A sad

PP+Vox definitivno. Demolirace levicu, napravice istorijski rezultat.

Kao i obicno sve si promasila.

I Isusa Hrista su razapeli na krst...

Mozda ima, mozda nema. Ciste spekulacije.

Pa nije ih samo savetovao, on im je i ispregovarao koaliciju i odradio pripremne radnje za njeno stvaranje. Prvo je u JH izlobirao svog coveka za predsednika, pa su oni odustali od izbora i podrzali RCP. Zatim ubacio u koaliciju homofobni Noam. I kljucna stvar uzeo na svoju listi Ofira Sofira i na taj nacin omogucio njihov koalicioni sporazum i podelu mandata. Znaci to je mnogo vise od savetovanja, on je bukvalno napravio tu koaliciju da bi pokrio taj deo birackog tela. Nije to bas tako jednostavno na politickoj sceni Izraela, njihovi biraci ne bi glasali za Likud. Glasaci religioznih partija su kao sekte. Oni nece glasati za druge. Religiozne partije uvek imaju slican broj glasova. Ovde se radi o novoj grupaciji koja je demografski u zamahu, jos uvek dosta mladoj, koja je imala i politicka previranja (bivsi lider Benet odlazi u pravcu sekularne desnice i ukrupnjavanje ortodoksnih hardal partija) pa jos uve ima politickog lutanja. Ipak i njihov broj biraca se polako ustaljuje, s tim da ce imati tendenciju rasta jer se radi o veoma mladim zajednicama. Zbog toga je Bibi i radio na ovoj koaliciji, da se ti biraci ne raspu i da ima sigurne glasove za svoju vladu. Jbg, to je politika, svaka usluga kosta. Sto se Libermana tice. On je godinama bio u koaliciji sa ultrareligioznima, tako da nije bas da ta opcija automatski otpada. Medjutim, on nije ispunio neka kljucna obecanja svojim biracima za sve te godine. Sto je uticalo da pocne da mu pada popularnost. On je 2009 bio ubedjen da ce u buducnosti biti premijer medjutim 10 godina kasnije je sa 15 pao na 5 poslanika. Njegova biracka baza je specificna. On je po vokaciji nacionalista i to moze se reci i extremni. Medjutim on za izraelske standarde nije konzervativac, vec je prilicno liberalan, za razliku od ostatka desnice. Njegovo kljucno biracko telo su doseljenici iz exSSSRa nakon raspada istog, najtvrdja grupa su ruskojezicni doseljenici iz Ukrajine i Moldavije. Ta migracija je bila masovna i postojao je problem sa njihovom asimilacijom i uklapanje. Nepoznavanje jezika je bilo ogromno u toj zajednici. I sto je kljucno bila je to izrazito sekularna zajednica koja je alobo poznavala religiju. Uz to dobrim delom i dosta siromasna. Tako da u njegovoj ideologiji ima dosta i socijalnih elemenata. Mnogi u toj zajednici nisu ispunjavali uslove da sklope brak po jevrejskim zakonima. To je otvorilo i druga pitanja, kao sto je pitanje drzavljanstva, spajanje porodica... To je kljucno pitanje koje zanima Libermanove birace i sta traze od njega. On to nije uspeo da izdejstvuje. Opravdanje za to je da to nisu dozvolile religiozne partije sa kojima je koalirao i da zato vise nece da ima veze sa njima. To u nacelu jeste istina i vratilo mu je deo biraca. Naravno nije to jedini razlog njegovog pada. Proslo je mnogo godina, ta zajednica se dosta asimilovala i prestala je u dobrom delu da bude specificna zajednica koja se posebno odredjuje u politicom smislu, tako da se Liberman nikad vise nece vratiti na puteve stare slave. Njegovo biracko telo je dosta skoncentrisano na liniji Jerusalim-Birseba (njegova glavna baza)-Ejlat. Podrucje na kojem je uporiste Raama. Intresi Raama i YB su direktno suprotstavljeni, ne znam kako ce oni moci da se dogovore. Bibijeve vlade ulazu ogroman novac u Beduinska naselja i u infrastrukturu na tom podrucju, zato je tu i doslo do otopljavanja odnosa izmedju Bibija i Raama, a samim tim i zahladnjivanja izmedju Bibija i Libermana. Video sam sta je Abas trazio od Lapida za koaliciju. Prihvatanje toga je samoubistvo za Libermana. Da rezimiram, YB su neprihvatljive religiozne partije zato sto mu je opala podrska, kada je bio jak on nije imao problem da saradjuje sa njima. YB se uplasio da mu je opstanak upitan ako ne resi problem civilnog braka, jer su dosli do dna 2019 i morali su da se postave principijeno. Pa nije bas da su trebali samo da smene Bibija pa novi izbori. Tih 61 su predlozi za nominaciju premijera, sto je deo procedure u Izraelu. Posle toga idu pregovori oko vlade. U praksi ti potpisi ne znace nista. Pregovori oko vlade koje je vodi Ganc nisu vodili nigde. Odma prvog dana je bilo jasno da ne moze da napravi vecinu.Nije u Izraelu raspolozenje kao medju opozicijom u Srbiji, da srusimo Bibija pa na nove izbore. Cilj je da se formira vlada koja ce sto duze trajati. Raam nikad nije isao sam na izbore. Isli su ili sa ostalim Arapima u Zajednickoj listi, ili sa Baladom, a najcesce sa Taalom. Jedino sa Hadasem nisu nikad isli posebno. Na proslim, cak i na pretproslim izborima oni su bili opcija opoziciji za vladu. E sad, oni se dosta razlikuju od ostale tri arapske stranke koje su ekstremna levica, dok je Raam konzervativna stranka. Plus Balad izrazito, a ostale dve umereno su propalestinske, dok Raam ne gleda mnogo na tu stranu. Za Raam glasaju Beduini, za ove tri uglavnom Arapi iz centralnog i severnog Izraela. Da li Raam tek tako moze da se vrati na zajednicku listu je pitanje. I na ovim izborima veliki broj anketa je njih stavljao ispod cenzusa, ipak se nisu pokolebali i izasli su sami. Beduini su mlada populacija i ocigledno je da Raam zeli da se pozicionira drugacije od ostalih arapsih stranaka i izgradi neki svoj, poseban politicki identitet. Morali su da se stvore uslovi za saradnju sa Raamom i da ta stranka evoluira, ali i da jevrejske partije pruze ruku Raamu i da vlada pocne sa infrastrukturnim ulaganjima u taj region. Desni blok raste i nastavice sa rastom. Samo ponavljam, ja YB ne bih stavljao u desni blok, oni imaju previse specificnosti da bi uniformno bili njegov deo. Saar ce kratko trajati i ti glasovi ce se vratiti. Ipak prilicno sam siguran da Bibiju nikad nije bila prva opcija da pravi cisto desnu vladu i da on bude najlevlja partija u koaliciji. To je poslednja opcija. Njemu je idealno da ima neku levu kontratezu religioznim partijama.

