Pletilja

Laguna je 2010 objavila prevod knjige Antikancer, nov nacin zivota, dr D.S. Shrajver Na zalost, knjiga je rasprodata.

Zovem se X Digresija Y....... I zato sam, verovatno, na poklon dobila knjigu Petera Hega, Deca cuvara slonova. To vam je, ukratko, digresijine digresije - digresija..... Slatko stivo pisano od strane jednog cetrnaestogodisnjeg decaka o svetu odraslih u kojem se deca snalaze bolje od svojih roditelja. Bar kad su razum i osecajnost u pitanju. Knjiga nije pretenciozna, tema je ljupka - Svet je datost koja nam se, uglavnom, ne dopada ali sta je tu je, spasavaj ono do cega ti je stalo i gledaj da se, dok odrastas, ne pretvoris u papagaje, klovnove i ostale izmisljotine. Preporucujem za citanje. Razmisljam da kupim 2 primerka knjige i poklonim ih svojoj deci. Ne zato sto su nasledili moju potrebu da i na spisku za kupovinu napravim neku digresiju, vec zato da budu blagonaklone sudije mojoj groznoj mani. Kad bolje razmislim, sta ima lose u digresijama? Nista, bar kad ih pise Peter Heg.

Televizijska adaptacija u reziji R.W.Fassbindera iz 1980 je nesto sto se ne zaboravlja ni nakon mnogo godina....ne usudjujem se da uzmem taj naslov za citanje, procitan je od strane reditelja na maestralan nacin.

Revolucionarna.....u cast njegove domovine. Od svih izvodjaca, najvise mi se dopada kad Artur Rubinstajn svira Shopena... https://www.youtube.com/watch?v=qv42M5FLW-g Posmrtna maska, uzet je i otisak njegove leve ruke, Shopenovo srce je sahranjeno u Poljskoj...

Lepota.... Davno i ne tako davno, koliko juce, Shopen, moj omiljeni instrument......i bas ova kompilacija Nokturna..... Sto sam starija, instrumentalna muzika mi postaje jedino pribeziste, umorila sam se od opera, nakon smrti Hvorostovskog kao da mi se srce zatvorilo za tu formu....ima divnih mladih glasova ali.... Prosle godine sam pomagala mladom komsiji od 9 godina da savlada domace zadatke u muzickoj skoli i bilo je mnogo muke oko pravilnog postavljanja ruku na klavijaturi, njegovom pedagogu u skoli kao da to i nije bilo mnogo vazno, palcevi obe shake su mesecima ' visili" , srecom, do kraja prve godine to je savladano. Nedavno, moj unuk od 5,5 godina je prisao pianinu, radi to kad se mi matori zapricamo i za razliku od bezbroj ranijih puta, iz njegovi prstica se zacula jedna sasvim suvisla kombinacija tonova. Nije me to iznenadilo , deca su neverovatno kreativna, vec nacin na koji su mu rucice bile postavljene - savrsena 'loptica' dlana, svi prstici na klavijaturi .... nikad mu nismo obracali paznju na to niti je on pokazivao ikakvu radoznalost osim sto mu je pianino bio nesto sto pravi buku po njegovoj voli....ko zna, mozda ce moj unuk ostvariti zelju koju sam imala za njegovog oca, da se profesionalno bavi klasicnom muzikom. Mozda je medicina dobila dobrog strucnjaka ali je muzicki svet svakako izgubio jednog vrsnog - dirigenta. Rubinstajn, najbolji....

Prenosim ovaj tekst jer mi se ucinio interesantnim, izvor mi je nepoznat i nije proveren, dakle, primite ga sa rezervom. Pretpostavljam da nema dilema oko toga da zdrav digestivni trakt utice na celokupno zdravlje a da li utice i na mentalno i psihicko zdravlje - zasto da ne? https://www.telegram.hr/zivot/upravo-dovrsena-studija-tvrdi-da-crijevne-bakterije-imaju-golemi-utjecaj-na-nasu-psihu-mogu-izazvati-depresiju/?fbclid=IwAR3NZRrSj7bb6tcrSvJS1WT2rRIepvzDTbCnM5ndSbLI1uJDJD2Xz0taZtI

Macija posla.....

