Pletilja

MORAM ovo da okacim, neodoljivo je... https://www.facebook.com/uniladmag/videos/4721316794558009

Od istog, gorepomenutog autora: "Sveti Benedikt je, pisuci u vreme kada su knjige bile relativno retke i skupe, naredio svojim monasima da drze "ako je to moguce, knjige koje citaju "u levoj ruci, omotane u rukave svojih tunika i na kolenima, desna ruka treba da im bude otkrivena kako bi mogli njome da okrecu stranice" "Toma Kempijski je ucio studente da uzimaju "knjigu u ruke isto kao sto je Simon Pravednik u narucje uzeo Dete Isusa kako bi ga nosio i poljubio. A kad zavrsite citanje, zatvorite knjigu i zahvalite svakoj reci koja je potekla iz Bozijih usta jer ste u polju Bozijem pronasli skriveno blago". Fra Angelico, St. Dominic

Da li te znali da je citanje STARIJE od pisanja? Tako tvrdi Alberto Mangel u "Istoriji citanja": "Astronom cita mapu zvezda koje vise ne postoje, japanski arhitetkta cita zemljiste na kojem treba da bude izgradjena nova kuca zasticena od zlih sila, zoolog cita tragove zivotinja u sumi, igrac karata cita pokrete pertnera pre nego sto ce baciti pobednicku kartu, plesacica cita uputstva koreografa, gledaliste cita njene pokrete na sceni, tkalja cita zamrseni nacrt tepiha koji tka", ..."roditelj cita bebino lice trazeci znake radosti, straha ili cudjenja, kineski gatalc cita drevne oznake na kornjacinom oklopu"..."havajski ribar, uranjajuci ruku u more, cita morske struje, zemljoradnik cita vremenske prilike na nebu - svi oni sa citaocima knjiga dele umece odgonetanja i prevodjenje znakova". Najastariji kineski piktogrami, 12 i 13 vek pre nove ere.

Zanatski odlican, jedna mudra i pitka prica o tome koliko smo vazni jedni drugima, da nas zli unizavaju, dobri potsticu dobro u nama, da ne mozemo uvek sami ma koliko da smo talentovani i jaki i da nam je potreban onaj drugi da nas inspirise na dobro, da zajedno rastemo u sebi ali i u drugima.

Jednom davno, bila sam jako tuzna iz ljubavnih razloga. I kao svaka curka, resim da se zarozam po sistemu "nek ide zivot", dohvatim kanticu sa pola kilograma sladoleda od cokolade, skupim se na kaucu i uz ridanje i stucanje, slistim sladoled do poslednje kasike. U glavi - uzbuna: "Alo, zeno, em ledeno, em slatko em toliki kakao, oticice ti zeludac u tri lepe!"Nista. "Dobro, hoces da te nema, pun ti je kufer svega, razmisli, tih pola kilograma ce se zalepiti na svako koleno po 250 gr, na sta ce to da lici?!"Ne pomaze, pojela sam sladoled i bilo mi je muka. Sutradan, vaga - skoro 300 gr manje....gledam i ne verujem. Gde ode sav onaj secer, mast....da ne duzim, proverila sam sve moguce parametre kojih sam se setila, od temperature vazduha, vazdusnog pritiska, licnog horoskopa.....do Mesecevih mena. I u tom grmu je lezao zec: Mesec je bio mlad da mladji ne moze biti. I tako, testirala sam koncept jos nekoliko puta i uverila se da tokom opadanja Meseca nema teorije da se zalepi ni 1 gram masti i ostalih bedastoca. Manjkavst ove metode: zeludac sam lecila nekoliko nedelja. Strogom dijetom. 🙂

Nisam znala za nagradu ali je apsolutno zasluzena, ako pogledate kako su rukavi ukrojeni na kostimu, videcete da su to originalni krojevi epohe. Industrijska revolucija, pronalazak parnog tkalackog "stana" uticao je na modu tog vremena, tekstil je pojeftinio i otud te ogromne krinoline, pelerine, trake, cipke i pre svega - karirani dezeni. Jos nesto mi je privuklo paznju a to je ritam, ne mislim na ritam muzicke podloge vec tempo kamere, kadra, kao da svaka od sestara ima svoj ritam, za Dzo je to - vivace, ne presto, ne allegro vec bas - vivace...malo je zena tog vremena grabilo tako dugim koracima, trcalo ulicom....pristrasna sam, Dzo je tako slicna mojoj cerki, cak i lice....🤗

Morate da mi verujete na rec, nista nisam znala o zdravstvenim problemima Dzima Kerija dok to nisam procitala u novinama a pre toga sam imala osecaj da mi je mucno da ga gledam na ekranu. Trumanov shou je poslednje sto sam uz napor odgledala. Jednostavno, Baster Kiton je umetnost, Dzim Keri je - dijagnoza.

