[USA] SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE - unutrašnja politika i uticaj na svetska kretanja

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

3 hours ago, Rex said:

 

Katastrofa! Bezdušnost kao takva. Pisali smo i ranije, ne samo da su zli, nego uživaju u tome, likuju nad tuđom patnjom. Kakva gomila bednih malih ljudi...

 

Kad slusam ove ljude koji su privedeni pa pusteni, pa putnike i dozivljaje na aerodromima, neverovatna je kolicina ljudi koja uziva u zlostavljanju. Izgleda im je pogodjena zica koja ih je aktivirala. Veoma je zastrasujuce. Mislim da tu povratka nema. 

[Dragan]

Jos malo vesti iz Apsurdistana.

 

Trump nudi privatnu večeru i obilazak Bijele kuće ulagačima u njegovu kriptovalutu

 

12 američkih saveznih država tužilo Trumpa zbog carina

 

Trumpova šefica vjerskog ureda: Žene se moraju pokoravati muškarcima

To je inace ova ludara.

[djura.net]

CNN

 

Citadel CEO Ken Griffin, a billionaire supporter of President Donald Trump and a megadonor to Republican candidates, had some unusually harsh words for the president about his trade war: It’s hurting America’s standing in the world and eroding the nation’s brand.

“The United States was more than just a nation. It’s a brand. It’s a universal brand, whether it’s our culture, our financial strength, our military strength …. America rose beyond just being a country,” Griffin said Wednesday at the Semafor World Economy Summit in Washington. “It was like an aspiration for most the world. And we’re eroding that brand right now.”

Griffin, founder of one of the largest hedge funds in the world, said that traders are concerned about parking their investments in the United States — particularly US Treasury bonds — because Trump’s tariffs have destroyed faith that America will remain a trusted and rational actor in global financial markets.

 

#Impeachment

#StopTheClown

[nonick]

3 hours ago, Rex said:

 

Pročitao sam ceo post i odustajem. Živimo u paralelnoj realnosti, a ne mogu da diskutujem sa nekim ko je oslobođen činjenica. Sve najbolje.

 

 

 

Welcome to the club! 🙂 

 

Alternativna realnost - da budemo posteni i da koristimo MAGA recnik jos iz prvog mandata (alternative facts).

 

Edited April 24 by nonick

[Smrtokapa]

26 minutes ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

Kad slusam ove ljude koji su privedeni pa pusteni, pa putnike i dozivljaje na aerodromima, neverovatna je kolicina ljudi koja uziva u zlostavljanju. Izgleda im je pogodjena zica koja ih je aktivirala. Veoma je zastrasujuce. Mislim da tu povratka nema. 

 

Most of the power of authoritarianism is freely given... In times like these, individuals think ahead about what a more repressive government will want, and then offer themselves without being asked. A citizen who adapts in this way is teaching power what it can do.

 

Ljudi rade ono što misle da se od njih očekuje.

 

Kada je sns došao na vlast u Srbiji, nismo odmah imali medijski mrak, pretnje novinarima i slično. Najpre je dobar deo novinara rešio da nad sobom sprovede autocenzuru, zlu ne trebalo, da se za svaki slučaj nikome ne zameri.

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

9 minutes ago, Smrtokapa said:

 

Most of the power of authoritarianism is freely given... In times like these, individuals think ahead about what a more repressive government will want, and then offer themselves without being asked. A citizen who adapts in this way is teaching power what it can do.

 

Ljudi rade ono što misle da se od njih očekuje.

 

Kada je sns došao na vlast u Srbiji, nismo odmah imali medijski mrak, pretnje novinarima i slično. Najpre je dobar deo novinara rešio da nad sobom sprovede autocenzuru, zlu ne trebalo, da se za svaki slučaj nikome ne zameri.

 

I ovde se novinari autocenzurisu, bar vecina njih. Ali ovo je nesto sasvim drugo, ljudi sa kompletnim odustvom empatije. Love decu na putu za skolu i stavljaju im lance, decu od 7 godina. 

[Angelia]

8 hours ago, Beonegro said:

 

To nije pretplata za mobilni telefon pa da tek tako kažeš sorry izlazim iz ugovora, to (članstvo u STO i sve što ono povlači) je multilateralni međudržavni ugovor i, kada se jednom ratifikuje, je iznad nacionalnih zakona, ako si pravnica toliko valjda znaš. Jednostrano napuštanje takvih ugovora je siledžijstvo, tako da su pridjevi koje koristim gross understatement. Postoje mehanizmi u okviru STO kroz koje može da se pregovara bez divljanja i zloglupila, ali to prosto nije Trumpov fazon, njemu je bitnije da izađe na TV i priča kako mu strani lideri ljube dupe, nego da stvarno nešto uradi.

Iskreno, ja mislim da je teze izaci iz ugovora za mobilni telefon. Ja se potpuno slazem da on koristi extremne strategije za pregovore, umesto uobicajenih kanala. Ali sam kazes da postoje mehanizmi, znaci slazes se da su sporazumi izmenljivi, samo ti se ne svidja taktika. Ajde da se slozimo, I ja sam malo sumnjicava da li toliko agresivna taktika moze da radi na sve strane gde pokusava. Medjutim, ja sam prethodno rekla zasto to radi, ima sad 15 meseci da pokaze rezultate.

I sa druge strane, nemam nista protiv njegovog cilja, spustiti carine izmedju saveznika, vece ulaganje u odbranu, spustiti deficit I pokusati da se smanji zavisnost od Kine. Mislim da je to moglo malo sporije, sa prethodnim dogovorima, manje buldozera, vise pregovora.

 

8 hours ago, Beonegro said:

Što se tiče trika koji je Kanada primijenila na mlječne proizvode, taj trik postoji samo u tvojoj glavi. Kanađani su pregovarali zaštitu sektora koji smatraju ključnim za svoj prehrambeni suverenitet i uspjeli da ispregovaraju da ih SAD i Meksiko svojevoljno potpišu.

Svojevoljno, bez razumevanja da je jedini arbitar Kanada. Zovi ti to trik ili ne. I USA jos uvek postuje taj dogovor, samo su rekli imamo I mi trik, stavicemo visoke carine na robu koja nije pokrivena sporazumom. Fer?

Imaju oni advokate za to, ne kazem da nekad ne grese, svako gresi.

Ali ovakvo odokativno komentarisanje nas laika, je glupo. Nemamo detalje, samo kukanje medija. 

[Angelia]

4 hours ago, Rex said:

 

Pročitao sam ceo post i odustajem. Živimo u paralelnoj realnosti, a ne mogu da diskutujem sa nekim ko je oslobođen činjenica. Sve najbolje.

Ili kad ne zelis da vidis cinjenice. Celo to kukanje o due process, ce samo usporiti deportovanje, bice mozda 2 miliona umesto 4 miliona, troskovi ce biti veci, ali nece promeniti cinjenicu da ti ljudi treba da budu deportovani.

Due process nije postovan kad su ulazili u zemlju. Patnja tih ljudi ce biti veca, jer ce provoditi vise vremena u zatvoru, ali koga to interesuje, bitno je da se Tramp zaustavi. Pa I time da se pravimo blesavi da je Obama radio slicno. 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

27 minutes ago, Angelia said:

Ili kad ne zelis da vidis cinjenice. Celo to kukanje o due process, ce samo usporiti deportovanje, bice mozda 2 miliona umesto 4 miliona, troskovi ce biti veci, ali nece promeniti cinjenicu da ti ljudi treba da budu deportovani.

