A sad

Ovi izbori bi mogli da donesu velike promene u Iraku. Izgleda da ce Moktada al Sadr moci da formira vladu i da kreira politiku Iraka u narednom periodu. Kako god bilo, jedna stvar je jasna, proiranska opcija je na ovim izborima dozivela tezak poraz. Njihova glavna uzdanica Fatah Alijansa je dozivela tezak poraz i osvojila samo 17 mandata, ovu koaliciju sacinjavaju politicka krila siitskih paravojnih formacija koje su vedrile i oblacile po Iraku u prethodnom periodu. Iracki Hezbolah je osvojio samo jedno mesto u parlamentu, a u sunitskom delu birackog tela lose je prosla partija Azem koja je saveznik proiranskih siitskih partija. Poruka gradjana Iraka Iranu i njihovim satelitima na ovim izborima je vise nego jasna. Sadr je zastupao istu politiku kao na prethodnim izborima i njegova doslednost u principima je donela rezultate. Borba protiv korupcije koja sistemski razara iracko drustvu i cini da pored toliko resursa, nafte, stanovici te zemlje budu izuzetno siromasni. Sadr je uvek vazio za zastitnika siromasnih, ali sada je i prosirio svoju bazu. Zalaganje za mir i nacionalno pomirenje, ne deklarativno, vec ono stvarno koje ce dovesti do konacnog formiranja iracke nacije. Razoruzanje svih paravojnih formacija i uspostavljanje reda i poredka u zemlji, gde ce drzava resavati probleme gradjana, a ne naoruzane skupine. Uklanjanje stranog uticaja iz zemlje, kako americkog, tako i iranskog. Upravo je Iran ta susedna drzava koja utice da se destabilizuje Irak u zelji da preko svojih satelita upravlja sa njime. Vide puta je Sadr to javno porucivao i upozoravao Iran da se ne mesa u unutrasnje stvari Iraka. Ova politika, koju je dosledno sprovodio u prethodnom periodu donela mu je veliku pobedu na izborima i cak 73 mandata u parlamentu. Da stvari za Sadra budu jos bolje u medju sunitima ubedljivo najvise glasova je dobila partija Takadum (napredna partija 🙂 ) koja je njegov saveznik. Sadr je pruzio ruku Kurdima i ocekuje se da ce se lako dogovoriti sa najvecom kurdskom partijom KDP, a vrlo moguce i sa jos nekim kurdskim partijama. Tu su i jos neke manje partije koje su nastale iz velikih protesta u Iraku, a koje je Sadr podrzavao. A veliki broj je i nezavisnih poslanika medju kojima ima i dosta onih koji su bliski Sadru i njegovoj politici. Zato je i za ockivati da Sadr lako formira vladu i povede Irak u nekom drugom pravcu. Naravno Iran na to nece gledati skrstenih ruku i pokusace da destabilizuje emlju i spreci prvo formiranje nove vlasti, a zatim i dasprovedu reforme, pre svega razoruzanje paravojnih milicija. Njegove pristalice tvrde da su izbori pokradeni i pozivaju na proteste. Bice intresantno svakako u narednom periodu, mada tamo nikad i nije bilo dosadno. Intresantno je da se na ovim izborima u politicki zivot vratio nekadasnji premijer Nuri al Maliki. Covek koji je svojom politikom doveo do enormnog rasta medjuverskih tenzija i na taj nacin indirektno (neki ce reci i direktno) doveo do stvaranje ISISa i podrske koju je ta organizacija imala medju sunitima. Korumpiran, ali je vesto balansirao izmedju USA i Irana u isto vreme vodeci i proUSA i proIransku politiku. Njegova koalicija je druga medju siitima, a treca ukupno u Iraku. Ocigledno je da su se ljudi totalno razocarali u Fatah i brali ipak znatno umereniju proIransku opciju od njih. Ipak u zbiru proiranske stranke imaju znatno manje poslanika nego na prethodnim izborima. Sve je to jasan pokazatelj u kom pravcu zeli da se razvija iracko drustvo.

Dosta bolja. Vredi gledati. Posebno prve dve sezone.

Moktada al Sadr i njegova lista su pobedili na izborima u Iraku. Ovog puta znatno ubedljivije nego prosli put. Najverovatnije ce imati preko 70 poslanika. To nije dovoljno za vecinu. Videcemo kakav ce raspored biti kad se prebroje svi glasovi. Nadam se da ce biti normalnih sa kojima moze da formira vlast. Svakako, lepe vesti...

