A sad

Pa te sve stranke sa kojima "koaliraju" nemaju zajedno 1% podrske. Cilj dogovora sa njima je da se ne rasipaju glasovi desnice i ne ostaju ispod cenzusa. To su sve stranke koje su na neki nacin povezane sa Likudom, uglavnom su ih osnivali neki bivsi clanovi Likuda. Potpuno irelevntno, donosi mozda 1 mandat na izborima. Tako ce biti i sa Saarom na nekim sledecim izborima. Taj Zehut je stranka Mose Fejglina, koji je takodje bio clan Likuda i njihov poslanik godinama. Zehut nikad nije uspeo da predje cenzus. Na ove izbore su bili u "koaliciji" sa Ori Levi i njenom strankom Gesher (ona je cak i napustila Gesher, ali i to je nebitno jer je to jedan covek, u ovom slucaju zena, jedna stranka), nikakve cetiri stranke. Inace njen rodeni brat Dzeki je funkcioner Likuda, a i otac David je dugogodisnji funkcioner Likuda, ali je imao izlete i u druge stranke. Realno ne donosi nista na izborima. Sto se afera tice, Bibija afere prate od kad se bavi politikom. To nije nista novo i ne utice previse na rezultate Likuda. Mozda utice na taj nacin da se neki novi biraci opredeljuju za druge stranke, tako da broj glasaca desnice raste, a broj glasaca Likuda stagnira. Jednostavno potcenjujes drustvene podele koje postoje u Izraelu. Nije Bibi Likud. Likud je mnogo veci od Bibija i bilo kog politicara. Preziveo je odlazak Sarona, prezivece i Bibijeve afere. Sam Bibi je i pored svega ubedljivo najpopularniji politicar u Izraelu i odricati ga se u ovom momentu je potpuna ludost i to nece niko uciniti. Partije u izraelu su podeljene po religioznim, regionalnim i etnickim linijama. I dalje je jako bitna podela na cionizam i revizionisticki cionizam kao koren svih podela u jevrejskom drustvu i ideologije iz kojih su nastajale stranke. Podela na Askenaze, Sefarde, Mizrahije. Deri je bio u zatvoru zbog pronevere i to nije uticalo na rezultate njegove partije ni malo. Kako je rekao jednom novinaru, sta vas briga sto sam ja krao, ako to mojim biracima ne smeta. I ne smeta im, jer kako on kaze jedina institucija gde ima vise Mizrahija od Askenaza je zatvor. Zato su i odstupanja na izborima uglavnom unutar blokova. Glasac Sasa nikad nece glasati za UTJ. Te podele moze da prevazidje pojava novog harizmaticnog lidera koji uspe da probije te linije podela, ali to traje najvise dva izborna ciklusa. To je uspeo Ganc, ali i taj projekat je gotov i on se vraca u svoje prirodno okruzenje (jos uvek deo Etiopljana glasa za njega, ali ce se i oni vratiti vremenom u svoju bazu). To je uspela koalicija Saron-Olmert ponudivsi jednu novu ideju. Ali nista od toga nije bilo dugog veka. Bibi ima svoju bazu i on je nece izgubiti sta god da uradi. U podeljenom drustvu, drustvu u kom su ogromne razlike, tesko se menjaju politicki afiniteti i fluktacije na izborima su veoma male. Edit Istraga protiv Bibija je pocela 2016 godine. Na sledecim izborima on osvaja veci procenat glasova nego na prethodnim. Prijava sudu je podneta krajem 2019 godine. Na sledecim izborima ostvaruje rekordan rezultat. Proces je poceo 2020 godine i on ima pad, ipak pre ce biti da je uzrok tog pada nesto drugo (cepanje partije i korona) nego taj postupak.

