bohumilo

Ali ta dva izbora su POTPUNO logički ekvivalentna. Dakle izbor između "Ima Putina vs Ima hrane" je isti kao i izbor "Nema Putina vs Nema hrane" - i oba su alanfordovski no braineri. Razlog je u tome da ovakve pitalice podrazumevaju pravu disjunkciju ponuđenih opcija, tj. da možeš da izabereš jednu i samo jednu opciju, a ne obe. Dakle, ako bi u prvoj pitalici ("Ima Putina vs Ima hrane") odabrao "Ima Putina", to automatksi znači da si u toj pitalici odabrao da nema hrane (ne možeš da izabereš da Imaš oboje) - tj odabrao si opciju "Nema hrane" U DRUGOJ pitalici. A ako bi u prvoj pitalici odabrao "Ima Hrane" znači da si u njoj odabrao da nema Putina (disjunkcija) - tj odabrao si opciju "Nema Putina" U DRUGOJ pitalici. Dakle dve pitalice su potpuno ekvivalentne, odgovor na jednu nam daje puni odgovor na drugu. Meni je jasno šta je on hteo, on je hteo da kaže da između "Ima hrane vs Nema Putina" bira Nema Putina, pa makar gladovao, jer nije izabrao "Ima Hrane". I on to i kaže na dnu citata, da je svesno izabrao da nema hrane jer je to bolja opcija od imanja Putina. Dakle on kaže da je istovremeno izabrao i "Nema Putina" i "Nema Hrane", a to NE može da se izabere u pitalici "Nema Putina vs Nema hrane". To samo može u pitalici "Ima Putina vs Nema hrane" (ili u njoj ekvivalentnoj "Nema Putina vs Ima hrane"), koju on i jeste imao na umu. Nije ovo suštinski važno, ali ipak da ne bude čerčilovski govor sa teškom logičkom greškom...

Ovo kako je on formulisao deluje malo alanfordovski, kao da li je bolje živeti jedan dan kao siromah ili 100 godina kao bogataš... Ono što je on hteo da kaže je WITH (a ne without) food, light,water...or WITHOUT you. Dakle pre bira da bude bez Putina (ili ruskog prijateljstva, ili kome se već obraća) nego SA hranom, vodom, grejanjem itd - jer to jeste nekakav kao izbor (gde je on izbrao "bez Rusa", ali će ga to koštati hrane i vode (jer to nije izabrao)). Izbor između "bez Putina" ili "bez hrane" nije nikakav izbor, jet to implicira da izaberes li "bez Putina" ostaješ SA hranom (nisi izabrao "bez hrane"), biraš da živiš 100 godina kao bogataš... A moguće da je nešto izgubljeno i u prevodu...

Upravo sam ovo napisao pre nekoliko dana, kao odgovor na nadu kolege Clasha da će monarhije brzo nestati: Čak sam hteo i da napišem da sličnu ulogu može igrati i religija (i igrala ju je), no sam odustao radi jezgrovitosti.

Ali za to je potrebno znati nešto više i o kolonijalizmu od parola iz radne sveske iz samoupravljanja. Jer cilj tog nauka NIJE razumevanje ili kritikovanje kolonijalizma nego dnevno-političko trućanje ispred dragstora - kad god se u bilo kojem kontekstu pomene Britanija (ili ako se ne pomene, nego ako se priča o ratu na Kosovu i NATO intervenciji, ti je pomeni) pljuni i reci "kolonijalizam", kad se pomene Amerika reci "Indijanci" ili "crnci" i to je početak i kraj svog znanja i o kolonijalizmu i o Indijancima i o bilo čemu drugom. A kolonijalizam i doba istraživanja sveta je velika istorijska tema iz koje se može mnogo i danas relevantnih stvari naučiti. Recimo minimalno razumevanje cene i posledica kolonijalizma (koje su uglavnom bile negativne i po kolonizatore - npr. Španija, nekada najbogatija zemlja sveta, se vekovima oporavljala (neki bi rekli da se još nije oporavila) od ekonomske i civilizacijske propasti nastale zbog osvajanja Amerike; VB je ekonomski procvat doživela TEK nakon što joj se najbogatija kolonija (Amerika) otcepila itd...) je moglo sprečiti rat u Ukrajini, komparativna analiza institucionalnog nasleđa britanskog i španskog kolonijalizma (pa zatim turskog na balkanu i bliskom istoku itd...) u dobroj meri može da objasni razlike između Južne i Severne Amerike, a komparativna analiza njihovog organizovanja i finansiranja može imati dalekosežne posledice za buduće istraživanje i kolonizaciju svemira, itd, isl... ...ali, kažem, ispred dragstora (ništa protiv dragstora, to je u Srbiji akademska i medijska disciplina) se NE diskutuje kolonijalizam nego se iskazuje mržnja prema Velikoj Britaniji, izvorno u hladnoratovskom kontekstu, kao singularnoj kolevci ljudskih prava (uključujući, suprotno onome što je navedeno u tekstu, i ukidanje ropstva: svi su kroz celu istoriju trgovali i koristili robovlasništvo - Britanci su ga ukinuli!), kapitalizma, demokratije, ekonomskog rasta (što je najznačajniji događaj u ljudskoj istoriji, na velikoj skali), naučnog racionalizma i svih dobrih stvari koje su proistekle iz toga...Tužna stvar za Srbiju je da su njima u 21. veku Britanci najveći neprijatelji, iako je u 19. veku delovalo da to ne mora biti tako (u Londonu su bile i česte demonstracije podrške Srbima i Crnogorcima u borbi za oslobođenje od Turaka, na kojima je učestvovao i Čarls Darvin, i pisao lepo o tome). Ovo nije tačno, taj indeks ne meri mogućnosti da neko promeni bilo šta u svom životu, bilo u apsolutnom ili relativnom (u odnosu na druge ljude) smislu. U njega ulaze stvari koje sam detaljno nabrojao ovde, a naravno ima i na njihovom sajtu (gornji desni ćošak, "select index component", tu ima i kratko objašnjenje ili izvor).

Vučić: Imam u porodici ženu koja je gej, ne bih je se odrekao za sve one koji bi da je tuku Srbijom trenutno fundamentalno upravlja Vladimir Zelenski i ukrajinska vojska. To šta će oni uraditi u ratu je očigledno mnogo konsekventnije od sastava nove vlade ili bilo kojih izbora u poslednjih 10 godina.

Sa jedne strane su ideološki/religijski razlozi, priprema za Dolazak, ali samo što to treba svi da plate (za razliku, npr., od toga kada privatno lice poput Elona Maska radi na svojoj viziji rizikujući samo svoje pare (i ko još hoće da se pridruži), pa ako propadne propao je, a ako potrefi svi će biti na dobitku). Sa druge strane su razlozi moći i novca, jer zelene "tehnologije" uglavnom zahtevaju subvencionisanje, preusmeravanje resursa od svih građana ka izabranim pojedincima, te moći ka političarima - a mali broj velikih dobitnika se lakše politički organizuje i deluje nego veliki broj malih gubitnika. Reč "tehnologija" sam stavio pod navodnicima, jer je tehnologija nešto što najefikasnije pretvara neku materiju niže vrednosti u materiju više vrednosti, a zelena tehnologija to nije, jer postoji nešto što bi te iste resurse (struju, čelik, vodu, radne sate, benzin...) moglo da pretvori u nešto JOŠ veće vrednosti - zato oni (dakle ovi resursi) moraju silom (kroz subvencije) biti oduzeti od svih ostalih svrha i date "zelenom"... ------------------------------------------------------ Ali da se vratim na rat, drugo sam hteo da primetim. U prethodnom postu sam malo pisao u slaboj ruskoj logistici koja se raspada kada nema pruge do prve linije da se tamo DOVLAČI oprema. Međutim, to važi i u suprotnom smeru, kada se POVLAČI oprema. Drugim rečima, ukoliko će ukrajinska ofanziva biti konsekventna po ishod ovog rata, očekivao bih dosta vesti o tome kako je, npr na zapadnoj obali Dnjepra,zaplenjeno dosta ruske opreme,možda napunjene artiljerije, cevi koje se još puše itd - što bi zapravo moglo biti od materijalnog značaja jer je to oprema koju Ukrajinci mogu odmah da nastave da koriste, bez obuke. Tako da mislim da je to nešto na šta vredi obratiti pažnju u narednom periodu...

Zašto bi bile, najprosperitetnije i najslobodnije zemlje na svetu su (konstitucionalne) monarhije. One su dobra branu revolucionarnom populizmu i "događanju naroda" svake vrste, jer, predstavljajući nepomičnu i neupitnu tačku na vrhu (koja nema realnu moć) obeshrabruju druga "konačna i nepogrešiva i neupitna i definitivna rešenja", a umesto toga usmeravaju javni život na racionalizam i traganja za "samo" dobrim i privremenim rešenjima (što je sve čemu se ljudi ikada mogu nadati, i nauka nudi samo takva rešenja), što podstiče tradiciju kritike, slobode mišljenja i govora, a što ima izuzetno duboke socijalne posledice. Nije to slučajno da se komunizam i fašizam nikada nisu primili u Britaniji (ona je imala period socijalizma posle drugog svetskog rata, ali on tu, iako je dobro upropastio zemlju, nije imao ni blizu onako katastrofalne posledice kao tamo gde se manifestovao u kultu ličnosti), kao ni to da je ta zemlja izvor svih najboljih vrednosti ljudske civilizacije - ljudskih prava, kapitalizma, moderne demokratije, naučnog racionalizma itd. Tako da ja podržavam - ako išta treba da bude dugovečno neka to bude ustavna monarhija.