Najbolji moguci scenario. Kao da sam ja rezirao. 🙂 Pored komunistickog KGB spijuna u istoriju odlazi i njegova maticna komunisticka partija koja nije presla cenzus i koalicioni partner socijaldemokrate koje su takodje ostale ispod cenzusa. Buduci premijer je konzervativni euroskeptik Petr Fiala iz ODSa.

Pa prisutna je. Ima premijera. E sad sto su se oni odrekli tog premijera je drugi par opanaka.

To nije tacno. Radi se samo o nekim grupama ultraortodksnih Jevreja, pre svega askenaza. Vecina ortodoksnih Jevreja podrzava cionizam.

Slazem se sa tim, ali opet SPD-Zeleni-FPD imaju vecinu. Nemoguce je sa tim procentima da nemaju vecinu. Po novim projekcijama SPD sad ima par poslanika vise od CDU. Jos ce se to menjati.

Misli SDP, Zeleni i Linke?

Bice zanimljivo. Za sad, izgleda da CDU ima najvise poslanika, a SDP glasova. Ali sve je to blizu i podlozno promenama.

Bernie uterao konzervama samo tako.

Upravo to je i poenta, deonica Arad-Sofija, tacnije radi se o deonici Lugoj-Sofija, nece biti zavrsena bar sledecih 20 godina, cak i kad se zavrsi to nece biti autoput vec brzi put. To je opet prica o koridoru 4, od koje se u principu odustalo. Cilj Rumunije i Bugarske je da se spoje preko mosta Djurdju-Ruse, od Bukuresta do Djurdjua je 50 kilometara kroz ravnicu, Ruse Veliko Trnovo je 118 kilometara. Problem je novi most na Dunavu, ali nije neizvodljivo. Na taj nacin bi se spojili glavni gradovi Sofija i Bukurest, a to je i ruta na koridoru 9. Rumunija je trenutno prioritet da zavrsi put od Bukuresta do madjarske granice kod Arada i da se kod Segedina spoji sa koridorom 10. Ostale su najteze deonice, kroz Karpate. Ukupno treba da se izgradi jos 137 kilometara tog puta. Rumunija generalno sporo napreduje sa gradnjom autoputeva, trenutno su radovi na oko 45 kilometara ovog puta kroz Karpate, ostatak jos uvek nije u planu. Sledece prioritetne deonice su Bukurest Oradea, gde fali jos preko 400 kilometara i tu se radi na dosta deonica, kao i prsten oko Bukuresta gde jos nista nije izgradjeno, a poceli su radovi na juznoj obilaznici. Koridor 4 kroz Rumuniju, koji se jedno vreme zvao autoput A6, a koji moze biti konkurencija nasem koridoru 10 za vozila koja idu u Tursku i Bugarsku, zvanicno je poceo da se gradi 2013 godine. Do danas je izgradjeno celih 11 kilometara koji predstavljaju obilaznicu oko Lugoja i vezu tog grada sa autoputem A1 Bukurest-Temisvar-Arad-madjarska granica. Dalje se nije pomerilo. Intresantno je da nikada nije odredjena ni trasa puta, te se ne zna koliko treba uopste da bude dugacak i koje gradove da spaja. Prvobitna zamisao je bila da to bude Lugoj-Severin-Krajova (odakle bi jedan krak isao na jug ka Kalfatu i bugarskoj granici, a drugi na sever do Bukuresta). Tacna trasa nikad nije definisana, niti su radjene bilo kakve studije i projektovanje. Ovaj put uopste nije u planu rumunskih vlasti. U medjuvremenu se odustalo od severnog kraka autoputa A6 Krajova-Bukurest i pocelo se sa gradnjom brzog puta Pitesti (ovaj grad severno od Bukuresta je putno cvoriste i tu bi trebalo da se ukrsta vise autoputeva i brzih cesta) Krajova. Krajova je industrijski bitan grad u Rumuniji, tamo je izmedjuostalog i Ford ima fabriku. Vise se uopste ni ne govori o autoputu A6, vec se preslo na brzi put DX2 koji bi isao od Lugoja do Severina i dalje do Krajove i na kraju do Bukuresta. Cak je i odredjena trasa puta i nesto se i radi na planskoj dokumentaciji. Ono sto je bitno Kalfat i granica sa Bugarskom se u ovom projektu ne spominju. Kao sto sam i pisao, Bugari do granice sa Rumunijom prave brzi put Botevgrad Vidin. Taj put je poceo da se gradi prilicno davno, mislim, 2013, 2014 godine. I do sada nije izgradjeno nista. Poslednjih godina se navodno intezivirala gradnja na nekih tridesetak kilometara kod Vidina, ali jos uvek nista nije napravljeno. Najverovatnije je da se ovde u stvari nista ni ne radi. Za to vreme Bugari su obezbedili finansijsku konstrukciju za autoput Ruse Veliko Trnovo preko EIBa. Radovi su trebali da pocnu ove godine, ali nisam ispratio da li su zaista i poceli. Cak i da se zavrsi u dogledno vreme, a nece, Koridor 4 je duzi od puta kroz Srbiju i svojim dobrim delom uopste nece biti autoput vec brzi put. Svaka varijanta koja bi isla preko Bukuresta ovaj put cini nekonkurentnim koridoru 10. Postojanje dve granice u Srbiji jeste otezavajuca okolnos za nasu drzavu, ali posto koridor 4 nece biti zavrsen u nekom kratkom roku od 4-5 godina, ostaje pitanje kakvo ce stanje sa granicama tada biti.

