A sad

Napokon odgledao. Meni je ovo dosta lose. Prvih par epizoda mi je bilo gledljivo, a posle cak ni to. Prikaz rata u Siriji potpuno povrsan, u nekim slucajevima i romanticarski. Sve ukupno dosta lose, ne bih preporucio cak ni za ubijanje vremena. Ovih dana cu pogledati Kalifat, nadam se da je bolja.

Cak i to je prevelik broj. Verovatno ih je bilo znatno manje, sto potvrdjuju i prvi turski popisi. Da sad ovde ne otvaramo raspravu da li je crkva bosanska uopste bila bogumilska, posto ni to nije opsteprihvacena stvar u naucnim krugovima.

Pa ovim potvrdjujes da jeste sporan.

Jeste u sukubu. To je sve dosta ranije. U momentu kada islam pocinje da se siri u Bosni tamo je bogumila vec bilo jako malo u odnosu na ukupan broj stanovnika. Postojanje bogumila nije odigralo skoro nikalvu ulogu na sirsnje islama. Uticaj bogumilstva na sirenje islama je mit.

I kakve to ima veze sa sirenjem islama u Bosni?

Ovo nema veze sa istorijskim cinjenicama. Obican mit koji neki iz politickih razlika zele da prikazu kao istorijsku istinu.

Nije tu toliko bitan motiv, jednostavno previse cesto se desava da ljudi koji su bili na neki nacin ucesnici nekih dogadjaja, posebno kad o njima pisu dosta kasnije, ispostavi se da to bas nije bilo tako. Sad zbog cega je to tako, tesko je reci, razlozi su sigurno razni i indivudualni. Cak ne mora da bude sa nekom namerem, ljudi su jednostavno tako videli stvari. U ovom odlomku ima nekoliko stvari koje su veoma lako proverljive i koje su generalno poznate ljudima koji proucavaju istoriju, a pogresno su navedene. Naravno da sam zaintresovan da procitam knjigu i da pogledam stvari iz nekog drugog ugla, uvek se sazna nesto novo i korisno.

Film je letonski, a ne litvanski. Pisac knjige po kojoj je radjen film Aleksandrs Grins je uhapsen od strane NKVDa, osudjen na smrt i ubijen 1941 godine.

Ovo nije tacno sa istorijske strane gledista, vrlo je lako proveriti cinjenice oko ova dva dogadjaja. Ovde se jasno vidi narativ s kraja osamdesetih i pocetka devedesetih, kada dolazi do promene u zvanicnom narativu i komunisticki pokret se zeli prikazati kao neprijatelj srpskog naroda i negativan (svakako on to jeste bio) i da je tokom rata pokret zapravo otet od prosrpskih elemenata. Nisam procitao knjigu, pa je necu ni komentarisati u celosti, vec se sve ovo odnosi samo na ove tri strane. Krenimo redom, od stvari koju je najlakse proveriti. Zarobljeni italijanski oficir se zvao Antonio Vivareli i nije bio pukovnik vec major. Po njegovim recima on je bio prijatelj Musolinija i ucesnik marsa na Rim 1922 godine i rodjak pape Pija ( tesko je reci da li je stvarno bio Musolinijev prijatelj, ali sigurno su se poznavali jer je stvarno bio ucesnik marsa na Rim, dok su rodbinske veze sa papom skoro sigurno izmisljene). Da je rodjak Musolinijeve zene i to jos rodjeni brat niti je on tvrdio, niti je istina. Musolinijeva zena se zvala Rahela Guidi. Do razmene nikada nije doslo, glavni razlog za to je sto je italijanskoj strani trebalo previse vremena da daju odgovor da li pristaju na razmenu koju su im ponudili partizani. U medjuvremenu su zarobljeni Italijani zaklani od ljudi kojima su ostavljeni na cuvanje, jer su pomislili da su partizani zaboravili na njih koliko je vremena proteklo. Intresantno je da se radi o nekoj lokalnoj cetnickoj jedinici sa kojima su partizani saradjivali u to vreme. Tako da ta prica o pucnjavi na primopredaji nije tacna, jer do primopredaje nikad nije ni doslo, posebno ne u Grahovu, jer je primopredaja trebala da bude u Splitu. Partizani nikako nisu mogli da predaju Radeta Koncara Italijanima. Okolnosti njegove predaje su poznate i one nisu nikakva mistarija da bi mogle da se prave neke teorije oko nje. Da ne duzim sad, Italijani cak mesecima uopste nisu znali ni koga su uhapsili niti su sumnjali na to da su uhapsili komunistickog gerilca. Komunisti su pokusali da ga oslobode nekoliko puta (plus razmena), ali spletom okolnosti nisu uspeli u tome, iako su dva puta bili veoma blizu uspeha. Mogu pisati o tome ako nekog intresuje, dosta intresantne price. Oko smrti Marka Oreskovica ima dosta teorija, kontroverzi i misterije, koju su pre svega izazvali sami komunisti sa verovatno laznom pricom da su druga Krntiju ubili cetnici koju su koristili u propagandne svrhe jos od saznanja za njegovu smrt. Najverovatnija je ona prica koju su jos od prvog dana pricali Solomon Levi, Milutin Moraca i Nikola Kotle koji su i sproveli istragu, tako da su imena ubica poznata. E sad na to ide nadogradnja, da su oni delovali po necijem nalogu. Tu se ispredaju razne teorije, a ova teorija iz knjige je ona koju je general Gojko Polovina 1988 opisao u svojoj knjizi. On u knjizi, i u pocetku kao motiv navodi ravalitet Oreskovica i partijskog rukovodstva koje je rezultiralo narucivanjem Oreskovicevog ubistva (svo troje narucioca su Srbi/Crnogorci dvoje iz Crne Gore i jedan iz Like). Kasnije on, kako krecu dogadjaji devedesetih, ubacuje politicke motive i neslaganja oko ustanka i pravca kojim ustanak treba da ide. Ovde je taj ustanak malo romantizovan. On nikako nije bio stihijski. Skupili se seljaci i digli bunu iz osvete i za njima krenuli ostali (parafraziram). Ustanak je bio dobro organizovan, na to ukazuje i podatak da je otpoceo tako sto je u istom trenutku izvrsen napad na ustaske/domobranske ciljeve na vise lokacija na dosta velikom podrucju. Za tako nesto je potrebna velika organizacija koja stoji iza njega. Tacno je da u startu ustanak nije imao komunisticki karakter, ali jako brzo se izdiferenciralo ko je na kojoj strani. Ustanak u Lici je bio prokomunisticki, dok je u Bosni veoma izrazen bio i cetnicki karakter, mada je i tamo bio jak komunisticki element. Za razliku od ovog ustanka gde je ipak preovladavao komunisticki sentiment, nesto raniji ustanak u Hercegovini je bio cisto cetnickog karaktera.

