[USA] SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE - unutrašnja politika i uticaj na svetska kretanja

[ters]

13 minutes ago, Angelia said:

Samo nastavite da se borite za 40 sati, ismevajte one koji rade 80 sati, see you Felicia...Mislim lepo za vas. Meni 80 sati radna nedelja prija. I nemoj da me pitas o penziji 😀

 

40 sati je zakonski propisano ragularno radno vrijeme u zemlji u kojoj sam i naravno da cu se zalagati za to, kao i za to da niko ne izrabljuje druge. I imacu razumijevanje za kriznu situaciju u kojoj neko odradi 2-3 sedmice par puta godisnje na granici zakonskog maksimuma od 72 sata, ali nikada to necu opravdati kao pravilo. Za sebe neka svako radi koliko mu drago.

Edited December 30, 2024 by ters

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

13 minutes ago, Angelia said:

Samo nastavite da se borite za 40 sati, ismevajte one koji rade 80 sati, see you Felicia...Mislim lepo za vas. Meni 80 sati radna nedelja prija. I nemoj da me pitas o penziji 😀

 

Niko ne ismeva, nego nije realno. To nije posao, nego zivotarenje na poslu. Ja sam imala jednog radnika koji me je molio da bi zaradio vise da ga pustim da radi duplo. Rezultat je bio da je napravio vise stete nego koristi i dobio otkaz. Konstantno je bio umoran i totalno neupotrebljiv. Nikom vise ne dam da radi duze, ako nije u stanju da zavrsi posao za normalno radno vreme, onda ili nije sposoban ili taj posao trazi dva radnika.

 

To je ono sto ti pise @ters - robovlasnistvo. Eno gore video sam stavila, Amazon ima 1400 hitne pomoci u Engleskoj za 5 godina. Kakav je to posao?! Kome to cini dobro? I bas su se ti radnici Amazona obogatili, nemaju za osnovne potrebe, penziju nece ni docekati ako tako nastave. 

 

A poslovi na telefonu i kuckanje na kompjuteru od kuce nije prekovremeno, nego neorganizovano... 

[Angelia]

13 minutes ago, ters said:

Niko ne mrzi ljude koji svojim vremenom raspoloazu kako zele. A ne mrzim ni ljude koji tudjim vremenom raspolazu mimo zakona, niti mrzim one koji stavljaju druge ljude u neljudski polozaj cak i ako im zakoni to omogucavaju - ali mislim da ih ne treba u tome podrzavati a ako prelaze zakonske okrive - zakonski ih sprijeciti.

Samo mislis da svako ko radi vise nego ti smatras normalnim, je rob. I kad taj neko iskoci kao super uspesan, onda je neki freak, ili je to zaradio nekako lose, jer samo tvoj nacin kako zivis je uspesan i ispravan.

[ters]

1 minute ago, Angelia said:

Samo mislis da svako ko radi vise nego ti smatras normalnim, je rob. I kad taj neko iskoci kao super uspesan, onda je neki freak, ili je to zaradio nekako lose, jer samo tvoj nacin kako zivis je uspesan i ispravan.

Ne - lijepo sam napisao barem tri puta da svako moze raditi onoliko koliko zeli i ne smatram da je nenormalan zbog toga, niti da je freak, i radujem se uspjesima koje ostvare takvim radom UKOLIKO SAMI ODLUCUJU KOLIKO CE RADITI. One koji druge ljude tjeraju da rade vise od zakonskih i ljudskih ogranicenja smatram izrabljivacima.

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

19 minutes ago, ters said:

Niko ne mrzi ljude koji svojim vremenom raspoloazu kako zele. A ne mrzim ni ljude koji tudjim vremenom raspolazu mimo zakona, niti mrzim one koji stavljaju druge ljude u neljudski polozaj cak i ako im zakoni to omogucavaju - ali mislim da ih ne treba u tome podrzavati a ako prelaze zakonske okrive - zakonski ih sprijeciti.

 

U US nema ogranicenja radnog vremena, mogu da im lome kicmu koliko hoce, zato to i rade. Jedino sto moraju da im plate prekovremeno, a i to Tramp hoce da ukine... 

 

10 minutes ago, ters said:

 

40 sati je zakonski propisano ragularno radno vrijeme u zemlji u kojoj sam i naravno da cu se zalagati za to, kao i za to da niko ne izrabljuje druge. I imacu razumijevanje za kriznu situaciju u kojoj neko odradi 2-3 sedmice par puta godisnje na granici zakonskog maksimuma od 72 sata, ali nikada to necu opravdati kao pravilo. Za sebe neka svako radi koliko mu drago.

 

U Evropi jedino Turska, Srbija i Bosna imaju zakonskih sati preko 40 (41 i nesto), Holandija 32, a ostale oko 36, 37 sati. Plus imaju po mesec dana odmora. 