Nesto nismo dobro izracunali. Opozicija ima 57 poslanika sa Zajednickom listom, a Bibi 59 sa Jaminom. To znaci da opoziciji Raam verovatno nije dovoljan za vladu i da im treba jos neko iz Bibijevog bloka. Benet je izjavio da nece sa Lapidom i da ga nece podrzati za premijera (ali ne treba zaboraviti da su njih dvoje u dobrim odnosima, bez obzira sto su politicki veoma razliciti). Tako da ce verovatno traziti neog pojedinca koji bi presao, ako uspeju da spoje sve rogove u vreci u svojim redovima. Bibiju fali jedan da osigura nove izbore, mislim da ce ga lako naci. I jos jedan da ima vladu, mislim da znam ko bi to mogao da bude. Prateci Bibijev rad mislim da znam koji ce biti njegovi potezi. On bi voleo da mandat dobije Lapid, pa da ne uspe da formira vecinu sto je skoro pa izvesno. Onda Bibi sebe stavlja u centar i trazi saveznika levo od sebe, prethodno okupljajuci desnicu. U koaliciji je uvek imao neku stranku koja je levo od njega. Ponudice koaliciju prvo Gancu, pa onda Laburistima. Ako to ne uspe, krenuce da lesinari. I ako sve opcije propadnu onda ce dan, dva pre isteka roka za formiranje vlade napraviti dogovor sa Raamom da podrze manjinsku vladu ili cak da udju u nju. Naravno ako proceni da mu vise odgovaraju novi izbori ici ce ka njima.