Pada zato sto su prosli izbori bili specificni zbog velike polarizacije, zato sto je bila veca izlaznost i zato sto su imali cepanje partije. Kada pogledas nekoliko izbora unazad onda se vidi da to bas i nije tako kao sto ti pises. Ovi izbori 24,19% i 30 mandata 2020 godine 29,46% i 36 mandata septembar 2019 godine 25,10% i 32 mandata april 2019 godine 26,46% i 35 mandata 2015 godine 23,40% i 30 mandata 20013 godine 23,34% i 31 mandat (i to u koaliciji sa Liebermanom) 2009 godine 21,61% i 27 mandata Znaci radi se o veoma slicnom rezultatu i broju mandata. Likud ima stabilnu podrsku. Kada se na ovim izborima pogleda koliko je osvoji Saar (otcepljeno krilo Likuda), a to je 4,74% i 6 mandata to je veoma slican rezultat prethodnim izborima i po procentima i po mandatima. Na sve to dodati rast Jamine koja je takodje ideoloski skoro pa identicna Likudu. Znaci oni koji su odustali od glasanja za Likud na ovim izborima nisu otisli nekim ideoloski razlicitim partijama, vec su ostali u okviru istog bazena glasova. Jamina ima stalno velike skokove i padove i prelivanje glasova sa Likudum, veoma veliki broj biraca se bukvalno u poslednjem trenutku odlucuje da li ce glasati za Jaminu ili Likud. Saar ako ne bude u vlasti ce nestati sa politicke scene i ti glasovi ce se vratiti Likudu. Jasno se vidi da Likud ne pada vec da oni sa Bibijem imaju uvek veoma slican procenat glasova i kontinuitet na vlasti od vec 12 godina sa tendencijom da se to nastavi. Sto je velika stvar. Stalno potenciras neke koji su protiv Bibija u Likudu. Oni koji su protiv njegove politike su napustili partiju pred ove izbore i otisli su sa Saarom. To je zavrsena prica.

A kad je situacija bila drugacija? Kada je u Izraelu postojala vlada koja nije koaliciona? Bibi je premijer od 2009 godine i uvek je imao slican broj poslanika kao i sada, uvek koaliciona vlada. Ni Kadima, ni Laburisti pre njega nisu vladali sa vise poslanika. Sada je cak situacija za Likud bolja nego uobicajeno jer koalicija moze da se napravi od ideoloski bliskih stranaka, pa bi i vlada bila stabilnija, za razliku od ranijih godina kada je uvek moralo da se pravi koalicija sa strankama centra, pa cak i levice. Sada vlada moze da se formira od iskljucivo desnih i konzervativnih stranaka. Ti koji su protiv Bibija u stranci su napustili stranku. To je Saarova Nova Nada, to je otcepljeno krilo Likuda. Tako da nema nista od unutrasnjih previranja u Likudu, to je zavrseno i Bibi je to preziveo. Rezultati ovih izbora su doveli do toga da opozicioni blok bude takav da je previse saren. Od levice, preko socijaldemokrata, liberala, nacionalista do konzervativaca i komunistickih Arapa. I svi da se skupe opet nemaju dovoljno i potrebni su im neki od Bibijevih saveznika, pre svega Jamina. A da se podsetimo. Lieberman ne moze sa Arapima bas nikako. U Saarovoj koaliciji su i Hendel i Hauser koji su i posle proslih izbora odbili da podrze saradnju sa Arapima dok su bili deo Plavo Bele koalicije i podrzali su Likud. Nema razloga da tako ne bude i ovaj put, plus mozda jos neko iz Saarove koalicije. To je priilicno desna grupacija, kojoj je saradnja sa Arapima mrska, ali i sa levicarima iz Mereca koji su im neophodni. Ganc i Lapid su u losim odnosima, plus su ovi izbori pokazali da se Gancu uopste nije obila o glavu saradnja sa Bibijem iako su ankete to predvidjale. Odnosi izmedju dve arapske grupacije su takodje losi. To da ce Likud morati da ode u opoziciju je sasvim normalna stvar. Nece vladati vecno, Izrael nije diktatura. Ali naravno da je za njih bolje da to bude sto kasnije, niko ne ide u opoziciju ako pobedi izbore i ima vecinu da formira vladu, pa tako nece ni Likud. Ako sledeci izbori budu u kratkom roku to Bibiju odgovara, sledi otvaranje posle pobede nad koronom i to moze da donese samo pozitivan pomak. Tri partije Likud, Saarova Nova Nada i Jamina imaju skoro potpuno isto biracko telo, taj blok se ne smanjuje, cak je dobio i vise glasova nego prosli put. Saar i Bibi nemaju ideoloske razlike, njihov sukob je licne prirode. Nece se ni smanjivati, cak ce vremenom i rasti. Deo tog birackog tela glasa i za Ganca, tu pre svega mislim na Etiopljane, jer su licno vezani za Ganca zbog njegovog ucesca u akciji spasavanja te zajednice. Oni ce se svakako u jednom trenutku vratiti Likudu. Religiozne partije ce u buducnosti samo rasti. To se videlo vec na ovim izborima, a u buducnosti ce biti jos izrazenije. Radi se o mladoj populaciji koja je u ogromnom broju jos uvek maloletna. Takodje raste i broj naseljenika na Zapadnoj Obali, a oni nikako ne mogu glasati za levu opciju. Demografski procesi samo idu u prilog Likudu, sa ili bez Bibija. Obe grupacije imaju po 58 poslanika. Ram koji je blizi Likudu odlucuje ko ce praviti vladu. Ali to je previse prosta racunica. Desni blok je ideoloski srodan, dok je opozicija potpuno ideoloski rascepana i tesko moze da nadje zajednicki jezik.