Da, na teritoriju cele Jugoslavije, ali Kraljevine Jugoslavije, (Zerjavic i Cvetkovic dodaju na taj broj i zrtve sa teritorija koje su pripale Jugoslaviji 1945 godine, to je ispod 50 hiljada po svim procenama, Kocovic se nije bavio sa proracunom zrtava sa tih podrucja). Uopste nije sporno da je za Srbe i teritoriju Srbije WWI bio znatno pogubniji od WWII. Zvanican je bio falsifikovani Vuckovicev podatak od 1.700.000 zrtava. On se odnosio na sve zrtve. Podatak od 2 miliona zrtava sigurno nikad nije bio zvanican, niti se pojavljivao u ozbiljnim istrazivanjima. Mozda jedino kod Milana Bulajica, ali taj lik je neozbiljan. Mozda se misli na demografske gubitke, a oni jesu oko 2 miliona i po Kocovicu i po Zarjavicu. Popis zrtava iz 1964 godine je nije obuhvatao "kolaboratore". U pomenutim istrazivanjima su obuhvacene sve zrtve i civilne i kolaboratora.

Ne znam da li je realizovano, ali Madjarska i Bugarska su pariskim ugovorom imale obavezu da plate odstetu Jugoslaviji i utvrdjeno je kolika je. Isto kao i Italija.

Vladeta Vuckovic zapravo nije ni racunao broj zrtava, vec demografske gubitke. Tako da je njegov rad zapravo falsifikovan da bi se dobila veca odsteta i koristio u prpagandne svrhe. Sa druge strane on nikada nije krio da se radi o broju koji oznacava demografske gubitke, a ne o broju zrtava i pobegao je iz Jugoslavije glavom bez obzira cim mu se ukazala prilika. Inace Vuckovic koji u to vreme jos nije zavrsio studije matematike je izabran da uradi proracun jer su profesori kojima je trazeno da taj proracun naprave odbili da to ucine jer su smatrali da je nemoguce doci do preciznih rezultata dok se ne izvrsi popis. Ovo je jedini zvanicni podatak o broju zrtava koji je Jugoslavija objavila i on je falsifikat. 1964 godine izvrsen je popis zrtava, nezadovoljni brojem do kog su dosli rezultatte su komunisti proglasili sluzbenom tajnom. Vuckovic je tvrdio da je stvarni broj zrtava oko milion. Vec 1951 Slovenac Ivo Lah objavljuje svoje istrazivanje koje dolazi do slicnih rezultata kao i Vuckovic, milion zrtava. 1954 americki USCB procenjuje da je bilo 1.067.000 zrtava. Bogoljub Kocevic i Vladimir Zerjavic su uradili najbolje analize broja zrtava i dosli do slicnih rezultata 1.014.000 i 1,0270.000. (postoje indicije da je Zerjavic u odredjenim delovima plagirao Kocevicev rad, ali ne treba ga odbacivati zbog toga, jer je obimniji i u nekim delovima potpuniji od Kocovicevog). Do slicnih rezultata je dosao i Dragan Cvetkovic pre desetak godina.

