A sad

Ma nema Ejmi sanse. Mnogo bolji kandidat je Kirsten Gilibrand, ali ni ona nema sanse. Iako su svima puna usta antiTramp retorike, za kandidata demokrata nece biti izabran onaj ko moze najlakse da pobedi Trampa vec ce to biti borba za unutarstranacko pozicioniranje cije ce rezultat biti kandidat koji ne moze da pobedi Trampa.

Nije da cela stvar nije bila romanticna, samo sto ta romantika nije ista iz evropske i arapske perspektive. Ocekivanje da sekularne diktatore ruse sekularno nastrojeni demonstranti je zaista nerealno. Ali ostaje cinjenica da je Mohamed Morsi jedini demokratski izabrani predsednik Egipta, najmnogoljudnije arapske zemlje i da je MB bio demokratski iskorak u njihovom svetu. ISIS i Al Kaida su opet neka druga prica. U ISIS su svi umesali svoje prste, a opet najmanje je odgovarao bas SA (u Siriji, dok je u Libiji malo drugacija prica). Zvanicna SA gotovo redovno za svoje ljude na terenu bira najsekularnije opcije, e sad bitni su i nezvanicni kanali, plus kontrola trosenja novca u SA do princa bukvalno nije ni postojala. A i ranije je politika bila drugacija. Komplikovana prica, oticicemo previse u neku drugu stranu. MB i ove dve organizacije nikad ne mogu zajedno. Pa zato i moraju da se dese promene. Uostalom alzirski rezim je dinosaurus iz vremena hladnog rata, a i zasluge za rusenje islamizma su davno istekle, tako da vreme mu je da umre. SSSR je imao prisustvo u mediteranskim zemljama. Sve te drzave sem Maroka su bile njegovi saveznici. I Egipat i Libija i Alzir, pa cak i Tunis. Polako se to menjalo, ali Gadafi i Alzir su do kraja ostali u dobrim odnosima sa Rusijom. Alzir je i dan danas jako bitan kupac ruskog oruzja. Rusija je flertovala sa Haftarom, ali se suzdrzala da podrzi njegovu ofanzivu. Iako su preko svojih proxy medija pustali price kako ulaze u Libiju, od toga naravno nije bilo nista. Haftar, kao i Sisi ce imati dobre odnose sa Rusijom, ali ipak pitace se Rijad i Vasington. Pokusali su nesto Rusi i sa al Basirom da naprave, ali ekspresno je odleteo. Kina je najveci uticaj imala u Sudanu i Alziru, ali rezimi u te dve drzave su doziveli zestok udarac, a i potpuna smena je prilicno izvesna. Uticaj Kine je velik u crnoj Africi, to nije sporno. Takodje je i prirodni teren za sirenje uticaja Indije koja takodje zeli da se nametne kao globalni igrac i izadje iz svog regiona. Nisam bas upoznat sa tim delom sveta, ali Indijaca ima mnogo u jugoistocnoj Africi, u JA, Madagaskaru...

Da se vratimo na temu...

Za Tulsicu 😍😍 je i jedan posto puno. Tesko ce Bajden pobediti na demokratskim izborima, a protiv Trampa tek nema sanse. Bajden je jak u anketama na prepoznatljivost, ali kad krene kampanja pocece da pada. On je vec jako star, u politici je hiljadu godina i nema nista novo da ponudi. Ja bih dodao i da je katolik, a statisticki gledano katolici jako tesko postaju predsednici ( da li je sem Kenedija bio jos neko?). U potpunom haosu demokratskih prajmarisa Sandersu dajem najvece sanse, jos kad ga podrzi Pohakontas pobeda je sigurna. Samo, verovatnoca da neki od demokratskih kandidata ne doceka izbore je prilicno velika.