Ovo je cista situacija za Bibija. Lagano formira vladu. Dosta stabilniju od prosle, nema jaku protivtezu unutar vlade, osim ako ne smatra da ce mu vise odgovarati novi izbori usled pobede nad koronom. On u principu moze u koaliciju sa svima, osim sa Zajednickom listom, Jes Atidom i Merecom. Jamina je mnogo bliza Likudu nego Jes Atidu, i ideoloski i po birackom telu. Benet bi mozda koalirao sa Jes Atidom da je osvojio glasova koliko su mu ankete davale, onda bi mogao da trazi rotirajuceg premijera, ravnomernu podelu vlasti... Sad bi to bilo samoubistvo, a on nije glup covek. Oni imaju neslaganja oko stvari koje su krucijalne za Beneta. Opozicija ne moze da formira vladu. Lieberman ne moze sa Arapima, to je za njega kraj. Uostalom i on je blizi Likudu nego Jes Atidu, njemu nije problem Bibi vec religiozne partije koje idu u paketu. Zapravo Lapid ima znatno manji koalicioni kapacitet od Ganca i u ovom odnosu snaga on ne moze da formira vladu. Bibi je napravio odlican rezultat u veoma teskom trenutu, pobedio koronu, preziveo podelu stranke i sad moze polako da ide napred. Ram je vec najavljivao da zeli saradnju sa Bibijem, zato su se i odvojili od Zajednicke liste. To je desnicarska, konzervativna stranka. Za nju glasaju uglavnom Beduini, a Beduini su izraelskim desnicarima ok Arapi, uvek pozeljni za saradnju. Iako bas nisu najbolje uklopljeni u izraelsko drustvo zbog svog nacina zivota, prilicno su lojalni, sa dosta visokim procentom dobrovoljnog sluzenja vojnog roka za arapsku populaciju. Dosta Beduina glasa i za jevrejske stranke, pre svega Sas. Tako da u beduinskim sredinama Sas uvek dobija glasove. Ne verujem da ce tradicionalne religiozne partije praviti problem saradnji sa Ramom, jer su oni zapravo slicni. To moze biti problem RZPu i Jamini koje zastupaju intrese doseljenika na Zapadnoj Obali i religioznu ortodox hardal zajednicu. Ipak, Benet je praktican covek. I ovaj put, sve je u Bibijevim rukama.

Pa to nema nikakvog smisla I van svake logike je. Pobedili izbore u veoma teskom trenutku, preziveli lom unutar partije, pobedili koronu I da idu u opziciju kad dolazi mirniji period koji ce sigurno rezultirati ekonomskim rastom, plus da iz partije izbace nekog ko je kljucan za sve njene uspehe u poslednjih 20 godina. Plus na to sve, opozicija ne moze da formira vladu sve I da Likud kaze mi necemo u vlast I bicemo opozicija.

Meni Aida bas los film. Ravna linija. Bez neke price. Gluma losa. Kao da su snimali igrani dokumenatarac, sve vec vidjeno. Dara I Aida isti nivo.