Tviter tred koji sam sastavio u jedan tekst (i dao mu naslov), dosta lucidan uvid u dvorsku tehnologiju (straho)vladanja: Government censorship disguised as corporate autonomy The regime of censorship being imposed on the internet – by a consortium of DC Dems, billionaire-funded "disinformation experts," the US Security State, and liberal employees of media corporations – is dangerously intensifying in ways I believe are not adequately understood. A series of "crises" have been cynically and aggressively exploited to inexorably restrict the range of permitted views, and expand pretexts for online silencing and deplatforming. Trump's election, Russiagate, 1/6, COVID and war in Ukraine all fostered new methods of repression. During the failed attempt in January to force Spotify to remove Joe Rogan, the country's most popular podcaster – remember that? – I wrote that the current religion of Western liberals in politics and media is censorship: their prime weapon of activism. But that Rogan failure only strengthened their repressive campaigns. Dems routinely abuse their majoritarian power in DC to explicitly coerce Big Tech silencing of their opponents and dissent. This is *Govt censorship* disguised as corporate autonomy. There's now an entire new industry, aligned with Dems, to pressure Big Tech to censor. Think tanks and self-proclaimed "disinformation experts" funded by Omidyar, Soros and the US/UK Security State use benign-sounding names to glorify ideological censorship as neutral expertise. The worst, most vile arm of this regime are the censorship-mad liberal employees of big media corporations. Masquerading as "journalists," they align with the scummiest Dem groups to silence and deplatform. It is astonishing to watch Dems and their allies in media corporations posture as opponents of "fascism" - while their main goal is to *unite state and corporate power* to censor their critics and degrade the internet into an increasingly repressive weapon of information control. A major myth that must be quickly dismantled: political censorship is not the byproduct of autonomous choices of Big Tech companies. This is happening because DC Dems and the US Security State are threatening reprisals if they refuse. They're explicit. But the worst is watching people whose job title in corporate HR Departments is "journalist" take the lead in agitating for censorship. They exploit the platforms of corporate giants to pioneer increasingly dangerous means of banning dissenters. *These* are the authoritarians. This is the frog-in-boiling-water problem: the increase in censorship is gradual but continuous, preventing recognition of how severe it's become. The EU now legally mandates censorship of Russian news. They've made it *illegal* for companies to air it. So many new tactics of censorship repression have emerged in the West: Trudeau freezing bank accounts of tucker-protesters; PayPal partnering with ADL to ban dissidents from the financial system; Big Tech platforms openly colluding in unison to de-person people from the internet. All of this stems from the classic mentality of all would-be tyrants: our enemies are so dangerous, their views so threatening, that everything we do – lying, repression, censorship – is noble. That's what made the Sam Harris confession so vital: that's how liberal elites think. This is why I regard the Hunter Biden scandal as uniquely alarming. The media didn't just "bury" the archive. CIA concocted a lie about it (it's "Russian disinformation"); media outlets spread that lie; Big Tech [censored] it -- because lying and repression to them is justified! The authoritarian mentality that led CIA, corporate media and Big Tech to lie about the Biden archive before the election is the same driving this new censorship craze. It's the hallmark of all tyranny: "our enemies are so evil and dangerous, anything is justified to stop them." How come **not one media outlet** that spread this CIA lie – the Hunter Biden archive was "Russian disinformation" – retracted or apologized? This is why: they believe they are so benevolent, their cause so just, that lying and censorship are benevolent. The one encouraging aspect: as so often happens with despotic factions, they are triggering and fueling the backlash to their excesses. Sites devoted to free speech – led by Rumble, along with Substack, Callin, and others – are exploding in growth. But as these free speech platforms grow and become a threat, the efforts to crush them also grow – exactly as AOC, other Dems and their corporate media allies successfully demanded Google, Apple and Amazon destroy Parler when it became the single most-popular app in the country. It is hard to overstate how much pressure is now brought to bear by liberal censors on these free speech platforms, especially Rumble. Their vendors are threatened. Their hosting companies targeted. They have accounts cancelled and firms refusing to deal with them. It's a regime. It's not melodrama or hyperbole to say: what we have is a war in the West, a war over whether the internet will be free, over whether dissent will be allowed, over whether we will live in the closed propaganda system our elites claim The Bad Countries™ impose. It's no different. In even the most despotic nations, the banal, conformist citizen thinks they're free. As Rosa Luxemburg said: "he who does not move, does not feel his chains." Of course the Chris Hayes's and Don Lemon's think this is all absurd: Good Liberals threaten nobody and thus flourish. The measure of societal freedom is not how servants of power are treated: they're always left alone or rewarded. The key metric is how dissidents are treated. Now, they are imprisoned (Assange), exiled (Snowden) and, above all, silenced by corporate/state power (dissidents).... As I've often said, the media outlets screaming most loudly about "disinformation" are the ones that spread it most frequently, casually and destructively (NBC/CNN/WPost, etc.). It's equally true of those now claiming to fight "fascism": real repression comes *from them.* Tvir po tvit, odave:

Ovo je ključni uvid u te vesti. Nije veliko iznenađenje da je ruska vojska loša što se tiče logistike (ali ipak jeste iznenađenje KOLIKO je loša, da se sve raspadne čim nema pruge i voza koji dovlači opremu na liniju fronta, da ništa ne stiže na vreme mesecima, da se granate moraju raspakovati i prenositi čak i gotovo putničkim automobilima "ispod nogu" kao što paradajz turisti nose ekspres lonce na letovanje itd), održavanja opreme, preciznosti i slično. Ali ono u čemu "se zna" da su dobri je artiljerija: Rusija ima daleko najviše artiljerije i granata na celom svetu (oko 5 PUTA više od Amerike, recimo). Ukoliko oni nisu u stanju da svojom proizvodnjom snabdevaju Ukrajinsku kampanju onda je njihova vojna industrija i tehnološka baza generalno u mnogo većem problemu nego što se očekuje. Tome u prilog govori i kupovina dvocifrenog (ili nisko trocifrenog) broja dronovoa iz Irana, koji nije poznat po visokosofisticirinoj tehnologiji, koji nema ni satelit za upravljanje i slično. Tako da mislim ove dve vesti zahtevaju, što bi se u bajesijanskoj analizi reklo, prilično "apdejtovanje prajora". Druga iznenađujuća vest koja predstavlja svojevrsnu fokalnu tačku je zatvaranje Severnog toka 1. To je ultimativno Putinovo oružje koje jeste izgledalo kao kredibilna i moćna pretnja. Međutim, problem sa pretnjama kada se jednom sprovedu u delo je da one tada prestaju da budu pretnja i postaju realnost - manje ili više strašna, sa kojom se lakše ili teže neko suočava - ali se više ne mogu koristiti kao pretnja, kocka je bačena, kad se jednom isključi gas Evropi ne može joj se više PRETITI da će joj se isključiti gas i tako uticati na njeno ponašanje, nema više naizvesnosti i kečeva u rukavu. A ovo je tipična stvar koja je delovala potentnije kao pretnja nego kao manifestacija u realnosti, naročito imajući u vidu da je sa doslovno SVIM ruskim pretnjama od početka rata bilo tako - sve je izgledalo opasnije kao pretnja dok je njeno sprovođenje u realnosti uvek ozbiljno podbacivalo i razočaravalo (iz ruskog ugla). Zašto je ovo napravljeno sada, nije jasno. Da li Putin misli da je Evropa na konopcima? Da li se priprema za pregovore o miru? Da li nije mogao ništa drugo da smisli? Da li odluke donosi tutajući u mraku jer niko oko njega nema hrabrosti i znanja da otvoreno govori o činjenicama (kao što je uvek slučaj u odmaklom stadijumu totalitarnih režima - ako govorenje istine vođi može čoveka koštati položaja ili glave, onda istina nije toliko kurentna roba na dvoru (u Kini je trenutno ekstremni slučaj ovoga)). Da se razumemo, mislim da će se Evropa a naročito Nemačka (ali i ostale zemlje koje su fundamentalno naslonjene na nemačku industriju, poput Češke, Slovačke, Austrije, Poljske, Mađarske ali i Srbije (čiji je Nemačka daleko najveći trgovinski partner), možda i zemalja Beneluksa itd) provesti kao bosi po trnju od ovog zatvranja, i da možda Nemačkoj, u zavisnosti od toga koliko će zima biti oštra, preti ozbiljna recesija (da sam hrabriji možda bih upotrebio i jaču reč poput "deindustrijalizacija") - koja će biti skupa cena slušanja Klausa Švaba umesto Donalda Trampa. Ali će biti jeftina cena razumevanja sada bolno očigledne činjenice da je ekonomski/tehnološki progres i rast znanja JEDINI mogući put čak i očuvanja ekologije i borbe protiv klimatskih promena. (Poledajte samo, Nemačka se usled krize vraća loženju uglja i drva (kao neka pripizdini u trećem svetu gde još ni struja nije stigla) daleko ekološki najštetnijih izvora energije - pitam se samo koliko li će ljudi poginuti od požara ili gušenja od loženja drva ove godine (2 miliona ljudi godišnje umre od gušenja ili zagađenja enterijera samo od kuvanja i grejanja na drva - uporedite to sa brojem ljudi koji su umrli od nuklearne energije)? Evo sada su deregulisali izgradnju terminala za uvoz tečnog gasa, nema više "opsežnih studija ekološkog uticaja", "zeleni" ministri kažu ima sada prečih problema - teško je brinuti o ekologiji i globalnom zagrevanju kada se guzice mrznu u mraku tokom globalnog zahlađenje/zime.)