Idemo od nazad. Tad je situacija bila obrnuta. Svi su mislili da mogu vise. Lieberman je utripovao da svojim doslednim stavom moze jos da raste i da postane premijer. Bibi je bio nezadovoljan i opstruisao je svaku koaliciju. Arapi se jos nisu razmatrali za neku koaliciju. Na prethodnim izborima u aprilu desna Bibijeva koalicija je imala tacno 60 mandata. Lieberman je pravilno procenio da ako se bude dosledno drzao svojih stavova da ce napraviti uspeh na sledecim izborima. Postavio je Bibiju prevelike zahteve na koji ova nije hteo da pristane. A Benet ostao ispod cenzusa za nekih 300 glasova. Sada je mnogima jasno da im je ovo maksimum i da na sledecim izborima mogu samo dole. Na proslim izborima opozicija je imala matematicku vecinu od 61 mandata, tj Ganc je imao 61 potpis da se nominuje za premijera. Medjutim cim su poceli pregovori Hendel i Hauser su odbili saradnju sa Arapima, pre svega sa Baladom i presli na Bibijevu stranu. Tako da opozicija nikad nije imala stvarnu vecinu i pregovori su propali pre nego sto su i poceli. Zasto bi sada oni saradjivali sa Arapima? Da mislim na Hendela, koji je prvi favorit da predje kod Bibija, ali i na Begina(on nece sa Bibijem, ali su mu stavovi o Palestincima krajnje problematicni). RZP su extremisti, ali veliko je pitanje koliko se oni pitaju. Tu koaliciju je napravio Bibi i oni su pod njegovom direktnom kontrolom. Nisam siguran da oni mogu sami da odlucuju sa kim ce i kako ce. Kako ih je napravio, tako moze i da ih ugasi. To je kljucna razlika. Raam nije isao sam na izbore poslednjih 20 godina. Na ove izbore su izasli sami, bas da bi mogli da prave koaliciju sa Bibijem. Oni su bili vrlo malo iznad cenzusa i nije im bas za igranje sa novim izborima. Lieberman jeste nacionalista, ali po drugim pitanjima je dosta levo za izraelsko drustvo. U Evropi bi svakako bio desnica. Raskinuo je koaliciju sa Bibijem, da bi odma ponovo usao u istu. Nema on problem sa Bibijem i najradije bi opet sa njim, on ne moze sa religioznim partijama. Tj moze, ali je to samoubistvo, isto kao sto mu je i samoubistvo da ide sa Arapima. Nije nista novo u Izraelu da oni koji se do juce pljuju na licnoj osnovi prave koaliciju. Saar je najveci gubitnik ovih izbora i jedini sansa za opstanak mu je da bude u vladi, pa makar to bilo i sa Bibijem. Ako mogu ponovo Ganc i Lapid, mogu Saar i Bibi. Ja svakako mislim da je on politici mrtav i da njegovi glasovi na sledecim izborima idu Likudu i Jamini. Konzervativna desnica ima vecinu, smetnja za vladu je iskljucivo licni sukob Saara i Bibija. Ako bude zeleo da pravi vladu, Bibi ima vise opcija od opozicije. Ja da sam na njegovom mestu isao bih na nove izbore, sledi otvaranje posle korone sto je pozitivna stvar.

Zasto misilis ovo boldovano? RZP je Likudov proizvod. Bibi im je i napravio tu koaliciju, oni ce uraditi sta god im Bibi kaze. Raam moze biti problem Jamini. Ali opet, Ram je beduinska stranka, konzervativna. Nema neke veze sa Palestincima na Zapadnoj Obali, tu ima prostora za kompromis. Ima i drugih opcija, Saar i Bibi su u licnom sukobu. Ne bi bio prvi put da Bibi napravi koaliciju sa nekim sa kim do juce nije bio u dobrim odnosima. Saaru ne smeta niko od tih desnih i religioznih partnera. U svakoj drugoj opciji je izvrsio politicko samoubistvo. A sta je alternativa. Novi izbori, sto odgovara Bibiju, otvaranje posle korone ce mu doneti korist, Saarov debakl cu mu vratiti deo glasaca ( pa ca da ne odu svi njemu, oticice Jamini) Opzicija. Lieberman (vidim da ga svuda stavljas u desnicu, on po izraelskim standardima nije desnica) ne moze sa Arapima, a ne moze ni sa Merecom. Lapid i Ganc su u losim odnosima. Raam je u svadji sa Zajednickom Listom. Pola poslanika Saarove Nove Nade su rasisti kojima ne pada na pamet da saradjuju sa Arapima. Balad (deo zajednicke liste) nije rad da saradjuje sa Jevrejima (mada mislim da oni sad imaju samo jednog poslanika). Merec nece sa Liebermanom, a ni Saar im nije bas po volji. Laburistima su porasli apetiti posle uspeha i htece to da materijalizuju, uz dobru ponudu ni Bibi im nije stran, posle godina propadanja novi izbori imaju uspeh i gledace da izbegnu izbore na sve nacine. Da Jamina predje u opozicioni blok, tesko. Ne mogu sa Merecom, Zajednickom Listom, a ni Lieberman im nije drag. To je nemoguce sastavit, a za pola stranaka ta nestabilna i ideoloski potpuno sarena vlada bi bila politicko samoubistvo. Raam je postigao uspeh na ovim izborima i oni to moraju da naplate. Novi izbori bi im bili velika kocka. RZPu je ovo istorijski uspeh, veliki rizik da idu na nove izbore. Skoro nemoguce da ponove uspeh. Jamina takodje. Na izborima gde dolazi do velike polarizacije oni gube glasace koji idu Likudu. Saar je mrtav ako ide na nove izbore sada. Za Laburiste sam vec rekao. Ganc je sad preziveo, pitanje je da li bi opet. Previse stranaka ima problem sa novim izborima i zato ce morati da pravi kompromise. Novi izbori najvise odgovaraju Bibiju, na njemu je odluka da li ce da pravi vladu ili ne.