Pa ti isti koji ga najvise zale, levicarski zapadni mediji, podrzavaju Sisija da proganja njegove istomisljenike i muci ih po zatvorima, ali Sisi je spasio Egipat od islamisticke najezde i on je kul lik. A princ nije, iako princ finansira istog tog Sisija. Poenta je da se Kashugdzi zali samo zato sto ga je ubio princ, da je ostao ziv i dalje bi bio terorista. Sa druge strane Morsi, jedini demokratski izabrani predsednim Egipta, je i dalje ziv u egipatskom zatvoru gde ga konstantno muce i ponizavaju, ali on je terorista iako su bili u istoj organizaviji i imali iste poglede na svet. Njega su zapravo ubili ti isti mediji koji ga sada zale. Da se protiv njega nije digla tolika histerija ni princ ne bi smeo da ga tek tako ubije, iskasapi i istopi u kiselini. To je ista prica kao za Olivera Ivanovica. Ne moram da pisem da ne smatram Kashugdzija za teroristu.

Na neki nacin se ipak ne slazem sa ovom analizom. Ima tu tacnih stvari, ali se potcenjuje uloga regionalnih igraca, da u unutrasnje probleme tih drzava koji su takodje jako bitan i neizostavan faktor sada ne ulazim. Snazni rast Turske privrede otvorio je mogucnost da se ona postavi kao glavni igrac na nekadasnjem osmanskom prostoru. Sklopljeno je saveznistvo sa Katarom i krenulo se u obiman projekat prekomponovanja Bliskog Istoka. Erdogan iako nije clan Muslimanskog Bratstva zastupa veoma slicnu ideologiju i slobodno se moze reci da se radi o turskoj verziji tog pokreta. Katar je odavnina finansijer tog pokreta i sigurna luka za njegove clanove (zabranjeni u velikom broju drzava i proglaseni za teroristicku organizaciju), iako vodi unutrasnju politiku koja je potpuno suprotna ideologiji tog pokreta. Svidelo se to nekom ili ne MB je najjaci panarapski pokret i ima veliki broj pristalica u svim arapskim drzavama od Atlanskog okeana do Kuvajta i Iraka. Dobro organizovani i popularni, uz jaka ledja u vidu Turske i Katara brzo su izbili na celo protesta sirom arapskog sveta. Na vlasti smo imali uglavnom sekularne rezime koji svoju moc zasnivaju na vojsci i manjinskim zajednicama. Ovog puta cu se zadrzati samo na severnoj africi. U Maroku su takodje bili protesti, ali tamo je situacija ipak drugacija i to se sve relativno brzo smirilo. Alzir su takodje zahvatili protesti, ali kao sto kazes uticaj Francuske, ali i jos uvej ziv Buteflika su uspeli da ih iskontrolisu (trajali su dve godine). USA nije docekao te proteste sa preteranim simpatijama. Odgovor je jasan i u Egiptu i u Tunisu su bili prijateljski sekularni rezimi, u Libiji je bio Gadafi, koji je cudak, ali je pokazao dobru volju za uspostavljanje saradnje. Medjutim ambiciozni evropski lideri Sarkozi, Berluskoni i Kameron su videli sansu za sirenje svog uticaja u svemu tome i povratak nekadasnjih kolonijalnih sila na velika vrata u svoje bivse kolonije. Ipak ni oni sami nisu ocekivala da ce stvari otici u tom pravcu. U Evropi se na te proteste gledalo previse romanticarski, kao na liberale zeljne slobode i demokratije, medjutim to je bilo daleko od istine, proteste u svim drzavama su vodili islamisti, a MB se iskristalisao kao vodeca snaga u sve tri drzave. Jedan za drugim su padali rezimi, u Tunisu, pa u Egiptu i na vlast u obe drzave je doslo Muslimansko Bratstvo, na radost Turske i Katara. Libijski rezim je bio cvrsci i resio je da se bori do kraja. USA, tacnije Obama nije bio zaintresovan za intervenciju, ali se nasao pod zestokim pritiskom evropskih saveznika koji su zeleli intervenciju po svaku cenu, tu se naravno prikljucila i neizbezna Hilari i Obama je na kraju nevoljno pristao na