A sad

Ma nisam ja za mirne proteste, oni u jednom momentu moraju postati nasilni. Ali problem je sto su svi oni stihijski, bez jasnog plana, cilja i reda, a tako se nece postici nista, samo uzaludno trosenje energije. Moraju da se postave jasni ciljevi i ostvaruju male pobede da bi se doslo do velikih. A nije da nije bilo pobeda i ustupaka, ali je valorizacija toga bila jako losa. Zasto? Zato sto svako hoce da bude kalif umesto kalifa. NDBGD je poceo kao gradjanska inicijativa koja je uspevala da skupi impozantan broj ljudi, a onda su se prebacili u politicare. Onaj Cuta je postigao ozbiljne uspehe u borbi protiv MHE, eto i njega odma u politici. Narod je generalno razocaran u politicare i nece krenuti za njima. Zato su bitne gradjanske akcije, gradjanske pobede i stvaranje svesti da se svaki rezim m oze pobediti ako se gradjani ujedine. Pravi je trenutak da se pocne sa tim, i onda bi mozda moglo da dodje do promene vlasti na sledecim predsednickim izborima (za 5 godina). Jer ako postoji ta svest onda nema problema glasati kao sto kaze Ljosa i za gore i takva ce promena doneti bolje. Do tada Vucic vs Djilas, Tadic, Jeremic, Boskic bilo ko Vucic pobedjuje, zbog medija, zbog manipulacija, zbog lose reputacije, zbog... Ne zbog mene i tebe koji ce glasati za bilo koga, vec zbog vecina koja ce glas dati onome od koga imaju vise koristi. Bez stvaranja gradjanske svesti o smenjivosti vlasti Vicic moze da padne jedino ako dodje do potpunog kolapsa ekonomije u kojem on nece moci da isfinansira kampanju, a to se nece desiti.

Ne treba da verujemo jer je to iluzija. Nijedna vlast nece raditi u intresu naroda ako ne misli da ce ih narod kazniti za to. Ni u Srbiji, ni bilo gde na svetu, cast malom broju izuzetaka. Svest politicara da ce biti sruseni od naroda i svest naroda da moze da menja vlast je jedina brana od totalitarizma, autokratije, nepotizma, korupcije... Zato ljudima i ne treba da rusenje Vucica bude cilj sam po sebi, vec samo prvi korak ka necem mnogo vecem.

Ne. Upravo obrnuto, da bi se Vucic srusio mora da postoji odredjena gradjanska svest, a kod nas nje nema ni u tragovima. Zasto bi ljudi rusili vucica ako ne veruju u promene, ako im ne smeta diktatura, ako im ne smeta korupcija... Tada je jedina promena ono sto kaze kolega, kad se srusi vucic promesace se karte pa ko sta izvuce, mozda bude bolje. Pa tako ce nekom sigurno biti bolje, ali imamo samo rotaciju jednog Vucica, sa nekim drugim Vucicem. A to nije korak unapred, vec korak u nazad. Plus, sto on uopste na taj nacin ne moze da padne, jer je od svih postojecih aktera najveci kralj manipulacije, prevare, lazi i svega ostalog. Da bi se Vucic srusio sa vlasti mora nesto da se promeni u samom drustvu. To verovatno jeste tezi put, ali je moguc. A tome verovali ili ne doprinosi i taj Rio Tinto i Kinezi u Boru i potencijalna nuklearka... Kada covek ima sigurnu egzistenciju, on je manje podlozan negativnom uticaju autokratije i sposoban je da artikulise svoje nezadovoljstvo. Sa razvojem IT sektora i drugih profitabilnih zanimanja gde se ostvaruju solidne zarade rasce i mogucnost za pruzanje otpora autokratiji i mogucnost za njeno rusenje sa vlasti. Eto u malom gradicu gde ja zivim i fabrika "motaca kablova" je dovela do toga da ljudi manje brinu o egzistencijalnim problemima i da samim tim imaju vise mogucnosti da razvijaju gradjanski svest. I odma u gradu padne Vucic sa 60% na 50% dok u selima i dalje drzi 70%. Eno, lepo je objasni Arsenije kako su se u Boru ipak desile neke promene, bez obzira i na korupciju, i na nepotizam i na autokratsku vlast. Sprecavanje razvoja drustva, investicije i slicno samo jaca Vucicev polozaj. Pozivamo se stalno na tu Rumuniju i kako se Rumuni lako udruze i sruse vlast. Pa sto ne sledimo njihov primer? Zato sto to nije u intresu politicke elite i sprecavaju svaku mogucnost za pojavu gradjanske svesti. Zato se sve svodi na to, samo da ja dodjem na vlast. Put od 10 hiljada kilometara pocinje jednim korakom. Naterati vlast da promeni neku odluku protestom, koliko god ta odluka bila mala je velika stvar i sledeci put ce ti protesti biti jos veci i ostvarice se veca pobeda i tako sve dok se ne stvori svest da narod moze da utice pa cak i da menja vlast. Dok se ne dodje do toga Vucic ce i dalje vladati. Ovi protesti su u startu osudjeni na propat. Zahtevi su pogresno postavljeni, cilj je nejasan... Uostalom i da se nelazemo, dozvolili su da budu predstavljeni ne kao ekoloski protesti vec kao kontramiting, sto jednim delom cak i jesu bili. To je potpuno pogresna koncepcija borbe protiv Vucica koja nece dati rezultate nikada.

