo bave. Na nekim mestima, naravno, trude se da uvedu taj sistem: na aerodromu, na primer... Ali bez posebnog uspeha. Video sam kako u sali za poletanje spremačica uzima i baca kese za đubre iz raznih delova kontejnera u jedan. Tako se, uglavnom, to i završava.

* * *

 

 

https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:828702-Srbi-sebe-vide-kao-centar-vaseljene-na-Balkanu---ne-bez-razloga

Edited January 6, 2020 by Milenko Puzigaca

[Milenko Puzigaca]

Plus, ovi rezultati popisa stanovnistva nisu normalni, i eto koliko ne postoji pritisak "drustva" da se neko izjasni kao "vernik". Moze to da se zove konformizam, malograđanština, ili bilo kako, samo da bi se izbegao mrski izraz  "palanački mentalitet" (plemenski) ali rezultat je isti. Ovo nije normalno.

 

Stanovništvo prema veroispovesti, po popisima 2011. i 2002*.

 

Pravoslavna 6.079.396     (6.371.584)
Katolička     356.957     (410.976)
Protestantska     71.284     (78.646)
Ostale hrišćanske     3.211     (2.191)
Islamska     222.828     (239.658)
Јudaistička     578     (785)
Istočnjačke religije     1.237     (240)
Agnostici     4.010
Nisu vernici(ateisti)     80.053     (40.068)
Nisu se izjasnili     220.735     (197.031)
Nepoznato     99.714     (137.291)
Ostalo     1.776     (6.649)

U stvari je rec o ovome:

 

Quote

Slobotomija je hirurška intervencija na mozgu kojom prilikom se centri zaduženi za poštovanje progresa, znanja, rada, reda i zakona ireverzibilno odstranjuju. Buduci da je ta hirurška intervencija na mozgu vrlo specificna, traje godinama i izvodi se kombinacijom TV programa, turbo folka, masom nerešenih ubistava, neprestanom konfrontacijom sa svetskim liderima, krotkim cekanjem u redovima, itd,

 

Vidljivih tragova na prvi pogled nema i pacijent nije ni svestan da je bio podvrgnut operaciji. Pacijent, tacnije subjekt, potom nastavlja normalno da živi i funkcioniše, savršeno nesvestan toga da je slobotomiran. Interesantno je da efekti ove intervencije jacaju sa protokom vremena, bez obzira na to što je originalni autor ove metode odavno na zasluženom odmoru, gde ce trajno i ostati (u međuvremenu je uginuo, pa zakopan pod lipom; ovo je pisano pre... više od 15 godina). Svoj prezir za sve ono što je napredno u današnjoj civilizaciji pacijent, tacnije subjekt, smatra necim potpuno prirodnim, spontanim, autenticno svojim.

 

Karakteristicno za subjekta je prisustvo beskrajnog prezira prema svim institucijama, vera da je opšta korumpiranost prirodno stanje, odricanje sopstvene odgovornosti, nesposobnost za toleranciju bilo cega razlicitog, izuzetna svadljivost i konstantna bezrazložna uvredenost.

 

Za posebno uspele intervencije je karakteristicna vrlo specificna i dosad nedovoljno istražena pojava, koja se sastoji u divinaciji, iliti obožavanju kultova i mitova sopstvene etnicke grupacije, do kojih subjektu, istovremeno i potpuno paradoksalno, nije ni najmanje stalo! Osnovno što ih karakteriše može se sumirati kao - destruktivni prezir prema postojecoj civilizaciji. Ako postoji nešto što ih lako i brzo odaje, to je vecita sumnja u zvanicnu verziju.

 

 

[Plavi Golub]

36 minutes ago, Milenko Puzigaca said:

Dobro, sta o tome tu i o tim obicajima i tradicijama misli spoljni i unutrasnji neprijatelj, to je odavno poznato. Hajde sad malo da vidimo sta misli "prijatelj". Na primer ovaj Čepurin. To jest, kad se odmakao. Dok je bio tu nije imao kad da misli o tim stvarima, morao je da tapse po ramenima, i podstice odrzavanje tih "obicaja". Sta da radi covek, za to prima platu. Ali kad se odmakao... evo ovo kaze, koristeci ponekad izraze na mrskom engleskom :

 

 

  Reveal hidden contents

Aleksandar Čepurin: Evo nekih mojih zapažanja koja ne zvuče uvek kao pohvala, ali koja sam pribeležio tokom mog rada u Beogradu.

* * *

Srbi sebe vide kao "centar vaseljene" na Balkanu. I to ne bez razloga. Srbi su osnivači prve balkanske države - Velikožupanske Srbije, tj. Raške (11. vek). Tokom čitave svoje istorije oni su imali glavnu ulogu u borbi za oslobođenje regiona od stranih zavojevača - Turaka, zatim Austrougara i Nemaca.