Pročitah sinoć kratki Borhesov esej Keningar, o stilskim figurama iz stare nordijske poezije, i tamo naiđem na zanimljiv stih iz islandske Sage o Gretiru: Junak je pogubio Makovog sina, Bilo je oluje mačeva i hrane za gavrane Potražih i na engleskom ovaj stih: The hem slew the son of Mak; there was storm of swords and raven's food Pomislio sam da li možda naziv 2 knjige iz naslovnog ciklusa dolaze odavde (Oluja mačeva i Gozba za vrane), međutim na internetu nisam pronašao ništa o ovome. Nisam veliki fan Pesama (pročitao sam svega 2 knjige ali znam naslove) da bih znao znao više o tome na neki drugi način...ako neko slučajno zna...

Čegevara prop'o! Za vikend su birači u Čileu ogromnom većinom (61.9-38.1) odbacili predlog novog woke ustava, čije je ultimativni cilj da od Čilea kao najprosperitetnije i najslobodnije južnoameričke zemlje dugoročno napravi novu Boliviju ili Nikaragvu ili Venecuelu, ili sličnu socijalističku satrapiju gde se ljudi kao otirači za noge prostiru pred lokalnim JULovcem (ČUL-ovcem?) da im proturi "dnevno sledovanje", ili da mu zaposli ženu u državnu Poštu. Predloženi dokument je sadržao skoro 180 starnica, skoro 400 članova i 54000 reči - iz čega je već jasno da je tu svaki od ČULovaca ubacio za sebe čeku na kojoj će da izvlači rentu (Američki Ustav ima, recimo, oko 4500 reči; btw. bilo bi zanimljivo napraviti istraživanje oko toga da li postoji zavisnost između dužine Ustava i njegovog trajanja*, ili dužine Ustava (i zakona generalno) i prosperiteta u toj zemlji itd - očekivao bih da tu postoji obrnuta zavisnost). U njemu dominira duh potiranja principa koji su obezbedili ekonomski i civilizacijski uspeh te zemlje (pre svega principa slobodnog tržišta), a umesto toga uspostavljanja budnog državizma i primitivnog identitetskog budalanluka u sve sfere javnog života (od sudstva do centralne banke), jačanje državizma u obrazovanju, zdravtsvu i izgradnji stanova, razlabavljivanje zaštite privatnog vlasništva do njegovog potpunog ukidanja u slučaju resursa (naročito vode, što je posebno važno za poljoprivredu i rudarsku industiju) - tj. političku konfiskaciju i to ne po tržišnim nego po "pravednim" cenama, davanje sindikatima monopolističkog položaja u pregovorima, zabrana "svih oblika nesigurnosti zaposlenja" (!!! Zar nije bilo lakše da se prosto zakonom zabrani siromaštvo, sekiracija, jako sunce, visoka vlažnost vazduha itd?), uspostavljanje široke "države-majke", jačanje izvršne vlasti, ukidanje Senata itd, isl... Međutim, za birače očigledno nije ni bilo previše potrebe ni da zalaze u meritum teksta kada sa jedne strane on ima podršku lizača sovjetskih čunaka (i hladnoratosvkih neprijatelja) i anti-semita poput Korbina, Melanšona, onog socijalističkog mentola iz američkog kongresa - i nadasve Čomskog, koji uvek nepogrešivo podržava zlo - od Pola Pota i Miloševića do palestinskog terorizma i venecuelanske propasti. Sa druge strane je ovo: E sada,moguće je da ovo nije pravi glas narod nego da je CIA umešala svoje prste kao što uvek smrsi konce "svetskoj revoluciji", pa će možda opet morati zakukuljeni fašovani, antife, kolektivosi i slični retardinjosi na ulice da ubijaju, pale i pljačkaju... *Inače, obaranje i pisanje novih ustava je jedna od omiljenih zabava latinoameričke ali i afričke političke stvarnosti. Prosečna dužina trajanja ustava u Latinskoj Americi je 12.4 godine, u Africi je 10.2, dok 15% usvojenih ustava traje manje od godinu dana. Verovatno ne treba ni reči potrošitii uticaju ovoga na poslovnu i ličnu sigurnost i planiranje budućnosti u tim zemljama. (u linku je ponuđen i delimični odgovor na moje pitanje)

Naravno. Nisam kačio linkove jer tih studija ima puno, za svaki od autkama koji sam naveo postoje posebne studije a za svaku od njih postoji po neka specifičnost koju bi možda trebalo imati na umu prilikom nuđenja izvora, pa mi je delovali da bi to moglo zagušiti post u opuštenom forumskom kontekstu - ali za svaki od njih se može dobiti izvor "on demand", što bi se reklo. Tako da ako postoji neki poseban autkam za koji te zanimaju izvori - ja ću ih priložiti i obrazložiti. Ali do tada evo nekoliko po mom izboru: - O uticaju na dužinu života: The heritability of human longevity: a population-based study of 2872 Danish twin pairs born 1870-1900 Vrlo kvalitetna i temeljna studija na skoro 3000 blizanačkih parova iz Danske koji su svi već bili umrli kada je studija rađena i objavljena - "There is no evidence for an impact of shared (family) environment." Half of the Variation in Susceptibility to Mortality Is Genetic: Findings from Swedish Twin Survival Data Studija na 9000 švedskih blizanaca, koja je takođe nije pronašla nikakav uticaj odgoja na dužinu života. Ovde treba naglasiti da ove studije takođe nisu pronašle 100procentan uticaj genetike (to niko ne očekuje zbog kompleksnosti života) na dužinu života, već samo nepostajanje uticaja odgoja. - O uticaju na opšte zdravlje (mada dužina života jeste najpouzdanija mera ovoga): A Danish population-based twin study on general health in the elderly Age and sex differences in genetic and environmental factors for self-rated health: a twin study Prva studija na preko 3000 danskih a druga na 2500 švedskih blizanaca - priličan uticaj genetike, nikakav uticaj porodice/odgojne sredine. - O uticaju na gojaznost: The genetics of obesity: what have genetic studies told us about the environment Veliki pregledni članak literaure - pronađen uticaj odgoja na debljinu 11-ogodišnjak, ali ne i na debljinu 17-ogodišnjaka i starijih! - O uticaju na zdravlje zuba: Environmental and Heritable Factors in the Etiology of Oral Diseases: A Population-Based Study of Swedish Twins Uticaj odgoja nepostojeći - osim u slučaju gubljenja svih zuba. Primetite da ovo NE ZNAČI da stvari na kojima stereotipični "savesni" roditelji insistiraju u ovom kontekstu (kao i u drugim o kojima ovde govorim) - kao što su redovna i intenzivna higijena usta i zuba, redovna poseta stomatologu i slično - nemaju uticaja na zdravlje zuba. Ovo jednako može značiti (i najverovatnije to i znači) i da roditelji nemaju uticaja na to da li će i na koji način te mere biti dugoročno usvojene od strane dece, te da na TOM nivou mnogo veći uticaj ima, npr, genetika (a ne da je, recimo, pranje zuba irelevantno za zdravlje zuba). - Pušenje, alkoholizam, droge: The Behavioral Genetics of Alcoholism Lifetime tobacco, alcohol and other substance use in adolescent Minnesota twins: univariate and multivariate behavioral genetic analyses Genetic and cultural transmission of smoking initiation: an extended twin kinship model Genetic and environmental contributions to alcohol dependence risk in a national twin sample: consistency of findings in women and men Common genetic vulnerability for nicotine and alcohol dependence in men - Inteligencija: Variability and Stability in Cognitive Abilities Are Largely Genetic Later in Life Heredity, Environment, and IQ in the Texas Adoption Project - Akademske performanse (godine školovanja, ocene...): Is Schooling "Mostly in the Genes"? Nature-Nurture Decomposition Using Data on Relatives How Large Are the Effects from Changes in Family Environment? The Origins of Intergenerational Associations: Lessons from Swedish Adoption Data Achievement and Ascription in Educational Attainment: Genetic and Environmental Influences on Adolescent Schooling Iako su neke od studija uspele da identifikuju mali uticaj roditelja na obrazovanje (u korejskoj studiji majke, u švedskoj oca, ali to je zaista minimalno, npr. dodatna godina više obrazovanja majke je značila dodatnih 5 nedelja obrazovavanja više za dete), dotle nisu uspele da identifikuju nikakav uticaj materijalnog stanja ili komšulika u kojem žive roditelji na akademski uspeh dece. - Mnoge od studija o obrazovanju tretiraju i uticaj na visinu plate, ali tu treba dodati i ovu: What Do Twins Studies Reveal About the Economic Returns to Education? Genetic Variation in Financial Decision-Making Ova studija se, kao i mnoge navedene, baziraju na podacima iz skandinavskih zemalja, od kojih se mnogi prate još od 19. veka. Te, u principu, na ovoliko dobrim podacima možemo da zahvalimo činjenici da Skandinavci sve detaljno beleže, da nemaju finansijsku privatnost (istraživaču su bili u prilici da pristupe podacima o svačijim primanjima na koje su plaćeni porezi) i da nisu imali često čizmaše u mantilima koji u ime svetskih revolucija pale lokalne poslovne knjige, arhive, katastre i slično. -Kriminalitet: Genetic Influences in Criminal Convictions: Evidence from an Adoption Cohort - Religija i ideologija, vrednosti: Understanding Biological and Social Influences on Religious Affiliation, Attitudes, and Behaviors: A Behavior Genetic Perspective Genetic and Environmental Influences on Religious Interests, Attitudes, and Values: A Study of Twins Reared Apart and Together Frequency of Church Attendance in Australia and the United States: Models of Family Resemblance, Twin Research Is There a ‘Party’ in Your Genes? Genetic Variation in Political Participation Genetic and Environmental Effects on Openness to Experience, Agreeableness, and Conscientiousness Genetic and Environmental Influences on Personality ...itd, isl...