Ostrasceni esteta bi mog komsiju B. proglasio za karikaturu - primetno kraca leva noga kao posledica bolesti u detinjstvu, bradavice na licu, kosmato telo i velika, celava glava. Supruga M. mogla je sedamsdesetih da bude mis, recimo, Ilinoisa, visoka, prirodna plavusa, ogromnih plavih ociju, lepotica. Nespojiv par, bar po sudu carsije. Imala sam srecu da su nam deca vrsnjaci i preko njih sam upoznala najskladniji i najsrecniji bracni par ikad i to u tesko vreme, devedesetih godina, kada su pucali i brakovi i porodice. Komsinica mi je sama, negde oko prve kafe koju smo popile objasnila zasto se udala za tako po izgledu - diskutabilnog muskarca. Citiram je: "B. je najbolji covek koji me je voleo". Mogla je da bira i izabrala je, pametno. I u ta teska vremena, sve su radili zajedno i napredovali u svemu. Komsija je vodio veliko komunalno preduzecu ali me je jednog nedeljnog podneva pozvao da brzo dojem kod njih, stanovali smo na istom spretu zgrade. ]Otisla sam i bila ponudjena odlicnim slatkim od shljiva, tek skuvanim. "Gde je M.?"...."Poslao sam ih na plazu a ja sam skuvao slatko, sta kazes. dobro je.....? I nije komsija B. nekakav papucar, naprotiv, moje babe i tetke bi rekle da je pravo musko, brinuo je o svojim "devojkama", supruzi i cerkama, vodio preduzece, uvek ljubazan i drag. Eto vam odgovora na vase pitanje ima li resenja, ima, budite najbolji vi i prestanite da brojite dlake na glavi. Uostalom, kosa je zenski atribut lepote.

Prust, od pocetka... Naravno da sam se sa 15 godina zaletela da citam Marsela Prusta i naravno da je bilo tesko, sto zbog njegove tuzne biografije zbog koje sam ga odmah zavolela, sto zbog toga sto nisam znala ni nos da obrisem kako treba. "Imao je izgled čoveka koji više ne živi od vazduha i od sunca, izgled kakvog inoka koji odavna nije izišao iz svoje ljušture, s nečim brižnim na licu i kao nekim izrazom jada koji počinje da se ublažuje. Zračio je gorkom dobrotom”, izrekao je Leon-Pol Farg o Marselu Prustu. I ja, u Osjeku gde sam dobila najbolji recept za madlene: "....vratila sam se u Slavoniju svog detinjstva i ima li išta prirodnije nego da u domu prijatelja u kojem sam našla utočište budem počašćena Madeleine kolačićima...?Lako je preći razdaljine merene kilometrima koje nas dele od lepote grada, ljudskih lica, plemenitih duša, teško je prestići vreme koje nas deli od detinjstva. Na obalama moćne Drave našla sam devojčicu zamršene kose, tamo sam je ostavila pre nego što je reka odnela vreme....." Eto, konacno smo se pronasli i lepo nam je....

Unuk, 5,5 godina, kaze: "Bako, cekaj da razmislim..." Isti otac, gvozdene logike pred kojom ponekad ostanem bez reci... Privilegija ozbiljnih godina (posle 60!) je druzenje sa decom bez opterecenja, odgovornosti za njihove osnovne potrebe, samo neznost, radost i ponovno otkrivanje sveta.....