Due process nije postovan kad su ulazili u zemlju. Patnja tih ljudi ce biti veca, jer ce provoditi vise vremena u zatvoru, ali koga to interesuje, bitno je da se Tramp zaustavi. Pa I time da se pravimo blesavi da je Obama radio slicno. 

 

Neverovatan je nacin na koji razgovaras ovde sa ljudima, a onda napises 'nisam ti rekla da si budala,' dok ustvari jesi, bez da je naglas (tell me that you are Trump voter without a telling me, by playbook). Najgore od svega je sto pored sve nemustosti se maksimalno trudis da vredjas inteligenciju i kisne gliste. Cak evo i kroz poslednju recenicu si demonstrirala da je kod tebe crno beli svet, bez nijansi.

 

 

 

 

 

[Beonegro]

46 minutes ago, Angelia said:

Iskreno, ja mislim da je teze izaci iz ugovora za mobilni telefon.

Ako stvarno to misliš, onda stvarno nemaš predstave o svijetu oko tebe. Ako ne misliš, ali pišeš da bi udarala kontru, što je moj lični utisak, onda je to bezobrazluk.

46 minutes ago, Angelia said:

Ja se potpuno slazem da on koristi extremne strategije za pregovore, umesto uobicajenih kanala.

Da nisu u pitanju SAD, te ekstremne strategije bi bile nagrađene sankcijama drugih država. Mada ako nastavi da insistira, biće i ovako

46 minutes ago, Angelia said:

Ali sam kazes da postoje mehanizmi, znaci slazes se da su sporazumi izmenljivi, samo ti se ne svidja taktika.

Ne postoji taktika, udara nasumično pa podvija rep gdje god naiše na tvrdo. To nije taktika. Osim ako stvarno nije KGB/FSB agent i zadatak mu je da uništi kredibilitet SAD i ukanali čitavu državu. Ako jeste, svaka čast, ne može bolje od ovoga što radi. 

46 minutes ago, Angelia said:

Ajde da se slozimo, I ja sam malo sumnjicava da li toliko agresivna taktika moze da radi na sve strane gde pokusava. Medjutim, ja sam prethodno rekla zasto to radi, ima sad 15 meseci da pokaze rezultate.

I sa druge strane, nemam nista protiv njegovog cilja, spustiti carine izmedju saveznika, vece ulaganje u odbranu, spustiti deficit I pokusati da se smanji zavisnost od Kine. Mislim da je to moglo malo sporije, sa prethodnim dogovorima, manje buldozera, vise pregovora.

To ovako na silu ne može. Ne samo što upotreba prisile moralno nije ispravna, nego što Trump ne shvata kako funkcionišu međunarodni odnosi, iako su međunarodni sistem u kojem živimo izgradile upravo SAD posle drugog svjetskog rata. I napravili su fantastičan posao insistirajuči na jednakosti između država kao oruđu koje onemogućuje autoritarne komunističke režime da tlače one koji se ne slažu sa njima, jedino što je pretužno je da smo zahvaljujući Trumpu došli do toga da američki svjetski poredak spašava svijet od američkog predsjednika.

46 minutes ago, Angelia said:

 

Svojevoljno, bez razumevanja da je jedini arbitar Kanada. Zovi ti to trik ili ne.

Ne, to nije trik, pregovarali su kao slobodni partneri, neko se nečeg odrekao, neko je nešto dobio, i onda su došli do tačke da su sve tri strane bile zadovoljne (a u ime SAD ta strana je bio Donald J Trump i njegova prva administracija) i da su svojevoljno potpisali ugovor, Dakle, nije Kanada to sama stavila, nego su jos SAD i Meksiko rekli da se slažu da to stave u ugovor.

46 minutes ago, Angelia said:

I USA jos uvek postuje taj dogovor, samo su rekli imamo I mi trik, stavicemo visoke carine na robu koja nije pokrivena sporazumom. Fer?

Ne, nije fer, to je jednostrana akcija i siledžijstvo

[DJORDJE]

18 hours ago, mrd said:

Tacno, ali drzava bez razloga moze da ukine boravisnu, studentsku vizu bilo kome.

 

Moze, ali ovde  radi o ukidanju sa razlogom i to se uopste ne krije. Razlog je najcesce protest protiv rata u Gazi. Nesto se ne secam da prvi amandman garantuje pravo iskljucivo drzavljanima ili nosiocima zelene karte.

[Maharaja]

46 minutes ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

Neverovatan je nacin na koji razgovaras ovde sa ljudima, a onda napises 'nisam ti rekla da si budala,' dok ustvari jesi, bez da je naglas (tell me that you are Trump voter without a telling me, by playbook). Najgore od svega je sto pored sve nemustosti se maksimalno trudis da vredjas inteligenciju i kisne gliste. Cak evo i kroz poslednju recenicu si demonstrirala da je kod tebe crno beli svet, bez nijansi.

 

 

 

 

 

I tridesetih i četrdesetih je bila neka Angelia Helga koja je na pijaci volela da smatra koga sve treba proterati u konc logor.

[mrd]

14 minutes ago, DJORDJE said:

Moze, ali ovde  radi o ukidanju sa razlogom i to se uopste ne krije. Razlog je najcesce protest protiv rata u Gazi. Nesto se ne secam da prvi amandman garantuje pravo iskljucivo drzavljanima ili nosiocima zelene karte.

Ni ja, ali kad nemas papire, onda cutis da te ne izpace. Mislim, ako ti je motiv, da ostanes i zavrsis posao zbog kog si dosao.

U slucaju DT ne mislim ista ima logike. Covek koji je bankrotirao kasino je genije, evo sad ima priliku i jednu relativno uspesnu zemlju da bankrotira. Vucic, je mala beba u poredjenju sa DT. 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

Just now, Maharaja said:

I tridesetih i četrdesetih je bila neka Angelia Helga koja je na pijaci volela da smatra koga sve treba proterati u konc logor.

 

Pa vidi, naravno da neke ilegalce treba proterati. Ima ih koji se bave kriminalom. Ali ovde su neki optuzeni bez sudjenja, a ako vec znaju da su kriminalci postavlja se pitanje kako su poznati a na slobodi!? Ko tu ne radi svoj posao? Plus sto u zakonu i u ustavu stoji nacin na koji se to radi, a ovde se krsi pod izgovorom 'ma ko ce ih sve procesuirati' dok se klepa lova na privatnim zatvorima. 

 

Bukvalno postoje dva razlicita nacina na koje obe stranke uteruju lovu u dzepove svojim pajtosima koji ih placaju. Jedan je ovaj na koji radi Tramp, a drugi je jeftina radna snaga, moderni robovi bez prava na sve 'blagodeti' drzave. Nisu oni smislili bez razloga da ko je usao ilegalno ne moze da ozvanici status, nego sa razlogom. 

 

Medjutim sa Trampom se nikada nije radilo oko ilegalaca i on ih je rabio sve u 16, nego se radilo upravo ovo sto se sad desava, a to je teror nad svima. Uterivanje straha da bi se lakse vladalo. Eventualno ako dodje do nemira da uvede matial law, sto ja mislim da mu je neki ultimativni cilj i da ce se desiti kad tad, najverovatnije ako ne uspeju da izmajmunisu promenu ustava pri kraju mandata. 

 

A te Helge, pa postoji psiholosko objasnjenje za to...

[Angelia]

2 hours ago, 𝓑𝓪𝓫𝔂 said:

 

Neverovatan je nacin na koji razgovaras ovde sa ljudima, a onda napises 'nisam ti rekla da si budala,' dok ustvari jesi, bez da je naglas (tell me that you are Trump voter without a telling me, by playbook). Najgore od svega je sto pored sve nemustosti se maksimalno trudis da vredjas inteligenciju i kisne gliste. Cak evo i kroz poslednju recenicu si demonstrirala da je kod tebe crno beli svet, bez nijansi.

