A sad

U Cileu su opsti izbori 21. novembra. Moze se slobodno reci da je Cile najuredjenija i najdemokratskija drzava Latinske Amerike. Takodje, Cile ima i dugu tradiciju smenjivanja na vlasti levice i desnice. Posto nisu dozvoljena dva uzastopna mandata predsednika, redovna pojava je da jedan mandat predsednik bude levicar, sledeci mandat desnicar. Ovi izbori se ipak odvijaju u drugacijoj atmosferi i prate je iznenadjujuci rezultati. Veliko je nezadovoljstvo i razocaranost u tradicionalne stranke, sto je otvorilo vrata drugim, do sada strankama i pokretima. Dva glavna politicka aktera su kolicija desnog centra Cile Vamos i koalicija levog centra Novi Socijalni Pakt. U Cileu, kao i u vecini Americkih drzava uobicajeno da se kandidati biraju na prajmarisima. Apsolutni favorit na prajmarisima kod koalicije Cile Vamos je bio Hoakin Lavin, ministar, ucenik cuvenog Miltona Fridmana. Medjutim iznenadjujuce je pobedio centrista Sebastijan Sicel, nezavisni kandidat, koji je mnogo blizi politici centra nego desnici. Koalicija levog centra Novi Socijalni Pakt je izmenila sastav, njoj se u prethodnom periodu pridruzila i Demohriscanska partija, koja je dugo nastupala sama. Za njihovog kandidata je izabrana predsednica demohriscana Jasna Provasante. To je jasan znak da se isto kao i Cile Vamos i ova koalicija priblizila politickom centru. Na izborima za ustavotvornu skupstinu koji su odrzani pre nekoliko meseci kao glavna snaga na levici se nametnula koalicija Apruebo Dignidad. To je zapravo koalicija dve koalicije Ponosni Cile, koju predvodi komunisticka partija i Broad Front, koju predvodi partija Konvergencia Socijal. Znaci koalicija tradicionalnih komunista i modernih levicara. Veliki favorit na prajmarisima je bio kandidat komunisticke partije Daniel Zadu, koji je u to vreme bio i prvi po svim anketama i u opstoj trci na predsednickim izborima. Ipak iznenadjujuce i to ubedljivo ga je pobedio Gabrijel Boric iz Broad Fronta. Kandidovao se i ekstremni desnicar, pinocista, Hose Antonio Kast, sa svojom novoosnovanom republikanskom strankom. Kao i jos jedan desnicar Franko Parisi. Sve je izgledalo da ce biti to obicni izbori, gde ce se u drugom krugu boriti kandidat desnog centra Sicel, a da ce se na levici desiti promena i umesto Novog socijalnog pakta u drugom krugu naci Gabrijel Boric i njegova koalicija Apruebo Dignidad. Kako su se izbori blizili, postajalo je jasno da biraci desnice nisu zadovoljni izborom umerenog Sicela za njihovog kandidata i sve vise su se okretali desnicaru Kastu. Kast sada vodi po svim anketama. Dok je Sicel na oko 10% koliko ima i treci desnicarski kandidat Parisi. Boricu konstantno opada podrska, ali je siguran za drugi krug. Mislio sam da ce se i u Cileu desiti peruanski scenario. Peru je verovatno najdesnije orjentisana od svih drzava latinske Amerike. Medjutim usled jako velikog broja desnih kandidata u drugi krug su prosli kandidat levice i kandidat ekstremne desnice, cerka bivseg diktatora Fuhimorija Keiko Fuhimori. To je dovelo do pada izlaznosti i pobede kandidata levice, iako su kandidati desnice u prvom krugu dobili ukupno 70% glasova i isto toliko i na parlamentarnim izborima. Bio sam ubedjen da ce se veliki broj biraca u drugom krugu okrenuti Boricu, jer nece zeleti da na vlast dodje ekstremni desnicar koji se lozi na Pinoceo, Kast. To su ankete jedno vreme i predvidjale, ali pre izvesnog vremena Kast je cvrsto preuzeo vodstvo i u anketama za drugi krug, ipak, drugi krug je jos daleko, pa je rano za takve prognoze. Sada se jasno vidi da su biraci razocarani u tradicionalne stranke koje se nalaze oko centra. Njihov izbor ide ka strankama koje se nalaze na krajevima politickog spektra, bio taj kraj desni ili levi. U takvoj situaciji profitiraju stranke krajnje levice i krajnje desnice. Znaci, imacemo situaciju slicnu onoj u Peruu, borbu krajnje desnice i levice u drugom krugu. Cile se pridruzuje ostatku Latinske Amerike i odustaje od tradicionalnog glasanja za umerene kandidate.