Po obicaju preterujes, ali da ostavimo to po strani. Naravno da cilj treba da bude da se srusi Vucic. Ipak za mene to nije najveci cilj i nikad nece biti. Najvisi cilj je da se stvori normalno drustvo, a odlazak Vucica je samo jedan korak u tom pravcu. Da budem protiv otvaranja rudnika i nuklearnih elektrana samo zato sto je Vucic trenutno na vlasti za mene je suludo. Naterati Rio Tinto i Vladu da postuje propise je ono sto mene zanima, a mesanje karata pa ko sta dobije me apsolutno ne intresuje. Kada dodjemo do toga da imamo gradjansku svest, onda cemo i Vucica lakse oterati, pre toga to se nece desiti. Pa sledeci nek bude i gori, lakse cemo ga srusiti. Kao sto je Ljosa rekao, i promena na gore je nekad dobra, samo da narod nauci da menja i da se bori za ono u sta veruje (malo sam parafrazirao). Ali da bi to uspeli, moramo da menjamo svest, do tada mrka kapa.

Nebitno je. Spominju se neke fabrike, a i ta 2024 nije bas toliko dalako od pokretanja Rio Tinta i rudnika. Dok se zavrse svi papiri, izgrade postrojenja, krene sa vadjenjem, preradom to ce biti 2023-24, znaci tu negde. Naravno, nikom nista apriori ne verujem, ali nije da se ne spominju i fabrike. Medjutim, to u sustini nije ni bitno. Poenta je ono sta @Arsenije Pesic pise. Hteo sam da napisem slicno, ali me je preduhitrio pa da se ne ponavljam. Stvari su pogresno postavljene i pogresno usmerene i to je problem. Jedna dobra ideja, ekoloski protesti i cista zivotna sredina, se dezavuise zarad kratkorocne politicke koristi. Zato je sve pogresno i postavljeno, ne treba tema protesta da bude dolazak Rio Tinta, nama Rio Tinto i svaka kompanija koja zeli da dodje treba. Energiju treba usmeriti da se vlast, ali i kompanija kada dodje, nateraju da postuju ekoloske standarde i norme. Ja ne verujem u revolucionarne promene, moguce su samo evolutivne promene. Zato i treba pravit i organizovati pokrete koji ce biti brana svakoj vlasti da radi sta hoce, a ne da se sve stavlja u svrhu dolaska na vlast. Ovi protesti su od starta krenuli u pogresnom smeru i nece doneti nista. Razumem ja da je rusenje Vucica najvisi cilj, ali ovako se nece srusiti ni Vucic, ali i ono sto je meni u ovom trenutku jos vaznije, nece se stvoriti ni svest kod naroda da protestima i gradjanskim aktivizmom moze da natera vlast da menja svoje odluke, postuje zakon i radi ono sto joj je posao.

Znaci nije istina da se nista ne govori o fabrici baterija u Srbiji. Govori se, spominju se neka imena, neke firme... Da li ce od toga biti nesto, videcemo. Neko veruje, neko ne veruje, mozda bude, mozda ne bude. Ali da se govori o fabrici baterija u Srbiji, govori se. Edit. A ako postoji glad za nekom sirovinom, treba i to iskoristiti. Zasto da ta sirovina dolazi od nekog drugog ako moze od nas?

