A sad

Pa nije bas tako. Mozda postoje neke slicnosti, ali razlika je ogromna. Realno kod nas postoji soft autoritarni rezim, dok u Venecueli vec imamo klasicnu diktaturu. U koliko kolona je nastupala opozicija je veliko pitanje. Ona zvanicna opozicija, priznata od zapada je nastupala jedinstveno. Izbore su bojkotovale dve-tri minorne partije. E sad, postoji i ta jos jedna grupacija koja se predstavlja za opozicionu. Ona je dosta jaka na lokalnom nivou, zbog nekoliko jakih regionalnih lidera, ali je pitanje koliko mogu na nacionalnom nivou. Mnogi je smatraju za laznu opoziciju. Tu su stranke koje nisu bojkotovale prethodne predsednicke izbore (Falkon i Bertuci), ali i citava grupacija kopija stranaka iz demokratske koalicije (stranke kojima je dozvoljeno da nose ime vec postojecih stranaka koje cine demokratsku koaliciju, sto u medijskoj blokadi donosi zabunu medju biracima). Bilo je jos i lokalnih pokreta koji su dodatno skidali procente glavnim opozicionim kandidatima. Gradjani jednostavno nisu prepoznali ovu promenu taktike opozicije i nisu izasli na izbore. Izlaznost od 42% je ekstremno mala za juznoamericke uslove. Prvo su pozivali na bojkot, a onda odjednom idemo na izbore, bez neke taktike, plana... Moje misljenje je da je bojkotovanje prethodnih izbora bila potpuna katastrofa. Takvim stavovima se samo zbunjuju biraci, zato je i izlaznost bila mala. Samo u tri regiona je izlaznost bila preko 50% i u dva od ta tri regiona je pobedio opozicioni kandidat. Gde god je izlaznost bila veca, opozicioni kandidati su imali bolji rezultat. Bez obzira na sve, demokratska opozicija i njihove copy/paste kolege u zbiru imaju tek mozda 1% manje glasova od Madurovih socijalista, a mogli su da pobede u jos bar devet regiona, uz neke lokalne opozicione pokrete i vise. Ipak, nedopustivo za opoziciju je da su dozvolili sebi da i pored svega izgube u Lari, Tahiri, Meridi, Falkonu, pa i Mirandi. Gledajuci sveukupnu situaciju pre, a i posle izbora, deluje da je napravljen neki dogovor izmedju vlasti i opozicije. Nije tajna da Gvaido vec neko vreme u Meksiku pregovara sa predstavnicima vlast. Gradjanu su to prepoznali i nisu hteli da ucestvuju na takvim izborima.

Ukratko... U Cileu ocekivani rezultati u prvom krugu. U drugi krug ide desnicar Kast sa prvog mesta i levicar Boric sa drugog. Kast vodi po anketama, podrzala ga je koalicija desnog centra Cile Vamos, ciji je kadnidat bio cetvrti. Borica su podrzali kandidati krajnje levice i levog centra (nisam mislio da ce ga cela koalicija levog centra tako lako podrzati, mislio sam da ce demohriscani imati neku rezervu, ali nisu). Treceplasirani Parisi nikog nije podrzao jos uvek, a verovatno ni nece. On je nastupao sa desnicarskom populistickom pricom i po tome je dosta blizi Kastu, ali nije konzervativan, pitanje je kako ce se njegovi biraci ponasati u drugom krugu. Kast jeste favorit, ali je prilicno desno za cileansko drustvo koje od povratka demokratije nije biralo extremne politicare. Peruanski sindrom je moguc, ali tu je bilo i nekih drugih otezavajuih okolnosti za desnicarsku kandidatkinju. Intresantna stvar. Boric je pobedio u dijaspori. U svim evropskim drzavama je pobedio, osim u jednoj, drzavi iz koje vodi poreklo, u Hrvatskoj je pobedio Kast. U Argentini istorijska pobeda antiperonisticke opozicije i desnice na parlamentarnim izborima. U Venecueli istorijska blamaza prodemokratske opozicije. Sledeci vikend su izbori u Hondurasu, jedinoj latinoamerickoj drzavi u kojoj desnica vlada autokratski.