Vreme je da posle toliko godina vlasti i CDU napravi pauzu, koja mislim da nece biti duga. Ima vise razloga za to i dobro je sto je tako. Ma oni su postali klasicna probiznis opcija. Vise uopste nisu levica, sad su centar i to centar sa prilicno desnim pogledima na ekonomiju. Ekologija im je postala tek cetvrta, peta rupa na svirali. Generalno vise nemaju nekih slicnosti sa ostalim zelenim partijama po Evropi, koje su mahom levicarske. Sto se ovog sto pitas tice, nije se nista promenilo. Ja generalno navijam za Jamajka koaliciju, kao i na proslim izborima. Ipak, mislim da je za CDU ovaj put najbolje da jedan mandat pauziraju i prepuste vlast levici.

Taj autoput je na bas dugackom stapu i nema sanse da se zavrsi do 2025 godine. Istina je da su neki delovi napravljeni, ili bolje receno neki postojeci autoputevi mogu da se inkorporiraju u ovaj autoput, ali veci deo nije ni u planovima. Kroz Litvaniju postoji kompletan autoput od luke Klaipeda preko Kaunasa do granice sa Poljskom. Paradoksalno je da problem nastaje odma u Poljskoj koja je i idejni tvorac ovog autoputa. Ovaj autoput predstavlja zapravo modifikovanu verziju panevropskog puta E85 koji spaja Balticko sa Egejskim morem, od litvanske luke Klaipeda do grcke luke Aleksandropulos i ide preko Litvanije, Belorusije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske do Grcke. Poljska je predlozila da se ta ruta izmesti iz nestabilne Belorusije i Ukrajine te da preko Poljske, Slovacke i Madjarske se ukljuci ponovo na Rumuniju i Bugarsku, ali izmenjenom trasom dodje do Egejskog mora, ne do Aleksandropulosa vec do Soluna. Oko toga je postignut nacelni dogovor drzava kroz koje treba da prodje put, plus postoji velika zaintresaovanost Kineza koji imaji intres u grckim lukama. Kroz Poljsku, kroz koju treba da prodje dobar deo puta, nije jos izgradjen ni metar planiranog puta osim obilaznica gradova Suvalki, Lublin i Rezov. Istina na nekim deonicama je pocela izgradnja, dok je a neke raspisan tender, ali ni to ne obuhvata celu deonicu puta kroz Poljsku. Da stvar bude gora po ovaj autoput Poljska uopste ni ne planira da gradi pun profil sutoputa na deonici kroz svoju teritoriju vec brzi put, sa po dve trake u oba smera bez zaustavne trake. Plan za zavrsetak puta od Bjalistoka do granice sa Slovackom je do 2027 godine, a sam tunel koji treba da se probije kroz karpate do 2029 godine. Za deonicu od Bjalistoka do Suvalkija, tj do cvorista nesto juznije ne postoje planovi, ali recimo da nije preterano dugacka i zahtevna deonica i da bi se mogla zavrsiti dosta brzo kad bi se obezbedila sredstva za finansiranje. Od Suvalkija do litvanske granice bi trebalo da se zavrsi do 2024 godine. Veci deo puta ce biti gotov do 2025 godine, ali najjuzniji deo od Resova do slovacke granice nema sanse, pitanje je da li ce poceti i da se gradi do tada. Kroz Slovacku postoji deonica od Presova do Kosica i od Kosica do madjarske granice, osim obilaznice oko Presova koja se gradi i obilaznice oko Kosica koja je u planu, ali radovi jos uvek nisu poceli. Od Presova do poljske granice jos nema planova za pocetak radova, a pitanje je kad ce i biti jer to nije prioritetna deonica Slovacima, koji jos uvek nisu zavrsili svoje prioritetne pravce. Da, i kroz Slovacku nece ici autoput vec brzi put kao i kroz Poljsku, osim deonice Presov-Kosice. Madjarska uzurbano gradi svoju trasu u punom profilu autoputa i trebalo bi relativno brzo da se spoje sa Slovackim delom puta. Deo puta ka Rumuniji postoji od ranije. Medjutim Rumunima generalno bas i ne ide gradnja autoputeva. Njihov cilj sto se tice ovog autoputa nije da ga dovedu do bugarske granice vec do svoje luke Konstanca i radove usmeravaju ka tom