[Angelia]

3 minutes ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

Niko ne ismeva, nego nije realno. To nije posao, nego zivotarenje na poslu. Ja sam imala jednog radnika koji me je molio da bi zaradio vise da ga pustim da radi duplo. Rezultat je bio da je napravio vise stete nego koristi i dobio otkaz. Konstantno je bio umoran i totalno neupotrebljiv. Nikom vise ne dam da radi duze, ako nije u stanju da zavrsi posao za normalno radno vreme, onda ili nije sposoban ili taj posao trazi dva radnika.

 

To je ono sto ti pise @ters - robovlasnistvo. Eno gore video sam stavila, Amazon ima 1400 hitne pomoci u Engleskoj za 5 godina. Kakav je to posao?! Kome to cini dobro? I bas su se ti radnici Amazona obogatili, nemaju za osnovne potrebe, penziju nece ni docekati ako tako nastave. 

 

A poslovi na telefonu i kuckanje na kompjuteru od kuce nije prekovremeno, nego neorganizovano... 

Potpuno je ralno. Samo zato sto nekima nije jasno da ljudi zele vise, ne znaci da ste u pravu. Ljudi imaju ambicije, ne brine ih koliko slobodnih dana imaju, ili da li imaju odmor. Rade za neku ambiciju, koja vama mozda nije jasna. Hocete najbolju platu, a da radite 40 sati. Svako ko ulozi extra rad ce dobiti bolju platu.

Ja 30 godina radim extra, to mi je donelo extra platu u SR, posao u UK, zelenu kartu u US, I tu gde sam. Sorry ako vam smeta da ne zelim Dane odmora, I 9-5.

Ali da ponizavate ljude koji biraju da rade extra, je meni suludo. Ja nisam preduzetnik, ali znam ih dosta. I da ismevate ljude koji su preuzeli rizik, da li da se skoluju, ili da ulazu u svoju karijeru, za mene ne kontate risk assessment 

 

13 minutes ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

U US nema ogranicenja radnog vremena, mogu da im lome kicmu koliko hoce, zato to i rade. Jedino sto moraju da im plate prekovremeno, a i to Tramp hoce da ukine... 

Ne lupaj, Tramp je predlozio da se za prekovremeni rad ukine porez. Gde je predlozio da se ukine prekovremeni rad?

 

[ters]

29 minutes ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

U US nema ogranicenja radnog vremena, mogu da im lome kicmu koliko hoce, zato to i rade. Jedino sto moraju da im plate prekovremeno, a i to Tramp hoce da ukine... 

 

 

U Evropi jedino Turska, Srbija i Bosna imaju zakonskih sati preko 40 (41 i nesto), Holandija 32, a ostale oko 36, 37 sati. Plus imaju po mesec dana odmora. 

 

Od timova u USA koji rade iskljucivo za firmu u kojoj sam trazimo da radnicima pruze iste uslove kao sto imaju zaposleni u Kanadi. Za firme sa kojima ugovaramo na bazi projekata to ne mozemo zahtijevati, ali provjeravamo njihovu reputaciju prije potpisivanja. 

17 minutes ago, Angelia said:

Potpuno je ralno. Samo zato sto nekima nije jasno da ljudi zele vise, ne znaci da ste u pravu. Ljudi imaju ambicije, ne brine ih koliko slobodnih dana imaju, ili da li imaju odmor. Rade za neku ambiciju, koja vama mozda nije jasna. Hocete najbolju platu, a da radite 40 sati. Svako ko ulozi extra rad ce dobiti bolju platu.

Ja 30 godina radim extra, to mi je donelo extra platu u SR, posao u UK, zelenu kartu u US, I tu gde sam. Sorry ako vam smeta da ne zelim Dane odmora, I 9-5.

Ali da ponizavate ljude koji biraju da rade extra, je meni suludo. Ja nisam preduzetnik, ali znam ih dosta. I da ismevate ljude koji su preuzeli rizik, da li da se skoluju, ili da ulazu u svoju karijeru, za mene ne kontate risk assessment 

 

Ne lupaj, Tramp je predlozio da se za prekovremeni rad ukine porez. Gde je predlozio da se ukine prekovremeni rad?

 

 

Bravo za tebe. I za platu, i za uspjehe, i za sate koje radis, i za ambiciju, i za dane bez odmora. JER TI TAKO ZELIS.

Ako pak isto radno vrijeme diktiras ljudima  koji rade za tebe - izrabljivac si.