Ja znam jednog sa ovog foruma.

Ima tu svega. Cinjenica je da su demokratski predstavnici u predstavnickom domu i senatu dosta stari, te da su mnogo manje menjali svoje predstavnike u prethodnom periodu za razliku od republikanaca. To svakako ima uticaja. Medjutim, u toku je proces redistriktinga i ocekuje se veliki crveni talas sledece godine. To takodje ima uticaja da se neki kongresmeni iz izbornih okruga koji od sigurnih demokratskih postaju kompetetivni ili cak crveni povlace. Poseban udarac ce biti povlacenje uticajnog demokratskog kongresmena Dzordza Baterfilda, ciji izborni okrug u Severnoj Karolini je postao potpuno kompetetivan. Njegovo povlacenje je jasan znak da se ocekuje da ce republikanci preuzeti taj distrikt, sto je sada bez njegove kadidature skoro i izvesno. Slicno je i u Teksasu, gde je demokrata Visente Gonzales presao iz svog distrikta, za koji se ocekuje da ga republikanci preuzmu, u susedni, znatno sigurniji demokratski distrikt, u kojem se penzionisao demokrata Filemon Vela. Skolski okruzi i obrazovanje su jedna od glavnih tema u politickim kampanjama u predgradjima. Na toj temi republikanci vracaju podrsku tamo i ako se nastavi sa dosadasnjom politikom izvesno je da ce republikanci imati veliki porast broja glasova u predgradjima.

Pa to je i za ocekivati. Celokupna politika koju vodi brat Si ide u tom pravcu. Odustajanje od reformi i vracanje u rigidni komunizam, totalitarizam i autokratiju. Teznja da se ukine ogranicenje u broju mandata i omoguci dozivotna vladavina. Sve je ovo deo tog puta i ne predstavlja nikakvo iznenadjenje.

Koje su budale Jevreji, stalno secanje na holokaust, spomenici, price, kad ce vise da pocnu da gledaju napred...

Zamenik predsednika. Plus je Alberto Fernandez politicki relativno slab za razliku od svoje zamenice i vise je bio kompromisni kandidat izmedju dve frakcije peronista Kristine Kircner koja je predstavljala jacu, levu frakciju i Mase koji predstavlja centristicku frakciju u peronistickom bloku ( u medjuvremenu su dosta oslabili).

Ali nije bas nesto.