Pa te sve stranke sa kojima "koaliraju" nemaju zajedno 1% podrske. Cilj dogovora sa njima je da se ne rasipaju glasovi desnice i ne ostaju ispod cenzusa. To su sve stranke koje su na neki nacin povezane sa Likudom, uglavnom su ih osnivali neki bivsi clanovi Likuda. Potpuno irelevntno, donosi mozda 1 mandat na izborima. Tako ce biti i sa Saarom na nekim sledecim izborima. Taj Zehut je stranka Mose Fejglina, koji je takodje bio clan Likuda i njihov poslanik godinama. Zehut nikad nije uspeo da predje cenzus. Na ove izbore su bili u "koaliciji" sa Ori Levi i njenom strankom Gesher (ona je cak i napustila Gesher, ali i to je nebitno jer je to jedan covek, u ovom slucaju zena, jedna stranka), nikakve cetiri stranke. Inace njen rodeni brat Dzeki je funkcioner Likuda, a i otac David je dugogodisnji funkcioner Likuda, ali je imao izlete i u druge stranke. Realno ne donosi nista na izborima. Sto se afera tice, Bibija afere prate od kad se bavi politikom. To nije nista novo i ne utice previse na rezultate Likuda. Mozda utice na taj nacin da se neki novi biraci opredeljuju za druge stranke, tako da broj glasaca desnice raste, a broj glasaca Likuda stagnira. Jednostavno potcenjujes drustvene podele koje postoje u Izraelu. Nije Bibi Likud. Likud je mnogo veci od Bibija i bilo kog politicara. Preziveo je odlazak Sarona, prezivece i Bibijeve afere. Sam Bibi je i pored svega ubedljivo najpopularniji politicar u Izraelu i odricati ga se u ovom momentu je potpuna ludost i to nece niko uciniti. Partije u izraelu su podeljene po religioznim, regionalnim i etnickim linijama. I dalje je jako bitna podela na cionizam i revizionisticki cionizam kao koren svih podela u jevrejskom drustvu i ideologije iz kojih su nastajale stranke. Podela na Askenaze, Sefarde, Mizrahije. Deri je bio u zatvoru zbog pronevere i to nije uticalo na rezultate njegove partije ni malo. Kako je rekao jednom novinaru, sta vas briga sto sam ja krao, ako to mojim biracima ne smeta. I ne smeta im, jer kako on kaze jedina institucija gde ima vise Mizrahija od Askenaza je zatvor. Zato su i odstupanja na izborima uglavnom unutar blokova. Glasac Sasa nikad nece glasati za UTJ. Te podele moze da prevazidje pojava novog harizmaticnog lidera koji uspe da probije te linije podela, ali to traje najvise dva izborna ciklusa. To je uspeo Ganc, ali i taj projekat je gotov i on se vraca u svoje prirodno okruzenje (jos uvek deo Etiopljana glasa za njega, ali ce se i oni vratiti vremenom u svoju bazu). To je uspela koalicija Saron-Olmert ponudivsi jednu novu ideju. Ali nista od toga nije bilo dugog veka. Bibi ima svoju bazu i on je nece izgubiti sta god da uradi. U podeljenom drustvu, drustvu u kom su ogromne razlike, tesko se menjaju politicki afiniteti i fluktacije na izborima su veoma male. Edit Istraga protiv Bibija je pocela 2016 godine. Na sledecim izborima on osvaja veci procenat glasova nego na prethodnim. Prijava sudu je podneta krajem 2019 godine. Na sledecim izborima ostvaruje rekordan rezultat. Proces je poceo 2020 godine i on ima pad, ipak pre ce biti da je uzrok tog pada nesto drugo (cepanje partije i korona) nego taj postupak.