Vec neko vreme se pise o fabrici baterija u Subotici.

Izmene zakona o eksproprijaciji ne donose nikakve promene vezano za utvrdjivanje javnog intresa u odnosu na postojeci. Dize se frka oko stvari koje su normalne svuda u svetu. Samo se skracuju rokovi i ubrzava sam proces eksproprijacije. Najverovatnije i nema nikakve veze sa Rio Tintom vec sa gradnjom puteva gde eksproprijacija ide sporo. Uostalom ne radi se o nikakvom oduzimanju bez naknade kako se prica, vec je obaveza da se izvrsi procena trzisne vrednosti i ona isplati. Ako gradjanin nije zadovoljan cenom pokrece sudski spor i trazi utvrdjivanje vece cene. Na isti nacin to funkcionise i danas, tako da tu nema nikakve promene. Promena zakona o referendumu verovatno ima veze sa Rio Tintom, jer Vucic planira da izvede neki politicki performans i parodiju sa organizovanjem lokalnog referenduma. Ali usaglasavanje zakona o referendumu sa ustavom je obaveza. Do sada to niko nije uradio jer bi se to uvek dovelo u vezu sa priznavanjem Kosova i donelo negativne politicke poene. Sad ce iskoristiti Rio Tinto, da skrenu paznju sa Kosova, doneti zakon i napraviti neki politicki performans sa lokolnim referendumom oko ulaganja Rio Tinta. win-win strategija.

Bold 1 To generalno nije tacno. Nijednog trenutka Ukrajina nije ratovala protiv pobunjenika. Uvek je ratovala protiv Rusa, samo je bilo pitanje koliki udeo u "pobunjenickoj" vojsci cine ruske snage, a koliko lokalci. @Klotzen je postavio pretpostavku da je odnos bio 50-50 u avgusti 2014 godine, ja se sa tim ne slazem i mislim da je procenat lokalaca bio dosta manji, posebno ako se gledaju operativne jedinice, a ne one koje su sluzile za odrzavanje reda i mira u unutrasnjosti,a koje su mahom cinili lokalci. I pored velikog nezadovoljstva gradjana Donbasa promenama u Kijevu 2014 godine, to nije bilo dovoljno za izbijanje oruzanog sukoba (demonstracije protiv nove vlasti su bile masovne, ali isto tako su bili masovni i skupovi podrske promenama). Sukob je uvezen iz Rusije i uvezle su ga organizovane grupe koje su bile pod direktnom komandom Moskve. Proslo je dovoljno vremena i sve se manje vise zna, nista od toga vise nije tajna. Pa, kompletno rukovodstvo pobune je bilo iz Rusije, plus po neki pajac koji je bukvalno sluzio kao maskota i da se koliko toliko prikrije direktna umesanost Rusije. Takodje, kompletni komandni kadar su cinili oficiri ruske vojske. Sve se to moze proveriti veoma lako. Tako da od samo starta ratuju Ukrajina i Rusija, samo je pitanje u kojoj fazi rata koliko je ucesce Rusije. Da nije bilo ubacivanja ruskih diverzanata rata ne bi ni bilo. Bold2. Apsolutno tacno. Rusi su u startu potcenili Ukrajinu i racunali su da ce sa nekoliko dobro opremljenih divrezantskih jedinica uspeti da izazovu pobunu na koju Ukrajina nece imati odgovor i da ce se zavrsiti kao na Krimu. Osnova za to je svakako bilo, slican scenario je uspesno zavresen na Krimu, ukrajinska vojska je bila u fazi raspada jos dovano pre tih dogadjaja, jos uvek nije postojala centralna vlast sa kontrolom na celoj teritoriji drzave... To je pratilo i otkazivanje poslusnosti lokalne policije i pre svega specijalnih policijskih snaga koje su odma presle na stranu Rusa. Ipak, dosta visok moral medju ukrajinskim vojnicima, pre svega dobrovoljcima, ali i kompromis koje su vlasti napravile sa specijalnim policijskim snagama, izmedju ostalog i sa delovima zloglasnog Berkuta koji nisu presli na rusku strano nakon aneksije Krima (sto je za kasnije imalo posledicu da se ne procesuiraju zlocini koje su pocinili na Euromajdanu) doveo je do toga da Ukrajinsci dobiju prvu fazu rata i primoraju Rusiju na otvorenu agresiju. Danas je Ukrajinska vojska dosta napredovala u odnosu na to vreme i u taktickom i u tehnickom smislu. Ceste rotacije koje su pravili sa ciljem da sto vise vojnika ucestvuje u borbenim dejstvima dovela je do toga da imaju veoma iskusnu vojsku koja zna sta je rat. Veliki broj stranih instruktora je prisutan i radi sa vojskom. Jos uvek je to daleko od idealnog i predstoji im mnogo rada i truda, ali to ide u nekom dobrom pravcu. Ukrajinci vrse stalni pritisak na pobunjenike, vec su zauzeli skoro celokupnu sivu zonu koja je ostala nepodeljena minskim sporazumima i sve cesce nanose ozbiljne gubitke pobunjenicima u artiljerijskim i diverzantskim obracunima. Neke procene govore da bi bez mesanja Rusije (znaci da ostanu i ucestvuju u borbi sve ruske trupe koje se nalaze u Donbasu, ali bez otvorene agresije Rusije) Ukrajincima bilo potrebno oko dve nedelje da zauzmu ceo Donbas i slome otpor pobunjenika. Bold 3. Sve zavisi kako se gleda. De jure Rusija nije anektirala istocni Donbas, de facto jeste. On ne moze da opstane bez ruske pomoci, kako vojne, tako i ekonomske i politicke. Rusija otvoreno kadrira u svim sferama drustva i bukvalno nista ne mogu da urade bez saglasnosti Rusije. Iako zvanicno nije pod ruskom kontrolom i anektiran, Istocni Donbas fakticki jeste pod ruskom upravom.