cilju. To je glavni autoput koji ide kroz Rumuniju i u obliku je ipsilona. Od luke Konstanca preko Bukuresta ide na sever do ALba Julije i tu se racva, jedan deo ide do Temisvara i grenice sa Madjarskom gde se spaja sa koridorom 10 kod Segedina, dok drugi deo ide do Oradee na granici sa Madjarskom gde se spaja sa ovim koridorom. Naravno ovaj autoput nije zavrsen i ne zna se kad ce biti. Predstoji rad na teskim deonicama kroz Karpate od Pitestia do Sibiua, a i na severu prema Oradei ima mnogo nezavrsenih deonica. I tu dolazimo do najveceg problema za ovaj sutoput iz nase price. Rumunija uopste nema u planu da se jos uvek spaja sa Bugarskom autoputem, pa cak ni brzim putem. Ako bi se i islo u tom pravcu i Rumuniji i Bugarskoj je bliza opcija da to bude na liniji Bukurest-Ruse-Veliko Trnovo i da se tu ukljuci na mrezu bugarskih autoputeva, nego da se ide na most Kalfat-Vidin (most je pravljen u profilu brzog puta, a ne autoputa). Mislim da Rumuni grade deonicu brzog puta od Pitestija do Krajove, ali to je jos uvek dosta daleko od bugarske granice i mosta Vidin-Kalfat. Ne postoje jos uvek ni projekti, ni planovi za deonicu od Krajove do bugarske granice. Naravno da napomenem, da je po planu ovog autoputa kroz Rumuniju planirana potpuno drugacija deonicu (Oradeo-Arad-Temisvar-Lugoj-Kalfat) koja se verovatno nikada nece ni realizovati. Realno je da ovaj autoput bude put od Klaipede do Konstance dok je njegovo dalje spustanje ka jugu i Solunu veoma upitno, cak i ako do njega dodje to nece biti najkracom linijom i onako kako su Poljaci zamislili, vec ce morati da se ide na Bukurest sto ce znatno produziti put. Kroz Bugarsku od Vidina do Botevgrada planiran je brzi put. Od Botevgrada do Sofije vec postoji autoput i od Sofije do granice sa Grckom se radi autoput, delovi su vec napravljeni i on bi trebalo brzo da bude gotov. Planira se i da brzo krenu radovi na brzom putu do Vidina, koliko ce to brzo biti gotovo ostaje da se vidi, to se u Bugarskoj nikad ne zna, mogu da iznenade da brzo zavrse, a moze i da se otegne... Kroz Grcku je put zavrsen. Trebace godina i godina da se sve to zavrsi, posebno delovi kroz Poljsku i pre svega Rumuniju. Naravno, nikad nece imati pun profil autoputa. Sa druge strane ne vidim da ce ovaj put u znacajnoj meri odvuci bilo kakav saobracaj sa koridora 10. Svidelo se nekom ili ne mi smo nasu deonicu koridora 10 sem malog dela obilaznice oko Beograda zavrsili. Tako da ne postoji razlog da se saobracaj preusmerava na neki drugi put. Na celom koridoru 10 pun profil autoputa ne postoji jedino na delu obilaznice oko Beograda i na delu od makedonsko-grcke granice do Soluna. Ne znam zasto Grci nikad nisu napravili pun profil sutoputa na toj deonici, a mislim da im nije ni u planu u nekim narednim godinama. Takodje autoputa nema i na istocnom kraku koridora od granice sa Srbije sa Bugarskom do Sofije, ali su Bugari poceli to da rade i mislim da je blizu zavrsetka. Znaci koridor 10 je u principu vec gotov autoput i ne predstavlja mu konkurenciju put koji je jos uvek na dugom stapu. Treba uzeti u obzir da zemlje i njihove delove koje spaja ovaj put uopste nisu one koje gravitiraju koridoru 10. I kad ovaj put postane funkcionalan, onima iz zapadne Poljske i Slovacke ce i dalje biti funkcionalnije i brze da idu na koridor 10. Takodje koridor 10 je i zamisljen da sluzi za prevoz ljudi i robe iz znatno zapadnijih delova Evrope nego sto ce biti sa ovim buducim autoputem. Ipak osnovna funkcija ovog buduceg puta ce biti spajanje Baltickog i Crnog mora, pa tek onda u nekoj daljoj perspektivi i Egejskog mora. Ovaj put nece predstavljati nikakvu konkurenciju nasim autoputevima, jer povezuje razlicite oblasti Evrope.