 

 

 

 

 

Pa naravno, ja retko koristim takve izraze kao sto je budala. Kazem "mozda ne razumes" ili pratis MSNBC, ljudi nisu automatski budale samo zato sto neznaju detalje neceg.

[Angelia]

1 hour ago, Beonegro said:

Ako stvarno to misliš, onda stvarno nemaš predstave o svijetu oko tebe. Ako ne misliš, ali pišeš da bi udarala kontru, što je moj lični utisak, onda je to bezobrazluk.

Gubitak svog humora

1 hour ago, Beonegro said:

Da nisu u pitanju SAD, te ekstremne strategije bi bile nagrađene sankcijama drugih država. Mada ako nastavi da insistira, biće i ovako

Ne postoji taktika, udara nasumično pa podvija rep gdje god naiše na tvrdo. To nije taktika. Osim ako stvarno nije KGB/FSB agent i zadatak mu je da uništi kredibilitet SAD i ukanali čitavu državu. Ako jeste, svaka čast, ne može bolje od ovoga što radi. 

Ali jesu u pitanju SAD, I jeste taktika

1 hour ago, Beonegro said:

To ovako na silu ne može. Ne samo što upotreba prisile moralno nije ispravna, nego što Trump ne shvata kako funkcionišu međunarodni odnosi, iako su međunarodni sistem u kojem živimo izgradile upravo SAD posle drugog svjetskog rata. I napravili su fantastičan posao insistirajuči na jednakosti između država kao oruđu koje onemogućuje autoritarne komunističke režime da tlače one koji se ne slažu sa njima, jedino što je pretužno je da smo zahvaljujući Trumpu došli do toga da američki svjetski poredak spašava svijet od američkog predsjednika.

Ok, videcemo da li ce USA uspeti da promeni sistem ili ce da krahira

1 hour ago, Beonegro said:

Ne, to nije trik, pregovarali su kao slobodni partneri, neko se nečeg odrekao, neko je nešto dobio, i onda su došli do tačke da su sve tri strane bile zadovoljne (a u ime SAD ta strana je bio Donald J Trump i njegova prva administracija) i da su svojevoljno potpisali ugovor, Dakle, nije Kanada to sama stavila, nego su jos SAD i Meksiko rekli da se slažu da to stave u ugovor.

Ne, nije fer, to je jednostrana akcija i siledžijstvo

Ok, kad Kanada koristi loophole, onda je ok, a kad USA koristi loophole onda je siledzistvo.

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

5 minutes ago, Angelia said:

Pa naravno, ja retko koristim takve izraze kao sto je budala. Kazem "mozda ne razumes" ili pratis MSNBC, ljudi nisu automatski budale samo zato sto neznaju detalje neceg.

 

To sam i rekla, kazes nesto bez da kazes naglas. Ali jbg rekla si... Nema sta ljudi da pretpostavljaju, ako ti se tako prica probaj da razgovaras u vrticu pa njima mozes da kazes 'mozda si se pronasao' i da te ne provale (doduse kako ko, ni oni vise nisu tako naivni). 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

2 minutes ago, Angelia said:

 

Ok, videcemo da li ce USA uspeti da promeni sistem ili ce da krahira

 

 

Znas sta je problem? Ignorisanje.

 

Ni jedan trgovinski rat kroz istoriju nije bio uspesan i vecina ih je vodila u prave ratove. Englesko - Holandski, Nemacko - Poljski, americki koji je doveo do sloma ekonomije 1929, a poceo je 1922, pa i sama cajanka je bila zbog tarifa. 

 

Znaci, ne postoji istorijski dokaz da tarifni rat vodi na uspesnu ekonomiju. 

 

Sistem koji primenjuje Tramp nije nikada bio i nece nikada biti produktivan. Zato diplomatski duduci ne treba da budu na ovakvim pozicijama. 

 

Zaista cekas da vidis rezultat? 

 

Sto je najgore ti ces biti u fazonu uvek:

 

 

[Ludi za Poli]

Ovo verglanje je definitivno kao the nezavisni analiticari na Pinku, svako ludilo koje Trump napravi je neka genijalna taktika i 4D sah. Tisucu i jedno objasnjenje i opravdanje za svaki moguci kretenizam kao da su svi oko nje budaletine i da samo ona zna the istinu. Svaki vid bilo kakve smislene diskusije je uzaludan.

[mrd]

Evo recimo dobra stvar koju je DT postigao je da je Californija sa 5 svetske ekonomije presla na 4 potisnuvsi Japan.

Nije sve zkakakio. 🙂

Kad nas Danci budu kupovali bicemo bolje na ceni. 🙂 

Nisam odoleo, greota da mu bas nista ne ide.

[Dragan]

"Bijela kuća dovela je sebe i zemlju u lošu situaciju, ali to još ne shvaća.

Oko 10. travnja prekinuta je trgovina Kine i SAD-a. Potrebno je oko 30 dana da kontejneri odu iz Kine u LA.
45 do Houstona morem, 45 do Chicaga vlakom.
55 do New Yorka morem.
To znači da do otprilike 10. svibnja nema ekonomskih učinaka onoga što je učinjeno 10. travnja.

Otprilike u to vrijeme (to se već počelo događati) posao prijevoza kamionima će presušiti. Skladišta će početi otpuštati jer nije potrebna radna snaga za istovar kontejnera, a nekih proizvoda neće biti na zalihama, smanjujući potrebu za otpremničkom radnom snagom.

Sve će to započeti na području Los Angelesa.
Nakon otprilike 2 tjedna, počet će pogađati Chicago i Houston.
Recimo da se Bijela kuća, nakon 3 tjedna, predomisli, 31. svibnja.
"Ovo ne funkcionira kako smo mislili. Tarife se vraćaju na 0."
Recimo da Kina kaže "prošlo je prošlo, vratit ćemo se na ono što je bilo".

Recimo da svaka tvornica u Kini koja je bila zeznuta zbog otkazivanja narudžbi kaže istu stvar "nema problema, mi ćemo napraviti i poslati".
Problem je što će čak i pod najpovoljnijim uvjetima Kine i tvornica ponovno pokrenuti gospodarske veze kao da se ništa nije dogodilo, proći još najmanje 30 dana prije nego što se gospodarska aktivnost oživi.

I to samo u LA-u. U Chicagu/Houstonu ćete morati čekati još 45 dana.
New York će u tom trenutku još uvijek dobivati kontejnere od prije 10. travnja, tada će imati 50 dana (31. svibnja minus 10. travnja) nulte ekonomske aktivnosti u lukama, u prijevozu kineske robe, u skladištu.

Cijela situacija pomalo liči na zaključavanje. Nakon što se zatvorite, potrebno je puno vremena da se ekonomska aktivnost vrati tamo gdje je bila, ako to ikada možete. I opet, ovo pretpostavlja da će Kina i njezine tvornice, koje proizvode stvari koje ne možete kupiti drugdje, ponovo početi s radom kao da se ništa nije dogodilo, što je malo vjerojatno.

Gotovo kao da jurimo prema zidu od opeke, ali vozač automobila to još ne vidi.

Dok to učini, bit će prekasno da pritisne kočnicu."

 

"Nekih 12 saveznih drzava tuzi Trumpa da je prekoracio ovlasti ovim sto je izveo s tarifama.
Trump prica budalastine da aktivno pregovara s Kinom, ali Kina kaze da nema nikakvih pregovora i trazi da Trump prvo vrati carine na 0, pa se onda moze pregovarati.