Jedan od onih empirijski dobro utvrđenih ali opštenarodnom diskursu nepoznatih džemova je i činjenica da roditelji (koji odgajaju decu) imaju mali ili nikakav dugoročni uticaj na gotovo sve važne životne autkame svoje dece - njih u najvećoj meri određuje biologija i genetika (koliko god ta nauka bila nepopularna kod budnih postmodernista ili njihovih ideoloških saboraca u Sovjetskom Savezu). Zabuna nastaje iz očiglednog razloga da su u najvećem broju slučajeva ljudi koji podižu decu ujedno i njihovi biološki roditelji pa se onda genetski uticaj često pogrešno objašnjava odgojem ("obrazovaniji roditelji od malena uče i guraju svoju decu, pa onda i ona budu obrazovana jer se "s snjima radilo""). Međutim postoje slučajevi u kojima su genetika i odgoj razdvojeni. To su upravo slučajevi usvajanja i blizanački slučajevi, o kojima postoji ogromna količina podataka koja se nakupila u Evropi (pre svega u Skandinaviji) i Americi u poslednjih 100 godina, a čije opsežno studiranje u poslednjih nekoliko decenija (u okviru bihejvioralne genetike) je dalo odgovor na čuveno pitanje "nature vs. nurture" - nedvosmisleno u korist "natur"-a, odnosno genetike. "Studije usvajanja" prosto znače merenje koliko genetska braća (a ako su još i blizanci to je džekpot) koja su odgajana u različitim porodicama liče (po životnim autkamima) jedan na drugog a koliko na usvojenu braću i sestre. Blizanačke studije se odnose na kvantifikovanje toga koliko jednojajčani blizanci više međusobno liče (po autkamima) nego dvojajčani blizanic, koji dele samo pola genetskog materijala ali rastu u identičnim uslovima. Tipična mera genetskog uticaja je, npr: Ako su dva brata rasla u različitim porodicama, a jedan je recimo tačno na granici gornjih 20% po nekom parametru (obrazovanju, inteligenciji, visini plate, društvenom konzervativizmu ili bilo čemu drugom), gde očekujemo da se njegov brat nalazi po tom parametru, u kojem percentilu? Ako je i on uvek na 80-om percentilu onda je za taj autkam u potpunosti zaslužna genetika, ako je na 50-om (u proseku) onda genetika ne igra nikakvu ulogu (ispod 50-og bi značilo da biološka srodnost podstiče divergenciju životnih autkama, pa nije jasno kako bi to bilo moguće) - i što je bliže 80om uticaj genetike je veći a što je bliže 50om uticaj sredine. Mera uticaja porodice je odraz u ogledalu od ovoga: ako je neko na 80om centilu gde je njegov nebiološki usvojeni brat, s kojim raste u istoj porodici? Zaključak je, kažem, iznenađujuće jednostran u korist genetike, naročito na duži rok (životni autkami razdvojene braće konvergiraju što oni postaju stariji). Neki od merenih autkama na koje roditelji nemaju nikakav ili imaju vrlo mali uticaj su: zdravlje, dužina života, visinu, težinu i zdravlje zuba, pušenje, alkoholizam i zloupotrebu droga (na ovo troje imaju mali uticaj, dakle ne baš nikakav), inteligenciju, sreću, akademski uspeh, godine obrazovanja, školske ocene, visinu plate, odgovornost i druželjubivost, kriminalitet, religijske i političke vrednosti i ponašanja (tačnije, imaju uticaj na njihovu PROKLAMOVANU religijsku i političku pripadnost, ali ne na stavove i ponašanje prema religiji ili politici), na tradicionalizam ili modernizam, na seksualno ponašanje, na zadovoljnost u braku i šansu za razvod, na broj dece (dakle svojih unuka) itd, isl...Ono što je zanimljivo da POSTOJI mali uticaj roditelja na seksualnu orijentaciju dece - u principu roditelji imaju veći uticaj na to hoće li im dete biti homoseksualac nego da li će završiti fakultet i kolika će mu biti plata. E sada, ovoliko detaljne i dobre studije, koliko sam uspeo da vidim, ne postoje kada se radi o homoseksualnim parovima (na to će se čekati još dugo, dok deca ne odrastu i ne umru, pa da imamo zaokruženu sliku, kao što imamu u gornjem slučaju), ali na osnovu ovoga ja ne bih očekivao veliki uticaj na bilo šta od nabrojanih životnih autkama. Ali nevezano za seksualnu orijentaciju, ovo da roditelji ne utiču mnogo na budućnost dece, u zavisnosti od toga kako se prihvati, može biti pozitivna i negativna vest. Neko može da se razočara i da kaže "sav moj trud je bio uzalud, ništa ne mogu da promenim". Ali druga strana novčića je da roditeljstvu treba pristupiti mnogo opuštenije jer ne možete mnogo ni da upropastite svoje dete, zato treba gledati da aktivnosti budu sačinjene od stvari u kojima i deca i roditelji što više uživaju, bez previše brige da će dete zbog toga ispaštati u budućnosti - najverovatnije neće. A to znači da su deca "jeftinija" nego što se misli, a TO znači da ih treba "nabaviti" više nego što je prvobitno planirano...

"...Vreme je i da se uradi kvalitetna medijska kampanja koja bi išla baš ka tome da se građanima objasni da je sramota raditi za neke druge države, a da je čast i ponos pomoći Srbiji, odnosno njenoj službi u odbrani Srbije. Kod nas se uvek smatralo za nešto ružno ukoliko bi neko pomagao našim službama da urade neki posao. Svaki put bi taj ko bi to učinio dobio ružan nadimak da je „udbaš“, „denuncijant“, „cinkaroš“. Međutim, ako bi se pročulo da radiš za CIA, MI6, BND, vrata bi ti svuda bila širom otvorena..." Ovaj tip kao da je ispao iz Dušana Kovačevića. S tim da je Kovačevićev "junak" iskreno veruje u zločinačku ideologiju i umire na podu rvajući se u "klasnoj borbi" sa "nenarodnim elementom", dokle Djuka ne čeka Dan bezbednosti da ga se sete, nego je svoju budnost naplatio tako što je postao, na način upitne legalnost, siva eminencija sve tri grane vlasti u Srbiji.