Imali smo izbore u dve plave drzva koje cak ne spadaju ni u swing, vec su stabilne +10% demokratske, ali ispod radara su prosli izbori za sudijske funkcije u Pensilvaniji swing drzavi koju je dobio Bajden. Izgleda da ni sami republikanci nisu bili svesni koliko se biracko telo promenilo za kratko vreme pa su tako i usli u kampanju. Ankete su i ovaj put promasile, niko nije predvidjao malu razliku u Nju Dzersiju, Virdzinija je vec druga prica i tu je vec bilo dosta pogodaka. Trafalgar opet najblizi. Vazna stvar j da kandidati republikanaca nisu bili RINOi ili neki koji zbog posebnih osobina odgovaraju lokalnoj sredini, vec klasicni republikanci. Ne putpuno Trampoliki, ali ni ono sto su repsi bili pre Trampa, znaci nesto izmedju, ali prijateljski naklonjeni prema Trampu. Republikanci su sve karte bacili na Virdziniju, dok se vidi da su u Nju Dzersiju usli dosta nespremni. Utisak je da su hteli u NJ da naprave dobar rezultat, ali da nisu razmisljali o pobedi. O tome svedoci i nedovoljno ucesce stranackih funkcionera u kampanji, pa cak i samog Trampa. U Virdziniji su repsi isli na sve ili nista, osecali su da mogu da naprave rezultat i ukljucila se bukvalno cela stranka. Zato je za neku siru perspektivu bolje analizirati izbore u Virdziniji od izbora u NJ, plus Virdzinija vise lici na celu USA od NJa. Izlaznost je bila prilicno velika i znatno veca nego na prethodnim guvernerskim izborima. Jangkin je uradio nesto sto se cinilo nemogucim, napravio je bolji rezultat od Trampa u ruralnim sredinama. To je jasan pokazatelj da je republikansko biracko telo prilicno motivisano i spremno da izadje u velikom broju na izbore i glasa za svog kandidata. Republikance sigurno raduje cinjenica da oni nisu iscrpeli sve glasove iz ruralnih sredina i da jos uvek imaju veliku rezervu tamo, koja moze biti dovoljna da okrene neku drzavu, ali i veliki broj kongresnih mesta. Jos dve stvari takodje mogu da raduju republikance. Najbitnija je da su se vratili u predgradja, pa cak i u neke gradove. 2018 na midtermsima su doziveli debakl u predgradjima, isto se ponovilo i u duelu Trampa i Bajdena 2020 godine. Sada su se republikanci vratili u te oblasti koje su nekada predstavljale prototip njihovih biraca. Jako bitan podatak i zapravo kljuc uspeha na nekim narednim izborima ako se taj trend nastavi. Republikanci su pobedili i u Virdzinija Bicu, koji je jedan od vecih gradova u Virdziniji, i to ne samo u izborima za guvernera, vec i za kongres Virdzinije. Da se ne radi o usamljenom slucaju pokazuju i rezultati iz NJa gde je situacija bila identicna. Manje bitna, ali ne i za zanemarivanje je cinjenica da su republikanci odlicno prosli u severnoj Virdziniji, oblasti koja se naslanja na Vasington DC. To je jedna od najbogatijih oblasti u drzavi i tradicionalno izuzetno plava, zapravo ta oblast i cini (uz Sarlotsvil, Norfolk i Ricmond) Virdziniju plavom. Republikanci su u toj oblasti znacajno popravili svoj rezultat, nisu pobedili, ali su znacajno popravili brojke. Pobedili su u nekim okruzima, mislim da su cak pobedili u 10. kongresnom distriktu, dok su u 8. i 11. znacajno popravili brojke (ta tri distrikta pokrivaju ovu oblast). Kada se rezimira republikanci su pobedili u Virdziniji u 3 distrikta koja drze demokratski kongresmeni, a u Nju Dzersiju u cak 4, mozda i u 5. To daje veliki podstrek da nastave u istom tempu u pripremi crvenog talasa kojeg ocekuju naredne godine. Intresantno je da je pomeranje birackog tela ka republikancima u obe drzave bilo priblizno istog procenta, 10+, pa se moze zakljuciti da postoji jak trend okretanja biraca ka republikancima. Kada bi se na nacionalnom nivou desio i upola ovoliki swing ka republikancima, a postoje indicije da je on i veci, na midtermsima 2022 ne bi imali crveni talas, vec crveni cunami. Republikance sigurno mogu da raduju i rezultati iz Pensilvanije gde su njihovi kandidati za sudije pobedili na svim izborima koji su odrzani tog dana. Jako znacajan rezultat u jednoj od kljucnih drzava i dobar indikator za naredni period.

"Sto se grbo rodi, vrijeme ne ispravi". Nakaradna ideja nastala kod dela elite, koja se nikada nije primila u narodu, opstajala silom i represijom, cim je aparat prinude postajao labaviji i centralna vlast popustala drzava se u krvi raspadala. Neka hvala.