Ovo nije bas tako izvesno kako pise u clanku. Dobar je Boric, ali po svim anketama i u prvom i u drugom krugu vodi ekstremni desnicar Kast.

Imate temu o BiH pa nastavite tamo.

Poljaci iz mog iskustva sa njima, a ono je jako veliko, ranije sam i pisao o mojim vezama sa Poljskom, nemaju nikakve slicnosti sa Srbima. Iako se oni generalno loze da smo mi slicni, ogromna je razlika u mentalitetu prosecnog Poljaka i Srbina. Odgovor na pitanje zasto proEU snage ne pobedjuju je jednostavan. Poljaci su generalno gledano extremno nacionalisticki i jos ekstremnije konzervativno nastrojeni. Posebno njihov istocni deo. Pisao sam ranije o toj podeli u Poljskoj na istocnu i zapadnu (Poljsku A i Poljsku B). Oni generalno jesu za EU, ali kao dosta labaviju zajednicu od ovoga sto sada jeste. Sa druge strane oni su dosta proUSA nastrojeni i sigurno su njihov najverniji igrac u Evropi. Za Evropu jesu, ali ta Evropa mora biti hriscanska i po mogucnosti i bela. Vladajuci PiS uopste nije najdesnija stranka na njihovoj politickoj sceni. Jos desnija, jos konzervativnija opcija uzima oko 10% glasova redovno. Nije retka situacija da nijedna stranka koja je levo od centra ne predje cenzus (tu ne mislim na neku ekstremnu levicu vec na socijaldemokrate, pa i na liberalni levi centar). Licno nisam za tako strog zakon o abortusu kao sto je u Poljskoj. Ali u 21 veku abortus koristiti kao kontraceptivno sredstvo je suludo. I da, imam cerku. Ako pored svega u 21. veku dozivi nezeljenu trudnocu ja cu biti za to da rodi, ali naravno verovatno se necu pitati. Cak i da uvedu veronauku kao obavezan predmet u skolama, to nece rezultirati ogranicavanjem abortusa kod nas. Srbija nije konzervativna zemlja, a Srbi koliko god se pretvarali nisu konzervativan narod. Nikad nijedna konzervativna opcija nije dozivela veci uspeh, sto se i vidi po rezultatima Dveri. Left wing nacionalizam i populizam je ono sto prolazi kod prosecnog Srbende. Crkva da, ali samo kad treba da se busamo u grudi da smo veliki pravoslavci, u svim ostalim slucajevima ne.

Sasvim je legitimno boriti se za promenu zakona. To je ok i ljudi koji su protiv ovog zakona mogu i trebaju da se bore za njegovu promenu. Propaganda je prikazivati da je pomenuti zakon donela sadasnja vlada iako je on na snazi vec skoro 30 godina. A jos veca propaganda je koristiti slucaj koji je ocigledna lekarska greska, jer je abortus u spornom slucaju dozvoljen, za pokretanje kampanje kojoj nije primarni cilj promena zakona o abortusu vec podruvanja ugleda vlade i to ne toliko u samoj Poljskoj, koliko da se pokvari slika o njoj u inostranstvu. To se dobro videlo i po komentarima ovde, ali i na drugim mestima. Poljska se menja, kao i sve druge zemlje, to nije sporno. Ali pitanje je u kom to pravcu ide. Nisu konzervativci u Poljskoj na vlasti tako dugo ( mislim na konzervativce u poljskom smislu, u evropskom smislu je i opoziciona Gradjanska Platforma konzervativna stranka), to je ipak novija pojava i posledica upravo promena koje se desavaju u poljskom drustvu.