Pisao sam na starom forumu dosta o njima pa da se ne ponavljam. Ukratko receno da.

Velika je prednost i verovatno ce pobediti. Ali ima i Mlinarevic odakle da vuce glasove, plus tu je moguce i prelivanje glasova ako se napravi neka greska u kampanji kod HDZa. Mada, tesko da moze da dodje do preokreta.

Ide drugi krug. Ako pobedi mislim da ce to biti prvi put.

Levicarski populizam ne donosi nista dobro. Uvek je pogresno odgovore na realne drustveno politicke probleme traziti u demagogiji. Takvih pokreta je bilo po Evropi koliko hoces i sve se zavrsilo neuspehom, nas region kasni za Evropom dobrano pa tek sad postaju moderni, verujem da ce se eksperiment isto zavrsiti.

Losa.

Ma kakav Grenland, kakva drzava, za njih je Ausvic I istrebljenje.

Najbolje bi bilo da ti postedis nas gluposti i islamistice propagande.

Ne vidim ga. 🙂 To ce biti jako tesko. Realno Trampov plan je bio najbolje resenje, ali ni on kao takav nije bio prihvatljiv za obe strane. Trendovi su da podrska Palestincima pada medju arapskim svetom i da su im danas glavni saveznici nearapske zemlje, pre svega Turska, ali i Iran (da ne ulazim sad u dublju analizu, odnos Hamasa i Irana je komplikovan, ali postojao je period bliske saradnje, ipak Iran i njen vazal Sirija su znatno blize Islamskom Dzihadu). Od arapskih zemalja tu je jos Katar, ali i on je usled spoljnih pritisaka smanjio podrsku. Izraelu opada podrska medju liberalnim Amerikancima, ali i dalje nema vece opasnosti da ce se promeniti kurs USA spoljne politike, odnosi sa Rusijom su sve bolji, a i sa Evropskim drzavama postaju bolji nego u prethodnom periodu. Tako da spoljnopoliticki polozaj Palestinaca postaje sve losiji. Jevreja je sve vise na Zapadnoj Obali. Populacija je izrazito mlada, tek ulazi u reproduktivno doba. Fertilitet im je veci nego kod Arapa na Zapadnoj obali. To je jedan ogroman demografski potencijal koji u buducnosti moze potpuno da promeni etnicku sliku Zapadne obale. Plus gradovi u kojima zive Jevreji na ZO su cesto bogati (bukvalno svi, koji nisu potpuno naseljeni religioznim stanovnistvom) sa niskim cenama stanova i veoma povoljni za zivot, te na taj nacin privlace i nove doseljenike (mislim na unutrasnju migraciju, a ne na povratnike iz inostranstva). Sa druge strane medju Izraelcima je sve vise ultrareligioznih, sto takodje ima neke konsekvence. Oni nisu bas radi da sluze vojsku, a mnogi od njih ni da rade. To sve negativno utice na vojnu i ekonomsku snagu Izraela. Kada se to uzme u obzir jasna je crvena linija preko koje Izrael nece preci. Ceo Jerusalim mora biti u Izraelu, a granice na Zapadnoj Obali se moraju povuci tako da vecina izraelskih naselja ostane u drzavi Izrael. Ispod toga Izrael sigurno nece ici. Sto vreme vise bude prolazilo apetiti Jevreja ce rasti, kada je potpisan sporazum u Oslu Jevreja na ZO prakticno nije ni bilo (sem istocnog