Danas su izbori u Argentini. Bira se polovina poslanika u donjem domu parlamenta i trecina senata. Ovi izbori su kao midterms u USA, tacno na polovini mandata aktuelnog predsednika, peroniste Alberta Fernandeza, koji vlada u tandemu sa bivsom predsednicom Kristinom Fernandez Kircner. Znaci vladu cine peronisti i kircneristi (kircneristi su levi peronisti, Alberto Fernandez je vise ka centru, a ima i frakcija koje su cist centar, sa druge strane postoje i peronisti koji su desne orijentacije), sto bi se moglo opisati kao vlast levice, mada sam ranije pisao da politicka scena u Argentini nije postavljena kao u ostatku sveta i da ne postoji klasicna podela na levicu i desnicu, a da je osnovna podela na peroniste i antiperoniste, a i jedni i drugi cesto obuhvataju kompletan politicki spektar. Alberto Fernandez i Kristina Kircner su pre dve godine pobedili desnog predsednika antiperonistu Makrija, prilicno lako i ubedljivo. Ipak prve dve godine novog/starog tandema nije pratio veliki uspeh, a situacija sa koronom je dodatno pogorsala stvari. Nezadovoljstvo je veliko i primetan je ozbiljan pad podrske peronistima. U Argentini su prajmarisi obavezni i drgaciji se organizovani nego u vecini drzava. Izlaze svi gradjani, a ne samo clanovi partija. Izaslo preko 60% biraca i ubedljivo najvise je dobila desna antiperonisticka koalicija Huntos por le Kambio bivseg predsednika Makrija. Prajmarisi su bili 12 septembra, tako da je vladajuca koalicija imala samo dva meseca da pokusa da popravi situaciju, ali mislim da nisu uspeli u tome. Situacija je sledeca da oni trenutno nemaju vecinu u donjem domu parlamenta, ali uz neke manje partije uspevaju da prikazu privid vecine. Posle ovih izbori, vec je izvesno da ce desna opozicija imati veliku vecinu u donjem domu. U gornjem domu parlamenta, Senatu, situacija je prilicno drugacija. Tu peronisti imaju veliku vecinu od cak 10 senatora (sto je mnogo jer ima samo 71 senator). Oni ce izbore za senat izgubiti, ali ostaje otvoreno pitanje da li ce desnica uspeti da anulira tu prednost peronista, jer se bira samo 21 senator. Ocekujem ubedljivu pobedu desnice danas. Edit. Intresantna stvar. Kao sto je u Cileu jedan od najozbiljnijih kandidata za predsednika poreklom iz naseg regiona Gabrijel Boric koji je hrvatskog porekla, tako je i opozicioni lider na izborima za argentinski senat takodje iz naseg regiona. Luis Petkov Najdenov je poreklom iz Bugarske.

Ne bih bas da ulazim u neku diskusiju sa tobom, jednostavno sa takvima nije moguca smislena diskusija. I pre pocetka se zna sta ce biti napisano, red "Srbi narod najgori", red macola, red jakobinskog terora. Non stop se ponavlja isto kao pokvarena ploca, a sve zarad lazne borbe za gradjansko drustvo. A ne vidis da najvecu prepreku stvaranja gradjanskog drustva nisu oni kojima je posao da se protiv njega bore, vec upravo oni koji ga promovisu na takav nacin. A sad slobodno nastavi sa svojom svetom misijom. Edit. Bez obzira na to sto su nam pogledi na stanje u Srbiji prilicno slicni.

Ja nisam vernik, nesto si pomesao. Zapravo nikakve razlike izmedju vas i profesionalnih vernika nema, agresivni totalitarci i jedni i drugi.

Ma naravno, a agresivnost izbija iz svakog posta.