Prica da je Rio Tinto izazvao gradjanski rat u Papua Novoj Gvineji je zestoko preterivanje.

Pre ce biti obrnuto, za ovo se zna bar vec mesec dana, a blokada saobracajnica od "ekologa" je najavljena pre par dana.

Pa nije bas tako. Mozda postoje neke slicnosti, ali razlika je ogromna. Realno kod nas postoji soft autoritarni rezim, dok u Venecueli vec imamo klasicnu diktaturu. U koliko kolona je nastupala opozicija je veliko pitanje. Ona zvanicna opozicija, priznata od zapada je nastupala jedinstveno. Izbore su bojkotovale dve-tri minorne partije. E sad, postoji i ta jos jedna grupacija koja se predstavlja za opozicionu. Ona je dosta jaka na lokalnom nivou, zbog nekoliko jakih regionalnih lidera, ali je pitanje koliko mogu na nacionalnom nivou. Mnogi je smatraju za laznu opoziciju. Tu su stranke koje nisu bojkotovale prethodne predsednicke izbore (Falkon i Bertuci), ali i citava grupacija kopija stranaka iz demokratske koalicije (stranke kojima je dozvoljeno da nose ime vec postojecih stranaka koje cine demokratsku koaliciju, sto u medijskoj blokadi donosi zabunu medju biracima). Bilo je jos i lokalnih pokreta koji su dodatno skidali procente glavnim opozicionim kandidatima. Gradjani jednostavno nisu prepoznali ovu promenu taktike opozicije i nisu izasli na izbore. Izlaznost od 42% je ekstremno mala za juznoamericke uslove. Prvo su pozivali na bojkot, a onda odjednom idemo na izbore, bez neke taktike, plana... Moje misljenje je da je bojkotovanje prethodnih izbora bila potpuna katastrofa. Takvim stavovima se samo zbunjuju biraci, zato je i izlaznost bila mala. Samo u tri regiona je izlaznost bila preko 50% i u dva od ta tri regiona je pobedio opozicioni kandidat. Gde god je izlaznost bila veca, opozicioni kandidati su imali bolji rezultat. Bez obzira na sve, demokratska opozicija i njihove copy/paste kolege u zbiru imaju tek mozda 1% manje glasova od Madurovih socijalista, a mogli su da pobede u jos bar devet regiona, uz neke lokalne opozicione pokrete i vise. Ipak, nedopustivo za opoziciju je da su dozvolili sebi da i pored svega izgube u Lari, Tahiri, Meridi, Falkonu, pa i Mirandi. Gledajuci sveukupnu situaciju pre, a i posle izbora, deluje da je napravljen neki dogovor izmedju vlasti i opozicije. Nije tajna da Gvaido vec neko vreme u Meksiku pregovara sa predstavnicima vlast. Gradjanu su to prepoznali i nisu hteli da ucestvuju na takvim izborima.