intervenciju koja je dovela do pada rezima. Libija je podeljena na intresne zone, Italije, Francuske i VB (poslednje dve su se manje vise drzake zajedno) i u Libiji na vlast takodje dolazi MB. Sve deluje idilicno za MB revolucije se nastavljaju po Jemenu, Siriji... Medjutim MB ima smrtnog neprijatelja a to je Saudijska Arabija, drzavu koja ce uciniti sve da oni budu unisteni. Iako je izgledalo da Turska i Katar uspesno uspevaju da prekomponuju islamski svet i sire svoj uticaj, SA je cekala svoj momenat i on je ubrzo dosao. Tu smo bili svedoci jedne potpino paradoksalne situacije. Egipatsko MB je bilo potpuno proamericki orijentisano, mnogo vise od prethodnog Mubarakovog i buduceg Sisijevog rezima, ipak USA staje otvoreno protiv MB i na stranu vojske i SA koji cine puc i menjaju legalnu i legitimnu vlast. To im nije dovoljno i idu dalje u Libiji takodje pronalaze svog igraca generala Haftara, agenta CIA i polako potiskuju MB. Sada je u toku bitka za Tripoli koja ce odluciti pobednika rata, a izgledno je da ce to biti Haftar. U Tunisu je napravljen kompromis i na vlasti je koaliciona vlada. Da se vratimo na Libiju. Pogresno se kod nas navodi da je u Libiji nastao haos nakon svrgavanja Gadafija, drzava se zapravo veoma brzo stabilizovala, ali je to trajalo kratko. SA je preko Haftara stimulisala stvaranje haosa kao puta ka promeni vlasti. Francuzi su procenili da je za njihove intrese najbolje da stanu na Haftarevu stranu ( na to je uticalo i to da su oni bili stacionirani u istocnoj Libiji), Italijani biraju MB koji je kontrolisao zapadnu Libiju gde je ENI imao svoje intrese. Amera nema u racunici, oni su cekali da jedna strana prevlada a do tada su podrzavali mirovni proces, a zmureli su na njegovo sabotiranje. Haftar je americki drzavljanin i nekoliko dece mu i zivi u USA. On je cak bio i proglasen mrtvim i to celih 14 dana, ali su ga Francuzi ipak opravili pa je vaskrsao i vratio se u akciju. Od fantasticnog strata, MB je presao u bezaniju, a posle proleca nije doslo leto vec zima i kontrarevolucija je progutala heroje revolucije sirom bliskog istoka. I onda opet prolece kad mu vreme nije. Kada se cini da su zavrsili sa kontrarevolucijama SA je resila da pomogne i potpali revolucije. Prvo Sudan, pa Alzir. U Sudanu je to bio direktan udar na MB, dok je u Alziru u pitanju nesto drugo. Malo ljudi zna da je Alzir saveznik Irana, iako je sunitska zemlja, a pomazu i pokret Polisario iz Zapadne Sahare koji deluje protiv Maroka (saveznik SA). Iako su pre par godina bili u nokdaunu, veoma brzo SA izlazi na obale Atlantika. Intresantna stvar je da USA i Rusija nemaju suprotstavljene intrese u severnoj Africi i da podrzavaju iste strane u skoro svim drzavama (Alzir moze biti tacka oko koje ce imati suprotstavljene stavove), za razliku od Kine kojoj razvoj dogadjaja ne ide na ruku.

Bio optuzen za terorizam od vise drzava, konkretnije teroristicku propagandu, pomaganje teroristickim organizacijama i finansiranje terorizma. Clan organizacije Muslimansko Bratstvo ( koju ja inace podrzavam) koju skoro ceo svet i mejn strim mediji naziva teroristickom organizacijom, a ocekuje se da je Tramp zvanicno i proglasi kao takvu. I tako postade Kashugdzi heroj i borac za slobodu zato sto ga je ubio saudijski princ, a za zivota je bio terorista, isti kao i stotine onih koje ubijaju po egipatskim zatvorima, samo sto o njima niko ne pise, jbg nije ih ubio saudijski princ, ili mozda jeste ali nije direktno. A sto se tice komparacije sa Iranom, pa naravno da su isti, i jedni i drugi pomazu sekularne rezime po bliskom istoku.