U Cileu su opsti izbori 21. novembra. Moze se slobodno reci da je Cile najuredjenija i najdemokratskija drzava Latinske Amerike. Takodje, Cile ima i dugu tradiciju smenjivanja na vlasti levice i desnice. Posto nisu dozvoljena dva uzastopna mandata predsednika, redovna pojava je da jedan mandat predsednik bude levicar, sledeci mandat desnicar. Ovi izbori se ipak odvijaju u drugacijoj atmosferi i prate je iznenadjujuci rezultati. Veliko je nezadovoljstvo i razocaranost u tradicionalne stranke, sto je otvorilo vrata drugim, do sada strankama i pokretima. Dva glavna politicka aktera su kolicija desnog centra Cile Vamos i koalicija levog centra Novi Socijalni Pakt. U Cileu, kao i u vecini Americkih drzava uobicajeno da se kandidati biraju na prajmarisima. Apsolutni favorit na prajmarisima kod koalicije Cile Vamos je bio Hoakin Lavin, ministar, ucenik cuvenog Miltona Fridmana. Medjutim iznenadjujuce je pobedio centrista Sebastijan Sicel, nezavisni kandidat, koji je mnogo blizi politici centra nego desnici. Koalicija levog centra Novi Socijalni Pakt je izmenila sastav, njoj se u prethodnom periodu pridruzila i Demohriscanska partija, koja je dugo nastupala sama. Za njihovog kandidata je izabrana predsednica demohriscana Jasna Provasante. To je jasan znak da se isto kao i Cile Vamos i ova koalicija priblizila politickom centru. Na izborima za ustavotvornu skupstinu koji su odrzani pre nekoliko meseci kao glavna snaga na levici se nametnula koalicija Apruebo Dignidad. To je zapravo koalicija dve koalicije Ponosni Cile, koju predvodi komunisticka partija i Broad Front, koju predvodi partija Konvergencia Socijal. Znaci koalicija tradicionalnih komunista i modernih levicara. Veliki favorit na prajmarisima je bio kandidat komunisticke partije Daniel Zadu, koji je u to vreme bio i prvi po svim anketama i u opstoj trci na predsednickim izborima. Ipak iznenadjujuce i to ubedljivo ga je pobedio Gabrijel Boric iz Broad Fronta. Kandidovao se i ekstremni desnicar, pinocista, Hose Antonio Kast, sa svojom novoosnovanom republikanskom strankom. Kao i jos jedan desnicar Franko Parisi. Sve je izgledalo da ce biti to obicni izbori, gde ce se u drugom krugu boriti kandidat desnog centra Sicel, a da ce se na levici desiti promena i umesto Novog socijalnog pakta u drugom krugu naci Gabrijel Boric i njegova koalicija Apruebo Dignidad. Kako su se izbori blizili, postajalo je jasno da biraci desnice nisu zadovoljni izborom umerenog Sicela za njihovog kandidata i sve vise su se okretali desnicaru Kastu. Kast sada vodi po svim anketama. Dok je Sicel na oko 10% koliko ima i treci desnicarski kandidat Parisi. Boricu konstantno opada podrska, ali je siguran za drugi krug. Mislio sam da ce se i u Cileu desiti peruanski scenario. Peru je verovatno najdesnije orjentisana od svih drzava latinske Amerike. Medjutim usled jako velikog broja desnih kandidata u drugi krug su prosli kandidat levice i kandidat ekstremne desnice, cerka bivseg diktatora Fuhimorija Keiko Fuhimori. To je dovelo do pada izlaznosti i pobede kandidata levice, iako su kandidati desnice u prvom krugu dobili ukupno 70% glasova i isto toliko i na parlamentarnim izborima. Bio sam ubedjen da ce se veliki broj biraca u drugom krugu okrenuti Boricu, jer nece zeleti da na vlast dodje ekstremni desnicar koji se lozi na Pinoceo, Kast. To su ankete jedno vreme i predvidjale, ali pre izvesnog vremena Kast je cvrsto preuzeo vodstvo i u anketama za drugi krug, ipak, drugi krug je jos daleko, pa je rano za takve prognoze. Sada se jasno vidi da su biraci razocarani u tradicionalne stranke koje se nalaze oko centra. Njihov izbor ide ka strankama koje se nalaze na krajevima politickog spektra, bio taj kraj desni ili levi. U takvoj situaciji profitiraju stranke krajnje levice i krajnje desnice. Znaci, imacemo situaciju slicnu onoj u Peruu, borbu krajnje desnice i levice u drugom krugu. Cile se pridruzuje ostatku Latinske Amerike i odustaje od tradicionalnog glasanja za umerene kandidate.