Ukratko... U Cileu ocekivani rezultati u prvom krugu. U drugi krug ide desnicar Kast sa prvog mesta i levicar Boric sa drugog. Kast vodi po anketama, podrzala ga je koalicija desnog centra Cile Vamos, ciji je kadnidat bio cetvrti. Borica su podrzali kandidati krajnje levice i levog centra (nisam mislio da ce ga cela koalicija levog centra tako lako podrzati, mislio sam da ce demohriscani imati neku rezervu, ali nisu). Treceplasirani Parisi nikog nije podrzao jos uvek, a verovatno ni nece. On je nastupao sa desnicarskom populistickom pricom i po tome je dosta blizi Kastu, ali nije konzervativan, pitanje je kako ce se njegovi biraci ponasati u drugom krugu. Kast jeste favorit, ali je prilicno desno za cileansko drustvo koje od povratka demokratije nije biralo extremne politicare. Peruanski sindrom je moguc, ali tu je bilo i nekih drugih otezavajuih okolnosti za desnicarsku kandidatkinju. Intresantna stvar. Boric je pobedio u dijaspori. U svim evropskim drzavama je pobedio, osim u jednoj, drzavi iz koje vodi poreklo, u Hrvatskoj je pobedio Kast. U Argentini istorijska pobeda antiperonisticke opozicije i desnice na parlamentarnim izborima. U Venecueli istorijska blamaza prodemokratske opozicije. Sledeci vikend su izbori u Hondurasu, jedinoj latinoamerickoj drzavi u kojoj desnica vlada autokratski.

Ja znam jednog sa ovog foruma.

Ima tu svega. Cinjenica je da su demokratski predstavnici u predstavnickom domu i senatu dosta stari, te da su mnogo manje menjali svoje predstavnike u prethodnom periodu za razliku od republikanaca. To svakako ima uticaja. Medjutim, u toku je proces redistriktinga i ocekuje se veliki crveni talas sledece godine. To takodje ima uticaja da se neki kongresmeni iz izbornih okruga koji od sigurnih demokratskih postaju kompetetivni ili cak crveni povlace. Poseban udarac ce biti povlacenje uticajnog demokratskog kongresmena Dzordza Baterfilda, ciji izborni okrug u Severnoj Karolini je postao potpuno kompetetivan. Njegovo povlacenje je jasan znak da se ocekuje da ce republikanci preuzeti taj distrikt, sto je sada bez njegove kadidature skoro i izvesno. Slicno je i u Teksasu, gde je demokrata Visente Gonzales presao iz svog distrikta, za koji se ocekuje da ga republikanci preuzmu, u susedni, znatno sigurniji demokratski distrikt, u kojem se penzionisao demokrata Filemon Vela. Skolski okruzi i obrazovanje su jedna od glavnih tema u politickim kampanjama u predgradjima. Na toj temi republikanci vracaju podrsku tamo i ako se nastavi sa dosadasnjom politikom izvesno je da ce republikanci imati veliki porast broja glasova u predgradjima.

Pa to je i za ocekivati. Celokupna politika koju vodi brat Si ide u tom pravcu. Odustajanje od reformi i vracanje u rigidni komunizam, totalitarizam i autokratiju. Teznja da se ukine ogranicenje u broju mandata i omoguci dozivotna vladavina. Sve je ovo deo tog puta i ne predstavlja nikakvo iznenadjenje.

Koje su budale Jevreji, stalno secanje na holokaust, spomenici, price, kad ce vise da pocnu da gledaju napred...

Zamenik predsednika. Plus je Alberto Fernandez politicki relativno slab za razliku od svoje zamenice i vise je bio kompromisni kandidat izmedju dve frakcije peronista Kristine Kircner koja je predstavljala jacu, levu frakciju i Mase koji predstavlja centristicku frakciju u peronistickom bloku ( u medjuvremenu su dosta oslabili).

Ali nije bas nesto.