Koliko ja shvacam jedino sto se do sada desilo su neke Trumpove izjave da ce tarife biti nize.
https://www.theguardian.com/us-news/...-china-tariffs
Nije rekao ni kolike ce tocno biti, ni kada.
Tko zna sta ce biti kad ustane sutra. Mozda podigne tarife na 3000%, mozda spusti na 12%, mozda naredi bombardiranje Irana...

Pricao je s Wallmat CEO-om i kaze ovaj Trumpu ako budu ovakve tarife biti ce praznih polica.
https://finance.yahoo.com/news/walma...135140284.html
To je definitivno novo u Americi. Prazne police."

[DJORDJE]

2 hours ago, Dragan said:

"Bijela kuća dovela je sebe i zemlju u lošu situaciju, ali to još ne shvaća.

Oko 10. travnja prekinuta je trgovina Kine i SAD-a. Potrebno je oko 30 dana da kontejneri odu iz Kine u LA.
45 do Houstona morem, 45 do Chicaga vlakom.
55 do New Yorka morem.
To znači da do otprilike 10. svibnja nema ekonomskih učinaka onoga što je učinjeno 10. travnja.

To je samo ponavljanje price iz perioda COVID-a, nestasice nisu bile vidljive odmah , ali jednom kada se narusi lanac snabdevanja, potrebne su godine da se normalizuje. No, Ilija ima to da objasni kao  jos jedan velicanstveni plan koji je uspeo , a sve na osnovu istrazivanja koje je sproveo op-trt.com.

[ters]

25 minutes ago, DJORDJE said:

To je samo ponavljanje price iz perioda COVID-a, nestasice nisu bile vidljive odmah , ali jednom kada se narusi lanac snabdevanja, potrebne su godine da se normalizuje. No, Ilija ima to da objasni kao  jos jedan velicanstveni plan koji je uspeo , a sve na osnovu istrazivanja koje je sproveo op-trt.com.

 

Tokom perioda COVID-a, nismo imali ovakav nivo nepovjerenja izmedju trgovinskih partnera. Lanac snabdijevanja je bio narusen, ali su svi radili sve sto mogu da ga sto prije uspostave i normalizuju... I opet su trebale godine da se stvari vrate u normalu (usudjem se reci da se ni krajem 2024 nisu potpuno vratile) A sada, ko ce vjerovati Sjedinjancima  i njima dragom, tuta mozak,  vodji ?  Niko. 

[Helena]

Studio?

 

[𝓑𝓪𝓫𝔂]

Evo jedan poduzi tekst zasto je nemoguce vratiti proizvodnju u Ameriku. Prevela sam na chatgpt da svi mogu da procitaju:

 

Spoiler

Amerika potcenjuje težinu vraćanja proizvodnje

 

Dana 2. aprila 2025. godine, naš predsednik je najavio velike nove poreze na uvoz iz stranih zemalja („carine“), u rasponu od 10% do 49%. Navodni cilj je da se proizvodnja vrati u Sjedinjene Američke Države i da se „Amerika ponovo obogati“.

 

Ove carine neće uspeti. Zapravo, mogu čak da izazovu suprotan efekat – da ne uspeju u vraćanju proizvodnje i da Ameriku učine siromašnijom u tom procesu.

 

Ovaj članak navodi 14 razloga zašto je to tako, kako bi Sjedinjene Države mogle da vrate proizvodnju ako bi zaista bile ozbiljne u vezi s tim, i šta će se na kraju desiti sa ovom pogrešnom politikom.

 

Već 15 godina sam u industriji proizvodnje. Proizvodio sam i u SAD i u Kini. Radio sam u fabrici u Kini. Govorim i čitam kineski. Kupovao sam robu u vrednosti od više miliona dolara iz SAD-a i Kine, ali i iz Vijetnama, Indonezije, Tajvana i Kambodže. Takođe sam posetio mnoge fabrike u Meksiku i smatram sebe učenikom uspona i padova država.

 

Drugim rečima, za razliku od mnogih koji su izneli mišljenje o ovoj temi, ja znam o čemu pričam. I zato sam osećao potrebu da napišem ovaj članak. Morao sam to da uradim. Ja sam Amerikanac prve generacije i volim svoju zemlju, i boli me da je gledam kako velikom brzinom juri ka ekonomskom zidu. Ovaj članak je pokušaj da se pritisne kočnica.

 

14 razloga zašto ove carine neće vratiti proizvodnju

 

1. Nisu dovoljno visoke

 

Carina je porez na uvoz proizvoda. Na primer, kada Apple uvozi iPhone koji je proizveden u Kini, prijavljuje američkoj vladi koliko je platio da taj proizvod napravi u inostranstvu. Recimo da je to 100 dolara. Kada postoji carina od 54%, Apple plaća 100 dolara proizvođaču u Kini i dodatnih 54 dolara američkoj vladi prilikom uvoza. U ovom pojednostavljenom primeru, iPhone je Apple ranije koštao 100 dolara, a sada ga košta 154 dolara. Za svaki dolar koji potroši, Apple mora da zaradi profit. Tako da Apple prodaje iPhone prodavnicama za duplo više od onoga koliko ih košta. A prodavnice ih prodaju krajnjim potrošačima, kao što smo ti i ja, za duplo više nego što su ih one platile.

 

Pre carina, cene su izgledale ovako:

Apple kupuje iPhone koji je dizajnirao za 100 dolara

Apple prodaje iPhone prodavnicama za 200 dolara

Prodavnice prodaju iPhone krajnjim korisnicima za 400 dolara

Posle carina, cene izgledaju ovako:

Apple kupuje iPhone za 154 dolara (100 + 54 dolara carine)

Apple prodaje iPhone za 308 dolara (duplo više od nabavne cene)

Prodavnice prodaju iPhone krajnjim korisnicima za 616 dolara

 

Sada kada znaš šta je carina, mogu ti objasniti zašto one nisu dovoljno visoke da bi proizvodnja bila vraćena u Sjedinjene Države.

 

Ukratko, proizvodnja u SAD-u je toliko skupa, a naš lanac snabdevanja (o tome u nastavku) toliko loš, da bi pravljenje iPhone-a u SAD-u, čak i bez tih 54% carine, i dalje koštalo više nego u Kini sa carinom od 54%. Pošto je i dalje jeftinije proizvoditi u Kini, i Apple i potrošači će to želeti — iPhone će se i dalje praviti tamo, a ne u SAD-u.

 

2. Industrijski lanac snabdevanja u Americi je slab

 

Zamisli lanac snabdevanja kao sposobnost neke kompanije da dođe do komponenti koje su joj potrebne da napravi gotov proizvod. Recimo da želiš da praviš i prodaješ drveni nameštaj. Trebaće ti drvo, ekseri, lepak itd. Bez toga, ne možeš ništa da napraviš. Ako želiš da napraviš iPhone, moraš da nabaviš stakleni ekran, oblikovani metal i gomilu unutrašnjih elektronskih komponenti.

 

Možda sada razmišljaš: „Kako misliš da Amerika ima slab lanac snabdevanja? Pravio sam nameštaj, sastavljao sam računar. Sve mogu da nađem u Home Depot-u ili na Amazonu.“

To je zato što Amerika ima neverovatan potrošački lanac snabdevanja — jedan od najboljih, ako ne i najbolji na svetu. Ali to je potpuno druga stvar od industrijskog lanca snabdevanja.