Edited December 30, 2024 by ters

[Eddard]

Moja radna nedelja je zvanično 48h, realno između 60-70h, zavisi koliko zaista radim u dežurstvu. Ja više od toga, bez opasnosti po pacijente, ne mogu da radim. Mislim, nekad moram, kad je ta opasnost manja od opasnosti da ne radim. Ali, među nama postoji konsenzus, stvari koje ne moramo da operišemo u toku noći, tj. koje mogu da sačekaju sledeće jutro, nećemo operisati tokom noći. Jer ni ja niti bilo ko ko je na poslu od 7h, nije ni za kurac (pardon my French) u 23h uveče i totalno bi bilo neodgovorno da i dalje radi.

 

Ok, ima i do prirode posla, ali ne može niko da me ubedi da je čovek duže od 10-12h dnevno produktivan. I to na duže staze. 

 

Ja kad dođem kući u 18-19h, mogu samo da večeram i legnem da spavam. 80h radna nedelja je bukvalno svaki dan tako bez dana odmora. To nije ljudski. O 100h nedeljno da ne govorim. A ako hoćeš da imaš jedan dan slobodan, onda je to bukvalno 6-22h svaki dan. 

 

Koji american dream ima neko ko tako radi? Kad? Sa 60 godina? 

 

Pri čemu, slažem se sa Angeliom da sa 40h/w ne mogu da se ostvare velike ambicije. Ali sa 40h/w mora da može da se ostvari "normalan" život. A ko želi više, go for it. Samo nemoj da teraš mene ako to ne želim. 

[mrd]

2 hours ago, Angelia said:

Samo nastavite da se borite za 40 sati, ismevajte one koji rade 80 sati, see you Felicia...Mislim lepo za vas. Meni 80 sati radna nedelja prija. I nemoj da me pitas o penziji 😀

U Kaliforniji je puno radno vreme 32 sata. Doduše ne znam da iko tako radi, ali piše na EDD.

Ja Sam resio idem za 3 god u penziju.

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

8 minutes ago, Eddard said:

 

Pri čemu, slažem se sa Angeliom da sa 40h/w ne mogu da se ostvare velike ambicije. 

 

Pitanje sta su ambicije. Za moj pojam raditi za neku firmu da se uzdizes sa mesto na mesto jeste ambicija, ali ambicija koju ja nikada ne bi prihvatila da mi vodi zivot. 

Ako su ambicije novci, ono sto Andja rece da li znam ljude koji vode firme, da, znam i najprofitinije firme vode ljudi koji najmanje rade, a najvise para uzimaju. 

Ustvari, najvise rade i fizicki i mentalno oni koji su na dnu lestvice po zaradama, jer moraju, nemaju izbor. 

 

Raditi celu godinu 80 sati nedeljno nije zivot, izes ambiciju, pozicije, novce, kada nemas ni socijalni zivot, ni vremena da te novce trosis. Jedan je zivot. 

 

Elon se nije satrao od posla, neko ko zvekne 200 tvitova dnevno tesko da se bas ubija od pola, nego je organizovao rad/posao/firmu onog momenta kada je uspeo da unovci ideju.  

 

Ali dao si dobar primer u svom opisu, tebi se vodi pod radnim vremenom ono sto si naveo, vreme koje provedes na poslu, ali efektivno ga ne radis, osim ako je hitno. A sad zamisli fabrike gde nemas gde da sednes (Tesle npr) ili kancelarije gde sedis na jednoj stolici 80 sati nedeljno. 

[DameTime]

@Angelia, ako neko ima svoj biznis, on može da radi koliko hoće - njegov izbor. Međutim, poslodavac koji gleda da zloupotrebi zaposlene, zapravo ih izrabljuje za takvo radno vreme + bedno plaća (jer svaki poslodavac gleda da te plati što manje, a da mu radiš što više)... Well, I ain't buying that shit like an American dream.

 

Sad ćeš reći, a što onda neko radi kod tog poslodavca? Postoje ljudi sa različitim životnim okolnostima, manjkom izbora (opcija) ili whatever, poenta je da tako nešto ne treba da bude normalno.

 

Moja radna nedelja je oko 60h, ali je to moj lični izbor - bilo da uložim dodatno vreme u regularan posao, kako bih napredovala, bilo da se bavim dodatnim poslom. 

Onog trenutka kada bi me poslodavac uslovio na tako nešto, dobio bi middle finger hehe 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

5 minutes ago, DameTime said:

Well, I ain't buying that shit like an American dream.

 

Sad si me setila... upoznam zenu dole u dvoristu seta psa i ja je pitam jesu se skoro doselili, ona kaze nisu, pre 20 godina. Negde iz latinske amerike je. Ja u cudu kako je nikada pre nisam srela, znam vecinu komsija, pogotovo one sa zivotinjama. Kaze ona, parafraziram, 'sada sam u penziji mogu da setam psa, radila sam od 7 - 7 i muz isto, da bi iskolovali dete, zivela sam americki san' i prevrne ocima. 