Ovo nije bas tako izvesno kako pise u clanku. Dobar je Boric, ali po svim anketama i u prvom i u drugom krugu vodi ekstremni desnicar Kast.

Imate temu o BiH pa nastavite tamo.

Poljaci iz mog iskustva sa njima, a ono je jako veliko, ranije sam i pisao o mojim vezama sa Poljskom, nemaju nikakve slicnosti sa Srbima. Iako se oni generalno loze da smo mi slicni, ogromna je razlika u mentalitetu prosecnog Poljaka i Srbina. Odgovor na pitanje zasto proEU snage ne pobedjuju je jednostavan. Poljaci su generalno gledano extremno nacionalisticki i jos ekstremnije konzervativno nastrojeni. Posebno njihov istocni deo. Pisao sam ranije o toj podeli u Poljskoj na istocnu i zapadnu (Poljsku A i Poljsku B). Oni generalno jesu za EU, ali kao dosta labaviju zajednicu od ovoga sto sada jeste. Sa druge strane oni su dosta proUSA nastrojeni i sigurno su njihov najverniji igrac u Evropi. Za Evropu jesu, ali ta Evropa mora biti hriscanska i po mogucnosti i bela. Vladajuci PiS uopste nije najdesnija stranka na njihovoj politickoj sceni. Jos desnija, jos konzervativnija opcija uzima oko 10% glasova redovno. Nije retka situacija da nijedna stranka koja je levo od centra ne predje cenzus (tu ne mislim na neku ekstremnu levicu vec na socijaldemokrate, pa i na liberalni levi centar). Licno nisam za tako strog zakon o abortusu kao sto je u Poljskoj. Ali u 21 veku abortus koristiti kao kontraceptivno sredstvo je suludo. I da, imam cerku. Ako pored svega u 21. veku dozivi nezeljenu trudnocu ja cu biti za to da rodi, ali naravno verovatno se necu pitati. Cak i da uvedu veronauku kao obavezan predmet u skolama, to nece rezultirati ogranicavanjem abortusa kod nas. Srbija nije konzervativna zemlja, a Srbi koliko god se pretvarali nisu konzervativan narod. Nikad nijedna konzervativna opcija nije dozivela veci uspeh, sto se i vidi po rezultatima Dveri. Left wing nacionalizam i populizam je ono sto prolazi kod prosecnog Srbende. Crkva da, ali samo kad treba da se busamo u grudi da smo veliki pravoslavci, u svim ostalim slucajevima ne.

Sasvim je legitimno boriti se za promenu zakona. To je ok i ljudi koji su protiv ovog zakona mogu i trebaju da se bore za njegovu promenu. Propaganda je prikazivati da je pomenuti zakon donela sadasnja vlada iako je on na snazi vec skoro 30 godina. A jos veca propaganda je koristiti slucaj koji je ocigledna lekarska greska, jer je abortus u spornom slucaju dozvoljen, za pokretanje kampanje kojoj nije primarni cilj promena zakona o abortusu vec podruvanja ugleda vlade i to ne toliko u samoj Poljskoj, koliko da se pokvari slika o njoj u inostranstvu. To se dobro videlo i po komentarima ovde, ali i na drugim mestima. Poljska se menja, kao i sve druge zemlje, to nije sporno. Ali pitanje je u kom to pravcu ide. Nisu konzervativci u Poljskoj na vlasti tako dugo ( mislim na konzervativce u poljskom smislu, u evropskom smislu je i opoziciona Gradjanska Platforma konzervativna stranka), to je ipak novija pojava i posledica upravo promena koje se desavaju u poljskom drustvu.

Klasicna levicarska propaganda. Zakon o abortusu nije doneo PiS vec je donesen 1993 godine od strane onih koje vi podrzavate u borbi protiv PiS-a, bas tih proevropskih. U konkretnom slucaju radi se o lekarskoj gresci jer je abortus dozvoljen u takvoj situaciji kao sto je ova u kojoj je ova nesrecna devojka izgubila zivot. Zasto onda ta proEU opcija redovno gubi na izborima vec duze vreme?