 

Ako vodiš fabriku nameštaja, potrebne su ti industrijske količine drveta — mnogo više nego što bilo koji lokalni Home Depot ima na stanju. I treba ti brzo i jeftino. Ispostavlja se da SAD imaju dobar lanac snabdevanja za drvo, što je i razlog zašto, uprkos većim platama, izvozimo štapiće za jelo (chopsticks) u Kinu. Imamo obilje jeftinog drveta u šumama severnih država. Ali, ako bi pokušao da premestiš fabriku štapića u pustinju Saudijske Arabije, ne bi uspeo, jer je njihov lanac snabdevanja za drvo loš — tamo jednostavno nema drveća kilometrima uokolo.

 

Kada je reč o iPhone-u, sve fabrike koje proizvode potrebne komponente nalaze se u Aziji, što je jedan od razloga zašto je, čak i sa carinom od 54%, i dalje jeftinije sastavljati iPhone u Kini nego u SAD-u. Jeftinije je i brže doći do tih komponenti iz obližnjih fabrika u Aziji nego iz SAD-a, gde, pošto te fabrike više ne postoje, te komponente moraju ionako da se uvoze iz Azije.

 

Lanci snabdevanja zvuče komplikovano, ali nisu. Ako ne možeš da nabaviš komponente koje su ti potrebne po prihvatljivoj ceni i u razumnom roku da bi sastavio gotov proizvod, nije važno kolike su carine — moraćeš da uvoziš, jer jednostavno ne možeš da proizvodiš lokalno.

 

3. Ne znamo kako da to napravimo

 

Apple zna kako da napravi iPhone, ali možda ne zna kako da proizvede pojedinačne komponente. Možda ti deluje trivijalno da se napravi to staklo koje odvaja tvoj prst od elektronike koja ti omogućava pristup internetu, ali to je zapravo vrlo teško.

 

Svet kupuje poluprovodnike iz Tajvana, ne samo zato što imaju relativno jeftinu (ali skuplju nego u Kini) radnu snagu i odličan lanac snabdevanja, već zato što znaju da prave najbolje poluprovodnike na svetu. Čak i sa neograničenim budžetom, ne možemo to da kopiramo, jer nemamo znanje.

 

Carina od 54% ne rešava taj problem. I dalje moramo da kupujemo poluprovodnike iz Tajvana, što je verovatno razlog zašto je administracija napravila izuzetak za poluprovodnike — jer su nam potrebni i jer ih ne možemo praviti bez njihove pomoći.

 

Ovaj problem se ne odnosi samo na poluprovodnike. Zaboravili smo kako da pravimo i proizvode koje ljudi pogrešno smatraju jednostavnima.

 

Moja kompanija pravi edukativne plastične igračke koje se zovu Brain Flakes. Da bi se one proizvele, plastika se topi i utiskuje u metalne kalupe. Kada bismo uvezli mašine i kalupe potrebne za ovo, to bi funkcionisalo neko vreme, ali čim bi jedan kalup pukao, imali bismo veliki problem — jer u Sjedinjenim Državama skoro da više nema ljudi koji prave kalupe. Ljudi koji su znali kako da ih naprave i poprave su ili preminuli ili odavno u penziji. U slučaju kvara, morali bismo da naručimo novi kalup iz Kine ili da pošaljemo naš na popravku, što bi zaustavilo proizvodnju na više meseci.

 

Ljudi olako shvataju složenost i težinu proizvodnje, a zapravo je veoma teška. I ako ne znamo kako da nešto napravimo, nije važno kolika je carina — to se jednostavno neće praviti u Americi.

 

4. Efektivna cena rada u Sjedinjenim Državama je viša nego što izgleda

 

Većina ljudi misli da proizvode pravimo u Kini umesto u SAD-u zbog jeftinije radne snage. To jeste tačno, ali nije cela priča. Iskreno, cela priča je teška za progutati. Ljudi nisu mašine, nisu brojevi u Excel tabeli ili stavke u formuli troškova proizvodnje. Poštujem sve koji naporno rade i ljude sa kojima sam radio kroz godine, i želim da Amerikanci žive bolje i srećnije.

 

Radna snaga u Kini nije samo jeftinija. Ona je — bolja.

 

U Kini nema ljudi koji su previše gojazni da bi radili. Radnici ne napuštaju posao usred smene i više se nikada ne vrate. Nema ljudi koji insistiraju da im se plaća kešom da ne bi izgubili beneficije, dok rade akrobacije na fabričkom podu koje ni „zdravi“ radnici ne mogu da izvedu.

 

Kineski radnici mnogo ređe fizički napadaju jedni druge ili svoje nadređene. Ne uzimaju 30-minutne pauze za toalet na račun firme. Ne daju otkaz zato što je bivša saznala za novi posao i sada uzima 60% njihove plate na ime alimentacije. Ne nestaju jer su otišli na višednevni „meth“ bender. Ne spavaju na kutiji tokom smene jer su platu pretvorili u pilule.

 

I znaju tablicu množenja. Da bi neko radio u proizvodnji, mora da ume da pomnoži 7 puta 9 i da zna da čita na engleskom, a zabrinjavajuće veliki deo američke radne snage to ne zna.

 

Kineski radnici rade duže i srećnije, i fizički su brži sa rukama — mogu da urade stvari koje američka radna snaga ne može. To je rezultat godina iskustva, ali i kulture koja je usmerena ka napornom radu i obrazovanju — nečemu što SAD više nemaju.

 

Nažalost, ono što ovde opisujem nisu teoretski slučajevi. To su stvari koje sam lično doživeo ili video svojim očima. To može da se popravi, ali američka radna snaga mora mnogo da se poboljša kako bi mogla da konkuriše svetskoj, čak i sa carinama.

 

Dakle, da, kineske plate su niže, ali ima mnogo zemalja gde su plate još niže nego u Kini. Ono što Kinu čini najmoćnijom proizvodnom zemljom danas je radna etika, znanje, posvećenost i vrhunska infrastruktura.

 

5. Nemamo infrastrukturu za proizvodnju

 

Ulazni faktori u proizvodnju nisu samo materijali, radna snaga i znanje. Potrebna je i infrastruktura — poput struje i dobrih puteva za transport.

 

Od 2000. godine, proizvodnja električne energije po glavi stanovnika u SAD je ostala na istom nivou. U Kini je, u istom periodu, porasla za 400%. Kina danas proizvodi više nego duplo više struje po osobi nego Sjedinjene Države. Zašto?

Zbog proizvodnje.

 

Da bi radile mašine koje prave proizvode koje koristimo, potrebna je ogromna količina struje. Već sada u SAD imamo nestabilnost u snabdevanju električnom energijom. Bez izgradnje ogromnih količina nove energetske infrastrukture, poput nuklearnih elektrana, ne možemo značajno povećati naš proizvodni kapacitet.

 

To bi takođe ozbiljno opteretilo naše puteve i izazvalo mnogo više opasnog saobraćaja. Kada uvozimo gotove proizvode iz inostranstva, kamion ih isporučuje iz luke ili aerodroma do distributivnih centara, prodavnica i mesta gde živimo i radimo.

 

Ali kada započnemo proizvodnju, svaka pojedinačna komponenta mora da se prevozi od fabrike do fabrike, što višestruko povećava broj kamiona na putevima.

 

Asfaltiranje više puteva, modernizacija luka, poboljšanje aerodroma, ubrzavanje železničkih terminala i izgradnja elektrana u zemlji koja ima najviše građevinske troškove na svetu je ogroman poduhvat, koji ljudi ne uzimaju u obzir kada kažu: „Pa, samo ćemo to praviti u Americi“.