[Smrtokapa]

Neko je baš skoro na drugoj temi pomenuo da većina ljudi, od 8 radnih sati, efektivno nije u poslu duže od 5. Ja sam sebi to merio jedno vreme za kancelarijski deo posla i došao do toga da pri maksimalnoj normalnoj koncentraciji i aktivnosti, efektivno radim 75% vremena, znači 6 sati od 8, a ako radim duže od 8 sati, mnogo je teže postići taj procenat.

 

Čovek treba da ustane da protegne noge da se ne bi ukočio, ode do toaleta, ode da pojede nešto, možda čak i da prozbori dve-tri rečenice sa svojim kolegama.

 

U svakom slučaju, nisu svi poslovi isti. Neki posao zahteva nešto kraće ali intenzivne periode koncentracije i aktivnosti. Negde treba da držiš umeren nivo duži vremenski period. Neko može da bude na zoom sastanku pa isključi kameru i kuva ručak, a neko je u operacionoj sali.

 

Takođe, normalno je i da su ljudi motivisaniji da rade duže kada imaju svoj posao, nešto što "vole" ili osećaju kao životni poziv, ostvaruju neku od svojih životnih ambicija kroz njega. Međutim, većina ljudi nije u toj situaciji. Npr. radnik gradske čistoće ili vozač autobusa. Stoga, ne samo da mislim da ne treba terati ljude da rade prekovremeno, već taj prekovremeni rad radi ambicije uopšte ne treba promovisati kao nešto normalno i poželjno. Kome odgovara i želi, super i samo napred, većini sveta koji "radi da bi mogao da živi" to nije u interesu.

 

Što se tiče čoveka koji radi minimum 100 sati nedeljno. to mu dođe preko 14 sati svakoga dana (ako nema dana odmora), neka spava 6 sati, neka je jelo i ostale fiziološke potrebe uračunao u radno vreme (možda piše mejlove sa WC šolje), ostaje mu 4 sata svakoga dana za ostatak života, i to ako ne mora da putuje od kuće do posla, pa ko voli nek izvoli, samo nemoj da me ubeđuje da će i za mene biti dobro da tako funkcionišem.

[Dragan]

Vidi kako to izgleda u komunizmu - Work and rest period

 

Work between 6am and 8pm is regarded as daytime work. Evening work runs from 8pm to 11pm.

Daytime and evening work, i.e. work carried out between 6am and 11pm (17 hours), does not require authorisation.

However, evening work may only be introduced after consultation with employees.

 

The maximum number of working hours per week is:

- 45 for employees working in industry, office staff, technical and other employees, sales personnel in large retailing firms

- 50 for all other employees.

 

All employees must be granted a daily rest period of no less than 11 consecutive hours.

...

Prohibition of Sunday work
Employees may not work between 11pm on Saturdays and 11pm on Sundays.
Exceptions to the prohibition of Sunday work
Justified exceptions (e.g. emergencies or if the work is essential for technical or economic reasons) may be permitted. This does not apply to companies subject to the special provisions of Ordinance 2.
Any employee who is temporarily required to work on a Sunday must receive a 50% wage increment.

Free Sundays and compensatory rest periods
Sunday work of up to five hours must be compensated for within four weeks by an equivalent number of hours off.
Where an employee has worked for longer than five hours, a compensatory rest period of no less than 24 hours must be granted on a normal workday. This can occur either in the preceding or the following week and must run consecutively with the daily rest period, producing a combined rest period of 35 hours. The compensatory rest period must include a period from 6am to 8pm.
Where work on Sunday is required, the employee may not work for more than six days consecutively.

...

Ako zaposleni radi više od 6 sati dnevno, on ili ona je dužan da napravi pauzu od najmanje 30 minuta (vidi član 119 (2) VVO), pri čemu nivo zaposlenosti zaposlenog ne igra ulogu.

...

Further regulations apply to offer extra protection to young workers, pregnant women and nursing mothers.

These regulations can be found at the following web address (in German, French or Italian).

...

Minimalno pravo na odmor prema čl. 329a CO regulisano je na sledeći način:

- do 20 godina starosti - 5 nedelja godišnje

- za sve ostale zaposlene, 4 nedelje godišnje

Međutim, kolektivni ugovor o radu, individualni ugovor o radu ili standardni ugovor o radu može da obezbedi veće pravo na godišnji odmor. U CLA i individualnim ugovorima o radu, zaposleni u dobi od 50 i više godina često imaju veće pravo na godišnji odmor (često 5, ili 6 nedelja).

...

Da li se odmor moze nadoknaditi novčanom uplatom?

