A sad

Ne gledam na to tako, ali moze i tako da se gleda.

Ne ide LREM sa ALDE. Makron pravi svoj blok, ALDE ce verovatno biti deo tog bloka, sa jos nekim partijama sa leva i desna. MoDem je na proslim izborima bio ALDE, sada idu sa Makronom.

Ko je ALDE u FR? UDI?

Da ne ulazimo sad u raspravu oko izbornog sistema, o je dosta komplikovano pitanje. Svaki sistem ima svoje prednosti i mane, pa tako i ovaj. Na EU izborima je uvek bila mala izlaznost, sad se ocekuje znatno veca izlaznost i svi tu vide svoju sansu. Laburisti su doziveli znacajan pad, ali sad su na stabilnih 25%. Ni meni nije jasno kako bilo ko ko je za remain opciju moze da glasa za Korbina, ali ocigledno je da moze. Ja sam siguran da je vecina laburistickih glasova proEU i ako ne zele da ih izgube moraju se dozvati pameti. Jedini izlaz iz ovog stanja je novi referendum i novi izbori. Svako resenje koje donese ovaj parlament ce biti lose.

Dobar izbor da glasas za LibDemse. Samo mi nije jasno ovo da su povukli najvise glasaca na lokalnim izborima. Oni su imali najveci rast u broju glasova, dok su Konzerve i Laburisti imali veliki pad, ali su ipak uzeli dosta vise glasova od LibDemsa. Dobra stvar je i da su na lokalnim izborima u Severnoj Irskoj sve proBrexit stranke imale pad, dok antiBrexit stranke rastu.

Levica su komunisti i euroskeptici. Njihova grupacija GUE/NGL je antiEU blok.

Pa dobro to je normalno, kampanja je. Oni zele da ubede birace da su jedina antiBrexit opcija, sto je potpuno legitimno, iako je sasvim jasno da nisu. Sa druge strane oni zaista jesu najjaca antiBrexit opcija. Plakat je pre svega namenjen antiBrexit nastrojenim biracima koji glasaju za Konzervativce i pre svega Laburiste. Tvom spisku antiBrexit partija bih dodao i irske partije iz Severne Irske, kao i partiju Alijansa koja je ostvarila sjajan rezultat na lokalnim izborima u S.Irskoj. Neke nove ankete pokazuju da Laburisti imaju prednost nad partijom Brexit, u svakom slucaju Brexit party je u padu u odnosu na ranije ankete. LibDemsi ispred konzervativaca u mnogim anketama, sto bi bio sjajan rezultat za njih.

Ni sam ne znam zasto otvorim Blic i jedan od prvih clanaka na koji naidjem je o izborima u Novoj Kaledoniji. https://www.blic.rs/vesti/svet/franuska-strepi-od-danasnjeg-glasanja-zavisi-da-li-ce-izgubiti-stratesku-teritoriju-a/jxesz37 Radi se o pravom primeru neprofesionalnosti i tendencioznosti naseg novinarstva. Cilj je samo napisati sto senzacionalniji clanak i to po pravilu da bude antizapadni. Clanak jasno insinuira da postoji mogucnost, ne mogucnost vec da je to gotovo izvesno, da na izborima pobede stranke koje se zalazu za nezavisnost Nove Kaledonije i da to predstavlja problem za Francusku. Medjutim, u momentu kada je clanak objavljen rezultati izbora su vec uveliko poznati i zna se da su pobedu na izborima ostvarile stranke koje su protiv nezavisnosti. To je bilo izvesno i pre izbora, ali ok svako ima pravo da pravi politicke analize, ali potpuni je nonsens da neko pravi ovakve kalkulacije, a rezultati izbora su uveliko poznati. O drugim greskama koje se pojavljuju u tekstu da i ne govorim.

Pretece me za par minuta. 🙂

Englesko govorno podrucje? Nova Gvineja?

To je sad jasno. 🙂 Ostrvo? Okeanija?

Centralna Amerika? Belize?

Juzna Amerika? Gvajana?

Ima.

Ja vidim.