Imali smo izbore u dve plave drzva koje cak ne spadaju ni u swing, vec su stabilne +10% demokratske, ali ispod radara su prosli izbori za sudijske funkcije u Pensilvaniji swing drzavi koju je dobio Bajden. Izgleda da ni sami republikanci nisu bili svesni koliko se biracko telo promenilo za kratko vreme pa su tako i usli u kampanju. Ankete su i ovaj put promasile, niko nije predvidjao malu razliku u Nju Dzersiju, Virdzinija je vec druga prica i tu je vec bilo dosta pogodaka. Trafalgar opet najblizi. Vazna stvar j da kandidati republikanaca nisu bili RINOi ili neki koji zbog posebnih osobina odgovaraju lokalnoj sredini, vec klasicni republikanci. Ne putpuno Trampoliki, ali ni ono sto su repsi bili pre Trampa, znaci nesto izmedju, ali prijateljski naklonjeni prema Trampu. Republikanci su sve karte bacili na Virdziniju, dok se vidi da su u Nju Dzersiju usli dosta nespremni. Utisak je da su hteli u NJ da naprave dobar rezultat, ali da nisu razmisljali o pobedi. O tome svedoci i nedovoljno ucesce stranackih funkcionera u kampanji, pa cak i samog Trampa. U Virdziniji su repsi isli na sve ili nista, osecali su da mogu da naprave rezultat i ukljucila se bukvalno cela stranka. Zato je za neku siru perspektivu bolje analizirati izbore u Virdziniji od izbora u NJ, plus Virdzinija vise lici na celu USA od NJa. Izlaznost je bila prilicno velika i znatno veca nego na prethodnim guvernerskim izborima. Jangkin je uradio nesto sto se cinilo nemogucim, napravio je bolji rezultat od Trampa u ruralnim sredinama. To je jasan pokazatelj da je republikansko biracko telo prilicno motivisano i spremno da izadje u velikom broju na izbore i glasa za svog kandidata. Republikance sigurno raduje cinjenica da oni nisu iscrpeli sve glasove iz ruralnih sredina i da jos uvek imaju veliku rezervu tamo, koja moze biti dovoljna da okrene neku drzavu, ali i veliki broj kongresnih mesta. Jos dve stvari takodje mogu da raduju republikance. Najbitnija je da su se vratili u predgradja, pa cak i u neke gradove. 2018 na midtermsima su doziveli debakl u predgradjima, isto se ponovilo i u duelu Trampa i Bajdena 2020 godine. Sada su se republikanci vratili u te oblasti koje su nekada predstavljale prototip njihovih biraca. Jako bitan podatak i zapravo kljuc uspeha na nekim narednim izborima ako se taj trend nastavi. Republikanci su pobedili i u Virdzinija Bicu, koji je jedan od vecih gradova u Virdziniji, i to ne samo u izborima za guvernera, vec i za kongres Virdzinije. Da se ne radi o usamljenom slucaju pokazuju i rezultati iz NJa gde je situacija bila identicna. Manje bitna, ali ne i za zanemarivanje je cinjenica da su republikanci odlicno prosli u severnoj Virdziniji, oblasti koja se naslanja na Vasington DC. To je jedna od najbogatijih oblasti u drzavi i tradicionalno izuzetno plava, zapravo ta oblast i cini (uz Sarlotsvil, Norfolk i Ricmond) Virdziniju plavom. Republikanci su u toj oblasti znacajno popravili svoj rezultat, nisu pobedili, ali su znacajno popravili brojke. Pobedili su u nekim okruzima, mislim da su cak pobedili u 10. kongresnom distriktu, dok su u 8. i 11. znacajno popravili brojke (ta tri distrikta pokrivaju ovu oblast). Kada se rezimira republikanci su pobedili u Virdziniji u 3 distrikta koja drze demokratski kongresmeni, a u Nju Dzersiju u cak 4, mozda i u 5. To daje veliki podstrek da nastave u istom tempu u pripremi crvenog talasa kojeg ocekuju naredne godine. Intresantno je da je pomeranje birackog tela ka republikancima u obe drzave bilo priblizno istog procenta, 10+, pa se moze zakljuciti da postoji jak trend okretanja biraca ka republikancima. Kada bi se na nacionalnom nivou desio i upola ovoliki swing ka republikancima, a postoje indicije da je on i veci, na midtermsima 2022 ne bi imali crveni talas, vec crveni cunami. Republikance sigurno mogu da raduju i rezultati iz Pensilvanije gde su njihovi kandidati za sudije pobedili na svim izborima koji su odrzani tog dana. Jako znacajan rezultat u jednoj od kljucnih drzava i dobar indikator za naredni period.