U principu, ne. Rekreativna svrha odmora zahteva da se uzmu u naturi. U slučaju rada sa skraćenim radnim vremenom sa neredovnim radnim vremenom, sudska praksa dozvoljava da se pored plate isplati i naknada za odmor. Međutim, ova naknada mora biti posebno navedena i u ugovoru o radu i na svakom platnom listu. To može biti u obliku procenta ili iznosa franaka. Stoga nije dovoljno u ugovoru napisati "nadoknada za odmor uključena u satnicu". Ako poslodavac ne pruži ove informacije, rizikuje dvostruko plaćanje za odmor.

U određenim slučajevima, moguće je nadoknaditi godišnji odmor novčanom uplatom po prestanku radnog odnosa

...

I jos mnoge druge odredbe koje stite prava radnika !

PS

Obično se u Švajcarskoj radi 38,5 do 42,5 sati nedeljno . Prekovremeni rad je moguć u određenoj meri. Oni moraju biti nadoknađeni slobodnim vremenom istog trajanja ili plaćeni dodatkom na platu od najmanje 25%, osim ako nije drugačije dogovoreno u pisanoj formi.

 

 

Edited December 30, 2024 by Dragan

[Nicklord]

Ali  samo što ne krenu da pričaju da treba ropstvo da se vrati kao način poslovanja jer ljudi ne žele da priznaju da su glasali za MAGA idiote. Evo ti Elone, uzmi mi ceo život, radiću 200 sati nedeljno da bi ti mogao još loših mimova da kačiš na tviter.

[Smrtokapa]

Lako je jednom Ilonu Masku da radi xyz sati dnevno kada mu se štancovanje loših fazona računa kao rad na marketingu. 🫠

[Eddard]

Au brate, kako te ne mrzi... 

[Angelia]

5 hours ago, DameTime said:

@Angelia, ako neko ima svoj biznis, on može da radi koliko hoće - njegov izbor. Međutim, poslodavac koji gleda da zloupotrebi zaposlene, zapravo ih izrabljuje za takvo radno vreme + bedno plaća (jer svaki poslodavac gleda da te plati što manje, a da mu radiš što više)... Well, I ain't buying that shit like an American dream.

 

Sad ćeš reći, a što onda neko radi kod tog poslodavca? Postoje ljudi sa različitim životnim okolnostima, manjkom izbora (opcija) ili whatever, poenta je da tako nešto ne treba da bude normalno.

 

Moja radna nedelja je oko 60h, ali je to moj lični izbor - bilo da uložim dodatno vreme u regularan posao, kako bih napredovala, bilo da se bavim dodatnim poslom. 

Onog trenutka kada bi me poslodavac uslovio na tako nešto, dobio bi middle finger hehe 

Izvini, ali ja ne znam nijednog poslodavca koji primorava ljude da rade vise nego je zakonski propisano. Znaci kod nas, 8.5 sati dnevno jer pola sata ide na rucak, pa ni to se ne zahteva. Znam da postoje negde sweatshops, ali kao sto rekoh to je nelegalno. Znaci, ili ljudi biraju, zbog ambicije ili prosto vole svoj posao, ili su u pitanju ljudi koji malo zaradjuju na jednom poslu pa rade dva. I to kad pricamo o odredjenim industrijama. Recimo standardni radni dan u filmskoj industriji, na produkciji, je 12 sati. Sto ukljucuje I dva obroka. Ali to ne znaci da tako rade 365 dana u godini. Koliko sati rade ljudi na Wall St? Pocinju oko 6 ujutru a zavrsavaju oko 5 poslepodne, nekad i kasnije. 

Pa kad se ljudi zapitaju, zasto ti ljudi zaradjuju ogromne plate, pa zato.

 

Uz to, dosta tih poslova gde se radi po 80 sati da bi bio uspesan, zahteva i dodatne stvari, recimo vecere sa poslovnim klijentima/saradnicima

 

Stvarno, zasto stalno ponavljate tu mantru o izrabljivanju? U slobodnoj ekonomiji uopste nije poenta da te neko plati sto manje da radis sto vise. Zato sto ces otici.

 

3 hours ago, Smrtokapa said:

Lako je jednom Ilonu Masku da radi xyz sati dnevno kada mu se štancovanje loših fazona računa kao rad na marketingu. 🫠

Koliko firmi jedan Mask ima? Kako ih je napravio? Prica je bila, od zaposlenih, da kad je preuzeo Twitter, da je spavao u kancelariji. 

[Smrtokapa]

10 minutes ago, Angelia said:

Prica je bila, od zaposlenih, da kad je preuzeo Twitter, da je spavao u kancelariji.

 

Uopšte ne sumnjam u to da je Ilon Mask čovek vrlo posvećen svom biznisu i povezanim aktivnostima.