Sinoc gledala....da, dopao mi se, kasting izvrstan, tumacenje podteksta opravdava rimejk, fino izbegnuta patetika prisutna u ranijim ekranizacijama, gluma - vrhunska. Ako mi je ista zasmetalo onda je to montaza, kao da postoji trend da se na sve manje razumljiv nacin preprlice proslost i sadasnjost, da se izbegava naracija a bez nje tesko da ce mladji gledaoci neskloni literarnim klasicima razumeti pricu. Hvala na prerporuci, vredelo je.

Dzima Kerija ne mogu da gledam i ne umem to da objasnim. Po recima moje dece koja mi preporucuju filmove, propustam dobre role i nekoliko dobrih filmova sa njim ali kod mene on izaziva blagi strah i ne gledam ga. Samo je jos jedan glumac, Edvard Robinson, kod mene izazivao isti odijum kad sam kao mlada gledala americke klasike. Najsmislenije objasnjenje do kojeg sam dosla (nije mi manir da precrtavam ljude) je da obojica nose neku unutrasnju tugu nepodnosljivih razmera i da to, bez obzira na lik koji tumace - probija rampu a ja ne mogu da je podnesem.

Koliko sam samo puta morala da objasnjavam, da se izvinjavam sto ne mogu da doruckujem....a ne doruckujem vec pola veka, od moje 15 godine. Jednostavno, ujutru ne mogu da progutam ni zalogaj i tako do 11 h najranije a prosecno, prvi obrok ( vise uzina nego pravi obrok) mi je uvek bio oko 12 - 13 h. uzivala sam da spremam dorucak za porodicu ali bez obzira na sve mirise, ukuse spremljene hrane, nikad nisam bila u iskusenju. Moj problem su bile vecere, mnogo godina mi je jedini kompletan obrok bio oko 20 - 21 h, kad se dan zavrsi. Mozda mi, bas zbog toga, san nikad nije bio kvalitetan, jedva da sam spavala 5 h u proseku. Tek sad, kad imam svo vreme ovog sveta (uslovno receno😄) uvidjam da mi nikad nije nedostajalo energije, da sam bila zdrava i jaka sve do nedavno. Zato i verujem da je koncept "prozora" ili formula 16 h posta i 8 h hranjenja dobro resenje.

Srculence....shaljemo pozdrave i drzimo palceve da sto pre ozdravi....

Eto, danas procitala:https://www.nedeljnik.rs/preminuo-spanski-pisac-karlos-ruis-safon/ Iskreno mi je zao.........ne jednom sam pozelela da zivim u njegovim knjigama....

Kako je kucov?

Kronose, ja bih psa odnela veterinaru, za slucaj da ima unutrasnje krvarenje ili napuknuce neke kosti...racun odnesite pociniocima i trazite nadoknadu. Osveta nece vratiti zdravlje vasem ljubimcu a rizikujete da oni nastave lanac osveta...sta ce vam to? Drzimo palceve da kucov sto pre ozdravi...

Dva plakara: 1. Otvaram ga 2 puta godisnje, da iznesem odecu na sunce, da se malo provetri, ne koristim nista od stvari iz ovog plakara jer je to odeca koju sam nosila na poslu, pre odlaska u penzju. Ima finih komada, crno, sivo, belo, ....vuna, pamuk, svila...klasicni, jednostavni krojevi....uvek sam se vodila maximom da je manje - vishe, da imam dobre detalje, uostalom, sa mojih 180- cm i nisam mogla sebi da dozvolim mnogo od onog sto mi se dopadalo na drugim zenama. Cerki je sve moje preveliko, snajka je moje visine ali smatra da je "jos mlada za klasiku".... 2. Plakar u funkciji, uslovno receno jer i njega ne otvaram cesto: farmerke, majice ( belo, sivo, crno, tamno plavo zbog farmerki) i dukseri (sivi) jakne... Sta oblacim? Oblacim onih nekoliko svari koje dezuraju na fotelji u spavacoj sobi ili vise u kupatilu... I onda nije cudo sto se svi zaprepaste kad dodjem unuku na rodjendan u ful damskoj opremi sa sve make up molerajem....moram, svake godine napravim sliku sa unukom, necu da detetnce misli da mu je baba sa tatine strane bila neka lujka.....😄 P.S. Dobro, mozda sam lujka...u sivom. Nevidljiva. I to mu dodje kao neki krik?

Posekla sam i lavandu i smilje.....imam utisak da ovog leta sve stize prerano i odjednom, sve je nekako....hekticno, zagrcnuto. Na pijacnim tezgama vidjam i kajsije i tresnje, visnje, sve jedno do drugog....smokve kod komsije kao kruske, samo sto se ne zazute....budi Bog s nama....

Poslao mi je ovo sin, ljubi ga majka, nakon mog predavanja o dobrobiti Zeolita u ciscenju povrca i voca od mikroba... ."Gospođo, zaboravite reč "organsko". U vašim godinama, trebaju Vam svi konzervativi kojih možete da se dočepate."