Ma nema Ejmi sanse. Mnogo bolji kandidat je Kirsten Gilibrand, ali ni ona nema sanse. Iako su svima puna usta antiTramp retorike, za kandidata demokrata nece biti izabran onaj ko moze najlakse da pobedi Trampa vec ce to biti borba za unutarstranacko pozicioniranje cije ce rezultat biti kandidat koji ne moze da pobedi Trampa.

Nije da cela stvar nije bila romanticna, samo sto ta romantika nije ista iz evropske i arapske perspektive. Ocekivanje da sekularne diktatore ruse sekularno nastrojeni demonstranti je zaista nerealno. Ali ostaje cinjenica da je Mohamed Morsi jedini demokratski izabrani predsednik Egipta, najmnogoljudnije arapske zemlje i da je MB bio demokratski iskorak u njihovom svetu. ISIS i Al Kaida su opet neka druga prica. U ISIS su svi umesali svoje prste, a opet najmanje je odgovarao bas SA (u Siriji, dok je u Libiji malo drugacija prica). Zvanicna SA gotovo redovno za svoje ljude na terenu bira najsekularnije opcije, e sad bitni su i nezvanicni kanali, plus kontrola trosenja novca u SA do princa bukvalno nije ni postojala. A i ranije je politika bila drugacija. Komplikovana prica, oticicemo previse u neku drugu stranu. MB i ove dve organizacije nikad ne mogu zajedno. Pa zato i moraju da se dese promene. Uostalom alzirski rezim je dinosaurus iz vremena hladnog rata, a i zasluge za rusenje islamizma su davno istekle, tako da vreme mu je da umre. SSSR je imao prisustvo u mediteranskim zemljama. Sve te drzave sem Maroka su bile njegovi saveznici. I Egipat i Libija i Alzir, pa cak i Tunis. Polako se to menjalo, ali Gadafi i Alzir su do kraja ostali u dobrim odnosima sa Rusijom. Alzir je i dan danas jako bitan kupac ruskog oruzja. Rusija je flertovala sa Haftarom, ali se suzdrzala da podrzi njegovu ofanzivu. Iako su preko svojih proxy medija pustali price kako ulaze u Libiju, od toga naravno nije bilo nista. Haftar, kao i Sisi ce imati dobre odnose sa Rusijom, ali ipak pitace se Rijad i Vasington. Pokusali su nesto Rusi i sa al Basirom da naprave, ali ekspresno je odleteo. Kina je najveci uticaj imala u Sudanu i Alziru, ali rezimi u te dve drzave su doziveli zestok udarac, a i potpuna smena je prilicno izvesna. Uticaj Kine je velik u crnoj Africi, to nije sporno. Takodje je i prirodni teren za sirenje uticaja Indije koja takodje zeli da se nametne kao globalni igrac i izadje iz svog regiona. Nisam bas upoznat sa tim delom sveta, ali Indijaca ima mnogo u jugoistocnoj Africi, u JA, Madagaskaru...

Da se vratimo na temu...

Za Tulsicu 😍😍 je i jedan posto puno. Tesko ce Bajden pobediti na demokratskim izborima, a protiv Trampa tek nema sanse. Bajden je jak u anketama na prepoznatljivost, ali kad krene kampanja pocece da pada. On je vec jako star, u politici je hiljadu godina i nema nista novo da ponudi. Ja bih dodao i da je katolik, a statisticki gledano katolici jako tesko postaju predsednici ( da li je sem Kenedija bio jos neko?). U potpunom haosu demokratskih prajmarisa Sandersu dajem najvece sanse, jos kad ga podrzi Pohakontas pobeda je sigurna. Samo, verovatnoca da neki od demokratskih kandidata ne doceka izbore je prilicno velika.