"Sto se grbo rodi, vrijeme ne ispravi". Nakaradna ideja nastala kod dela elite, koja se nikada nije primila u narodu, opstajala silom i represijom, cim je aparat prinude postajao labaviji i centralna vlast popustala drzava se u krvi raspadala. Neka hvala.

Danas su izbori u Argentini. Bira se polovina poslanika u donjem domu parlamenta i trecina senata. Ovi izbori su kao midterms u USA, tacno na polovini mandata aktuelnog predsednika, peroniste Alberta Fernandeza, koji vlada u tandemu sa bivsom predsednicom Kristinom Fernandez Kircner. Znaci vladu cine peronisti i kircneristi (kircneristi su levi peronisti, Alberto Fernandez je vise ka centru, a ima i frakcija koje su cist centar, sa druge strane postoje i peronisti koji su desne orijentacije), sto bi se moglo opisati kao vlast levice, mada sam ranije pisao da politicka scena u Argentini nije postavljena kao u ostatku sveta i da ne postoji klasicna podela na levicu i desnicu, a da je osnovna podela na peroniste i antiperoniste, a i jedni i drugi cesto obuhvataju kompletan politicki spektar. Alberto Fernandez i Kristina Kircner su pre dve godine pobedili desnog predsednika antiperonistu Makrija, prilicno lako i ubedljivo. Ipak prve dve godine novog/starog tandema nije pratio veliki uspeh, a situacija sa koronom je dodatno pogorsala stvari. Nezadovoljstvo je veliko i primetan je ozbiljan pad podrske peronistima. U Argentini su prajmarisi obavezni i drgaciji se organizovani nego u vecini drzava. Izlaze svi gradjani, a ne samo clanovi partija. Izaslo preko 60% biraca i ubedljivo najvise je dobila desna antiperonisticka koalicija Huntos por le Kambio bivseg predsednika Makrija. Prajmarisi su bili 12 septembra, tako da je vladajuca koalicija imala samo dva meseca da pokusa da popravi situaciju, ali mislim da nisu uspeli u tome. Situacija je sledeca da oni trenutno nemaju vecinu u donjem domu parlamenta, ali uz neke manje partije uspevaju da prikazu privid vecine. Posle ovih izbori, vec je izvesno da ce desna opozicija imati veliku vecinu u donjem domu. U gornjem domu parlamenta, Senatu, situacija je prilicno drugacija. Tu peronisti imaju veliku vecinu od cak 10 senatora (sto je mnogo jer ima samo 71 senator). Oni ce izbore za senat izgubiti, ali ostaje otvoreno pitanje da li ce desnica uspeti da anulira tu prednost peronista, jer se bira samo 21 senator. Ocekujem ubedljivu pobedu desnice danas. Edit. Intresantna stvar. Kao sto je u Cileu jedan od najozbiljnijih kandidata za predsednika poreklom iz naseg regiona Gabrijel Boric koji je hrvatskog porekla, tako je i opozicioni lider na izborima za argentinski senat takodje iz naseg regiona. Luis Petkov Najdenov je poreklom iz Bugarske.

Ne bih bas da ulazim u neku diskusiju sa tobom, jednostavno sa takvima nije moguca smislena diskusija. I pre pocetka se zna sta ce biti napisano, red "Srbi narod najgori", red macola, red jakobinskog terora. Non stop se ponavlja isto kao pokvarena ploca, a sve zarad lazne borbe za gradjansko drustvo. A ne vidis da najvecu prepreku stvaranja gradjanskog drustva nisu oni kojima je posao da se protiv njega bore, vec upravo oni koji ga promovisu na takav nacin. A sad slobodno nastavi sa svojom svetom misijom. Edit. Bez obzira na to sto su nam pogledi na stanje u Srbiji prilicno slicni.

Ja nisam vernik, nesto si pomesao. Zapravo nikakve razlike izmedju vas i profesionalnih vernika nema, agresivni totalitarci i jedni i drugi.

Ma naravno, a agresivnost izbija iz svakog posta.