Klasicna levicarska propaganda. Zakon o abortusu nije doneo PiS vec je donesen 1993 godine od strane onih koje vi podrzavate u borbi protiv PiS-a, bas tih proevropskih. U konkretnom slucaju radi se o lekarskoj gresci jer je abortus dozvoljen u takvoj situaciji kao sto je ova u kojoj je ova nesrecna devojka izgubila zivot. Zasto onda ta proEU opcija redovno gubi na izborima vec duze vreme?

Nije rumors, dobio je. NJ bas intresantno, dobice Marfi, ali je bas cupavo.

Dobio je Youngkin, sa 3%. Ovo je bas cudo i dobar znak za republikance. Sjajno vodjena kampanja i potpuno mobilisana baza. Ogromna izlaznost u ruralnim podrucjima, koju demsi nisu mogli da nadoknade u gradovima. Tramp je izgubio sa 10+ prosle godine, a 2017 Gilespi je izgubio sa 9%, ovo je bas ogroman preokret i odlican test za midterms. Intresantno je i za skupstinu, demsi su imali vecinu od 10 mesta. Kako trenutno stoje stvari na kraju ce biti izjednaceno, ali ima jos par vrlo neizvesnih trka da se zavrse, u Virdzinija Bicu pre svega. Ali u Nju Dzersiju je ipak veoma zanimljivo...

Jeste, nema nista intresntnije u politici od izbora za predsednika USA.

Veceras mogu da se prate veoma intresantni izbori u Virdziniji. Bira se guverner, lokalni funkcioneri i lokalna skupstina. Virdzinija je od sving drzave postala skroz plava. Bajden je dobio sa 10+ 2020 godine, oba senatora su iz demokratske partije, guverner u vec dva mandata, a i vecina kongresne delegacije su demokrate. Ipak republikanci su sa veoma dobrim kandidatom Glenom Jangkinom blizu toga da vrate Virdziniju u igru. U izbore je usao kao autsajder, ali je odlicnom kampanjom prvo uspeo da ujedini republikance (podrazle su ga sve struje, od Trampa do Romnija) a zatim da se i veoma priblizi demokratama, toliko da pobedjuje po mnogim anketama i predikcijama. Meni to ipak zvuci preterano, mada uz ogradu da nisam dovoljno pratio, ali bitno je da se za samo godinu dana razlika izmedju republikanaca i demokrata drasticno smanjila u jednoj prilicno plavoj drzavi. Sve ispod 5% razlike je veliki uspeh za Jangkina. Kandidat demokrata je Terry McAuliffe, politicki veteran, bivsi guverner Virdzinije (on trazi drugi mandat, u Virdziniji su zabranjena dva uzastopna mandata, pa je morao da pauzira jedan mandat) i deo klana porodice Klinton. Izlaznost je jako velika za miderms izbore i izgleda da ce ici preko tri miliona. Neki podaci pokazuju da je izlaznost veca u republikanskim delovima drzave, ali i u demokratskim je veca nego 2017 godine. Svakako bice zanimljivo. Veceras su izbori i u Nju Dzersiju, ali tamo ne bi trebalo da bude preterano zanimljivo.