U poslednjih par nedelja su doneta 3 zakona i dekreta čija radikalnost stoji u nesrazmeri sa žilet-marginom subkomandantove sumnjive izborne pobede i izjednačenim stanjem u senatu. Ali je antidemokratski način (bez ozbiljne javne rasprave, zloupotrebom dekreta itd) na koji su doneti potpuno kongruentan trećesvetskom i socijalističkom načinu i putu kojim Lešina vodi Ameriku (koji uključuje pravljenje od FBI-a partijskog Štazija koji se obračunava sa političkim protivnicima, ulični falangizam itd). Radi se o, po rastućem redosledu problematičnosti: I) Zakonu koji se pre donošenja zvao "Akt o redukciji inflacije", da bi od onog sekunda kojeg je donet, u punom orvelovskom smislu o kojem sam pisao u prethodnom postu, u javnom diskursu promenio ime u "Zakon o klimi i zdravtsvenoj zaštiti". Jer, naravno, nikakvog smanjenja inflacije od tog zakona neće biti, kako i piše u izveštaju kongresnog budžetskog komiteta: Ali takođe i što se tiče klime, niko se nije potrudio da napravi računicu ni na salveti oko toga koliko će, neto, ugljenika biti uklonjeno iz atmosfere i kolilo će zbog toga temperatura biti smanjena. Jedina procena do koje sam uspeo da dođem je groteskno mala - računica u tredu ispod: Unnoticeable! A to košta 400 milijardi dolara! Zakon je izglasan po strogoj partijskoj liniji (svi jedni za i svi drugi protiv). Neke od prominentnijih odredbi su i: - subvencije za elekteične automobile, za koje ni jedan automobil koji se sada proizvodi i koji će se proizvoditi u skoroj budućnosti nije i neće biti kvalifikovan - Uvođenje minimalnog korporativnog poreza kojeg neće biti oslobođene ni investicije, što će, gle čuda, rezultirati smanjenjem investicija u povećanje produktivnosti (što je jedini put ekonomskog prosperiteta), i novim advokatski i računovodstvenim trikovima kojima će se prikrivati dobit ili trošiti na bespotreban luksuz koji se na neki način može prikazati kao "trošak proizvodnje" (nove zgrade, skupe stolice i kompjuteri i luksuzna hrana ili paketi osiguranja za radnike itd), pa tako ne zaračunati u dobit. - Uvođenje novog poreza od 1% na otkup sopstvenih akcija. Ključna posledica ovog poreza će biti otežano smanjenje veličine velikih kompanija (to je glavna funkcija otkupa sopstvenih akcija, oslobađanje dela kapitala kada se udari o zid daljeg rasta firme), tj. otežan pristup kapitalu i rast malih firmi i start-upova. - Zapošljavanje dodatnih 87000 novih IRS agenata i trošenje 80 milijardi na ovu agenciju (godišnji budžet ruske vojske je 60ak milijardi, tako da bi Lešinini poreznici verovatno mnogo brže osvojili Ukrajinu). Jedan od najidiotskijih komenatara u ovom smislu je bila izjava da niko ispod 400k primanje neće osetiti povećanje poreza jer oni ne poseduju akcije, što odaje najelemenentarnije nepoznavanje ekonomskih zakonitosti (koje kažu, npr, da ti ne mora porez biti razrezan eksplicitno da bi ga ipak platio (npr. tako što će ti ga prodavac ispostaviti kroz veću cenu)). Ali pogledajte i ovaj odličan tekst o IRS-u: The IRS Has Problems That $80 Billion Won't Solve - Učvršćivanje monopolističkog položaj Medikera ...itd, isl. Međutim, ovaj zakon ima jednu pozitivnu stvar koja nedostaje drugima, a to je da je isplanirano kako će se platiti. Zato sam ga stavio prvog, ali tu dolazimo do narednog II) CHIPS (and Science) zakona, koji težak 280 milijardi, od kojih će većina biti poklonjena prvenstveno Intelu (i još nekoliko proizvođača čipova) - sve već visoko profitabilne kompanije koje se već kupaju u kapitalu - u cilju povećanja američke kompetitivnosti u proizvodnji čipova, što će, budući netržišna alokacija, građani platiti time što će sve drugo biti skuplje i biće ga manje - a to su sve stvari koje građanima trebaju više nego još bolji čipovi (to oni sami kažu svojim odlukama na tržištu). "Science" deo se, orvelovski, naravno ne odnosi na nauku nego na širenje woke zombizma i totalitarizma u već duboko ogrezloj akademiji. Ovaj zakon su, osim Demokrata, podržala i 24 republikanska kongresmena i 14 senatora. Sa ovim zakonom se u ovom malom pregledu iscrpljuje i druga pozitivna osobina - da je, kao i prvi, barem izglasan u Kongresu, te da će biti roll-backovan kada se Amerika opet bude načinjavala velikom: III) Na posletku i najšokantnije - "Lešina otpisuje studentima dugove": do 10k svima koji imaju primanja ispod 125k godišnje i do 20k korisnicima Pell granta. Ovo je groteskno na mnogo nivoa, a jedan je ovaj vučićevski, predizborni, koji je @Mama_mia naglasila iznad. Ali ovo je mnogo gore od toga. Prvo, što Bajden na ovo nema pravo, o javnim finansijama u Americi odlučuje Kongres, međutim on je iskorisio jednu uredbu Džordža Buša koji je 2003.opredelio neka sredstva studentima koji se suočavaju sa posledicama njegovih ratova. Sasvim je moguće da će legalnost ovoga biti izazvana pred sudom. Drugo, ovde se, za razliku od Vučićevog deljenja novca unapred raskidaju društveni ugovori unazad, a posteriori, a to je nešto što je temelj civilizacije (sa ovim je u Srbiji jedino uporedivo ono smanjenje penzija). Treće, ovim aktom se direktno otimaju pare od svih građana i poklanjaju Bajdenovim glasačima, ovo Vučić ne radi tako otvoreno. Neko sa platom od 15k će dotirati novac nekome sa platom od 125k! Ali suštinski problem sa ovom odlukom jeste jednak svemu onome što je temeljni problem u Srbiji i zemljama trećeg sveta - kažnjavanje produktivnosti i odgovornosti a promocija društveno štetnog, neodgovornog i neproduktivnog ponašanja. Pazite vi tu perverznu motivaciju koju ovaj presedan pravi - ni o čemu ne treba da brineš i razmišljaš, sve probleme možeš da rešiš jurišom na Belu kuću. Svako ko je planirao kako da otplati dugove, ko je pazio da se ne zaduži mnogo, ko je živeo skromno tokom studija, ko nije uopšte išao na fakultet nego je se davno zaposlio - će biti kažnjen. Ovde se radi o dugu čije je vlasnik federalna vlada. Ukupna vrednost otpisa će biti oko 300 milijardi, a platiće ga ostali građani kroz inflaciju. To znači da će, na margini, neko ko nije imao dug ili ga je uredno otplatio ostati bez ćurke, novih patika, putovanja, većeg stana, dobre škole za svoje dete i svega ostalog što bi imao da nije došlo do ovoga. O nakaradnosti ove mere se slažu i mnogi Demokratski ekonomisti, poput Obaminog sekretara Trezora i bivšeg dekana Harvarda Lerija Samersa, ili Obamiog glavnog ekonomskog savetnika Džejsona Furmana. S druge strane, jedna od najmoronskijih odbrana ovog nedela od strane režima je bilo kritikovanje opozicije da je nekima od njih otpisan dug iz pandemije za zaštitu radnih mesta (PPP program) za biznise koje vlada zatvorila - koji je u Kongresu izglasan (svi Demokraturci su glasali za) unapred da bude otpisan ako se zadovolje neki minimalni kriterijume, i njegova stopa otpisa je 100%, niko ga nije vratio, on je tako i dizajniran i to su ljudi znali i zato su ga i uzimali. Konačno jedna od stavki koja će najviše poskupeti zbog ovoga jesu upravo školarine i ultimativni beneficijent će biti univerziti! Njihova cena i jeste ovolika baš kao posledica državnog garantovanja i deljenja kredita - a ko je mogao da pretpostavi da će veća tražnja proizvesti veće cene. Pogledajte grafikon rasta cena od 1963 godine, kao direktna posledica ovoga: I generalno, cena studiranja je jedna od najbrže rastućih u celoj ekonomiji. Ovo ispod je jedan od mojih omiljenih slika, gde se vrlo jasno može videti koje grane ekonomije legitimne tržišne oblasti gde postoji konkurencija i borba za dobrobit mušterija, a koje su nekonkurentne državne prevare sa perverznim motivacijonim šemama:

Ovakav idiotluk zaista oduzima dah! Da neko čarobni štapić proćerda na nuklernu bombu! Ovo samo koštunjavi moron može. Dete u zabavištu bi razumelo elementarni princip da ako želiš neke stvari onda ih direktno tražiš od čarobnog štapića, dakle direktno tražiš "jaku kulturu, puteve i bazene" - jer č.š. to može da stvori, a ne tražiš nešto što će tek POSREDNO da ti omogući da dobiješ to što zaista želiš. A već dete u srednjoj školi bi razumelo da je nuklerna bomba jaaako loš posredan način da se dobije kultura i bazen...