Pa ti isti koji ga najvise zale, levicarski zapadni mediji, podrzavaju Sisija da proganja njegove istomisljenike i muci ih po zatvorima, ali Sisi je spasio Egipat od islamisticke najezde i on je kul lik. A princ nije, iako princ finansira istog tog Sisija. Poenta je da se Kashugdzi zali samo zato sto ga je ubio princ, da je ostao ziv i dalje bi bio terorista. Sa druge strane Morsi, jedini demokratski izabrani predsednim Egipta, je i dalje ziv u egipatskom zatvoru gde ga konstantno muce i ponizavaju, ali on je terorista iako su bili u istoj organizaviji i imali iste poglede na svet. Njega su zapravo ubili ti isti mediji koji ga sada zale. Da se protiv njega nije digla tolika histerija ni princ ne bi smeo da ga tek tako ubije, iskasapi i istopi u kiselini. To je ista prica kao za Olivera Ivanovica. Ne moram da pisem da ne smatram Kashugdzija za teroristu.

Na neki nacin se ipak ne slazem sa ovom analizom. Ima tu tacnih stvari, ali se potcenjuje uloga regionalnih igraca, da u unutrasnje probleme tih drzava koji su takodje jako bitan i neizostavan faktor sada ne ulazim. Snazni rast Turske privrede otvorio je mogucnost da se ona postavi kao glavni igrac na nekadasnjem osmanskom prostoru. Sklopljeno je saveznistvo sa Katarom i krenulo se u obiman projekat prekomponovanja Bliskog Istoka. Erdogan iako nije clan Muslimanskog Bratstva zastupa veoma slicnu ideologiju i slobodno se moze reci da se radi o turskoj verziji tog pokreta. Katar je odavnina finansijer tog pokreta i sigurna luka za njegove clanove (zabranjeni u velikom broju drzava i proglaseni za teroristicku organizaciju), iako vodi unutrasnju politiku koja je potpuno suprotna ideologiji tog pokreta. Svidelo se to nekom ili ne MB je najjaci panarapski pokret i ima veliki broj pristalica u svim arapskim drzavama od Atlanskog okeana do Kuvajta i Iraka. Dobro organizovani i popularni, uz jaka ledja u vidu Turske i Katara brzo su izbili na celo protesta sirom arapskog sveta. Na vlasti smo imali uglavnom sekularne rezime koji svoju moc zasnivaju na vojsci i manjinskim zajednicama. Ovog puta cu se zadrzati samo na severnoj africi. U Maroku su takodje bili protesti, ali tamo je situacija ipak drugacija i to se sve relativno brzo smirilo. Alzir su takodje zahvatili protesti, ali kao sto kazes uticaj Francuske, ali i jos uvej ziv Buteflika su uspeli da ih iskontrolisu (trajali su dve godine). USA nije docekao te proteste sa preteranim simpatijama. Odgovor je jasan i u Egiptu i u Tunisu su bili prijateljski sekularni rezimi, u Libiji je bio Gadafi, koji je cudak, ali je pokazao dobru volju za uspostavljanje saradnje. Medjutim ambiciozni evropski lideri Sarkozi, Berluskoni i Kameron su videli sansu za sirenje svog uticaja u svemu tome i povratak nekadasnjih kolonijalnih sila na velika vrata u svoje bivse kolonije. Ipak ni oni sami nisu ocekivala da ce stvari otici u tom pravcu. U Evropi se na te proteste gledalo previse romanticarski, kao na liberale zeljne slobode i demokratije, medjutim to je bilo daleko od istine, proteste u svim drzavama su vodili islamisti, a MB se iskristalisao kao vodeca snaga u sve tri drzave. Jedan za drugim su padali rezimi, u Tunisu, pa u Egiptu i na vlast u obe drzave je doslo Muslimansko Bratstvo, na radost Turske i Katara. Libijski rezim je bio cvrsci i resio je da se bori do kraja. USA, tacnije Obama nije bio zaintresovan za intervenciju, ali se nasao pod zestokim pritiskom evropskih saveznika koji su zeleli intervenciju po svaku cenu, tu se naravno prikljucila i neizbezna Hilari i Obama je na kraju nevoljno pristao na intervenciju koja je dovela do pada rezima. Libija