Kashugdzija

Zasto zlocinacki kad su ubili "teroristu"?

Ma opusteno. Idemo dalje.

Izmedju ostalih. Sto se tice Kasogija meni je fascinantno da ga sad najvise zale isti oni koji su ga za zivota nazivali teroristom. njegovo delovanje teroristickim, a organizaciju kojoj je pripadao teroristickom organizacijom. Sad posle tragicne smrti on postade borac za slobodu i mucenik, a oni koji i dalje podrzavaju ono sto je on podrzavao i propagirao ostadose teroristi. To valjda tako ide. Njegovo prezime se pravilno izgovara Kashugdzi, mada je on iz Hedzasa oni imaju drugaciji izgovor, mozda se i drugacije izgovara.

Pa da bi krenuli u jacu integraciju prvo moraju da suzbiju dezintegracione faktore, ne moze obrnuto kad su ti dezintegracioni na vlasti u mnogim drzavama. Evropska vojska i neki eventualni Evropski odbrambeni savez nije isto. Za ovo prvo je neophodan veci stepen integracije kojeg u dogledno vreme nece biti, plus je to nesto sto ce se poslednje raditi kada Evropa postane federalna drzava sto je pitanje da li ce se ikada desit. Dok je za ovo drugo veliko pitanje sta se uopste dobija time i ko bi u tome zeleo da ucestvuje. UK, kao verovatno najjaca evropska vojska sigurno ne. Poljska kao zemlja koja mozda i najvise ulaze u vojsku i njenu modernizaciju u Evropi plus veliki demografski potencijal sigurno ne. Rumuni koji imaju veliki demografski potencijal sigurno ne. Uopste za celu istocnu Evropu je to upitno. U Italiji su na vlasti euroskeptici, kad se Salvini resi Girla i ekipe, a to je prilicno izvesno, treba ocekivati da ce Italija biti bas proNato bez obzira na njegove dobre kontakte u Rusiji. Znaci ostaju Francuzi, Nemci i Spanci plus drzave cija vojna sila bas i nije respektabilna, s tim da ni Francuska bas i nije zaintresovana za tu opciju. Sa druge strane to nije nista drugo do NATO bez USA, Kanade i Turske. Koja je onda svrha praviti slabiji savez umesto jaceg. Kljucna stvar je novac. Nije dovoljno da izdavanja ostanu na ovom nivou. To je malo i za NATO gde USA obezbedjuje najveci deo novca za funkcionisanje. Da bi bilo kakva ideja evropskog vojnog saveza uspela potrebno je drasticno povecanje vojnih budzeta sto ne zeli nijedna zapadnoevropska clanica EU. To je nepremostiv problem. Nijedan savez nije iskljucivo odbrambeni, iako je svakom odbrana na prvom mestu. Onaj koji se brani iskljucivo na svojoj teritoriji je unapred osudjen na propast. Sa druge strane Evropa i te kako ima ambicija i intresa i izvan svojih granica, pa i izvan evropskog kontinenta. Evropska vojska, a posebno krnja evropska vojska za tako nesto nije dovoljna. Evropa ne moze sama da se izbori u sendvicu izmedju USA, Kine i Rusije. Ona mora da izabere jednu od te tri sile da zajedno stite svoje intrese. USA je logican izbor u tom slucaju.

francusko govorno podrucje?

Mozes li ovu tezu malo da obrazlozis?