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

1 hour ago, Eddard said:

Au brate, kako te ne mrzi... 

 

A vec prva recenica mu je pogresna... 

[nonick]

5 minutes ago, Nek grmi jako said:

  Reveal hidden contents

Budući da je prethodni post o Trampovim zadacima bio ionako toliko dug da je ušao u zonu graničnih vrednosti forumske tolerancije, zbog čega sam posebno ponosan i zahvalan onima koji su ga pročitali, bio sam prinuđen da najveći kulturološki zadatak Donalda Trampa ostavim za drugi post.

Pošto su se, dakle, navikli na samoopredeljenje sa birokratski definisanim identitetskim grupama, Amerikanci su, naime, takođe postali sumnjičavi jedni prema drugima i prema institucijama sistema, a bez upotrebljive zajedničke prošlosti ili zajedničkih vrednosti, teško je zamisliti zajedničku budućnost. Zbog toga je, logično, uspon vouk misli bio praćen naglim i zapanjujućim padom vere u američki san, pa čak i nataliteta, jer zašto imati decu ako je zemlja u kojoj živiš zla, a budućnost sumorna?

Takođe nije iznenađenje da se broj gledljivih filmova i televizijskih emisija, koje su kreirali poslednjih godina neverovatno bogati tehnomonopoli poput Amazona, Netfliksa i Epla, veoma smanjio u odnosu na zlatno doba američkog entertejmenta. Američki izdavači, u međuvremenu, štampaju hiljade knjiga koje niko na svetu ne čita, dok rutinski gube novac na preko 95% svojih naslova. 

Istinu za volju, ovde vouk nije nužno negativac, iako ga se u poslednje vreme odriču mnogi liberali: to je monopolistička struktura kulturnih industrija, koje su ideologiju identitetskog portreta učinile lakom zamenom za privlačne glasove, likove i zaplete. 

Sada, sa ove vremenske distance, u stvari konačno shvatam da je vouk na kraju bio simptom bolesti američke kulturne industrije, a ne njen uzrok. Uzrok je bila monopolistička struktura kulturnog biznisa. Jer, koristeći tehnološku supremaciju kako bi preuzeli kulturnu delatnost, koju su prenamenili držanju korisnika unutar svojih zatvorenih monopola, gde bi mogli da ostave više novca, Amazon, Netfliks i Epl su prekinuli organsku vezu između kulturnih proizvoda i tržišta. 

Čineći to, oni su odgovorni za možda jednu miniepohu od nekoliko najpraznijih godina u američkoj kulturnoj istoriji.

Hajde da zajedno pokušamo da nabrojimo nove američke bendove, američke reditelje ili američke romanopisca, koji su u poslednjih nekoliko godina autentično zaokupili maštu poklonika kulture širom sveta... Koliko ćemo ih nabrojati? 

Umesto toga, proizvođači identitetskog sadržaja opasanog rasama i polovima, ispalili su neki substitut za kulturu u vidu nerazlučivih vidžeta za gledaoce, koji nakon dugotrajne konzumacije takvih sadržaja postaju nalik zombiju koji izgleda kao da nema mnogo pojma o tome šta gleda ili zašto nešto gleda.

Oštećenje američkih dostignuća u popularnoj umetnosti, sa izuzetkom rep muzike čija su tržišta tvrdoglavo ostala lokalna, i stoga imuna na birokratsku intervenciju odozgo, verovatno predstavlja veću pretnju za američku budućnost nego činjenica da se jeftine mašine za pranje veša sklapaju u Meksiku. 

I da bi Tramp to preokrenuo, moraće da na talasu pobede izdejstvuje ne samo političku, već pre svega kulturnu renesansa onog tipa u kojoj je Amerika uživala tokom 1850-ih, 1890-ih i dvadesetih i pedesetih godina prošlog veka. Što, pak, zahteva zajedničku viziju zemlje i njene budućnosti koja inspiriše ili barem razbesni dovoljno veliki broj ljudi.

Kao društvene životinje, pojedinci su odraz kultura koje su ih proizvele. Da li su odrasli bogati ili siromašni, svetloputi ili tamni, ili gej ili strejt, mnogo je manje važno od toga gde su odrasli i kako su razumeli i reagovali na izbore koje im donosi svet oko njih. 

Što zauzvrat određuje kako posluju, odgajaju decu, mole se, misle, pišu i govore...

Posledice kulture čije su tlo drenirali liberali vidljive su na svakom mestu, a najbolje su izražene u brojevima kojima barataju crna hronika i socijalne službe, bez obzira da li je reč o povećanju stope kriminala, povećanju broja ljudi sa psihičkim problemima, povećanju upotrebe narkotika ili povećanju broja beskućnika koje skoro apsolutno nikoga ne interesuje (čak i na ovakvim mestima, gde se veća pažnja poklanja efemernim sadržajima nego činjenici da nešto manje od 200.000 dece u Americi nerma krov nad glavom, što je recidiv teškog kulturuloškog i spoznajnog obolenja)...