 

6. “Made in America” zahteva vreme

 

Mi smo pre izbora u novembru 2024. godine naručili robu u vrednosti od 50.000 dolara od našeg dobavljača iz inostranstva. U trenutku kada smo naručili, nije bilo carina na tu robu. Do trenutka kada je stigla, uvedena je carina od 20%, i dobili smo iznenadni račun na dodatnih 10.000 dolara. Za mnoge proizvode može lako da prođe i 180 dana od narudžbine do isporuke na tvoju adresu, a ova carinska politika izgleda kao da to uopšte ne razume.

 

Da bi se izgradila fabrika u SAD-u, čak i u najpovoljnijim pravnim okruženjima, potrebno je najmanje dve godine (ako uopšte možete da dobijete dozvole). Znam jer sam to radio. Nakon toga, potrebno je 6 meseci do godinu dana da fabrika postane efikasna. Mogu da prođu meseci pre nego što prvi proizvodi izađu sa proizvodne trake. Sve ovo ne uzima u obzir infrastrukturu koja će morati da se izgradi (novi putevi, nove elektrane itd.) da bi se podržala nova fabrika.

 

Do trenutka kada „Made in America“ zaista počne da funkcioniše — već ćemo birati novog predsednika.

 

7. Neizvesnost i složenost oko carina

 

Da bi počela proizvodnju u Sjedinjenim Državama, neka kompanija mora da napravi veliku investiciju. Moraće da kupi novu opremu, a ako nijedna postojeća zgrada nije pogodna, moraće i da izgradi novu. Sve to košta — i to mnogo. U stvari, znatno više nego u drugim zemljama. U zamenu za taj rizik, mora da postoji neka nagrada. Ako je ta nagrada neizvesna, niko neće rizikovati.

 

U proteklih mesec dana, predsednik je uveo carinu od 25% na robu iz Meksika, pa je ukinuo, pa je opet uveo, i opet ukinuo. Zatim se prošle nedelje očekivalo da će ponovo uvesti nove carine na Meksiko — ali nije.

 

Ako gradiš novu fabriku u Sjedinjenim Državama, tvoja investicija stalno se prebacuje između „možda će uspeti“ i „katastrofalnog gubitka“, zavisno od toga kako se menja carinska politika — i vetar. Niko trenutno ne gradi fabrike, niko ih ne iznajmljuje, jer nema sigurnosti da će ijedna od ovih carina opstati. Kako to znam? Izgradio sam fabriku u Ostinu, Teksasu, u industrijskoj zoni. Pre dve nedelje sam spustio zakup za 40%, ali ni tada nisam mogao da zainteresujem nijednog zakupca.

 

Carine su zamrzle poslovne aktivnosti, jer niko ne želi da preuzme veliki rizik zasnovan na politici koja može da se promeni već sledeće nedelje.

 

Štaviše, carine su zbunjujuće, loše komunicirane i previše složene. Danas, ako želiš da uvezeš nešto iz Kine, moraš da dodaš prvobitnu uvoznu taksu, plus 20% „carine na fentanil“, plus 34% „recipročne carine“, plus dodatnih 25% „naftne carine za Venecuelu“ — ako se utvrdi da Kina kupuje venecuelansku naftu. Problem je što Bela kuća nije objavila listu zemalja koje uvoze naftu iz Venecuele, pa ne znaš da li treba da dodaš tih 25% ili ne, niti znaš kada će ijedna od ovih carina stupiti na snagu, jer jezik propisa nije jasan.

Zbog toga ne možeš da izračunaš troškove — ni tačno, ni sigurno. Dakle, ne samo da ne gradiš fabriku u SAD, već i prestaješ sa bilo kakvom poslovnom aktivnošću — što može da izazove recesiju, ako ne i gore.

Poslednjih mesec dana, kao neko ko vodi biznis u ovoj industriji, ogroman deo svog vremena trošim samo da bih pratio sve te stalne promene, umesto da se bavim svojim poslom.

 

8. Većina Amerikanaca će mrzeti proizvodnju

 

Amerikanci žele manje kriminala, dobre škole za svoju decu i povoljnije zdravstveno osiguranje.

Ne žele da šiju majice.

 

Ljudi koji su najuzbuđeniji oko nove carinske politike uglavnom su oni koji nikada nisu zaista ništa napravili, jer da jesu — znali bi koliko je to težak posao.

 

Kada sam prvi put otišao u Kinu kao naivan 24-godišnjak, rekao sam svom dobavljaču da ću „raditi jedan dan u njegovoj fabrici!“ I izdržao sam četiri sata. Bilo je ledeno hladno, sredina zime, morao sam da sedim pogrbljen na maloj stolici i sastavljam sićušne delove prstima — brzinom koja je bila četvrtina brzine žena koje su sedele pored mene. Leđa su me bolela, prsti su me boleli. Bilo je užasno. A to je većina proizvodnje.

 

I uživajte u nestancima struje, opasnim kamionima na putevima, dodatnom zagađenju i svemu što ide uz to. Pazite šta želite, Ameriko. Rad u kancelariji i prodaja ideja i imovine mnogo je lakše od pravljenja pravih stvari.

 

9. Ne postoji radna snaga koja može da pravi kvalitetne proizvode

 

U Kini postoji više od milijardu ljudi koji se bave proizvodnjom. Trenutno u Sjedinjenim Državama ima oko 12 miliona ljudi koji traže posao (stopa nezaposlenosti je 4%). Ako na trenutak zanemarimo komparativnu neefikasnost američke radne snage i milijarde ljudi van Kine koji takođe proizvode, gde su ti ljudi koji će obavljati ove poslove? Da li treba samo da izgovorimo „make America great again“ tri puta i oni će se magično pojaviti sa svim potrebnim veštinama?

 

A gde su menadžeri koji će upravljati tim ljudima? Jedan od razloga zašto je proizvodnja u SAD-u opala jeste „odliv mozgova“ ka sektorima koji više zarađuju. Da li će ljudi koji zarađuju na berzi, u nekretninama, u rizičnim investicijama i startapima sada početi da šiju majice? Potpuno je nerealno očekivati da će ljudi preći iz prividno visokoproduktivnih sektora, koji su podstaknuti jačinom američkog dolara, u sektore sa niskom dodatom vrednošću.

 

Sjedinjene Države pokušavaju da vrate poslove koje Kina više ni ne želi. Kina ima politike kojima želi da smanji proizvodnju sa niskom vrednošću, a mi uvodimo carine kako bismo je vratili. To je potpuno neshvatljivo.

 

10. Automatizacija nas neće spasiti

 

Većina ljudi misli da američka proizvodnja nije konkurentna zbog visokih troškova rada. Mnogi veruju da automatizacija može da reši taj problem.

 

Greše.

 

Prvo, Kina svake godine instalira sedam puta više industrijskih robota nego Sjedinjene Države. Drugo, kineski roboti su jeftiniji. Treće, većina današnje proizvodnje koju obavljaju ljudi ne može da se automatizuje. Da može — već bi bila automatizovana, od strane Kine, koja inače ima rastuće troškove rada u poređenju sa ostatkom sveta.

 

Roboti koje viđamo na društvenim mrežama kako rade salto unazad su, za sada, uglavnom za pokazivanje — van kamere često su nepouzdani. Oni nisu korisni u industrijskim okruženjima, gde, ako humanoidni robot može nešto da uradi, specijalizovana industrijska mašina to može da uradi bolje. Na primer, umesto da humanoidni robot prenosi kutije s jednog mesta na drugo, možete postaviti jeftiniju i bržu pokretnu traku.

 

Drugim rečima, štampač u vašoj kancelariji je jeftiniji i efikasniji od čoveka — ili robota sa olovkom — koji ručno piše svako slovo.