Napokon odgledao. Meni je ovo dosta lose. Prvih par epizoda mi je bilo gledljivo, a posle cak ni to. Prikaz rata u Siriji potpuno povrsan, u nekim slucajevima i romanticarski. Sve ukupno dosta lose, ne bih preporucio cak ni za ubijanje vremena. Ovih dana cu pogledati Kalifat, nadam se da je bolja.

Cak i to je prevelik broj. Verovatno ih je bilo znatno manje, sto potvrdjuju i prvi turski popisi. Da sad ovde ne otvaramo raspravu da li je crkva bosanska uopste bila bogumilska, posto ni to nije opsteprihvacena stvar u naucnim krugovima.

Pa ovim potvrdjujes da jeste sporan.

Jeste u sukubu. To je sve dosta ranije. U momentu kada islam pocinje da se siri u Bosni tamo je bogumila vec bilo jako malo u odnosu na ukupan broj stanovnika. Postojanje bogumila nije odigralo skoro nikalvu ulogu na sirsnje islama. Uticaj bogumilstva na sirenje islama je mit.

I kakve to ima veze sa sirenjem islama u Bosni?

Ovo nema veze sa istorijskim cinjenicama. Obican mit koji neki iz politickih razlika zele da prikazu kao istorijsku istinu.

Nije tu toliko bitan motiv, jednostavno previse cesto se desava da ljudi koji su bili na neki nacin ucesnici nekih dogadjaja, posebno kad o njima pisu dosta kasnije, ispostavi se da to bas nije bilo tako. Sad zbog cega je to tako, tesko je reci, razlozi su sigurno razni i indivudualni. Cak ne mora da bude sa nekom namerem, ljudi su jednostavno tako videli stvari. U ovom odlomku ima nekoliko stvari koje su veoma lako proverljive i koje su generalno poznate ljudima koji proucavaju istoriju, a pogresno su navedene. Naravno da sam zaintresovan da procitam knjigu i da pogledam stvari iz nekog drugog ugla, uvek se sazna nesto novo i korisno.

Film je letonski, a ne litvanski. Pisac knjige po kojoj je radjen film Aleksandrs Grins je uhapsen od strane NKVDa, osudjen na smrt i ubijen 1941 godine.