Intresantna je situacija, mada su izbori prilicno daleko jos uvek. Zemur je opasan kandidat i moze da Makronu napravi ozbiljne probleme. Bas je napravo pometnju. Makron je imao sigurnu pobedu u drugom krugu protiv Le Penove, ali sad mogu da nastanu problemi. Sam Zemur je mnogo ozbiljni kandidat u drugom krugu od Le Penove, jer sigurno moze da privuce znatno vise biraca republikanaca od Le Penove. Ali nije to problem, dobio bi njega Makron u drugom krugu. Problem je sto kad se kampanja zahukta to moze dovesti do toga da u drugi krug udje kandidat republikanaca, e onda je Makron u problemu i veliko je pitanje da li moze da pobedi kandidata republikanaca u drugom krugu. Dokle god mejn strim politicke stranke ne budu davale konkretan odgovor na probleme sa kojima se susrecu obicni gradjani i na uhvate se u kostac sa realnim problemima kandidata kao Zemur ce biti sve vise i samo je pitanje kada ce jedan takav kandidat pobediti izbore ili cak poceti redovno da pobedjuju na izborima sirom Evrope.

Ovi izbori bi mogli da donesu velike promene u Iraku. Izgleda da ce Moktada al Sadr moci da formira vladu i da kreira politiku Iraka u narednom periodu. Kako god bilo, jedna stvar je jasna, proiranska opcija je na ovim izborima dozivela tezak poraz. Njihova glavna uzdanica Fatah Alijansa je dozivela tezak poraz i osvojila samo 17 mandata, ovu koaliciju sacinjavaju politicka krila siitskih paravojnih formacija koje su vedrile i oblacile po Iraku u prethodnom periodu. Iracki Hezbolah je osvojio samo jedno mesto u parlamentu, a u sunitskom delu birackog tela lose je prosla partija Azem koja je saveznik proiranskih siitskih partija. Poruka gradjana Iraka Iranu i njihovim satelitima na ovim izborima je vise nego jasna. Sadr je zastupao istu politiku kao na prethodnim izborima i njegova doslednost u principima je donela rezultate. Borba protiv korupcije koja sistemski razara iracko drustvu i cini da pored toliko resursa, nafte, stanovici te zemlje budu izuzetno siromasni. Sadr je uvek vazio za zastitnika siromasnih, ali sada je i prosirio svoju bazu. Zalaganje za mir i nacionalno pomirenje, ne deklarativno, vec ono stvarno koje ce dovesti do konacnog formiranja iracke nacije. Razoruzanje svih paravojnih formacija i uspostavljanje reda i poredka u zemlji, gde ce drzava resavati probleme gradjana, a ne naoruzane skupine. Uklanjanje stranog uticaja iz zemlje, kako americkog, tako i iranskog. Upravo je Iran ta susedna drzava koja utice da se destabilizuje Irak u zelji da preko svojih satelita upravlja sa njime. Vide puta je Sadr to javno porucivao i upozoravao Iran da se ne mesa u unutrasnje stvari Iraka. Ova politika, koju je dosledno sprovodio u prethodnom periodu donela mu je veliku pobedu na izborima i cak 73 mandata u parlamentu. Da stvari za Sadra budu jos bolje u medju sunitima ubedljivo najvise glasova je dobila partija Takadum (napredna partija 🙂 ) koja je njegov saveznik. Sadr je pruzio ruku Kurdima i ocekuje se da ce se lako dogovoriti sa najvecom kurdskom partijom KDP, a vrlo moguce i sa jos nekim kurdskim partijama. Tu su i jos neke manje partije koje su nastale iz velikih protesta u Iraku, a koje je Sadr podrzavao. A veliki broj je i nezavisnih poslanika medju kojima ima i dosta onih koji su bliski Sadru i njegovoj politici. Zato je i za ockivati da Sadr lako formira vladu i povede Irak u nekom drugom pravcu. Naravno Iran na to nece gledati skrstenih ruku i pokusace da destabilizuje emlju i spreci prvo formiranje nove vlasti, a zatim i dasprovedu reforme, pre svega razoruzanje paravojnih milicija. Njegove pristalice tvrde da su izbori pokradeni i pozivaju na proteste. Bice intresantno svakako u narednom periodu, mada tamo nikad i nije bilo dosadno. Intresantno je da se na ovim izborima u politicki zivot vratio nekadasnji premijer Nuri al Maliki. Covek koji je svojom politikom doveo do enormnog rasta medjuverskih tenzija i na taj nacin indirektno (neki ce reci i direktno) doveo do stvaranje ISISa i podrske koju je ta organizacija imala medju sunitima. Korumpiran, ali je vesto balansirao izmedju USA i Irana u isto vreme vodeci i proUSA i proIransku politiku. Njegova koalicija je druga medju siitima, a treca ukupno u Iraku. Ocigledno je da su se ljudi totalno razocarali u Fatah i brali ipak znatno umereniju proIransku opciju od njih. Ipak u zbiru proiranske stranke imaju znatno manje poslanika nego na prethodnim izborima. Sve je to jasan pokazatelj u kom pravcu zeli da se razvija iracko drustvo.