Jerusalima), danas ih je 20% sa tendencijom rasta. Muslimanima se mora omoguciti prilaz Al Aksi, kao i veza i nesmetan prolaz izmedju Gaze i ZO (postoji predlog gradnje autoputa, tunela...). Postoje predlozi i da se nadje nacin da arapska predgradja istocnog Jerusalima na neki nacin udju u palestinsku drzavu. Bilo je predloga od sekularnih nacionalista (Liberman pre svega) da se oblast oko Nazareta, koji je u Izraelu, ali je vecinski naseljena Arapima, pripoji buducoj palestinskoj drzavi. Medjutim lokalni Arapi to ne zele. Problem oko palestinske drzave je i to da li oni uopste zele da zive u istoj drzavi. Pojas Gaze i ZO su potpuno drugaciji i nemaju bas mnogo slicnosti. Funkcionalnost te drzave, posebno Pojasa Gaze je skroz upitna. U Izraelu su sve jaci pokreti koji smatraju da celu ZO treba anektirati, a da Gaza treba da pripadne Egiptu. Mir je tu jos uvek jako daleko. Ovo je bas onako uopsteno, ima jos tu hiljade finesa. Ali strane su toliko udaljene, a jedna i prilicno daleko od realnosti da je nemoguce naci kompromis.

Ono sto su Rabin i Arafat dogovorili je danas utopija. Na zapadnoj obali zivi 500 hiljada Jevreja (bez istocnog Jerusalima) od kojih je preko 60% mladje od 18 godina. O sporazumu iz Osla vise niko ni ne razmislja, a ne da ga prihvati.

Beta Izrael, ne Falash Mura. Falashi nisu dobili drzavljanstvo, jednom prilikom je dozvoljeno da se 1000 Falasha doseli, ali jos uvek ne postoji konsenzus da im se prizna da su Jevreju. Po zakonu o povratku oni nemaju pravo na povratak. Od Falasha se zahteva da dokazu matrilinearno poreklo i da se izvrsi konverziji prilikom useljenja u Izrael. Stvar je jasna, Falashi su hriscani iako istorijski jesu jevrejskog porekla, tj vode poreklo od Beta Izraela, ipak oni ni u Etiopiji nisu bili ista zajednica sa Beta Izraelom. Glavni advokat da se Falashima dozvoli povratak u Izrael je bio rabin Ovadia Jozef (Abdulah Jusuf). Ipak to pitanje jos uvek nije reseno, ali vecinsko misljenje je da oni nisu Jevreji i da bi cak i ako im se dozvoli povratak morali da izvrse konverziju. Glavni argument u prilog dozvoljavanja njihovog doseljavanja u Izrael je to sto njih ima malo, svega desetak hiljada, ako i toliko. Kao i to da veliki broj njih vec ima rodbinu u Izraelu. Medjutim, to onda otvara pitanje i nekih drugi, znatno vecih zajednica i toga gde se treba postaviti granica kod primene zakona o povratku. Etiopske vlasti pokusavaju da izdejstvuju da se Falashima dozvoli povratak u Izrael. Ima jos takvih zajednica, kako u Etiopiji (znatno brojnija Beta Abraham zajednica), tako i u nekim drugim drzavama sirom sveta. Mislim da nema potrebe preterano dokazivati da Jevreji i Arapi nisu isti narod, stvar je vise nego jasna. Sem dela Mizrahija, Jevreji nisu ni slicni sa Arapima.

Falashi nisu Jevreji.

Sa 10 ari ne moze da se zaradi 47 hiljada evra sve da gaje marihuanu ili koku.