Ovo nije tacno sa istorijske strane gledista, vrlo je lako proveriti cinjenice oko ova dva dogadjaja. Ovde se jasno vidi narativ s kraja osamdesetih i pocetka devedesetih, kada dolazi do promene u zvanicnom narativu i komunisticki pokret se zeli prikazati kao neprijatelj srpskog naroda i negativan (svakako on to jeste bio) i da je tokom rata pokret zapravo otet od prosrpskih elemenata. Nisam procitao knjigu, pa je necu ni komentarisati u celosti, vec se sve ovo odnosi samo na ove tri strane. Krenimo redom, od stvari koju je najlakse proveriti. Zarobljeni italijanski oficir se zvao Antonio Vivareli i nije bio pukovnik vec major. Po njegovim recima on je bio prijatelj Musolinija i ucesnik marsa na Rim 1922 godine i rodjak pape Pija ( tesko je reci da li je stvarno bio Musolinijev prijatelj, ali sigurno su se poznavali jer je stvarno bio ucesnik marsa na Rim, dok su rodbinske veze sa papom skoro sigurno izmisljene). Da je rodjak Musolinijeve zene i to jos rodjeni brat niti je on tvrdio, niti je istina. Musolinijeva zena se zvala Rahela Guidi. Do razmene nikada nije doslo, glavni razlog za to je sto je italijanskoj strani trebalo previse vremena da daju odgovor da li pristaju na razmenu koju su im ponudili partizani. U medjuvremenu su zarobljeni Italijani zaklani od ljudi kojima su ostavljeni na cuvanje, jer su pomislili da su partizani zaboravili na njih koliko je vremena proteklo. Intresantno je da se radi o nekoj lokalnoj cetnickoj jedinici sa kojima su partizani saradjivali u to vreme. Tako da ta prica o pucnjavi na primopredaji nije tacna, jer do primopredaje nikad nije ni doslo, posebno ne u Grahovu, jer je primopredaja trebala da bude u Splitu. Partizani nikako nisu mogli da predaju Radeta Koncara Italijanima. Okolnosti njegove predaje su poznate i one nisu nikakva mistarija da bi mogle da se prave neke teorije oko nje. Da ne duzim sad, Italijani cak mesecima uopste nisu znali ni koga su uhapsili niti su sumnjali na to da su uhapsili komunistickog gerilca. Komunisti su pokusali da ga oslobode nekoliko puta (plus razmena), ali spletom okolnosti nisu uspeli u tome, iako su dva puta bili veoma blizu uspeha. Mogu pisati o tome ako nekog intresuje, dosta intresantne price. Oko smrti Marka Oreskovica ima dosta teorija, kontroverzi i misterije, koju su pre svega izazvali sami komunisti sa verovatno laznom pricom da su druga Krntiju ubili cetnici koju su koristili u propagandne svrhe jos od saznanja za njegovu smrt. Najverovatnija je ona prica koju su jos od prvog dana pricali Solomon Levi, Milutin Moraca i Nikola Kotle koji su i sproveli istragu, tako da su imena ubica poznata. E sad na to ide nadogradnja, da su oni delovali po necijem nalogu. Tu se ispredaju razne teorije, a ova teorija iz knjige je ona koju je general Gojko Polovina 1988 opisao u svojoj knjizi. On u knjizi, i u pocetku kao motiv navodi ravalitet Oreskovica i partijskog rukovodstva koje je rezultiralo narucivanjem Oreskovicevog ubistva (svo troje narucioca su Srbi/Crnogorci dvoje iz Crne Gore i jedan iz Like). Kasnije on, kako krecu dogadjaji devedesetih, ubacuje politicke motive i neslaganja oko ustanka i pravca kojim ustanak treba da ide. Ovde je taj ustanak malo romantizovan. On nikako nije bio stihijski. Skupili se seljaci i digli bunu iz osvete i za njima krenuli ostali (parafraziram). Ustanak je bio dobro organizovan, na to ukazuje i podatak da je otpoceo tako sto je u istom trenutku izvrsen napad na ustaske/domobranske ciljeve na vise lokacija na dosta velikom podrucju. Za tako nesto je potrebna velika organizacija koja stoji iza njega. Tacno je da u startu ustanak nije imao komunisticki karakter, ali jako brzo se izdiferenciralo ko je na kojoj strani. Ustanak u Lici je bio prokomunisticki, dok je u Bosni veoma izrazen bio i cetnicki karakter, mada je i tamo bio jak komunisticki element. Za razliku od ovog ustanka gde je ipak preovladavao komunisticki sentiment, nesto raniji ustanak u Hercegovini je bio cisto cetnickog karaktera.

Da, na teritoriju cele Jugoslavije, ali Kraljevine Jugoslavije, (Zerjavic i Cvetkovic dodaju na taj broj i zrtve sa teritorija koje su pripale Jugoslaviji 1945 godine, to je ispod 50 hiljada po svim procenama, Kocovic se nije bavio sa proracunom zrtava sa tih podrucja). Uopste nije sporno da je za Srbe i teritoriju Srbije WWI bio znatno pogubniji od WWII. Zvanican je bio falsifikovani Vuckovicev podatak od 1.700.000 zrtava. On se odnosio na sve zrtve. Podatak od 2 miliona zrtava sigurno nikad nije bio zvanican, niti se pojavljivao u ozbiljnim istrazivanjima. Mozda jedino kod Milana Bulajica, ali taj lik je neozbiljan. Mozda se misli na demografske gubitke, a oni jesu oko 2 miliona i po Kocovicu i po Zarjavicu. Popis zrtava iz 1964 godine je nije obuhvatao "kolaboratore". U pomenutim istrazivanjima su obuhvacene sve zrtve i civilne i kolaboratora.

Ne znam da li je realizovano, ali Madjarska i Bugarska su pariskim ugovorom imale obavezu da plate odstetu Jugoslaviji i utvrdjeno je kolika je. Isto kao i Italija.