Napisi pa cu prokomentarisati. 🙂 Na celom Bliskom istoku imamo dva proxy rata izmedju Irana i SA ( on je siri od rata sunita i siita jer se ne poklapa ta podela u potpunosti sa proxy delovanjem obe strane) i izmedju SA i Muslimanskog Bratstva (Katar i Turska drze stranu MB). Plus je region izuzetno intresantan i znacajan za USA, Rusija zeli veci uticaj u regionu, evropske kolonijalne sile Francuska pre svega, ali i Italija i UK takodje imaju svoje intrese i uticaje. Cela EU (citaj Nemacka) je takodje zaintresovana za region zbog migrantske krize. Izrael, kao jedina nemuslimanska drzava vodi svoju politiku, ali se poslednjih godina jasno profilisala kao saveznik sa SA u oba proxy rata i njihov sukob sa Palestincima i susedima se sve vise moze gledati kroz prizmu tog sukoba. Kada se region pogleda malo sire, tu intrese ima i Pakistan, koji je nuklearna sila. Kina polako ulazi u region preko svojih saveznika i njena uloga je sve veca. A duz celog regiona imamo i regionalne igrace sa svojim intresima. Populacija je mlada, vode je sve manje, u zemljama koje nemaju naftu ekonomska kriza velika, a i cena nafte nije kao nekad. Sve to dodatno destabilizuje i ovako izuzetno nestabilan region. Znaci stanje potpunog haosa. Svi "novog" saudijskog princa odmah potrcali da okarakterisu kao budalu i ludaka, medjutim on izgleda da radi posao. Posle velike defanzive saudijaca, oni su pod njim presli u sveopstu ofanzivu sirom regiona. Odnosi sa USA su se poboljsali dolaskom Trampa, sa Izraelom je "tajnim" diplomatskim kanalima prakticno napravljen cvrst savez. A rezimi koji nisu naklonjeni SA poceli su ove godine da padaju jedan za drugim, plus Egipat gde je smena izvrsena jos ranije, u Libiji je ofanziva u toku, ostaje jos jedino Jemen gde se muce. Odnosi USA i Irana su katastrofalni i kad zavrse sa MB oni su definitivno na redu. Ovo bi mogao da bude i pocetni post nove teme o Bliskom Istoku?

Da, to jeste bitno za potencijalnu pricu. Ali sam kazes, potencijalnu, znaci u buducnosti, ta prica jos nije pocela, zato su ti procenti apsurdni. Od cele price smo imali jedan sastanak Sapica i DSSa, na kojem nista konkretno nije dogovoreno i za koji je pitanje da li zna iko sem onih koji bas prate politicku scenu. Jasno je i zasto Sapic zeli saradnju sa njima, on zeli da iskoristi njihovu infrastrukturu. Kakva da je, bolja je od njegove, a i od one koja je na trzistu ta je najbolja. Sapic ima potencijal, ali da bi ga iskoristio potrebno mu je dosta novca, medijska vidljivost, infrastruktura i dobra kampanja. Pitanje je sta od toga on uopste moze da obezbedi. Podrska SNSa za trojanskog konja u opoziciji, to je vec drugo pitanje. Treba staviti sve stvari na vagu da vidimo da li im se isplati. Sta sa Seseljem i da li im je potreban u parlamentu ili ne. To zahteva malo dublju analizu, a za to sad nemam vremena.

Zato sto je vecina njegovih biraca glasala za njega iz lokalnih razloga, a ne zbog njegove eventualne politike na drzavnom nivou (tada se nije ni znalo za nju). Takvi primeri nisu retki u politici da lokalni lideri imaju jaku bazu i na lokalnom nivou uzimaju veliki procenat glasova. Taj procenat po pravilu opada kada se radi o izborima na visem nivou. To naravno ne znaci da on u NBG nece imati dobar procenat, hoce, ali ce biti manji nego na lokalnim izborima.