* * *

Junaci srpskih epskih pesama su odvažni "hajduci", odmetnici koji su živeli blizu granice, pljačkali Turke, a potom bežali u susednu Austrougarsku ili u planine. Takvi postupci, kako sam primetio, ostavili su na Srbe specifičan trag. Naglo se zaustaviti nasred prometne ulice, bez obzira na druge prolaznike, drsko hodati po kolovozu, glasno razgovarati na javnim mestima, dugo se parkirati i tako pregraditi ulicu - sve su to uobičajene pojave u Beogradu.

* * *

SRBI su ponekad odveć bezbrižni. U javnom prevozu nikada ne obraćaju pažnju na ostavljene stvari ili na ljude sumnjivog izgleda. Čak su i najvažniji državni objekti slabo čuvani. U mojoj zgradi u Moskvi obezbeđenje na ulazu je gotovo isto kao i na ulazu u Predsedništvo ili u zgradu Vlade Srbije. Telefone, koji se danas lako prisluškuju, uvek nose sa sobom. Nose ih čak i visoki rukovodioci.

* * *

Srbi su veoma komunikativni. Ovdašnjoj kulturi vrlo je svojstveno ono što se zove small talk. Ovde, međutim, to često prelazi granice obične formalnosti. Ako ste više puta svratili u prodavnicu, na benzinsku pumpu, u perionicu, zanatsku radnju i slično, odmah će vam se obratiti i pitati "Kako je?", "Šta ima novo na poslu?", "Kuda idete?", "Jeste ste se odmorili za vikend?" itd. Iz učtivosti. Ali, pri tome, ponekad očekuju detaljan odgovor. To ne znači da neko pokušava da sazna nešto lično o vama, već samo želi da ljudski popriča sa vama. Vi više niste tuđinac. I počinju da vam se obraćaju na "ti", rečima "komšija", "komšinice".

* * *

DANAS je automobil od predmeta luksuza postao relativno dostupno sredstvo prevoza. U Rusiji se taj proces odigrao ranije i sada je više reda na putevima. Na to je uticala izgradnja novih puteva, parkirališta, s jedne strane, i uvođenje strogih ograničenja, s druge strane. Digitalna kontrola ponašanja vozača višestruko je pojačana. Ljudi su počeli kulturnije da voze. Srbiji sve to tek predstoji. Beogradu preti saobraćajni kolaps, iako je grad deset puta manji od Moskve. To je za njega ozbiljan izazov. I već mu je upućen.

* * *

Srbi ne koriste znak "Glavni put" i zato, kada se čovek približi raskrsnici, mahinalno usporava i trudi se da pogodi koji je znak za drugog korisnika prevoza. Neretko vozač, kada ošteti tuđi automobil, pobegne sa mesta događaja. To se, uostalom, dešava i u drugim zemljama. Za Srbe je svojstveno da otvoreno izražavaju svoje emocije i zato se svakodnevni razgovori često vode povišenim tonom. Za vreme vožnje svaki čas se čuju zvuci automobilske sirene.

 

Saobraćajna pravila u Srbiji su uslovna, kao i mnoštvo drugih. Onaj koji napravi prekršaj obično se ne oseća krivim, već prokomentariše: "Šta mi mogu?!"

Tu je i sklonost vozača da zloupotrebljavaju četiri žmigavca. Ako je iz nekog razloga potrebno da se zaustavi nasred puta (radi razgovara telefonom, kako bi izašao saputnik, sačekao prijatelja itd), Srbin uključi četiri žmigavca i zakrči put. Pritom, niko mu ne trubi, kao da tako i treba da bude. U Rusiji u sličnoj situaciji vlasnici automobila ne bi skrivali ljutnju, kamere bi snimile prekršaj i stigla bi poštom solidna novčana kazna, tzv. čestitka.

* * *

Srbi, kao i Rusi, skloni su da veoma veliku pažnju poklanjaju uređivanju vlastitih kuća i dvorišta dok javna mesta mogu decenijama da ostanu neuređena.

* * *

TREBA reći nešto i o radu komunalnih službi. U Rusiji radnici Gradske čistoće odnose smeće, ali i čiste javni prostor (i to ne samo ulice već i dvorišta). Moskovske ulice su čistije od beogradskih. Krug obaveza srpskih čistača ulica daleko je manji. Mnoga pitanja još nisu regulisana kako treba. Zimi, sneg koji pada dva do tri puta godišnje, ne čiste - čekaju da se otopi. Nekad nedeljama. Prema zakonu, za prostor ispred kuće odgovaraju vlasnici, a komunalni radnici čiste samo kolovoz. Kolovoz čiste, trotoare - nikada.

* * *

Rusija je aktivno otpočela rad na sortiranju smeća. Srbi se time malo bave. Na nekim mestima, naravno, trude se da uvedu taj sistem: na aerodromu, na primer... Ali bez posebnog uspeha. Video sam kako u sali za poletanje spremačica uzima i baca kese za đubre iz raznih delova kontejnera u jedan. Tako se, uglavnom, to i završava.

* * *

 

 

https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:828702-Srbi-sebe-vide-kao-centar-vaseljene-na-Balkanu---ne-bez-razloga

Sve pet. Odlicno nas je okarakterisao. Samo da na momenat udjem u ulogu advokata, glede ovoga sa junastvom. 
 