Juna 8 cerka je dobila dobar ugovor za prvi stalni posao na koledzu, 9 Juna sin je odabrao novu destinaciju za buducu karijeru, presudile placene doktorske studije u gradu koji je mnogo blizi meni nego prethodni posao. Mislila sam da cu da puknem od srece, morala sam 2 puta da obidjem grad brzim hodom da me navala radosti ne ubije. Prva vest sledeceg jutra - u gradu kome sam se tako radovala - bio manji zemljotres. O, tempora, o mores...ima li mira za moju dushu? Dobra vest od veterinara, Iza nema dijabetes, secer joj je bolji nego moj, 5.6 od 6. Uspela sam da nadjem onu spravu koja pravi veeelike balone od sapunice, jedva cekam da je pokazem unuku, odavno je prizeljkujemo... I posle kazu da je zivot seniora - dosadan?

Dobar zacin i od barenog krompira moze da napravi vrhunski zalogaj: koliko moja cerka voli zacine, toliko moj sin ne podnosi ista vise od bibera i soli. Desavalo se da isto varivo zavrsavam u 2 dela, jedan zacinjen za cerku i drugi klot, za sina. Persun, korijander, celer - uvek u posebnoj posudi na stolu, seckano pa ko voli taj se posluzi. Pronasla sam nacin ( citajuci recepte indijske kuhinje) da pustim masti na volju a da ne bude obesenog nosa i "mamaaaa....opet si preterala": sve suve zacine prvo proprzim na ulju pa onda to lepo procedim i na tom aromatizovanom ulju nastavim sa kuvanjem. Nije u pitanju podmetacina, jednostavno, iskreno verujem u lekovitost svih tih divnih, velikodushnih biljcica, u sve te bozanstvene arome koje tako divno oboje i najbedniji dan, razgale i najtuznije srce. I tako, juce su moji momci, sin u u unuk (isti otac) rucali junetinu fino aromatizovanu slacicom, cimetom i mrvicom gorkog kakaa....pocistili tanjire....😊

Fantomska nit, (navodno) poslednji film Daniel Dej Luisa. Tako sam mnogo ocekivala od ovog filma, D.D.Luis, moj omiljeni glumac, moda kao milje, Hickok kao predlozak.... Sve je u redu sa filmom sa zanatske strane, montaza je fina, meka, rezija nenametljiva, kasting odlican a opet, nesto nedostaje, kod mene nije prebacio rampu, Fali mu jos slojeva, detalja, narocito u delu zanata kojim se glavni lik bavi, on stvara lepotu u jednom surovom svetu i bez jace naglasenosti te protivurecnosti, tesko je prihvatiti toliku kolicionu cinizma, neuroticnosti na kojoj se insistira kao kontrapunkt liku Alme. Sve u svemnu, Hickokova Rebeka iz 1940 ostaje nedostizan ideal.

....mi, Iza i ja, merimo se ponedeljkom, za kaznu zbog ogresenja nedeljnim ruckom jer tada nema restrikcija....Iza je na 4,9 kg ......mace oslabilo 700 gr a ja - ni makac sa 74.6...

Visedecenijsko iskustvo: postoji jedan prag kada telo odbija da slabi sta god da radite, kod mene je to 70 kg na mojih 180 cm. Sa tom tezinom racunam se u bas mrsave s obzirom da imam jake kosti ali se ja jako dobro osecam u svakom pogledu sa tom tezinom. Dogodilo mi se (u vreme bombardovanja 1999) da sam bez ikakve restrikcije "pala"na 67 i to je bilo grozno toliko da sam se uplasila, prosto sam promenila licni opis i nikada se ne bih vratila na tu tezinu cak i kada bi mi organizam to dozvolio. Ako je ikako moguce, treba postici idealnu tezinu (medicinski idealnu) pre 55 godine zivota jer kad se predje 60 - sve teze ide sa regulacijom tezine. Sada se mucim sa 75 kg prosecnih (nakon 65 sam se "ubucila") i nikako da se resim tih 5 kg viska a osecam ih kao teret. Sama sam kriva, napravila sam "gnezdo"na kaucu i izmishljam xyz razloga da ne izadjem napolje u dugacku shetnju brzim hodom, za sve ostale sportske aktivnosti vishe nemam ni snage ni volje. Ide leto, valjda ce me to izmamiti iz kuce.....

Yes, primer reda, rada i discipline a ne kao neki tamo grmovi, razbarusheni....

S obzirom da je i kod vas tako, da ne brinem. Ipak, iz vishegodisnjeg iskustva sa moje 2 saksije smilja i lavande, stvarno su poranili najmanje 4 nedelje, lavanda narocito. Gledam lipe u mojoj ulici, ne pada im na pamet da cvetaju pa me buni sto cu pre da oberem smilje i lavandu nego lipu. Budi Bog s nama....

Moram opet da pitam: da li je normalno da smilje i lavanda cvetaju u prvoj polovini Maja?!! To sto je lavanda isterala 2, 3 cvetica u Januaru - stoji svo vreme na terasi - na to sam zazmurila, desilo se....neprirodno je ali svako ima pravo da zabrlja, valjda se i lavanda zabrojala, zima je bila bas nikakva, vishe kao neka pozna jesen. Medjutim, em lavanda, em sad i smilje, da li je to neka zavera na mojoj terasi? Sirota moja glava, nista vishe ne razumem, u sta se pretvara ovaj svet?