Vladeta Vuckovic zapravo nije ni racunao broj zrtava, vec demografske gubitke. Tako da je njegov rad zapravo falsifikovan da bi se dobila veca odsteta i koristio u prpagandne svrhe. Sa druge strane on nikada nije krio da se radi o broju koji oznacava demografske gubitke, a ne o broju zrtava i pobegao je iz Jugoslavije glavom bez obzira cim mu se ukazala prilika. Inace Vuckovic koji u to vreme jos nije zavrsio studije matematike je izabran da uradi proracun jer su profesori kojima je trazeno da taj proracun naprave odbili da to ucine jer su smatrali da je nemoguce doci do preciznih rezultata dok se ne izvrsi popis. Ovo je jedini zvanicni podatak o broju zrtava koji je Jugoslavija objavila i on je falsifikat. 1964 godine izvrsen je popis zrtava, nezadovoljni brojem do kog su dosli rezultatte su komunisti proglasili sluzbenom tajnom. Vuckovic je tvrdio da je stvarni broj zrtava oko milion. Vec 1951 Slovenac Ivo Lah objavljuje svoje istrazivanje koje dolazi do slicnih rezultata kao i Vuckovic, milion zrtava. 1954 americki USCB procenjuje da je bilo 1.067.000 zrtava. Bogoljub Kocevic i Vladimir Zerjavic su uradili najbolje analize broja zrtava i dosli do slicnih rezultata 1.014.000 i 1,0270.000. (postoje indicije da je Zerjavic u odredjenim delovima plagirao Kocevicev rad, ali ne treba ga odbacivati zbog toga, jer je obimniji i u nekim delovima potpuniji od Kocovicevog). Do slicnih rezultata je dosao i Dragan Cvetkovic pre desetak godina.

Ovo je apsolutno nemoguce. Rade Koncar je bio zarobljen i posle streljan. Mozda mislis na Marka Oreskovica zvanog Krntija? Vodja ustanka je bio Stojan Matic predratni zandar, iako je zvanicni komandant bio Gojko Polovina.

Toliko dobro poznaje situaciju da ne zna da je procenat onih koji sluze izraelsku vojsku u njenoj zajednici veci nego kod Jevreja, iako za razliku od Jevreja nisu obavezni da sluze vojsku. Toliko dobro poznaje situaciju da je sama priznala da o stanju na Bliskom Istoku nije nista znala do izbijanja gradjanskog rata u Siriji. Inace kao dopisnika Electronic Intifade karakterise je izuzetno nepristrasan pristup izraelsko palestinskim odnosima.

Quo vadis Aida je meni u istom rangu sa Darom. Dva prilicno losa filma. Po meni nisu propagandna, ali su losa, cak mi je Dara za nijansu bolji film.

Vidis meni je to jos jedan od utisaka. Deluje mi kao da ustasa ima previse. Cak vise I od logorasa. Nemam pojma, mozda je pogresan utisak, ali mi je delovalo da ih je bas previse.

Meni je Spasitelj skroz ok film. Ocekivao sam nesto tog kvaliteta, ali ovo je ipak dosta losije.

Nesto mi ovde promice. Kakve veze ima Antonijevic sa Nozem?

Bas los film, zaista sam ocekivao dosta vise. Ovo je lose i za Antonijeviceve standarde, koji je prosecni reziser. Film nema fabulu, radnju. Nema ni glavnog lika, cak je I Dara sporedni lik. Jako plitko obradjeni likovi. Bez pocetka I bez kraja. Gluma losa, sem koljaca Ante Vrbana, on je odlicno odglumio. Sreca pa je Vuk Kostic imao samo dve recenice. Uzgred budi receno glava mu je izgledala kao kod marsovca, tu su nesto zeznuli sa maskom, za Majstorovica su govorili da je bio lep covek. Janketic je ocajno odglumio Luburica. A akcente su svi promasili. Film nije nikakva propagnada, kao sto sam I ocekivao. Mislim, Antonijevic nije budala, kad je video da u scenariju nema nista od radnje I price, trebao je da ide na senzacionalizam I da pojaca scene nasilja na maksimim. Ovaj film je tanak cak I sa te strane. Propagandni film ne mora da bude los I on ima neku vrednost, ali ovaj je promasen I sa tog aspekta. Bolje da je sve to ulozeno u jedan kvalitetan dokumentarac. Aj sad Kusturicu da vidimo. Nisam njegov fan, ali sam ubedjen da ce njegov film biti dosta bolji, pa makar samo I na propagandnom planu.