Ovo je apsolutno nemoguce. Rade Koncar je bio zarobljen i posle streljan. Mozda mislis na Marka Oreskovica zvanog Krntija? Vodja ustanka je bio Stojan Matic predratni zandar, iako je zvanicni komandant bio Gojko Polovina.

Toliko dobro poznaje situaciju da ne zna da je procenat onih koji sluze izraelsku vojsku u njenoj zajednici veci nego kod Jevreja, iako za razliku od Jevreja nisu obavezni da sluze vojsku. Toliko dobro poznaje situaciju da je sama priznala da o stanju na Bliskom Istoku nije nista znala do izbijanja gradjanskog rata u Siriji. Inace kao dopisnika Electronic Intifade karakterise je izuzetno nepristrasan pristup izraelsko palestinskim odnosima.

Quo vadis Aida je meni u istom rangu sa Darom. Dva prilicno losa filma. Po meni nisu propagandna, ali su losa, cak mi je Dara za nijansu bolji film.

Vidis meni je to jos jedan od utisaka. Deluje mi kao da ustasa ima previse. Cak vise I od logorasa. Nemam pojma, mozda je pogresan utisak, ali mi je delovalo da ih je bas previse.

Meni je Spasitelj skroz ok film. Ocekivao sam nesto tog kvaliteta, ali ovo je ipak dosta losije.

Nesto mi ovde promice. Kakve veze ima Antonijevic sa Nozem?

Bas los film, zaista sam ocekivao dosta vise. Ovo je lose i za Antonijeviceve standarde, koji je prosecni reziser. Film nema fabulu, radnju. Nema ni glavnog lika, cak je I Dara sporedni lik. Jako plitko obradjeni likovi. Bez pocetka I bez kraja. Gluma losa, sem koljaca Ante Vrbana, on je odlicno odglumio. Sreca pa je Vuk Kostic imao samo dve recenice. Uzgred budi receno glava mu je izgledala kao kod marsovca, tu su nesto zeznuli sa maskom, za Majstorovica su govorili da je bio lep covek. Janketic je ocajno odglumio Luburica. A akcente su svi promasili. Film nije nikakva propagnada, kao sto sam I ocekivao. Mislim, Antonijevic nije budala, kad je video da u scenariju nema nista od radnje I price, trebao je da ide na senzacionalizam I da pojaca scene nasilja na maksimim. Ovaj film je tanak cak I sa te strane. Propagandni film ne mora da bude los I on ima neku vrednost, ali ovaj je promasen I sa tog aspekta. Bolje da je sve to ulozeno u jedan kvalitetan dokumentarac. Aj sad Kusturicu da vidimo. Nisam njegov fan, ali sam ubedjen da ce njegov film biti dosta bolji, pa makar samo I na propagandnom planu.

Namerno. Sva ostvarenja koja sam naveo su nastala nakon raspada SFRJ, znaci radjena u potpuno drugacijem okruzenju. Ne moze se praviti paralela izmedju ta dva perioda kada se govori o filmovima koji obradjuju ovakve istorijske dogadjaje. Okupacija u 26 slika je kultni film. Ipak meni subjektivno ne bas blizak i imam mnogo primedbi na njega, bolji mi je npr Deveti krug, mozda cak i Ne okreci se sine. Mozda bi bilo bolje da je Lordanu Zafranovicu data mogucnost da on rezira ovaj film o Jasenovcu, tj da radi na nekom drzavnom projektu o Jasenovcu. Posebno kada se ima u vidu kakav je dokumentarac o njemu napravio i da je izrazio zelju da snimi igrani film o Jasenovcu. Ne sumnjam da bi napravio boli posao od Antonijevica, koji je dobar zanatlija, ali daleko od Zafranovica. Ovako se cak doslo do spekulacija, pa cak i optuzbi da je deo scenarija i ukraden od Zafranovica. Ja generalno nisam fan filmskih klasika. Gledan filmove iz mog vremena, koji su nastali u drustvenim procesima i tokovima koje pokusavam da razumem. Ovi filmovi su dobri, ali odslikavaju pogled na te dogadjaje koji su bili karakteristicni za neko davno proslo vreme, u zemlji gde sloboda izrazavanja nije bila vrlina, a cenzura nije bila strana pojava.