Vucic po ovom istrazivanju ima preko 60%, zato sto se PUPS, Rasim, pa cak i fiktivna stranka Popovica racunaju odvojeno a sve imaju neki procenat biraca. To je previse cak i za ovakva istrazivanja koja ukalkulisu i izbornu kradju. Sapic+DSS je tek posebna nebuloza. DSS na republickom nivou pitanje je da li ima 1%. Sapic je tipican lokalni igrac, cak i na Bg izborima on je prosao "lose" van svoje opstine. Na nivou Srbije on nema infrastrukturu, a nema ni novac da je napravi. Prepoznatljiv je kao sportista i po humanitarnoj organizaciji pa bi dobio neki glas, verovatno i vise od DSSa, ali daleko je to od cenzusa, a ne od tog procenta.

Sto nije mnogo manje od 50% od ukupnog broja biraca.

Uvek je sustina u detaljima, pa tako i ovde. Kljucni detalj je medjunarodno priznata vlada Libije, tako da je ovo potpuno ocekivana vest, ali i ne preterno bitna za Total. Medjunarodno priznata vlada pod svojom kontrolom drzi relativno malu povrsinu na severozapadu zemlje, dok medjunarodno nepriznata vlada drzi pod svojom kontrolom najveci deo zemlje i trenutno je u ofanzivi na glavni grad Tripoli, da ne ulazimo sad u to koliko je i koliko ce biti uspesna ta ofanziva. Iako je ova vlada koja zabranjuje medjunarodno priznata, nju zapravo podrzavaju svega tri drzave Italija, Turska i Katar, mozda i Sudan, dok ovu nepriznatu "tajno" podrzavaju svi ostali. Mi u Libiji imamo proxy war izmedju Italije i Francuske, Eni ima dogovore sa medjunarodno priznatom vladom, dok Total ima sa medjunarodno nepriznatom. Tu se krija i sustina ove zabrane. Medjutim imamo i jos jedan proxy war koji obuhvata iste cinioce, a to je sukob Turske i Katara sa jedne strane protiv Saudijske Arabije, Emirata i Egipta sa druge strane. Dakle, ova zabrana je usmerena na kompanije koje saradjuju sa Haftarovom, medjunarodno nepriznatom vladom. Sto su one i ocekivale, ali su tipovale da u ratu pobedjuje Haftar.