Pada zato sto su prosli izbori bili specificni zbog velike polarizacije, zato sto je bila veca izlaznost i zato sto su imali cepanje partije. Kada pogledas nekoliko izbora unazad onda se vidi da to bas i nije tako kao sto ti pises. Ovi izbori 24,19% i 30 mandata 2020 godine 29,46% i 36 mandata septembar 2019 godine 25,10% i 32 mandata april 2019 godine 26,46% i 35 mandata 2015 godine 23,40% i 30 mandata 20013 godine 23,34% i 31 mandat (i to u koaliciji sa Liebermanom) 2009 godine 21,61% i 27 mandata Znaci radi se o veoma slicnom rezultatu i broju mandata. Likud ima stabilnu podrsku. Kada se na ovim izborima pogleda koliko je osvoji Saar (otcepljeno krilo Likuda), a to je 4,74% i 6 mandata to je veoma slican rezultat prethodnim izborima i po procentima i po mandatima. Na sve to dodati rast Jamine koja je takodje ideoloski skoro pa identicna Likudu. Znaci oni koji su odustali od glasanja za Likud na ovim izborima nisu otisli nekim ideoloski razlicitim partijama, vec su ostali u okviru istog bazena glasova. Jamina ima stalno velike skokove i padove i prelivanje glasova sa Likudum, veoma veliki broj biraca se bukvalno u poslednjem trenutku odlucuje da li ce glasati za Jaminu ili Likud. Saar ako ne bude u vlasti ce nestati sa politicke scene i ti glasovi ce se vratiti Likudu. Jasno se vidi da Likud ne pada vec da oni sa Bibijem imaju uvek veoma slican procenat glasova i kontinuitet na vlasti od vec 12 godina sa tendencijom da se to nastavi. Sto je velika stvar. Stalno potenciras neke koji su protiv Bibija u Likudu. Oni koji su protiv njegove politike su napustili partiju pred ove izbore i otisli su sa Saarom. To je zavrsena prica.