Ma ja se slažem sa ovim - kako sam i napisao u tom postu - smatram da argument o vršnjačkom maltretiranju nije dovoljno dobar na više nivoa. Međutim, kako ću pokušati da objasnim ispod, nema nikakvog logičkog smisla da ih iznosim ukoliko nije dozvoljno izneti kontra-argumente u dobroj veri (u potrazi za istinom, to je ono što ja podrazumevam pod "dobrom verom"). Drugo, moj post se nije uopšte ticao usvajanja dece, tako da nije jasno zašto je prebačen ovde, no kako to jeste slučaj ja ću ovde napisati i repliku, pa ako neko nađe za shodno neka je prebaci na mesto koje više odgovara. Razmislite, npr, zašto je ova tema nazvana "Šta mislite o usvajanju dece u istopolnim brakovima?" a ne recimo "Zašto PODRŽAVATE usvajanje dece u istopolnim brakovima?", jer na tako nazvanoj temi, čini se, Helmetov post zaista nije dobrodošao? Pitanje deluje možda banalno ali odgovor zalazi dosta duboko u epistemologiju, i ja tvrdim da ni takav naslov ne bi funkcionisao dobro. Poenta je da su, ako se diskutuje u dobroj veri, ta 2 pitanja ekvivalentna, jer objašnjenje zašto ste ZA usvajanje je u stvari objašnjenje zašto ste protiv zabrane usvajanje. A to znači da je vama, čak i ako eksplicitno u naslovu teme zauzmete stranu, opet potrebno da se na temi čuju što jači moguću kontraargumenti, što bolja kritika tog stava - a to opet znači da je i na takvoj temi neophodan Helmetov post. Izvor zapadne civilizacije (u modernom smislu) je upravo u slobodi i tradiciji kritikovanja SVEGA - to je suština slobodnog i otvorenog društva (nije slučajno da se Prvi amandman američkog Bill of Rights-a tiče slobode govora, niti da je moto Kraljevskog društva (jedne od najstarijih akademija) "Nullius in verba"), to je suština demokratije, to je suština prosvetiteljstva i nauke - to su sve mehanizmi NE za promociju Istine ili Progresa, već za korigovanje grešaka kroz kritiku. Svet, na žalost ili sreću, nije došao sa uputstvom za upotrebu niti sa tačnim odgovorima na kraju knjige. Ljudsko znanje napreduje ne kroz potvrđivanje nego kroz kritikovanje, kroz kritikovanje loših hipoteza koje se odbaciju ali i kroz uporno kritikovanje onih dobrih koji još nismo uspeli da osporimo nego ih privremeno prihvatamo kao dobra objašnjenja ili rešenja. Nikada se ne može definitivno potvrditi da je nešto tačno (osim u ideologiji ili u religiji), samo da je nešto netačno, zato se dokazivanje bilo čega, bilo da se radi o teoriji relativiteta ili tome da homoseksualcima treba dozvoliti usvajanje dece, može sastojati isključivo od suočavanja sa najboljim i najoštrijim kritikama toga. Bez promovisanja i usvajanja ovih fundamentalnih načela gej parada u Beogradu je domorodački Kargo kult (pominjaio sam ga ranije, kada su domorodci, videvši da američkim vojnicima padaju namirnice s neba krenuli da kopiraju spoljnje manifestcije ponašanja Amerikanaca ne bi li i njima hrana pala s neba). Istine o Kosovu i Srebrenici takođe nisu zapisane na kraju knjige, nego smo do njih došli tako što su sva druga objašnjenja srubljena kritikom. U tom duhu imam još jedan apel. Ako mislite da je Helmetov ili bilo čiji ban opravdan - ostavite ga. Ali ako slučajno naknadno mislite da ste pogrešili u bilo kojem slučaju nemojte uopšte da se ustručavate da preinačite svoju odluku zbog brige kako bi se to odrazilo na autoritet moderacije. U otvorenom društvo (kojem svakako težimo) spremnost da se prizna greška je uvek vrlina, naročito vrlina autoriteta ili lidera u nekom smislu. Dobro tretiranje grešaka je ključ svega, to je razlika između sistema koji uspevaju i onih koji prpadaju. U knjizi Zabluda o Bogu Ričard Dokins priča o gostujućem predavanju jednog mladog američkog naučnika na Okfordu, koji je tada izneo ubedljive dokaze u prilog postojanja goldžijevog aparata, nakon čega je na binu izašao stari profesor sa Oksforda, čiji je celoživotni rad bio baziran na učenju da g.a ne postoji, pružio ruku mladom kolegi i rekao mu "hvala vam što ste pokazali da sam grešio celu svoju karijeru". Dlanovi su nam se, svedoči tadašnji student R. Dokins, užarili od aplauza. Ta atmosfera jeste zaslužna za uspeh nauke, ali je blagotvorna za uspeh svakog drugog sistema i treba je emulirati gde se god može. Ovo što sam napisao shvatitete kao najdobronamerniji "kritiku u dobroj veri" ili poziv na razmišljanje ne samo u slučaju Helmeta niti čak samo u slučaju ovog foruma. Jer generalno mislim da je moderacija prilično dobro selektovana (tu mislim i na sve prethodne timove koju si tu radili), zato zaista i ne volim puno da se mešam i raspravljam o pojedinačnim moderatorskim odlukama, sam sam hteo da izložim nekoliko načelnih stvari o kojima možda vredi razmisliti u slobodno vreme.

Odličan tekst o Ruždiju, slobodi govora i njenim neprijateljima, puna preporuka (uz nekoliko izabranih odlomaka koji se posebno tiču i woke totalitarizma u SAD). https://talas.rs/2022/08/22/napad-na-ruzdija-neko-mora-da-je-oklevetao-dzozefa-antona/ ...Gotovo sve u vezi sa “aferom Ruždi“ ukazuje da je u pitanju titanski sukob liberalizma i antiliberalizma, Prosvetiteljstva i onoga što je Ajzea Berlin nazvao kontra-Prosvetiteljstvom. Čovek koji je na svakom koraku ispoljavao svoju veru u slobodu izražavanja danas je u bolnici, zato što ga je napao čovek koji je protivnik slobode izražavanja, nahuškan od strane onih koji su tu slobodu ukinuli milionima ljudi. Prilično je irelevantno kakvo će se tačno opravdanje naći za osporavanje slobode govore (iznad i preko onog poslovičnog vikanja „požar!“ u pozorišnoj sali). Verovanje u Platonovu „plemenitu laž“, verovanje u izmišljenog prijatelja za odrasle na nebu kome treba zaštita od bogohulnih tekstova i karikatura, verovanje da je u ime državističke „odbrane poretka“ sve dozvoljeno – sve to su primeri proizvoljnih verovanja kojima se opravdava ukidanje slobode govora i otvaranje vrata za druge zločine. Čarls Kuk je potpuno u pravu (u National Review): motivi zagovornika represije nad tuđim govorom su potpuno nevažni. Traženje motiva i cepanje dlake načetvoro u tom poduhvatu su direktno kontraproduktivni i deo su problema, a ne rešenja. ... Potpuno je jasna prava linija između originalne fatwe protiv Ruždija, ubistava prevodilaca Satanskih stihova, ubistva Tea van Goga i progona koji je doživela Ajan Hirši Ali, masakra u Šarli Ebdou, talibanskog metka u glavu Malale Yousafzai i još doslovce stotine sličnih džihadističkih zločina – i noža u vrat ser Salmana Ruždija u kobni petak 12. avgusta. U širem pojmovnom smislu, možemo govoriti (a i Ruždi je na to ukazivao) o kontinuitetu sa drugim vidovima ideološke cenzure kao što je nakaradna „kultura otkazivanja“ koja je uzela maha u ekstremnim postmodernističkim i soc-konstruktivističkim krugovima. Otkazivanja vrhunskih umova, stvaralaca i intelektualaca od pisca dečijih knjiga poput Dž. K. Rouling do vrhunskog fiziologa Nikolasa Kristakisa i njegove supruge, od evolucioniste Breta Vajnstina do geofizičara Dorijana Ebota, od rektora Harvarda Lerija Samersa do nedavno preminulog češko-kanadskog hemičara Tomaša Hudličkog, napujdane ekstremističke rulje u stvarnom ili virtualnom životu sve češće uzimaju sebi pravo da uskraćuju slobodu izražavanja, najčešće bez i najbednijeg izgovora osim orvelovski shvaćene „zlomisli“. To što su ovi incidenti za sada bili bez fatalnih posledica – što nije nikakva posledica dobrote i humanizma njihovih aktera, jer je u pojedinim slučajevima samo puka sreća sprečila da se prolije krv (npr. u slučaju Breta Vajnstina i postkolonijalne „pseudorevolucije“ na Evergreen State koledžu) – samo je pokazatelj da promoteri cenzure nisu svuda podjednako ukorenjeni i naoružani. Zastrašujući i prelepi De Schreeuw („Vrisak“) u amsterdamskom parku blizu mesta gde je ubijen Teo van Gog ili ruke vezane iza leđa na statui Andreja Saharova u Sankt Petersburgu nemi su – ali preglasni i dirljivi – svedoci kuda vodi ignorisanje temeljne prirode slobode govora... ...

Mislim da je trajni ban za ove Helmetove postove prejak, ali neka mi bude dopušteno da, podstaknut ovim slučajem, malo širim zamahom pojasnim svoj stav o ovoj meta-temi. Prvo, mislim da bi možda bilo korisno razmišljati u pravcu veće afirmacije retoričkog i filizofskog "principa milosrđa", ne samo na forumu nego u društvu generalno (ali od negde se mora krenuti). On kaže da od više mogućih različitih interpretacija nečijih tvrđenja uvek treba izabrati onu koja im daje najveću moguću logičku i istinitosnu vrednost, tj. prikazuje ih u najboljem mogućem svetlu i najjačoj mogućoj formi. Za svaki zdravi diskusioni ili intelektualni domen - tj. onaj čija je vrhovna svrha istina a ne "pobeđivanje" ili "gaženje" ili "hebanje majke" bilo kome - je potrebna makar kakva verzija ovo principa. A u ovom cilju, mislim da je benefitno možda proširiti polje dozvoljenih stavova a suziti polje formi i načina na koje se oni izlažu. Znači, naginjati više ka tome da je dopušteno da neko iznese koji god hoće stav o bilo kojoj temi, ali dok to radi u "dobroj veri", dok ne radi to da bi vređao ili provocirao druge učesnike, dok ne troluje i to radi na predviđenom mestu, dok pokušava da razume eventualne replike i kritike svojih stavova i da ih adresira na fer način ili inkorporira u svoje pisanje, dok je evidento da iza postoji neki misaoni proces koji pokušava da naviguje kroz neuređenost i nepredvidljivost realnog sveta itd - rečju dok je lako zaključiti da se iza nekog pisanja nalazi čovek a ne čet-bot. Čini mi se da je to benefitno i za kvalitet i interesantnost sadržaja, ali i da olakšava posao moderacije. Naravno, neminovnost "slobodne procene" moderatora će ostati - nju ma kakav set pravilnika ne može iscrpeti i učiniti postupak moderacije mehaničkim (baš kao što nikakav set zakona u pravnom sistemu ne može da istisne ljudskog sudiju i njegovu procenu), ali mi se čini da je ipak lakše proceniti da li neko troler ili simplicijalni robot, nego da li je homofob. U tom smislu, kao ilustracija, meni je daleko od očiglednog da se ovo što je Helmet napisao nužno mora protumačiti kao homofobija, kao pisanje iza kojeg temeljno stoji mržnja prema homoseksualcima i želja da im se nanese zlo u nekom smislu. Pa i jače, mislim da je konzistentnija interpretacija svega napisanog da on ne mrzi homoseksualce nego pokušava da osvetli drugu dimenziju teme - kako sve to izgleda iz ugla usvojene dece u društvu gde još uvek postoji i homofobija i predrasude prema homoseksualcima, te da ne bi imao ništa protiv usvajanja dece u društvu gde je homofobija potpuno iskorenjena. Ali moja poenta je da uopšte ne treba ulaziti ljudima u glave i tumačiti njihovu motivaciju, cilj ili ličnost forumaša - to je težak i nezahvalan posao - već se samo pobrinuti za to da li neki tekst ispunjava minimalne formalne uslove i pustiti argumente da stoje nezavisno od autora. A taj post, čini se, minimalne formalne kriterijume i više nego zadovoljava: napisan je "u dobroj veri", jasno i čitljivo, dobro je obrazloženo zašto je on protiv usvajanja dece, izložen je jedan zanimljiv pogled na taj problem a naročito je sofisticiran ovaj argument o referendumu. Lično mislim da ni jedan od tih argumenata ne bi izdržao logičku i empirijsku kritiku - i bilo bi mi zadovoljstvo da je napišem - ali se taj argument može čitati i sa njim diskutovati bez da mu se uopšte pripisuje zlonamernost ili mržnja, i da je gotovo svako na dobitku ako se takvi postovi ne sankcionišu. Sad, naravno, ljudske stvari su uvek neuredne i zabrljane i pune šuma, pa je teško uvek praktično sprovoditi ovo o čemu pišem - ali se barem može razmišljati u tom smeru. (Svako može pokušati da zamisli, npr, kako post koji čita izgovara njegov najbolji prijatelj ili neko za koga zna da je dobra osoba, i da li misli da u tom slučaju ipak ima smisla nastaviti taj razgovor i pročačkati malo dublje te argumente i videti da se dođe do istine o toj temi?) Ima mesta na internetu gde je nešto takvo ljudima pošlo za rukom, npr u diskusijama na ovom blogu i forumu koju je iz njega proizašao: https://slatestarcodex.com/ https://astralcodexten.substack.com/ https://www.datasecretslox.com/index.php