Društvo je bolesno i treba mu ozbiljan tretman, koji mora da počne od kulture. Drugačije - neće moći.

Tramp je to osetio i u predizbornim govorima obećao deinstalaciju obolelih delova društvenog korpusa. I sad te reči mora da pretvori u dela. U protivnom, džaba mu bili i nafta i gas...

 

 

Zasluzeno MAGAGTP medalja of the week.

[nonick]

9 hours ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

 

 

Elon se nije satrao od posla, neko ko zvekne 200 tvitova dnevno tesko da se bas ubija od pola, nego je organizovao rad/posao/firmu onog momenta kada je uspeo da unovci ideju.  

 

 

 

Kao veliki advokat Elona, ovde se ne slazem 🙂. On je radio jako mnogo da bi sad tvitovao i proseravao po ceo dan. Da ostvaris takve rezultate kao on ili Gejts ili takvi ti moras da radis 24hr dnevno, bez zajebanicije - i kas spavas. Bio sam u tom modu, ne takve velicine i nisam bas uspeo kao sto sam zamilsio, ali to je druga stvar. Nekad godinama skoro ceo dan razmisljas samo o poslu - znaci razmisljas kako da naprvis ono sto heces i kako da finansiras sve to. Nije bas zdravo, try it at own risk.

[Angelia]

1 hour ago, Nek grmi jako said:

  Hide contents

Budući da je prethodni post o Trampovim zadacima bio ionako toliko dug da je ušao u zonu graničnih vrednosti forumske tolerancije, zbog čega sam posebno ponosan i zahvalan onima koji su ga pročitali, bio sam prinuđen da najveći kulturološki zadatak Donalda Trampa ostavim za drugi post.

Pošto su se, dakle, navikli na samoopredeljenje sa birokratski definisanim identitetskim grupama, Amerikanci su, naime, posledično takođe postali sumnjičavi jedni prema drugima i prema institucijama sistema, a bez upotrebljive zajedničke prošlosti ili zajedničkih vrednosti, teško je zamisliti zajedničku budućnost. Zbog toga je, logično, uspon vouk misli bio praćen naglim i zapanjujućim padom vere u američki san, pa čak i nataliteta, jer zašto imati decu ako je zemlja u kojoj živiš zla, a budućnost sumorna?

Takođe nije iznenađenje da se broj gledljivih filmova i televizijskih emisija, koje su kreirali poslednjih godina neverovatno bogati tehnomonopoli poput Amazona, Netfliksa i Epla, veoma smanjio u odnosu na zlatno doba američkog entertejmenta. Američki izdavači, u međuvremenu, štampaju hiljade knjiga koje niko na svetu ne čita, dok rutinski gube novac na preko 95% svojih naslova. 

Istinu za volju, ovde vouk nije nužno negativac, iako ga se u poslednje vreme odriču mnogi liberali: to je monopolistička struktura kulturnih industrija, koje su ideologiju identitetskog portreta učinile lakom zamenom za privlačne glasove, likove i zaplete. 

Sada, sa ove vremenske distance, u stvari konačno shvatam da je vouk na kraju bio simptom bolesti američke kulturne industrije, a ne njen uzrok. Uzrok je bila monopolistička struktura kulturnog biznisa. Jer, koristeći tehnološku supremaciju kako bi preuzeli kulturnu delatnost, koju su prenamenili držanju korisnika unutar svojih zatvorenih monopola, gde bi mogli da ostave više novca, Amazon, Netfliks i Epl su prekinuli organsku vezu između kulturnih proizvoda i tržišta. 

Čineći to, oni su odgovorni za ednu miniepohu od verovatno nekoliko najpraznijih godina u američkoj kulturnoj istoriji.

Hajde da zajedno pokušamo da nabrojimo nove američke bendove, američke reditelje ili američke romanopisca, koji su u poslednjih nekoliko godina autentično zaokupili maštu poklonika kulture širom sveta... Koliko ćemo ih nabrojati? 

Umesto toga, proizvođači identitetskog sadržaja opasanog rasama i polovima, ispalili su neki substitut za kulturu u vidu nerazlučivih vidžeta za gledaoce, koji nakon dugotrajne konzumacije takvih sadržaja postaju nalik zombiju koji izgleda kao da nema mnogo pojma o tome šta gleda ili zašto nešto gleda.