A kad je situacija bila drugacija? Kada je u Izraelu postojala vlada koja nije koaliciona? Bibi je premijer od 2009 godine i uvek je imao slican broj poslanika kao i sada, uvek koaliciona vlada. Ni Kadima, ni Laburisti pre njega nisu vladali sa vise poslanika. Sada je cak situacija za Likud bolja nego uobicajeno jer koalicija moze da se napravi od ideoloski bliskih stranaka, pa bi i vlada bila stabilnija, za razliku od ranijih godina kada je uvek moralo da se pravi koalicija sa strankama centra, pa cak i levice. Sada vlada moze da se formira od iskljucivo desnih i konzervativnih stranaka. Ti koji su protiv Bibija u stranci su napustili stranku. To je Saarova Nova Nada, to je otcepljeno krilo Likuda. Tako da nema nista od unutrasnjih previranja u Likudu, to je zavrseno i Bibi je to preziveo. Rezultati ovih izbora su doveli do toga da opozicioni blok bude takav da je previse saren. Od levice, preko socijaldemokrata, liberala, nacionalista do konzervativaca i komunistickih Arapa. I svi da se skupe opet nemaju dovoljno i potrebni su im neki od Bibijevih saveznika, pre svega Jamina. A da se podsetimo. Lieberman ne moze sa Arapima bas nikako. U Saarovoj koaliciji su i Hendel i Hauser koji su i posle proslih izbora odbili da podrze saradnju sa Arapima dok su bili deo Plavo Bele koalicije i podrzali su Likud. Nema razloga da tako ne bude i ovaj put, plus mozda jos neko iz Saarove koalicije. To je priilicno desna grupacija, kojoj je saradnja sa Arapima mrska, ali i sa levicarima iz Mereca koji su im neophodni. Ganc i Lapid su u losim odnosima, plus su ovi izbori pokazali da se Gancu uopste nije obila o glavu saradnja sa Bibijem iako su ankete to predvidjale. Odnosi izmedju dve arapske grupacije su takodje losi. To da ce Likud morati da ode u opoziciju je sasvim normalna stvar. Nece vladati vecno, Izrael nije diktatura. Ali naravno da je za njih bolje da to bude sto kasnije, niko ne ide u opoziciju ako pobedi izbore i ima vecinu da formira vladu, pa tako nece ni Likud. Ako sledeci izbori budu u kratkom roku to Bibiju odgovara, sledi otvaranje posle pobede nad koronom i to moze da donese samo pozitivan pomak. Tri partije Likud, Saarova Nova Nada i Jamina imaju skoro potpuno isto biracko telo, taj blok se ne smanjuje, cak je dobio i vise glasova nego prosli put. Saar i Bibi nemaju ideoloske razlike, njihov sukob je licne prirode. Nece se ni smanjivati, cak ce vremenom i rasti. Deo tog birackog tela glasa i za Ganca, tu pre svega mislim na Etiopljane, jer su licno vezani za Ganca zbog njegovog ucesca u akciji spasavanja te zajednice. Oni ce se svakako u jednom trenutku vratiti Likudu. Religiozne partije ce u buducnosti samo rasti. To se videlo vec na ovim izborima, a u buducnosti ce biti jos izrazenije. Radi se o mladoj populaciji koja je u ogromnom broju jos uvek maloletna. Takodje raste i broj naseljenika na Zapadnoj Obali, a oni nikako ne mogu glasati za levu opciju. Demografski procesi samo idu u prilog Likudu, sa ili bez Bibija. Obe grupacije imaju po 58 poslanika. Ram koji je blizi Likudu odlucuje ko ce praviti vladu. Ali to je previse prosta racunica. Desni blok je ideoloski srodan, dok je opozicija potpuno ideoloski rascepana i tesko moze da nadje zajednicki jezik.

Ovo je cista situacija za Bibija. Lagano formira vladu. Dosta stabilniju od prosle, nema jaku protivtezu unutar vlade, osim ako ne smatra da ce mu vise odgovarati novi izbori usled pobede nad koronom. On u principu moze u koaliciju sa svima, osim sa Zajednickom listom, Jes Atidom i Merecom. Jamina je mnogo bliza Likudu nego Jes Atidu, i ideoloski i po birackom telu. Benet bi mozda koalirao sa Jes Atidom da je osvojio glasova koliko su mu ankete davale, onda bi mogao da trazi rotirajuceg premijera, ravnomernu podelu vlasti... Sad bi to bilo samoubistvo, a on nije glup covek. Oni imaju neslaganja oko stvari koje su krucijalne za Beneta. Opozicija ne moze da formira vladu. Lieberman ne moze sa Arapima, to je za njega kraj. Uostalom i on je blizi Likudu nego Jes Atidu, njemu nije problem Bibi vec religiozne partije koje idu u paketu. Zapravo Lapid ima znatno manji koalicioni kapacitet od Ganca i u ovom odnosu snaga on ne moze da formira vladu. Bibi je napravio odlican rezultat u veoma teskom trenutu, pobedio koronu, preziveo podelu stranke i sad moze polako da ide napred. Ram je vec najavljivao da zeli saradnju sa Bibijem, zato su se i odvojili od Zajednicke liste. To je desnicarska, konzervativna stranka. Za nju glasaju uglavnom Beduini, a Beduini su izraelskim desnicarima ok Arapi, uvek pozeljni za saradnju. Iako bas nisu najbolje uklopljeni u izraelsko drustvo zbog svog nacina zivota, prilicno su lojalni, sa dosta visokim procentom dobrovoljnog sluzenja vojnog roka za arapsku populaciju. Dosta Beduina glasa i za jevrejske stranke, pre svega Sas. Tako da u beduinskim sredinama Sas uvek dobija glasove. Ne verujem da ce tradicionalne religiozne partije praviti problem saradnji sa Ramom, jer su oni zapravo slicni. To moze biti problem RZPu i Jamini koje zastupaju intrese doseljenika na Zapadnoj Obali i religioznu ortodox hardal zajednicu. Ipak, Benet je praktican covek. I ovaj put, sve je u Bibijevim rukama.