Dosta bolja. Vredi gledati. Posebno prve dve sezone.

Moktada al Sadr i njegova lista su pobedili na izborima u Iraku. Ovog puta znatno ubedljivije nego prosli put. Najverovatnije ce imati preko 70 poslanika. To nije dovoljno za vecinu. Videcemo kakav ce raspored biti kad se prebroje svi glasovi. Nadam se da ce biti normalnih sa kojima moze da formira vlast. Svakako, lepe vesti...

Najbolji moguci scenario. Kao da sam ja rezirao. 🙂 Pored komunistickog KGB spijuna u istoriju odlazi i njegova maticna komunisticka partija koja nije presla cenzus i koalicioni partner socijaldemokrate koje su takodje ostale ispod cenzusa. Buduci premijer je konzervativni euroskeptik Petr Fiala iz ODSa.

Pa prisutna je. Ima premijera. E sad sto su se oni odrekli tog premijera je drugi par opanaka.

To nije tacno. Radi se samo o nekim grupama ultraortodksnih Jevreja, pre svega askenaza. Vecina ortodoksnih Jevreja podrzava cionizam.

Slazem se sa tim, ali opet SPD-Zeleni-FPD imaju vecinu. Nemoguce je sa tim procentima da nemaju vecinu. Po novim projekcijama SPD sad ima par poslanika vise od CDU. Jos ce se to menjati.

Misli SDP, Zeleni i Linke?

Bice zanimljivo. Za sad, izgleda da CDU ima najvise poslanika, a SDP glasova. Ali sve je to blizu i podlozno promenama.

Bernie uterao konzervama samo tako.