 

Malo je verovatno da će američka inovativnost moći da se suprotstavi talasu kineskih industrijskih robota koji dolazi. Prvo komercijalno električno vozilo dizajnirano je i napravljeno u Sjedinjenim Državama, ali danas Kina dominira proizvodnjom električnih vozila širom sveta. Industrijski roboti će, najverovatnije, imati istu sudbinu.

 

11. Roboti i radnici u stranim fabrikama ne podnose tužbe, ali Amerikanci to rade

 

Verovatno ne bih trebalo da sam napisao ovaj članak. Ne samo što ću biti napadan kao nepatriotski nastrojen, već me ono što sam ovde napisao može izložiti i radnim tužbama. Da budem jasan, ne koristim poreklo neke osobe kao kriterijum za procenu da li će dobro raditi ili ne. Gledam osobu i njene sposobnosti. Sve drugo je loš posao jer talentovanih ljudi ima svuda.

 

Amerika ima izuzetno sklonu tužbama poslovnu klimu — kako u smislu regulative, tako i kada su u pitanju tužbe zaposlenih. Preterana regulacija i neefikasan pravosudni sistem ugušiće svakoga ko ima hrabrosti da nešto proizvodi u ovoj zemlji.

 

12. Primena tarifa biće neujednačena i podložna manipulacijama

 

Zamislite dve kompanije koje uvoze robu u Sjedinjene Države. Jedna je bazirana u Kini, a druga u SAD. Obe lažno prijavljuju vrednost robe kako bi platile manje carine.

 

Šta se dešava sa kineskom firmom? Možda izgubi pošiljku ako je američka vlada zapleni zbog prevare, ali neće platiti dodatne kazne jer je u Kini, gde je pravni sistem SAD-a ne može dohvatiti.

 

A šta se dešava sa američkom firmom? Vlasnici idu u zatvor.

 

Ko mislite da će češće varati na carinama — kineska ili američka firma?

 

Upravo tako.

 

Drugim rečima, paradoksalno, politike koje su osmišljene da pomognu Amerikancima, zapravo će ih povrediti više od konkurenata koje te politike žele da kazne.

 

13. Carinske politike su pogrešno strukturirane

 

Zašto se poslovi nisu vratili 2018. kada smo započeli poslednji trgovinski rat? Uveli smo carine – zašto nije uspelo?

 

Umesto da učinimo Ameriku velikom, učinili smo Vijetnam velikim.

 

Kada su Sjedinjene Države uvele carine Kini, ogromne količine proizvodnje su se prebacile u Vijetnam, na koji te carine nisu bile primenjivane. Vijetnam, sa radnom snagom sličnijom kineskoj nego američkoj, iskoristio je svoju blizinu Kini za snabdevanje sirovinama i poslednjih 7 godina polako izgradio sopstveni lanac snabdevanja. Pošto su plate u Vijetnamu još niže nego u Kini, umesto da se poslovi vrate u SAD, jednostavno su otišli u Vijetnam.

 

Sada ćemo ponoviti istu grešku – ali na drugi način.

 

Vratimo se na onaj primer: kineska i američka firma koje uvoze robu u SAD. Taj američki uvoznik je možda bio proizvođač. Umesto gotovih iPhone uređaja, možda je uvozio staklene ekrane, jer oni ne mogu da se nađu u SAD, za konačno sklapanje.

 

Naša vlada je uvela istu carinu i na gotove proizvode i na komponente.

 

Ponoviću: stavili su isti porez na komponente koje su ti potrebne da nešto napraviš u Americi kao i na gotove proizvode napravljene van Amerike.

 

Proizvodnja funkcioniše sa zadrškom. Da bi se proizvodilo i prodavalo u Americi, prvo moraš da nabaviš sirovine i komponente. Ove carine će bankrotirati proizvođače pre nego što ih umnože, jer oni moraju da plate carinu na uvozne komponente koje sklapaju u gotove proizvode.

 

I još gore...

 

Uveli su carine i na mašine. Dakle, ako želiš da pokreneš fabriku u SAD, sve mašine koje ti trebaju a koje se ne proizvode ovde – sada su znatno skuplje. Možda si čuo da postoji hroničan nedostatak transformatora potrebnih za prenos struje u SAD. Carinili su i to.

 

I još gore.

 

Nema povraćaja carine za izvoz. U prošlosti, čak i u SAD, ako si nešto uvezao pa izvezao, carina bi ti bila vraćena. Toga više nema – dakle čak ni ne podstičemo izvoz u zemlje s kojima pokušavamo da postignemo trgovinsku ravnotežu.

 

Carine se primenjuju na cenu robe. Način na koji su strukturirane, fabrike u Kini koje izvoze u SAD platiće manju carinu nego američki uvoznici, jer kineska fabrika može da prijavi robu po ceni koštanja, dok američki uvoznik mora da plati po fabričkoj ceni, koja je, naravno, viša.

 

Još gore.

 

Sa par izuzetaka, poput čelika i poluprovodnika, carine su uvedene na sve proizvode – od stvari koje nikada realno nećemo proizvoditi, kao što su naše Tigerhart plišane igračke, do stvari koje ne rastu u kontinentalnim SAD, poput kafe.

 

Zovi me ludim, ali ako planiramo da pravimo proizvode u Americi, ne bi bilo loše da imamo jeftinu kafu. Ali ne – i na to su uveli carine! Naš edukativni inženjerski set Brain Flakes takođe je carinjen. Kako će sledeća generacija izgraditi proizvodnu silu ako ne može da priušti proizvode koji razvijaju njene inženjerske sposobnosti? Kao da nam je cilj bio da obrazovanje i odgajanje dece učinimo skupljim.

 

Ne samo da smo uveli carine na stvari koje bi nam pomogle da napravimo ovu transformaciju – nismo uveli veće carine na stvari koje nas uništavaju, kao što su prerađena hrana zbog koje smo umorni i gojazni, ili prekursori fentanila koji nas ubijaju.

 

Zvanični cilj mnogih carina bio je da se zaustavi uvoz fentanila. Dve miligrama fentanila ubija odraslu osobu. Zrno pirinča ima 65 miligrama. Kako to zaustaviti? To je praktično mikroskopski.

 

Možda bi mogli da radimo ono što sve druge zemlje rade – da se fokusiramo na potražnju, a ne na ponudu. Idealno, počevši od fentanil jazbine blizu moje kuće zbog koje moja deca ne mogu da se igraju napolju u komšiluku, već samo u dvorištu.

 

Frustrira me kada vidim kako naša velika zemlja pokušava da preuzme nerealističan cilj poput transformacije cele ekonomije, dok toliko osnovnih problema još nije rešeno.

 

14. Majkl Džordan je bio loš u bejzbolu

 

Amerika je najveća ekonomska sila svih vremena. Imamo najtalentovanije ljude na svetu i višegeneracijsko nasleđe u postizanju onoga što druge zemlje nisu uspele.

 

Majkl Džordan je verovatno najbolji košarkaš svih vremena, možda čak i najveći sportista ikada.

 

Igrao je bejzbol u mladosti. Šta se desilo kad je prešao iz košarke u bejzbol? Od MVP šampiona postao je prosečan igrač u nižim ligama. Dve godine kasnije, vratio se košarci.

 

I upravo to će se desiti i nama.

 

15. Moje predviđanje šta će se desiti sa carinama

 

Verovatno je ovo najgora ekonomska politika koju sam ikada video. Možda je samo početna pregovaračka pozicija. Možda je osmišljena da sruši ekonomiju, spusti kamatne stope, i omogući refinansiranje duga. Ne znam.