Prvo izvini sto tek sad odgovaram, dosta obaveza u stvarnom zivotu me je odvojilo od foruma na par dana. Oko VOXa se manje vise slazemo pa nema potrebe o tome. Spanska vlada ne moze da se postavi prema problemu Katalonije kao Britanska prema Skotskoj. Referendum za nezavisnost Katalonije nije opcija koju ona moze da razmatra. Naravno, ne zbog Katalonije u kojoj referendum ne bi prosao, vec zbog Baskije u kojoj bi referendum prosao. Meni deluje i da stranke koje su za nezavisnost Katalonije traze izlaznu varijantu, tako da je kompromis moguc. Napravljen je oko Baskije, tako da ga je sigurno moguce naci i oko Katalonije, ali vece ustupke sigurno moraju da naprave separatisti. Zbog toga je vlada socijalista kojoj vecina zavisi od katalonskih separatista suluda. Ne moze se pregovarati sa nekim od cije podrske zavisis. Gradjani su stranka koja je potekla iz Katalonije, iz Barselone i oni bez obzira na cestu Riverinu ultranacionalisticku retoriku imaju osecaj za Kataloniju, to su pokazali i prethodni regionalni izbori gde su oni dobili najvise glasova sa mnogo umerenijom politikom nego na ovim izborima. Amnestija i povecanje autonomije na osnovama ponistenog statuta je resenje koje bi mogli da prihvate i Socijalisti i Cs, ali i separatisti. Cs bi imala pricu da su sacuvali Kataloniju u sastavu Spanije bez vecih ustupaka separatistima i njihovi biraci bi bili zadovoljni sa tim. Socijalisti na pitanju Katalonije ne mogu nista da dobiju, ali mogu mnogo da izgube ako u resavanje tog pitanja ne uvuku i neku desnu partiju. Na taj nacin izbegavaju optuzbe za izdaju i desnica gubi potencijal da ih napada na tom veoma osetljivom pitanju. Ovo bi bilo najmanje lose resenje za socijaliste. Separatisti su svesni da nezavisnost ne mogu da dobiju iz dva razloga, Spanija nikad nece pristati na referendum, a i da pristane oni nemaju vecinu da izglasaju nezavisnost. Tako da i oni imaju sa cim da izadju pred svoje birace. Kompromis je jedino moguc ako u njemu ucestvuje i desnica, u suprotnom svaki pokusaj dogovora ce biti sabotiran i opstruisan. CUP nije ucestvovao na ovim izborima, ali ucestvovali su neki pokreti koji su manje vise isto sto i CUP, ali nisu uspeli da uzmu nijedan mandat. Podrska za nezavisnost postoji, to nije sporno i izvorno je okupljena oko ERC (za mene najgora politicka opcija left wing nacionalizam, koji nigde ne mogu da svarim). PDeCa izvorno nije za nezavisnost, ali sada zvanicno jesu, mada su u stranci jake struje koje nisu za nezavisnost vec su sutonomasi. Pudjemon nije predsednik te stranke, iako je jos uvek clan on je vise predstavnik njihovih pridruzenih clanova nego same partije. Njegovo udaljavanje od partije posle referenduma je vise nego ocigledno. Za procente si u pravu. Tako je i bilo do poslednjih izbora. Deo glasaca ERCa je glasao za Podemos, plus je i izlaznost cesto znala da bude manja. Na poslednjim izborima nije bilo tako, cak je i izlaznost bila ogromna. U katalonskoj sekciji Podemosa su se desili veliki potresi i on se prakticno raspao. Oni su prvobitno bili statusno neutralni, ali su podrzavali pravo na referendum. Sa takvom politikom privlacili su veliki broj biraca koji podrzavaju nezavisnost, posebno na spanskim izborima. Medjutim oni su posle katalonske krize napravili radikalan zaokret i postali su izrazito unionisticki nastrojeni. Iglesijas je cak i naredio da se svi koji su za nezavisnost izbace iz stranke. Deo je izbacen pre regionalnih izbora, a drugi deo je ociscen posle regionalnih izbora ( tom prilikom su iskljucena i dva poslanika u regionalnom parlamentu, pa su izgubili dva mandata), ne znam napamet imena bitnih lidera koji su iskljuceni, da neguglam sad nije toliko ni bitno. Podemos je glasao protiv deklaracije o nezavisnosti i svih proseparatistickih predloga. Na taj nacin oni su izgubili podrsku separatisticki nastrojenog birackog tela. Deo iskljucenih clanova je formirao stranku Suverenisti, koja je na ovim izborima izasla u koaliciji sa ERC. Znaci ovde vise nema preklapanja, Podemos ima jasan stav i tu vise nema dileme Oni su zbog toga, potpuno svesno, izgubili veliki broj separatistickih biraca i imali osetno slabiji rezultat nego na prethodnim izborima. Socijalisti su sa druge strane dobili glasove prelivanjem unutar unionistickog bloka. To se jasno vidi, Podemos ima -5 mandata, Pudjemon -1, a ERC +6, dok PP ima -5, a socijalisti +5. To je u odnosu na prosle parlamentarne. Separatisti su zajedno osvojili oko 1.630.000 glasova, sto i jeste neka njihova realna snagau ovom trenutku na tu izlaznost i uklapa se u tvoju racunicu, to je 39,5%. Znaci vracamo se na stanje pre radikalizacije. Izlaznost je bila cak 77,5%, sto je samo za 2-3% manje nego na regionalnim izborima. Cs je izgubio dosta glasova u odnosu na regionalne izbore u Kataloniji zato sto zapravo i nisu bili njegovi glasovi. Na tim izborima su uspeli da se predstave kao glavni zastitnik unionistickih intresa i na svoju stranu privukli glasove ostalih unionistickih stranaka, sada su se ti glasovi vratili pre svega socijalistima, nesto malo i PPu, dok je deo otisao novoj stranci VOX. Neke analize pokazuju da je cak 100 hiljada njihovih glasova sa regionalnih izbora otislo Podemosu, sto je veoma neverovatan podatak.