Naravno da cu gledati film. Otkazao sam sve obaveze koje sam trebao da imam za sutra vece i sa nestrpljenjem ocekujem da odgledam ovaj film. Ipak, nemam prevelika ocekivanja. Ne ocekujem klasican propagandni film, ali ne ocekujem ni neko vrhunsko ostvarenje. Tandem Gaga Antonijevic i Natasa Drakulic mi ne ulivaju preveliko poverenje, ali sa druge strane nece napraviti ni neki promasaj (bar se nadam, jer mi je npr ona Zaspanka totalni promasaj). Ocekujem film kvaliteta Spasitelja, to je po meni neki maksimum koji oni mogu da izvuku i to bi bilo sasvim ok. Malo sam se i pripremao za ovaj film. Ovih dana sam odgledao dosta filmova koji se bave slicnom tematikom, tj koji mogu da se uporedjuju, pa da napravim neku paralelu kad odgledam Daru. Pogledao sam Dnevnik Dijane Budisavlevic (o njemu sam vec i pisao), Cetverored, In the land of blood and honey, Quo vadis Aida, Noz i Duga mracna noc. Nisam promenio misljenje o Dnevniku Dijane Budisavljevic. Nekako izgubljen izmedju dokumentarca i igranog filma nije ni jedno ni drugo. S obzirom na budzet, bolje da su se opredelili za dokumentarac, ovako jednostavno nije dovoljno dobro. Cetverored je definitivno propagandni film, ali realno nije ni los. Intresantan je, ima pricu o sudbini nekih manje vise obicnih ljudi koji su se nasli tu gde jesu. Naravno moze to mnogo bolje, ali film je gledljiv. In the land of blood and honey je los film. Sama ideja nije losa, ali je realizacija ocajna. Prikaz rata je katastrofalan i potpuno jednodimenzionalan i crno-beo. Ali sama prica mi se svidela, podsetila me je na jedan izraelski dokumentarac iz Ausvica koji sam gledao pre par nedelja. Samo i to je moglo bolje da se uradi. Plus, film je definitivno trebao da bude na srpskom, engleski je katastrofa. Quo vadis Aida se dosta spominjao kao konkurent Dari za oskara. Ovo definitivno nije propagandni film, ali nije ni dobar film. Sve vec vidjeno na snimcima dogadjanja iz Srebrenice, samo odglumljeno i to ne bas najbolje. Jednostavno ceo film mi je ravna linija. Moze da se glada, ali nista posebno. Noz mi je odlican film. Bas, bas dobar. Ubedljivo najbolji od nabrojanih. Prvi put sam ga sad odgledao celog od pocetka do kraja, uvek sam ga gledo u delovima. Duga mracna noc, tek kasnije sam skontao da je to ustvari serija. Film je predugacak, radnja je prespora. Dobra ideja, ali nije to to. Mislim da serija nije losa. Planiram ovih dana da odgledam i slovenacki film Rudar, o Mehmedaliji Alicu, rudaru koji je otkrio masovnu grobnicu u rudniku Huda jama. Mogao bi biti dobar film.

A jbg, bez te price radi se o cisto akcionoj seriji. Nema vise te dubine i slojevite radnje. Iako se i u trecem serijalu pokusava dotaci ta licna strana price, jednostavno to nije to, ipak su to samo sporedni i novi likovi. Meni nije potrebna serija da bi sagledao i palestinsku stranu. Sa njima sam ziveo godinama, arapski znam bolje od hebrejskog. Palestinci su prikazani prilicno romantizovano u ovoj seriji. A onakav dobrica kao kapetan Ajub tesko da postoji na izraelskoj strani. Realno neke stvari, posebno iz treceg serijala se u stvarnosti ne desavaju, odnosno ne desavaju se vec godinama.

Sjajna serija. Cista desetka. Sve je vrhunski odradjeno. Ali odgledao sam dve sezone, dalje ne nameravam da gledam. Neke stvari se prepoznaju, cak su vrlo ocigledne. Ipak serija je cista fikcija, bez dodira sa stvarnim dogadjajima. Boaz je ocigledno radjen po uzoru na lik Jonija Netanjahua. On je imao takvu reputaciju u privatnom zivotu. Ideja za dobar do radnje iz prve sezone je potekla iz Har Zion afere i postupka legendarnog izraelskog komandosa kapetana Meira Har-Ziona, clana cuvene jedinice 101, i po mnogima najboljeg komandosa u istoriji Izraela. Doronov otac Amos, samo ime kaze, je asocijacija na Amosa Jarkonia. Verovatno ima i jos nekih asocijacija koje nisam skontao. U svakom slucaju vredi pogledati.

Srecna Nova Godina! Sve najbolje!

Komunjare!