Pa to nema nikakvog smisla I van svake logike je. Pobedili izbore u veoma teskom trenutku, preziveli lom unutar partije, pobedili koronu I da idu u opziciju kad dolazi mirniji period koji ce sigurno rezultirati ekonomskim rastom, plus da iz partije izbace nekog ko je kljucan za sve njene uspehe u poslednjih 20 godina. Plus na to sve, opozicija ne moze da formira vladu sve I da Likud kaze mi necemo u vlast I bicemo opozicija.

Meni Aida bas los film. Ravna linija. Bez neke price. Gluma losa. Kao da su snimali igrani dokumenatarac, sve vec vidjeno. Dara I Aida isti nivo.

Napokon odgledao. Meni je ovo dosta lose. Prvih par epizoda mi je bilo gledljivo, a posle cak ni to. Prikaz rata u Siriji potpuno povrsan, u nekim slucajevima i romanticarski. Sve ukupno dosta lose, ne bih preporucio cak ni za ubijanje vremena. Ovih dana cu pogledati Kalifat, nadam se da je bolja.

Cak i to je prevelik broj. Verovatno ih je bilo znatno manje, sto potvrdjuju i prvi turski popisi. Da sad ovde ne otvaramo raspravu da li je crkva bosanska uopste bila bogumilska, posto ni to nije opsteprihvacena stvar u naucnim krugovima.

Pa ovim potvrdjujes da jeste sporan.

Jeste u sukubu. To je sve dosta ranije. U momentu kada islam pocinje da se siri u Bosni tamo je bogumila vec bilo jako malo u odnosu na ukupan broj stanovnika. Postojanje bogumila nije odigralo skoro nikalvu ulogu na sirsnje islama. Uticaj bogumilstva na sirenje islama je mit.

I kakve to ima veze sa sirenjem islama u Bosni?

Ovo nema veze sa istorijskim cinjenicama. Obican mit koji neki iz politickih razlika zele da prikazu kao istorijsku istinu.

Nije tu toliko bitan motiv, jednostavno previse cesto se desava da ljudi koji su bili na neki nacin ucesnici nekih dogadjaja, posebno kad o njima pisu dosta kasnije, ispostavi se da to bas nije bilo tako. Sad zbog cega je to tako, tesko je reci, razlozi su sigurno razni i indivudualni. Cak ne mora da bude sa nekom namerem, ljudi su jednostavno tako videli stvari. U ovom odlomku ima nekoliko stvari koje su veoma lako proverljive i koje su generalno poznate ljudima koji proucavaju istoriju, a pogresno su navedene. Naravno da sam zaintresovan da procitam knjigu i da pogledam stvari iz nekog drugog ugla, uvek se sazna nesto novo i korisno.

Film je letonski, a ne litvanski. Pisac knjige po kojoj je radjen film Aleksandrs Grins je uhapsen od strane NKVDa, osudjen na smrt i ubijen 1941 godine.