Abdul Wadud 1947-2022 Kakav način sviranja/korišćenja violončela.

Jedan fascninantan (sa više aspekata) događaj kada je lutrija u Masačusetsu zaista bila ne samo "velika šansa" (iz naslova topika), nego i više od toga - siguran dobitak za ljude koji su to razumeli:

A u čemu je tačno problem sa inflacijom, ako porastu cene ali svima porastu i plate, izgleda kao da je sve ostalo isto? Kada bi se preko noći u jednom momentu sve cene (i plate i bankovni računi i ušteđevina pod dušekom (papirna, ne zlato) itd...) povećale istovremeno za isti procenat (nebitno koji, može to biti i milijardu %) tako da to niko unapred ne zna i ne očekuje i ne priprema se za to, tada se zaista ništa ne bi promenilo. Međutim, ni jedan od ovih uslova nikada nije zadovoljen, i društvena šteta koju inflacija proizvodi nastaje baš zbog toga. Inflacija je redistribucija resursa na neoptimalan/netržišni način - od ljudi koji su siromašnijii i politički neuvezani ka bogatijim ljudima i onima koji su bliski vlasti i državi, od poverilaca ka dužnicima. Novoformirani novac prvo dođe do državnih službenika ili onih koji obavljaju različite poslove za državu (npr. proizvođači vojne opreme i oružja) ili onih koji uspeju za sebe da izdejstvuju etiketu "firma/industrija od nacionalnog/strateškog značaja", "preveliki da bi propali" itd, koji mogu da ga troše po starim cenama, dok će oni koji su politički i ekonomski najudaljeniji od državi prvo videti rast cena a tek posle rast plata. Dalje, bogatiji ljudi imaju minimalan deo portfolija u novcu - već bogatstvo drže u hartijama od vrednosti, nekretninama, zemlji itd - i zbog toga su ne samo procentualno manje izloženi inflaciji nego i svoju imovinu mogu da iskoriste kao kolateral da se dodatno zaduže i kupe npr. još nekretnina a onda sačekaju da im inflacija pojede dug, dok siromašniji ljudi veći deo imovine (ako ne i svu) drže u novcu i nemaju kolateral i šansu da se zaduže pred inflaciju, čak i kada bi znali da dolazi. U trenutku kada su vlasti u Parizu razbijale štamparske prese, što pomenuh u prethodnom postu, sve asignote (koje su izgubile preko 99% vrednosti od trenutka kada su prvi put emitovane, dakle za manje od 5 godina) su bile u rukama siromašnih građana, dok je sva zemlja (prethodno konfiskovana od crkve i starog režima, koja je isprva služila kao podloga za asignote) bila u rukama revolucionarnih novobogataša. Drugi problem sa inflacijom je što dodaje veliki šum u glavni signal kojim ljudi koordinišu svoje ekonomske aktivnosti - a to su cene. Kada se, npr, desi bilo šta u svetu što smanji proizvodnju kafe, najbolje bi bilo da ljudi koji nisu toliki ljubitelji kafe pređu na čaj ili kakao, i da nju ostave onima koji baš ne mogu bez kafe. I ljudi mogu da to urade zbog svoje žene ili svojih kolega, ali teško da bi mnogo ljudi smanjilo konzumaciju kafe zbog nekog na drugm kraju sveta - međutim kada imamo cene, koje će u ovom slučaju da skoče, ljudi će zaista kupovati manje kafe, oni indiferentni će preći na čaj a kafu zaista ostaviti ljudima kojima je baš važna (koji će za to platiti više), makar oni bili Indijci ili Hrvati. Međutim, kada cene rastu u inflaciji, nemoguće je razlučiti da li rastu jer je suša u Africi ili zbog inflacije, tj. da li treba ili ne treba da pređem na čaj (tj. da li hoću ili neću dobiti povišicu). Problem! Treći problem nastaje na tržištima kapitala zbog inherentne nepredvidljivosti buduće inflacije. Ako bih uzeo kredit sa 5% kamate, i ako i banka i ja znamo pouzdano da će inflacija biti 10%, mi ćemo se dogovoriti da kamata za kredit bude 15% - što je efektivnih 5%. Međutim, ako inflacija bude 15%, meni je faktički kamata 0% i banka zbog straha od toga neće da mi odobri kredit; a ako inflacija bude 5% meni je efektivna kamata 10% - što mi je skupo i ja neću da uzmem kredit. Stoga od trgovine (sa bankom) i mog potencijalnog biznisa koji bi proizašao iz tog kredita nema ništa, iako bi bio sasvim dobar i uspešan. Ovo je empirijski dobro izmerena pojava (Ovaj problem, za razliku od prethodna 2, ne važi za onu standardnu ciljanu inflaciju od 2% godišnje) Četvrti problem nastaje iz promene institucija i ljudskog ponašanja kao odgovor na inflaciju. U čemu je, recimo, problem sa redistribucijom o kojoj sam pisao na početku, neko ima više neko manje ali ukupno je društvo bogato kao i ranije? Pa nije jer što više uzimaš od ljudi koji proizvode, oni sve manje proizvode, pa se i UKUPNA količina bogatstva smanjuje. Umesto da se usredsrede na svoju produktivnost ljudi se bave time šta da urade sa novcem da se zaštite od inflacije. Takođe, visoka inflacija povećava vremensku preferenciju novca, odnosno pretvara ljudi u halapljive konzumente koji hoće sve sad - jer ako ne potroše sad sutra će imati manje - a ne razmišljaju i ne planiraju za budućnost, što ima čitav niz civilizacijski pogubnih posledica. Civilizacija je drugo ime za nisku vremensku preferenciju novca, za planiranji i uzimanje u obzir budućnosti, i bliže i dalje. Dalje, vlasti često u inflaciji primenjuju lek koji je pogubniji od same bolesti: uspostavljaju kontrolu cenu (to su radili i u Francuskoj), što je kao pokušaj da se rashladi soba razbijanjem termometra (još i gore, jer cene kao i termometar mere i odražavaju neku realnost, samo što cene (za razliku od termometra) ključno utiču i da se ta realnost popravi, usmeravajući gde je najpreče da se resursi odliju). Još nešto, dužina i brutalnost ratova je neraskidivo vezana uz povećanje monetarne baze (ne mora biti samo štampanje, može biti kovanje, smanjenje procenta zlata/srebra u novcu; inflacija postoji od kad postoji država koja emituje i sertifikuje novac) i inflaciju, jer se bez toga rat vodi dok ima novca u državnoj kasi i dok može da se uzme kroz poreze ili pozajmi na tržištu itd. Uz inflaciju se može voditi do poslednjeg novčića koji građani imaju. Npr, tek nedavno je razjašnjeno kako je britanska vlada finansirala WWI (po meni najtragičniji i najkonsekventniji događaj u modernoj istoriji). 1914. su emitovali ratne obveznice sa ciljem da od javnosti pozajme 350 milion funti, međutim uspeli su da prodaju jedva četvrtinu od toga! A onda je u poslednji trenutak uletela Banka Engleske, kupila preko 150 miliona duga i to knjigovodstveno sakrila pod stavkom "other securities" a ne pod "government securities" - a to je de fakto štampanje novca i to je izazvalo inflaciju u Engleskoj. A ceo poduhvat je bio, naravno, propraćen lažnim vestima poput ove iz novembra 1914. u Finantial Timesu: ...gde se piše kako je se čitav dug razgrabio ko halva, ali neka razočarani čitaoci ne očajavaju, evo druge još bolje šanse za invstiranje... The extraordinary story of Britain’s early efforts to finance the First World War ...itd, isl...