Oštećenje američkih dostignuća u popularnoj umetnosti, sa izuzetkom rep muzike čija su tržišta tvrdoglavo ostala lokalna, i stoga imuna na birokratsku intervenciju odozgo, verovatno predstavlja veću pretnju za američku budućnost nego činjenica da se jeftine mašine za pranje veša sklapaju u Meksiku. 

I da bi Tramp to preokrenuo, moraće da na talasu pobede izdejstvuje ne samo političku, već pre svega kulturnu renesansa onog tipa u kojoj je Amerika uživala tokom 1850-ih, 1890-ih i dvadesetih i pedesetih godina prošlog veka. Što, pak, zahteva zajedničku viziju zemlje i njene budućnosti koja inspiriše ili barem razbesni dovoljno veliki broj ljudi.

Kao društvene životinje, pojedinci su odraz kultura koje su ih proizvele. Da li su odrasli bogati ili siromašni, svetloputi ili tamni, ili gej ili strejt, mnogo je manje važno od toga gde su odrasli i kako su razumeli i reagovali na izbore koje im donosi svet oko njih. 

Što zauzvrat određuje kako posluju, odgajaju decu, mole se, misle, pišu i govore...

Posledice kulture čije su tlo drenirali liberali vidljive su na svakom mestu, a najbolje su izražene u brojevima kojima barataju crna hronika i socijalne službe, bez obzira da li je reč o povećanju stope kriminala, povećanju broja ljudi sa psihičkim problemima, povećanju upotrebe narkotika ili povećanju broja beskućnika koje skoro apsolutno nikoga ne interesuje (čak i na ovakvim mestima, gde se veća pažnja poklanja efemernim sadržajima nego činjenici da nešto manje od 200.000 dece u Americi nerma krov nad glavom, što je recidiv teškog kulturuloškog i spoznajnog oboljenja)...

Društvo je bolesno i treba mu ozbiljan tretman, koji mora da počne od kulture. Drugačije - neće moći.

Tramp je to osetio i u predizbornim govorima obećao deinstalaciju obolelih delova društvenog korpusa. I sad te reči mora da pretvori u dela. U protivnom, džaba mu bili i nafta i gas...

 

Ok, I ja moram da ostavim ovaj post za cotanje 1og Januara, kad se budem odmarala 😀 svaka cast na ulozenom vremenu

[Angelia]

11 minutes ago, nonick said:

 

Kao veliki advokat Elona, ovde se ne slazem 🙂. On je radio jako mnogo da bi sad tvitovao i proseravao po ceo dan. Da ostvaris takve rezultate kao on ili Gejts ili takvi ti moras da radis 24hr dnevno, bez zajebanicije - i kas spavas. Bio sam u tom modu, ne takve velicine i nisam bas uspeo kao sto sam zamilsio, ali to je druga stvar. Nekad godinama skoro ceo dan razmisljas samo o poslu - znaci razmisljas kako da naprvis ono sto heces i kako da finansiras sve to. Nije bas zdravo, try it at own risk.

Osim 👍 da potvrdim, upravo o tome pricam. Nije bas zdravo, i lakse je kad si mladji. Zato su svi ti uspesni u nekim zrelim godinama. Sad kad je najbogatiji covek na svetu, moze da twituje po ceo dan. On je ulozio 30 godina u to, I ko mu moze zameriti.

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

1 hour ago, nonick said:

 

Kao veliki advokat Elona, ovde se ne slazem 🙂. On je radio jako mnogo da bi sad tvitovao i proseravao po ceo dan. Da ostvaris takve rezultate kao on ili Gejts ili takvi ti moras da radis 24hr dnevno, bez zajebanicije - i kas spavas. Bio sam u tom modu, ne takve velicine i nisam bas uspeo kao sto sam zamilsio, ali to je druga stvar. Nekad godinama skoro ceo dan razmisljas samo o poslu - znaci razmisljas kako da naprvis ono sto heces i kako da finansiras sve to. Nije bas zdravo, try it at own risk.

 

Pa ko nije bio u tom mudu, svi smo to prosli. Samo sto se on nije obogatio od napornog rada, nego od prodaje ideje. Doduse, ja to vise ne bih ponavljala. 

Hocu da kazem, vecina ljudi radi vise nego sto im je propisano da bi napravili nesto, ali da je sam rad okidac za uspeh, nije. 

 

Poslovi kao sto su Elonovi iziskuju 24 sata prisutnost, ali to jednostavno nije rad. Rad je kada radis nesto efektivno, a ne radno vreme. Zato mi i nije jasno to bas eto njegovo da insistira da mu radnici rade 12+ sati dnevno. U cemu je caka, da ih gleda duze, da ih placa vise vremena, jer realno, ne moze ih naterati da efikasno rade svo to vreme, mozda pola vremena da... plus oni su nezadovoljni, niti zarade da imaju pristojan zivot, niti imaju zivot.