On zaista nije jedinstven primer u svetskoj politici. Politicara ogrezlih u korupciji i nepotizmu koji glume postene siromahe imas koliko hoces. Jbt pricamo o Iranu koji je mozda i najkorumpiranija drzava na svetu jos od vremena sahova, a stepen korupcije za njegovog vakata je bio nezamisliv cak i za iranske uslove. On nije nikakav coban, iako deluje tako, vec univerzitetski profesor. Celokupnu uzu i siru familiju je stavio na kljucne funkcije u drzavi, brata, sestru, sestrica, zeta, prijatelja... Ne znam u cijoj kuci zivi, ali mi je tesko da poverujem da je njegov otac uspeo da kupi kucu u Narvaku, koji vazi za elitni deo Teherana. Naravno da nije ni napustio politiku nakon isteka mandata, u njoj je i dalje aktivan. Uspeo je cak i da postane disident. Pokusao je da se kandiduje i na predsednickim izborima 2017 godine, ali mu je nekadasnji najblizi saradnik, vrhovni lider, to zabranio. Na kraju postadose i smrtni neprijatelji pa je zavrsio u kucnom prirvoru. Kakve bre ovce i cobani. Da ne mislis mozda da je i Muhika bio prosjak?

Naravno da nije toga bi svestan, a nije ni sad svestan toga. Meni je prosto nezamislivo da neko uopste moze da poveruje u takvu pricu.

Kojih 10 clanova?

Pored toga sto je sama ideja o evropskoj vojsci potpuno neostvariva, postavlja se pitanje i koje bi to vojske uopste cinile tu famoznu Evropski vojsku? Kada se zna da Britanija u fazi Brexita, koji cak i da se ne ostvari ne menja bitno situaciju u vezi vojske jer Britanci definitivno ne zele federalizaciju Evrope i blizi su USA nego evropskim saveznicima, kada se zna da istocnoevropske clanice takodje preferiraju vojnu saradnju sa USA od ulaska u avanturu sa neizvesnim zavrsetkom. Tu ostaju drzave koje ne mogu i nece da obezbede ni od NATOa propisan minimalni vojni budzet od 2%. Pa sa cim ce onda finansirati tu vojsku i na sta ce ona liciti kad u nju nema ulaganja, a ako hoce da naprave samostalnu vojsku ta ulaganja ce morati da budu znatno veca? Da li jedna takva vojska moze da odgovori na bezbednosne izazove u 21. veku, kada vise drzava pokusava da vodi ekspanzionisticku politiku? Na osnovu cega se moze zakljuciti da ta vojska ne bi vodila ekspanzionisticku politiku, kada se zna da je intervencija NATO u Libiji plod delovanja tri evropske sile VB, Francuske i Italije? Uostalom i ova poslednja sranja u Libiji su posledica konfliktnih intresa Francuske i Italije, a sutra treba da budu u istom vojnom savezu. Ko ce biti lider tog saveza? Mnogo je tu pitanja, a malo odgovora. Kljucna stvar je da bi se formirala evropska vojska potrebno je da postoji jaca integracija unutar same EU, a to je na bas dugackom stapu. U Evropi jacaju dezintegrativne, a ne integrativne snage. Pred EU su velika pitanja i izazovi oko reforme same unije, a potencijalna evropska vojska nije ni u dalekim planovima. Uostalom, da li neko moze da zamisli da u toj zajednickoj vojsci Nemci pristanu da im komanduju Francuzi, a Francuzi da im komanduju Italijani? Nema od toga nista.