je podeljena na intresne zone, Italije, Francuske i VB (poslednje dve su se manje vise drzake zajedno) i u Libiji na vlast takodje dolazi MB. Sve deluje idilicno za MB revolucije se nastavljaju po Jemenu, Siriji... Medjutim MB ima smrtnog neprijatelja a to je Saudijska Arabija, drzavu koja ce uciniti sve da oni budu unisteni. Iako je izgledalo da Turska i Katar uspesno uspevaju da prekomponuju islamski svet i sire svoj uticaj, SA je cekala svoj momenat i on je ubrzo dosao. Tu smo bili svedoci jedne potpino paradoksalne situacije. Egipatsko MB je bilo potpuno proamericki orijentisano, mnogo vise od prethodnog Mubarakovog i buduceg Sisijevog rezima, ipak USA staje otvoreno protiv MB i na stranu vojske i SA koji cine puc i menjaju legalnu i legitimnu vlast. To im nije dovoljno i idu dalje u Libiji takodje pronalaze svog igraca generala Haftara, agenta CIA i polako potiskuju MB. Sada je u toku bitka za Tripoli koja ce odluciti pobednika rata, a izgledno je da ce to biti Haftar. U Tunisu je napravljen kompromis i na vlasti je koaliciona vlada. Da se vratimo na Libiju. Pogresno se kod nas navodi da je u Libiji nastao haos nakon svrgavanja Gadafija, drzava se zapravo veoma brzo stabilizovala, ali je to trajalo kratko. SA je preko Haftara stimulisala stvaranje haosa kao puta ka promeni vlasti. Francuzi su procenili da je za njihove intrese najbolje da stanu na Haftarevu stranu ( na to je uticalo i to da su oni bili stacionirani u istocnoj Libiji), Italijani biraju MB koji je kontrolisao zapadnu Libiju gde je ENI imao svoje intrese. Amera nema u racunici, oni su cekali da jedna strana prevlada a do tada su podrzavali mirovni proces, a zmureli su na njegovo sabotiranje. Haftar je americki drzavljanin i nekoliko dece mu i zivi u USA. On je cak bio i proglasen mrtvim i to celih 14 dana, ali su ga Francuzi ipak opravili pa je vaskrsao i vratio se u akciju. Od fantasticnog strata, MB je presao u bezaniju, a posle proleca nije doslo leto vec zima i kontrarevolucija je progutala heroje revolucije sirom bliskog istoka. I onda opet prolece kad mu vreme nije. Kada se cini da su zavrsili sa kontrarevolucijama SA je resila da pomogne i potpali revolucije. Prvo Sudan, pa Alzir. U Sudanu je to bio direktan udar na MB, dok je u Alziru u pitanju nesto drugo. Malo ljudi zna da je Alzir saveznik Irana, iako je sunitska zemlja, a pomazu i pokret Polisario iz Zapadne Sahare koji deluje protiv Maroka (saveznik SA). Iako su pre par godina bili u nokdaunu, veoma brzo SA izlazi na obale Atlantika. Intresantna stvar je da USA i Rusija nemaju suprotstavljene intrese u severnoj Africi i da podrzavaju iste strane u skoro svim drzavama (Alzir moze biti tacka oko koje ce imati suprotstavljene stavove), za razliku od Kine kojoj razvoj dogadjaja ne ide na ruku.

Bio optuzen za terorizam od vise drzava, konkretnije teroristicku propagandu, pomaganje teroristickim organizacijama i finansiranje terorizma. Clan organizacije Muslimansko Bratstvo ( koju ja inace podrzavam) koju skoro ceo svet i mejn strim mediji naziva teroristickom organizacijom, a ocekuje se da je Tramp zvanicno i proglasi kao takvu. I tako postade Kashugdzi heroj i borac za slobodu zato sto ga je ubio saudijski princ, a za zivota je bio terorista, isti kao i stotine onih koje ubijaju po egipatskim zatvorima, samo sto o njima niko ne pise, jbg nije ih ubio saudijski princ, ili mozda jeste ali nije direktno. A sto se tice komparacije sa Iranom, pa naravno da su isti, i jedni i drugi pomazu sekularne rezime po bliskom istoku.

Kashugdzija

Zasto zlocinacki kad su ubili "teroristu"?

Ma opusteno. Idemo dalje.