Upravo to je i poenta, deonica Arad-Sofija, tacnije radi se o deonici Lugoj-Sofija, nece biti zavrsena bar sledecih 20 godina, cak i kad se zavrsi to nece biti autoput vec brzi put. To je opet prica o koridoru 4, od koje se u principu odustalo. Cilj Rumunije i Bugarske je da se spoje preko mosta Djurdju-Ruse, od Bukuresta do Djurdjua je 50 kilometara kroz ravnicu, Ruse Veliko Trnovo je 118 kilometara. Problem je novi most na Dunavu, ali nije neizvodljivo. Na taj nacin bi se spojili glavni gradovi Sofija i Bukurest, a to je i ruta na koridoru 9. Rumunija je trenutno prioritet da zavrsi put od Bukuresta do madjarske granice kod Arada i da se kod Segedina spoji sa koridorom 10. Ostale su najteze deonice, kroz Karpate. Ukupno treba da se izgradi jos 137 kilometara tog puta. Rumunija generalno sporo napreduje sa gradnjom autoputeva, trenutno su radovi na oko 45 kilometara ovog puta kroz Karpate, ostatak jos uvek nije u planu. Sledece prioritetne deonice su Bukurest Oradea, gde fali jos preko 400 kilometara i tu se radi na dosta deonica, kao i prsten oko Bukuresta gde jos nista nije izgradjeno, a poceli su radovi na juznoj obilaznici. Koridor 4 kroz Rumuniju, koji se jedno vreme zvao autoput A6, a koji moze biti konkurencija nasem koridoru 10 za vozila koja idu u Tursku i Bugarsku, zvanicno je poceo da se gradi 2013 godine. Do danas je izgradjeno celih 11 kilometara koji predstavljaju obilaznicu oko Lugoja i vezu tog grada sa autoputem A1 Bukurest-Temisvar-Arad-madjarska granica. Dalje se nije pomerilo. Intresantno je da nikada nije odredjena ni trasa puta, te se ne zna koliko treba uopste da bude dugacak i koje gradove da spaja. Prvobitna zamisao je bila da to bude Lugoj-Severin-Krajova (odakle bi jedan krak isao na jug ka Kalfatu i bugarskoj granici, a drugi na sever do Bukuresta). Tacna trasa nikad nije definisana, niti su radjene bilo kakve studije i projektovanje. Ovaj put uopste nije u planu rumunskih vlasti. U medjuvremenu se odustalo od severnog kraka autoputa A6 Krajova-Bukurest i pocelo se sa gradnjom brzog puta Pitesti (ovaj grad severno od Bukuresta je putno cvoriste i tu bi trebalo da se ukrsta vise autoputeva i brzih cesta) Krajova. Krajova je industrijski bitan grad u Rumuniji, tamo je izmedjuostalog i Ford ima fabriku. Vise se uopste ni ne govori o autoputu A6, vec se preslo na brzi put DX2 koji bi isao od Lugoja do Severina i dalje do Krajove i na kraju do Bukuresta. Cak je i odredjena trasa puta i nesto se i radi na planskoj dokumentaciji. Ono sto je bitno Kalfat i granica sa Bugarskom se u ovom projektu ne spominju. Kao sto sam i pisao, Bugari do granice sa Rumunijom prave brzi put Botevgrad Vidin. Taj put je poceo da se gradi prilicno davno, mislim, 2013, 2014 godine. I do sada nije izgradjeno nista. Poslednjih godina se navodno intezivirala gradnja na nekih tridesetak kilometara kod Vidina, ali jos uvek nista nije napravljeno. Najverovatnije je da se ovde u stvari nista ni ne radi. Za to vreme Bugari su obezbedili finansijsku konstrukciju za autoput Ruse Veliko Trnovo preko EIBa. Radovi su trebali da pocnu ove godine, ali nisam ispratio da li su zaista i poceli. Cak i da se zavrsi u dogledno vreme, a nece, Koridor 4 je duzi od puta kroz Srbiju i svojim dobrim delom uopste nece biti autoput vec brzi put. Svaka varijanta koja bi isla preko Bukuresta ovaj put cini nekonkurentnim koridoru 10. Postojanje dve granice u Srbiji jeste otezavajuca okolnos za nasu drzavu, ali posto koridor 4 nece biti zavrsen u nekom kratkom roku od 4-5 godina, ostaje pitanje kakvo ce stanje sa granicama tada biti.

Vreme je da posle toliko godina vlasti i CDU napravi pauzu, koja mislim da nece biti duga. Ima vise razloga za to i dobro je sto je tako. Ma oni su postali klasicna probiznis opcija. Vise uopste nisu levica, sad su centar i to centar sa prilicno desnim pogledima na ekonomiju. Ekologija im je postala tek cetvrta, peta rupa na svirali. Generalno vise nemaju nekih slicnosti sa ostalim zelenim partijama po Evropi, koje su mahom levicarske. Sto se ovog sto pitas tice, nije se nista promenilo. Ja generalno navijam za Jamajka koaliciju, kao i na proslim izborima. Ipak, mislim da je za CDU ovaj put najbolje da jedan mandat pauziraju i prepuste vlast levici.