Nije rumors, dobio je. NJ bas intresantno, dobice Marfi, ali je bas cupavo.

Dobio je Youngkin, sa 3%. Ovo je bas cudo i dobar znak za republikance. Sjajno vodjena kampanja i potpuno mobilisana baza. Ogromna izlaznost u ruralnim podrucjima, koju demsi nisu mogli da nadoknade u gradovima. Tramp je izgubio sa 10+ prosle godine, a 2017 Gilespi je izgubio sa 9%, ovo je bas ogroman preokret i odlican test za midterms. Intresantno je i za skupstinu, demsi su imali vecinu od 10 mesta. Kako trenutno stoje stvari na kraju ce biti izjednaceno, ali ima jos par vrlo neizvesnih trka da se zavrse, u Virdzinija Bicu pre svega. Ali u Nju Dzersiju je ipak veoma zanimljivo...

Jeste, nema nista intresntnije u politici od izbora za predsednika USA.

Veceras mogu da se prate veoma intresantni izbori u Virdziniji. Bira se guverner, lokalni funkcioneri i lokalna skupstina. Virdzinija je od sving drzave postala skroz plava. Bajden je dobio sa 10+ 2020 godine, oba senatora su iz demokratske partije, guverner u vec dva mandata, a i vecina kongresne delegacije su demokrate. Ipak republikanci su sa veoma dobrim kandidatom Glenom Jangkinom blizu toga da vrate Virdziniju u igru. U izbore je usao kao autsajder, ali je odlicnom kampanjom prvo uspeo da ujedini republikance (podrazle su ga sve struje, od Trampa do Romnija) a zatim da se i veoma priblizi demokratama, toliko da pobedjuje po mnogim anketama i predikcijama. Meni to ipak zvuci preterano, mada uz ogradu da nisam dovoljno pratio, ali bitno je da se za samo godinu dana razlika izmedju republikanaca i demokrata drasticno smanjila u jednoj prilicno plavoj drzavi. Sve ispod 5% razlike je veliki uspeh za Jangkina. Kandidat demokrata je Terry McAuliffe, politicki veteran, bivsi guverner Virdzinije (on trazi drugi mandat, u Virdziniji su zabranjena dva uzastopna mandata, pa je morao da pauzira jedan mandat) i deo klana porodice Klinton. Izlaznost je jako velika za miderms izbore i izgleda da ce ici preko tri miliona. Neki podaci pokazuju da je izlaznost veca u republikanskim delovima drzave, ali i u demokratskim je veca nego 2017 godine. Svakako bice zanimljivo. Veceras su izbori i u Nju Dzersiju, ali tamo ne bi trebalo da bude preterano zanimljivo.

Intresantna je situacija, mada su izbori prilicno daleko jos uvek. Zemur je opasan kandidat i moze da Makronu napravi ozbiljne probleme. Bas je napravo pometnju. Makron je imao sigurnu pobedu u drugom krugu protiv Le Penove, ali sad mogu da nastanu problemi. Sam Zemur je mnogo ozbiljni kandidat u drugom krugu od Le Penove, jer sigurno moze da privuce znatno vise biraca republikanaca od Le Penove. Ali nije to problem, dobio bi njega Makron u drugom krugu. Problem je sto kad se kampanja zahukta to moze dovesti do toga da u drugi krug udje kandidat republikanaca, e onda je Makron u problemu i veliko je pitanje da li moze da pobedi kandidata republikanaca u drugom krugu. Dokle god mejn strim politicke stranke ne budu davale konkretan odgovor na probleme sa kojima se susrecu obicni gradjani i na uhvate se u kostac sa realnim problemima kandidata kao Zemur ce biti sve vise i samo je pitanje kada ce jedan takav kandidat pobediti izbore ili cak poceti redovno da pobedjuju na izborima sirom Evrope.