 

Ali ako ovu politiku uzmemo zdravo za gotovo, nema šanse da će ona vratiti proizvodnju u Sjedinjene Države i „učiniti Ameriku ponovo bogatom“. Naprotiv, najverovatnije će nas dodatno osiromašiti.

Mnogi kažu da ova carinska politika označava „kraj globalizacije“. Ja ne mislim tako.

 

Osim ako se politika brzo ne promeni, ovo je kraj američkog učešća u globalizaciji. Da smo je sproveli 2017. ili 2018, postojala bi mnogo veća šansa da bude uspešna. To je bilo pre kovida. Kina je tada bila znatno slabija ekonomski i vojno. Proteklih 8 godina se pripremala za ovaj trenutak – i sada je spremna.

 

Kina danas trguje znatno manje sa SAD kao procenat ukupnog izvoza nego pre 8 godina, i zbog toga je mnogo manje ranjiva na američke kaznene carine.

 

Kineski automobili, naročito električni, osvajaju svet, bez pomoći SAD. Idite u Meksiko, Tajland, Nemačku – svuda ćete videti kineske električne automobile na ulicama. I to dobre automobile, ponekad čak i bolje od američkih – ne samo po ceni, već i po kvalitetu.

 

To je ono što će se desiti Sjedinjenim Državama. Globalizacija će se nastaviti – bez nas – ako se ove politike ne promene.

 

To rečeno, mislim da će se carine ipak promeniti. Nema šanse da nastavimo sa carinom od 46% na Vijetnam, kada smo pre 8 godina praktično naterali američke firme da tamo premeste proizvodnju. Najverovatnije će ova politika proizvesti još jedan krug istog tipa ulaganja: umesto da zamenimo „proizvedeno u Kini“ sa „proizvedeno u SAD“, zamenićemo ga sa „proizvedeno u Vijetnamu“, Meksiku itd.

Na kraju, dok sve to radimo – bilo da preokrenemo politiku ili ne – imaćemo recesiju. Nema vremena da se izgrade fabrike u SAD, niti je to realno ili verovatno, a američki uvoznici nemaju novca da plate robu koju uvoze.

 

Ljudi predviđaju inflaciju cene robe, ali jednako tako možemo da dobijemo deflaciju usled ekonomskog haosa.

 

Ova politika je katastrofa. Kako bi mogla da bude bolja? I uopšte, koja je poenta svega ovoga?

Tri razloga zašto zaista želimo da vratimo proizvodnju

 

Ojačava našu zemlju. Ako neka strana zemlja može da ti preseče snabdevanje osnovnim stvarima kao što su hrana, poluprovodnici ili antibiotici – zavisiš od nje. SAD mora da ima veliku i fleksibilnu proizvodnu sposobnost u ovim oblastima.

 

Olakšava inovacije. Kada je fabrika odmah tu, niz hodnik, a ne 30 sati putovanja daleko, lakše je unapređivati stvari i izmišljati nove. Moramo da imamo proizvodnju visoko vrednih proizvoda kao što su dronovi, roboti i vojna oprema, koji su neophodni za našu ekonomsku budućnost i bezbednost. Biće teško da primenimo veštačku inteligenciju u proizvodnji ako je ne obavljamo ovde.

 

Ljudski potencijali. Ljudi se grubo mogu podeliti u tri grupe: one sa verbalnom inteligencijom, one sa matematičkom, i one sa prostornom inteligencijom. Bez žive proizvodne industrije, oni sa prostornom inteligencijom ne mogu da ostvare svoj puni potencijal. To je jedan od razloga zašto toliko muškaraca odustaje, puši travu i igra igrice – nisu stvoreni za kancelarijske poslove, a proizvodni poslovi ili ne postoje, ili su jako slabo plaćeni.

 

Kako zapravo vratiti proizvodnju

 

Svaka zemlja koja je imala briljantan proizvodni uspon prvo je uspostavila odgovarajuće uslove, a zatim je polako napredovala.

 

Mi trenutno radimo suprotno, napredujemo brzo sa pogrešnim uslovima.

 

Prvo, Sjedinjene Države moraju da reše osnovne probleme koji smanjuju efikasnost našeg rada. Na primer, svako treba da bude u mogućnosti da završi školu sa sposobnošću da rešava osnovne matematičke zadatke. Američko zdravstvo je preskupo i treba ga popraviti ako SAD žele da budu konkurentne globalnoj radnoj snazi. Ne tvrdim da zdravstvo treba da bude socijalizovano ili prebačeno u potpuno privatni sistem, ali ono što sada radimo očigledno ne funkcioniše i to mora da se popravi.

 

Moramo da učinimo Amerikance zdravima ponovo. Mnogi ljudi su previše gojazni da bi radili. Kriminal i droge. To mora da se zaustavi.

 

A da bismo šili, prvo moramo da popravimo socijalnu mrežu.

 

Od zaključavanja tokom kovida do miliona ljudi koji su prešli našu granicu, treba da se ulože napori da se društvo popravlja. Proizvodnja i ekonomske transformacije su teške, naročito način na koji ih mi pokušavamo sprovesti. Patriotizam i jedinstvo su potrebni da bismo podneli teškoće, a čini se da su u poslednje vreme na istorijskom minimumu.

 

Fokusirajmo se na američke snage u visokom proizvodnom sektoru, poljoprivredi i inovacijama, umesto što primenjujemo carine na sve zemlje i proizvode slepo. Trebalo bi da oporezujemo automatizovane dronove za poljoprivredu sa 300% kako bismo podstakli njihovu proizvodnju ovde, umesto da primenjujemo isti opšti carinski porez od 54% na proizvode kao što su majice.

 

Promene u politici su očigledne. Oporezujte gotove proizvode više nego komponente. Dozvolite izvoznicima da refundiraju carinske dažbine. Sprovodite carine protiv stranih kompanija strože nego što to radimo sa američkim uvoznicima.

 

Ako američke kompanije žele da prodaju u Kini, moraju tamo da se inkorporiraju, registruju kapital i imenuju osobu koja će biti zakonski predstavnik. Da bi prodavali u Evropi, moramo se registrovati u njihovom poreskom sistemu i imenovati zakonskog predstavnika. Za Evropljane i Kineze da prodaju u Sjedinjenim Državama, ništa od ovoga nije potrebno, niti je potrebno plaćanje federalnih poreza.

 

Možemo izjednačiti uslove bez izazivanja ogromne štete našoj ekonomiji usvajanjem ovakvih politika koje će naterati strane kompanije da plaćaju poreze koje plaćaju domaće firme.

 

I ako želimo da primenimo carine, radimo to polako. Umesto da kažemo da će proizvodi biti oporezovani sa 100% carine od sutra, recimo da će biti 25% naredne godine, 50% posle toga, 75% posle toga, a 100% u četvrtoj godini. I onda to postavimo kao zakon, a ne kao predsedničku uredbu, kako bi postojala izvesnost i kako bi ljudi mogli da se osećaju sigurno i da preuzmu rizike potrebne za proizvodnju u Americi.

 

Nažalost, mnogo znanja o proizvodnji je van ove zemlje. Dodelite vizu za proizvodnju, ne za radnu snagu, već za znanje. Olakšajte stranim zemljama da nas nauče kako to rade najbolje.

 

Zaključak i konačne misli

 

Brinem o ovoj zemlji i ljudima u njoj. Nadam se da ćemo promeniti mišljenje o ovoj politici pre nego što bude prekasno. Jer ako to ne učinimo, moglo bi da slomi ovu zemlju. I, zapravo, ova zemlja mora da se popravi.

 

Autor teksta je Molson Hart, CEO kompanije Viahart.