Taj autoput je na bas dugackom stapu i nema sanse da se zavrsi do 2025 godine. Istina je da su neki delovi napravljeni, ili bolje receno neki postojeci autoputevi mogu da se inkorporiraju u ovaj autoput, ali veci deo nije ni u planovima. Kroz Litvaniju postoji kompletan autoput od luke Klaipeda preko Kaunasa do granice sa Poljskom. Paradoksalno je da problem nastaje odma u Poljskoj koja je i idejni tvorac ovog autoputa. Ovaj autoput predstavlja zapravo modifikovanu verziju panevropskog puta E85 koji spaja Balticko sa Egejskim morem, od litvanske luke Klaipeda do grcke luke Aleksandropulos i ide preko Litvanije, Belorusije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske do Grcke. Poljska je predlozila da se ta ruta izmesti iz nestabilne Belorusije i Ukrajine te da preko Poljske, Slovacke i Madjarske se ukljuci ponovo na Rumuniju i Bugarsku, ali izmenjenom trasom dodje do Egejskog mora, ne do Aleksandropulosa vec do Soluna. Oko toga je postignut nacelni dogovor drzava kroz koje treba da prodje put, plus postoji velika zaintresaovanost Kineza koji imaji intres u grckim lukama. Kroz Poljsku, kroz koju treba da prodje dobar deo puta, nije jos izgradjen ni metar planiranog puta osim obilaznica gradova Suvalki, Lublin i Rezov. Istina na nekim deonicama je pocela izgradnja, dok je a neke raspisan tender, ali ni to ne obuhvata celu deonicu puta kroz Poljsku. Da stvar bude gora po ovaj autoput Poljska uopste ni ne planira da gradi pun profil sutoputa na deonici kroz svoju teritoriju vec brzi put, sa po dve trake u oba smera bez zaustavne trake. Plan za zavrsetak puta od Bjalistoka do granice sa Slovackom je do 2027 godine, a sam tunel koji treba da se probije kroz karpate do 2029 godine. Za deonicu od Bjalistoka do Suvalkija, tj do cvorista nesto juznije ne postoje planovi, ali recimo da nije preterano dugacka i zahtevna deonica i da bi se mogla zavrsiti dosta brzo kad bi se obezbedila sredstva za finansiranje. Od Suvalkija do litvanske granice bi trebalo da se zavrsi do 2024 godine. Veci deo puta ce biti gotov do 2025 godine, ali najjuzniji deo od Resova do slovacke granice nema sanse, pitanje je da li ce poceti i da se gradi do tada. Kroz Slovacku postoji deonica od Presova do Kosica i od Kosica do madjarske granice, osim obilaznice oko Presova koja se gradi i obilaznice oko Kosica koja je u planu, ali radovi jos uvek nisu poceli. Od Presova do poljske granice jos nema planova za pocetak radova, a pitanje je kad ce i biti jer to nije prioritetna deonica Slovacima, koji jos uvek nisu zavrsili svoje prioritetne pravce. Da, i kroz Slovacku nece ici autoput vec brzi put kao i kroz Poljsku, osim deonice Presov-Kosice. Madjarska uzurbano gradi svoju trasu u punom profilu autoputa i trebalo bi relativno brzo da se spoje sa Slovackim delom puta. Deo puta ka Rumuniji postoji od ranije. Medjutim Rumunima generalno bas i ne ide gradnja autoputeva. Njihov cilj sto se tice ovog autoputa nije da ga dovedu do bugarske granice vec do svoje luke Konstanca i radove usmeravaju ka tom cilju. To je glavni autoput koji ide kroz Rumuniju i u obliku je ipsilona. Od luke Konstanca preko Bukuresta ide na sever do ALba Julije i tu se racva, jedan deo ide do Temisvara i grenice sa Madjarskom gde se spaja sa koridorom 10 kod Segedina, dok drugi deo ide do Oradee na granici sa Madjarskom gde se spaja sa ovim koridorom. Naravno ovaj autoput nije zavrsen i ne