Cepurin pise iz uloge naroda koji je ipak bio i jeste realna sila. Organizovana i ovako i onako, ali sila i naravno ima mnogo vise pobeda da se identifikuju.

 

Nas kult smrti po meni proizilazi iz nase limita brojcanih, ekonomskih, okruzenja, «kuce» napravljene na vekovnom drumu za kojekakve vojske u kombinaciji sa karakterom onog «nevidljivog» kobca iz crtanog filma «sta znas mozda imam sest metara». Izuzetno volimo da se kurcimo sa velikima, a nemamo kapacitet za to, pa su reakcije frustriranog trogodisnjaka uobicajene. Slovenci su blizak primer kako se vodi pametna politika kad si mali narod.

 

 

Odakle si preuzeo zadnji citat?

Edited January 6, 2020 by Plavi Golub
Typo

[Milenko Puzigaca]

Ovo za slobotomiju? To je smislio lik sa nikom "Indy" na FB92 tamo 2003/2004:

 

https://forum.b92.net/topic/11011-slobotomija/

[Amigo]

7 hours ago, Milenko Puzigaca said:

Upravo to. Tvoji roditelji nisu jedini, (skoro) svi imaju istu ovu "zamerku". Ja ne znam kakva je to opsesija pijenjem kafe na silu bas sa nekima koji slucajno zive do nekoga, a inace nemaju nista zajednicko, samo su slucajno na tom mestu kupili ili uzeli u zakup stan/kucu. Zasto ne nadju nekoga ko ima slicna interesovanja pa sa njim da piju kafu?

 

Pa Puzigaca zato sto nije isto zivot u Americi i zivot na Balkanu. Na Balkanu kada se napravi kuca tu se zivi do smrti, djeca nasledjuju, svi se znaju tu sto godina. Sta je tu cudno da se ponekad i popije kafa sa ljudima pored kojih zivis 100 godina, djeca se igraju zajedno i slicno. Bilo bi nenormalno da poslije 100 godina ne znas ko zivi pored tebe.

 

U Americi niko ne pravi kucu, nego se kuca kupuje i to iz dva razloga, prvi je da imas krov nad glavom, a drugi je investicija, da nesto zaradis. To i vecina nasih ljudi vrlo brzo skonta, dok neki zauzeti rjesavanjem sveCkih problema ili prosto manjka inteligencije to nisu uspjeli da shvate.

Takodje potpuno je uobicajeno da se poslije prve kuce kupi druga bolja, kao i da se zbog posla preseli bilo gdje, kao i da se investira u drugu, trecu kucu stan, da se u rentu i odplacuju same sebe.

Dakle ljudi ne zive 100 godina jedni pored drugih, tako da i pijenje kafe sa komsijom je u drugom planu, mada to ne mora nista da znaci, ali u prosjeku je tako. 

 

Jedini komsija, sada vec pokojni, koji je sa mnom pio kafu, je bio jedan nas folksdojcer cija porodica je protjerana iz Jugoslavije posije drugo svjetskog rata i koji je cuo kako pricamo odmah prisao i upoznao se sa nama. I ako je bio dijete od 8-9 godina, nikada nije zaboravio nas jezik, jer je valjda stalno pricao sa majkom, koja kada je podobro ostarila i posenilila prestala da govori njemacki i pricala je iskljucivo sprski, a on je bio jedino dijete koje je moglo sa njom da komunicira.

Sa ostalim komsijama, stanem, popricam o vremenu i to je to. Mozda da nemam jako mnogo drustva od kojih neke poznajem jos iz skole, zavrsilo bi se i na kafi, zasto ne.

Edited January 6, 2020 by Amigo

[Angelia]

30 minutes ago, Milenko Puzigaca said:

Ovo za slobotomiju? To je smislio lik sa nikom "Indy" na FB92 tamo 2003/2004:

 

https://forum.b92.net/topic/11011-slobotomija/

Inace odlicno objasnjeno.

Tesko i objasniti ljudima da nisu "pravoslavni" (ne iskljucujem druge religije). Oni to tako uzimaju zdravo za gotovo - kao da se to nekako genetski prenosi.

Evo totalno sam sigurna da ce mi sutra cestitati Bozic, ljudi koji znaju da sam ateista ....

[Amigo]

4 minutes ago, Angelia said:

Inace odlicno objasnjeno.

Tesko i objasniti ljudima da nisu "pravoslavni" (ne iskljucujem druge religije). Oni to tako uzimaju zdravo za gotovo - kao da se to nekako genetski prenosi.

Evo totalno sam sigurna da ce mi sutra cestitati Bozic, ljudi koji znaju da sam ateista ....

 

Pa sta onda, budi iskrena i reci koliko puta si izgovorila Merry Christmas ljudima za koje pojma nemas da li su vjernici ili ne.

 

[Angelia]

1 hour ago, Amigo said:

 

Pa sta onda, budi iskrena i reci koliko puta si izgovorila Merry Christmas ljudima za koje pojma nemas da li su vjernici ili ne.

 

Upravo sam naglasila razliku da se radi o ljudima koji znaju.....