Jeste nužno, zato što permanentni rast svih cena (uključujući, dakle, i plate) NIJE MOGUĆ bez rasta količine novca u opticaju! Ako ljudi hoće da plaćaju više za jedno dobro, onda nužno za nešto drugo hoće da plate manje - ako je količina novca fiksna. Cene predstavljaju samo lakšu reprezentaciju relativnog odnosa vrednosti (u datom trenutku) različitih dobara, koliko jabuka vredi biciklo ili moj radni sat itd, samo što umesto da se za n dobara vodi tabela od n^2 relativnih međusobnih vrednosti, mi imamo listu od n vrednosti (cena) u kojoj je ista informacija sažeta kroz zajednicku jedinicu meru/valutu, i može lako da se dobije deljenjem jedne vrednosti drugom. Kada je reč o inflaciji, tu treba jasno razgraničiti 3 odvojena fenomena, od kojih se poslednja dva gotovo redovno mešaju i zamagljuju u medijskom i pijačnom diskursu: 1) povećanje količine novca u opticaju, što je ono što bih ja stavio u centar pažnje. Originalno je reč inflacija označavala isključivo ovaj fenomen, dakle "inflaciju novca", tj. povećanje novčane baze, i nije se ni na koji način ticala cena. 2) permanentni rast opšteg nivoa cena (uključujući i cenu rada/plate) - dakle rast svih cena u ekonomiji, ili prosečne cene itd - što jeste danas uobičajena definicija "inflacije", "inflacije u pravom smislu", "monetarne inflacije", kako se sve naziva. Iako se ovaj fenomen meri različitim indeksima koji najčešće prikazuju da je inflacija niža nego stopa rasta monetarne baze, kada se izmeri kojom stopom rastu cene najtraženijih (i najmanje inflatornih) dobara - dobrih stanova, kvalitetnog mesa, automobila, iskusnih profesionalaca u raznim oblastima itd, isl - dakle svega onoga što bi ljudi želeli da kupe, vidi se da njihov rast cena savršeno prati porast količine novca . Rečju, cena svega što želite da kupite raste onako kako raste količina novca (u najboljim ekonomijama oko 6%, globolni prosek 14% - u poslednjih 100 godina), a ne kako kaže potrošački indeks. U korenu ovog fenomena UVEK leži fenomen iz tačke 1), povećanje količine novca u opticaju, i ta veza je gotovo savršeno linearna: - na prvoj slici je grafički prikaz rasta inflacije u zavisnosti od rasta monetarne baze 1960-1990, a na drugoj 1991-2011: 3) relativni rast cena NEKIH dobara koji se dešava kao odraz promene ponude i tražnje, što se u ekonomiji stalno dešava, i to nije inflacija ni u kakvom smislu. Npr. kada gas poskupi zato što su uvedene sankcije Rusiji, zbog toga neće nikome (na bilo koji rok) porasti plate, i to poskupljenje nije inflacija već prosto najednom ima manje gasa, pa je gas skuplji - ali su drva ili džemperi (ili plate) jeftiniji (relativno gasu, a ako je količina novca fiksna onda i apsolutno), pa ljudi više njih kupuju itd. (Da budem do kraja precizan, poskupljanje gasa (i svega drugog) se sastoji od obe komponente - i od monetarne inflacije i od promena u ponudi i tražnji, ali ova tačka se tiče samo ove druge komponente). ------------------------------------------------------------ A kako se inflacija rešava? U suštini, onim događajem koji se odigrao na pariskom trgu Vendome u februau 1796. godine, kada su revolucionarne vlasti iznele i pred okupljenim građanima polomili mašine za štampanje novca (tj. asignata koje su bili uveli nakon revolicije) i spalili papir na kojima je štampan, te dozvolili vraćanje korišćenju stabilnog novca, zlata i srebra (i ukinuli kontrolu cena) - što je okončalo jednu od najtragičnijih epizoda inflacije u istoriji, koja je se odvijala po istoj šemi kao i sve potonje inflacije, od Nemačke preko Jugoslavije do Zimbabvea i Venecuela. Rečju, inflacija se zaustavlja tako što se revertuje prvi fenomen, koji je uzročnik inflacije - smanji se količina novca u opticaju. Naravno, danas se ne lome mašine na trgu, već je mehanika drugačija - o tome sam, u Američkom kontekstu, nedavno detaljnije pisao na toj temi, pa da ne bih kopirao ili ponavljao, evo ga na ovom linku. U Srbiji je mehanika slična (tu se zove "repo" i "reverzne repo" transakcije), s tom razlikom da ona faktički vodi politiku fiksnog kursa, tj. štampa dinare na bazi deviznih priliva, i ne bi morala ništa od ovoga da radi (mada radi - pre par dana je podigla stopu na 3%). Ovaj način radi ali najčešće izazove recesiju u kojoj se cene ustabile. Međutim postoji i drugi način, mnogo bolji i bezbolniji, koji je dostupan zemljama koje su lakše za političko upravljanje. To su ekonomske reforme koje rešavaju još temeljniji problem velikog državnog duga i sklerotične ekonomije: mikroekonomske i finansijske deregulacije i reforma poreskog sistema i javnih finansija, koje omogućavaju ubrzan ekonomski rast, smanjenje državnih troškova i vođenje budžetskih suficita, vraćanje dugova (i poverenja u državni dug) i, dakle, fiskalno smanjenje monetarne baze. Ovo su početkom 90ih sa ogromnim uspehom uradile zemlje kao što su Kanada, Švedska, Izrael i Novi Zeland, između ostalog oborivši inflaciju gotovo momentalno nakon reformi.

Na ovoj slici ima svašta lepo (mada ima i prljavštine), ali je mene prvo podsetila na sendviče sa isečenim stejkom, lukom i topljenim sirom koji su se prodavali na kiosku baš iza ovog džipa, kojeg, čini mi se, više nema tu. Popodne u Njujorku, ćošak Central parka kod Kolumbovog kružnog toka.

Tu imamo posla sa proto-orvelijanskom ideologijom, koja se uvek temeljno oslanja na uspostavljanju "vrlog novog jezika" (i magijskog mišljenja, generalno). Tako sada, čak, odjednom ne možemo da znamo šta znači žena - sudija Ustavnog suda je pred kongresom posvedočila da ne zna šta je žena "jer nije biolog"*** (!!!) (iako je posao dobila, između ostalog, zato što je žena, kako je Lešina više puta isticao) - osim ako nismo dvogodišnji dečak koji kaže da je devojčica; e tada nema sumnje da on zna šta je žena i da on jeste žena. Tako je slobodan govor postao "nasilje" a crnokošuljaši dok pale gradove i linčuju ljude su postali "nenasilni protesti" itd, isl... ...A ovo su sve koncepti koji su daleko robusniji od koncepta "recesije", tako da je NJENO predefinisanje na novogovor tu najmanje čudno. Biće tu još svašta, kao što gledamo i sa inflacijom: od potpunog negiranje preko umanjenja ozbiljnosti situacije, preko optuživanja svakoga drugog (Putina, ljudske pohlepe, svetske zavere...) pa do ultimatovnog proglašenja kako su inflacija i recesija sjajna stvar i dokaz uspeha tekuće administracije - potpuno jednako kao kada se u Orvelovoj knjizi smanjenje nedeljnog sledovanja čokolade sa 30 na 20 grama proglasi povećanjem, pa se čak organizuju i demonstacije podrške i zahvalnosti Velikom Bratu na ovom velikom gestu i uspehu. Ili, kako je istu stvar u srpskom kontekstu sažeo jedan orvelovski junak (predsednik i otac nacije) u svojim "Tezama za novu politiku": "Uvideti i imenovati preimućstva civilizacijske zaostalosti, a ona postoje, osobito u sferi ekonomije i urbanizacije. Naša dosadašnja razvojna politika nije ih uvažavala. Optimalno iskoristiti preimućstva zaostalosti. Ona su naš početni intelektualni kapital". (Ako je išta zaslužilo da uđe u "preambulu" kao suština opštenarodnog duha - onda je to ovo!) A da im se ne piše dobro je jasno, ali ne samo u novembru. Realnost ima tu nezgodnu jedinstvenost i tvrdoću koja ne dopušta negiranje, ignorisanje ili magijsko interpretiranje. Posedovanje što tačnijeg modela sveta je ključno za uspeh bilo kakvog plana. Mišljenja da "skok sa 10og sprata ima negativne posledice" i da ih on nema su suštinski antisimetrična. Iliti, kako je to veliki Džordan Piterson sjajno sažeo u jednom izlaganju: "Postmodernisiti ne veruju u biologiju ali se ponašaju kao da veruju - oni svi umiru." *** ovaj argument (da ona ne zna šta je žena jer nije biolog) je, takođe, strukturno ekvivalentan onome koji je drugi ovdšnji budni/woke zombi na mestu gradonačelnika Beograda izneo pre par dan kada je ustvrdio da ne zna šta je Ratko Mladić radio u Bosni jer nije bio tamo (i, kako je istakao u istom saopštenju, da Haški tribunal za njega nije kredibilan jer je oslobodio Gotovinu, Orića i Haradinaja - ne uviđajući iz svoje budne pozicije da je sada potpuno misteriozno kako to on zna šta su ova trojica radila u ratu kada nije bio tamo).