zna se kad ce biti. Predstoji rad na teskim deonicama kroz Karpate od Pitestia do Sibiua, a i na severu prema Oradei ima mnogo nezavrsenih deonica. I tu dolazimo do najveceg problema za ovaj sutoput iz nase price. Rumunija uopste nema u planu da se jos uvek spaja sa Bugarskom autoputem, pa cak ni brzim putem. Ako bi se i islo u tom pravcu i Rumuniji i Bugarskoj je bliza opcija da to bude na liniji Bukurest-Ruse-Veliko Trnovo i da se tu ukljuci na mrezu bugarskih autoputeva, nego da se ide na most Kalfat-Vidin (most je pravljen u profilu brzog puta, a ne autoputa). Mislim da Rumuni grade deonicu brzog puta od Pitestija do Krajove, ali to je jos uvek dosta daleko od bugarske granice i mosta Vidin-Kalfat. Ne postoje jos uvek ni projekti, ni planovi za deonicu od Krajove do bugarske granice. Naravno da napomenem, da je po planu ovog autoputa kroz Rumuniju planirana potpuno drugacija deonicu (Oradeo-Arad-Temisvar-Lugoj-Kalfat) koja se verovatno nikada nece ni realizovati. Realno je da ovaj autoput bude put od Klaipede do Konstance dok je njegovo dalje spustanje ka jugu i Solunu veoma upitno, cak i ako do njega dodje to nece biti najkracom linijom i onako kako su Poljaci zamislili, vec ce morati da se ide na Bukurest sto ce znatno produziti put. Kroz Bugarsku od Vidina do Botevgrada planiran je brzi put. Od Botevgrada do Sofije vec postoji autoput i od Sofije do granice sa Grckom se radi autoput, delovi su vec napravljeni i on bi trebalo brzo da bude gotov. Planira se i da brzo krenu radovi na brzom putu do Vidina, koliko ce to brzo biti gotovo ostaje da se vidi, to se u Bugarskoj nikad ne zna, mogu da iznenade da brzo zavrse, a moze i da se otegne... Kroz Grcku je put zavrsen. Trebace godina i godina da se sve to zavrsi, posebno delovi kroz Poljsku i pre svega Rumuniju. Naravno, nikad nece imati pun profil autoputa. Sa druge strane ne vidim da ce ovaj put u znacajnoj meri odvuci bilo kakav saobracaj sa koridora 10. Svidelo se nekom ili ne mi smo nasu deonicu koridora 10 sem malog dela obilaznice oko Beograda zavrsili. Tako da ne postoji razlog da se saobracaj preusmerava na neki drugi put. Na celom koridoru 10 pun profil autoputa ne postoji jedino na delu obilaznice oko Beograda i na delu od makedonsko-grcke granice do Soluna. Ne znam zasto Grci nikad nisu napravili pun profil sutoputa na toj deonici, a mislim da im nije ni u planu u nekim narednim godinama. Takodje autoputa nema i na istocnom kraku koridora od granice sa Srbije sa Bugarskom do Sofije, ali su Bugari poceli to da rade i mislim da je blizu zavrsetka. Znaci koridor 10 je u principu vec gotov autoput i ne predstavlja mu konkurenciju put koji je jos uvek na dugom stapu. Treba uzeti u obzir da zemlje i njihove delove koje spaja ovaj put uopste nisu one koje gravitiraju koridoru 10. I kad ovaj put postane funkcionalan, onima iz zapadne Poljske i Slovacke ce i dalje biti funkcionalnije i brze da idu na koridor 10. Takodje koridor 10 je i zamisljen da sluzi za prevoz ljudi i robe iz znatno zapadnijih delova Evrope nego sto ce biti sa ovim buducim autoputem. Ipak osnovna funkcija ovog buduceg puta ce biti spajanje Baltickog i Crnog mora, pa tek onda u nekoj daljoj perspektivi i Egejskog mora. Ovaj put nece predstavljati nikakvu konkurenciju nasim autoputevima, jer povezuje razlicite oblasti Evrope.

Pisao sam na starom forumu dosta o njima pa da se ne ponavljam. Ukratko receno da.