Ovo nije tacno sa istorijske strane gledista, vrlo je lako proveriti cinjenice oko ova dva dogadjaja. Ovde se jasno vidi narativ s kraja osamdesetih i pocetka devedesetih, kada dolazi do promene u zvanicnom narativu i komunisticki pokret se zeli prikazati kao neprijatelj srpskog naroda i negativan (svakako on to jeste bio) i da je tokom rata pokret zapravo otet od prosrpskih elemenata. Nisam procitao knjigu, pa je necu ni komentarisati u celosti, vec se sve ovo odnosi samo na ove tri strane. Krenimo redom, od stvari koju je najlakse proveriti. Zarobljeni italijanski oficir se zvao Antonio Vivareli i nije bio pukovnik vec major. Po njegovim recima on je bio prijatelj Musolinija i ucesnik marsa na Rim 1922 godine i rodjak pape Pija ( tesko je reci da li je stvarno bio Musolinijev prijatelj, ali sigurno su se poznavali jer je stvarno bio ucesnik marsa na Rim, dok su rodbinske veze sa papom skoro sigurno izmisljene). Da je rodjak Musolinijeve zene i to jos rodjeni brat niti je on tvrdio, niti je istina. Musolinijeva zena se zvala Rahela Guidi. Do razmene nikada nije doslo, glavni razlog za to je sto je italijanskoj strani trebalo previse vremena da daju odgovor da li pristaju na razmenu koju su im ponudili partizani. U medjuvremenu su zarobljeni Italijani zaklani od ljudi kojima su ostavljeni na cuvanje, jer su pomislili da su partizani zaboravili na njih koliko je vremena proteklo. Intresantno je da se radi o nekoj lokalnoj cetnickoj jedinici sa kojima su partizani saradjivali u to vreme. Tako da ta prica o pucnjavi na primopredaji nije tacna, jer do primopredaje nikad nije ni doslo, posebno ne u Grahovu, jer je primopredaja trebala da bude u Splitu. Partizani nikako nisu mogli da predaju Radeta Koncara Italijanima. Okolnosti njegove predaje su poznate i one nisu nikakva mistarija da bi mogle da se prave neke teorije oko nje. Da ne duzim sad, Italijani cak mesecima uopste nisu znali ni koga su uhapsili niti su sumnjali na to da su uhapsili komunistickog gerilca. Komunisti su pokusali da ga oslobode nekoliko puta (plus razmena), ali spletom okolnosti nisu uspeli u tome, iako su dva puta bili veoma blizu uspeha. Mogu pisati o tome ako nekog intresuje, dosta intresantne price. Oko smrti Marka Oreskovica ima dosta teorija, kontroverzi i misterije, koju su pre svega izazvali sami komunisti sa verovatno laznom pricom da su druga Krntiju ubili cetnici koju su koristili u propagandne svrhe jos od saznanja za njegovu smrt. Najverovatnija je ona prica koju su jos od prvog dana pricali Solomon Levi, Milutin Moraca i Nikola Kotle koji su i sproveli istragu, tako da su imena ubica poznata. E sad na to ide nadogradnja, da su oni delovali po necijem nalogu. Tu se ispredaju razne teorije, a ova teorija iz knjige je ona koju je general Gojko Polovina 1988 opisao u svojoj knjizi. On u knjizi, i u pocetku kao motiv navodi ravalitet Oreskovica i partijskog rukovodstva koje je rezultiralo narucivanjem Oreskovicevog ubistva (svo troje narucioca su Srbi/Crnogorci dvoje iz Crne Gore i jedan iz Like). Kasnije on, kako krecu dogadjaji devedesetih, ubacuje politicke motive i neslaganja oko ustanka i pravca kojim ustanak treba da ide. Ovde je taj ustanak malo romantizovan. On nikako nije bio stihijski. Skupili se seljaci i digli bunu iz osvete i za njima krenuli ostali (parafraziram). Ustanak je bio dobro organizovan, na to ukazuje i podatak da je otpoceo tako sto je u istom trenutku izvrsen napad na ustaske/domobranske ciljeve na vise lokacija na dosta velikom podrucju. Za tako nesto je potrebna velika organizacija koja stoji iza njega. Tacno je da u startu ustanak nije imao komunisticki karakter, ali jako brzo se izdiferenciralo ko je na kojoj strani. Ustanak u Lici je bio prokomunisticki, dok je u Bosni veoma izrazen bio i cetnicki karakter, mada je i tamo bio jak komunisticki element. Za razliku od ovog ustanka gde je ipak preovladavao komunisticki sentiment, nesto raniji ustanak u Hercegovini je bio cisto cetnickog karaktera.

Da, na teritoriju cele Jugoslavije, ali Kraljevine Jugoslavije, (Zerjavic i Cvetkovic dodaju na taj broj i zrtve sa teritorija koje su pripale Jugoslaviji 1945 godine, to je ispod 50 hiljada po svim procenama, Kocovic se nije bavio sa proracunom zrtava sa tih podrucja). Uopste nije sporno da je za Srbe i teritoriju Srbije WWI bio znatno pogubniji od WWII. Zvanican je bio falsifikovani Vuckovicev podatak od 1.700.000 zrtava. On se odnosio na sve zrtve. Podatak od 2 miliona zrtava sigurno nikad nije bio zvanican, niti se pojavljivao u ozbiljnim istrazivanjima. Mozda jedino kod Milana Bulajica, ali taj lik je neozbiljan. Mozda se misli na demografske gubitke, a oni jesu oko 2 miliona i po Kocovicu i po Zarjavicu. Popis zrtava iz 1964 godine je nije obuhvatao "kolaboratore". U pomenutim istrazivanjima su obuhvacene sve zrtve i civilne i kolaboratora.

Ne znam da li je realizovano, ali Madjarska i Bugarska su pariskim ugovorom imale obavezu da plate odstetu Jugoslaviji i utvrdjeno je kolika je. Isto kao i Italija.