Igore, prvo - raspitajte se o referentnoj ustanovi, oradinaciji interne medicine, kardiologije i obezbedite potreban novac za detaljne i ozbiljne preglede i analize. Bitno je da dobijete ozbiljne preporuke i da ne lutate od jednog lekara do drugog. Da je ozbiljna bolest u pitanju, neka genetska slabost, simptomi bi se pokazali ranije. Ako se pokaze da je sa medicinske strane sve u redu, potrazite dobrog terapeuta, ima ih i u drzavnim institucijama, ne mora sve da se placa iz vlastitog dzepa, potrudite se i obezbedite sebi pomoc. Ima osoba osetljivih na sezonske promene, ima organizama koji vec u mladosti reaguju na haoticne zivotne navike, da bi pomogli sebi, morate prvo da znate ko ste, kakvo telo imate, koji su mu limiti, sta mu je potrebno da funkcionise kako treba. I to treba da postujete jer sve drugo vodi u bolest, bilo tela ili dushe. Dostupna su mi skora sva sretstva moderne medicine i koristila sam ih kad je bilo potrebno. Ipak, sve vishe dolazim do zakljucka da uredan zivot, do granica askeze, moze cuda da ucnini za nase zdravlje. U 68 godini, ovih dana zabavljam se eksperimentom koji zovem "viktorijansko kupanje", naizmeniocno tusiranje hladnom i toplom vodom. i da znate, beskrajno je zabavno i otkriva mnogo i o telu i o karakteru.Zivot je cudo, nemojte da ga propustite! P.S. Zivot dodje i prodje, cudo morate da potrazite sami.....

Ako iko postuje zanate, ja ih postujem. Zasto mi se desavaju ovakve stvari? Elem, moja Wirpulka, stara 16 godina, pocela je da poboljeva, letos sam menjala pumpu za vodu, juce - pumpu za izbacivanje vode, oprala ves ali ga nije ocedila. Nazovem finog, dobrog majstora, popravi on sta treba, pijemo kaficu i ja ga pitam da li zna dobrog majstora za plinske ringle, mala ne radi od proletos. Objasnim da su dolazila 2 majstora, posle svakog majstorisanja ringla je radila par sati i opet bi prestala da radi. Ustane majstor, kvrcne dugmence, ringla radi savrseno. Zagrcenm se cajem koji sam u tom trenutku srknula, pocnem da kas;ljem kao magarac, lupka me majstor po ledjima......ringla - radi! Objasni mi majstor sta je u pitanju, pokupi alat i ode.....mislim da sam mu malo sumnjiva..... I to nije prvi put: pre 20 godina, ucuti se frizider. Nazovem najstora, on ukljuci frizider - radi. Ode majstor. Posle 2 dana - frizider ni da bekne. Zovem opet majstora, covek dodje, ukljuci frizider u struju - radi. Majstor krsan, mlad.....ja sama.....jedva sam cekala da mu vidim ledja, od stida, zovem ga 2 puta da popravlja frizider koji - radi. Kada je posle nekoliko dana opet prestao da radi, zovem drugog majstora, promeni covek motor, radio je jos 10 godina bez mane. Da li treba da kazem da mala plinska ringla - ne radi? Kako je majstor otisao, tako nece da zadrzi plamen...... Da li ima neki ritual za umiljavanje kucnim duhovima, cisto da probam.....

1 od 139...... 139 osoba napusta Srbiju na dan......neko je izracunao i objavio... Za 138 - nisam sigurna. Za onog 1 - jesam, doktor ljubi ga majka odlazi u Keln.... I ovo je za "love"? I jeste i nije. Jeste, zato sto mu blistaju oci dok prica sta je sve video na institutu i sta sve moze da nauci tamo.... I nije, odvesce mi u nuka... Macka i ja ne idemo nikuda. I moje mladje dete, s druge strane velikog mora koje kaze: "Mama, koliko je porodica razdvojeno silom prilika......" Idem na "hate" da lupim glavom o zid......

Da, to su moji skolski drugovi, dr Shljapic je porodicni prijatelj , lekar i moje dece sve do odlaska u penziju. Bilo je jos slucajeva u zemlji ali u nasem gradu poznata su mi ova 2.

Nisam ni ja protiv koncepta vakcinacije, daleko od toga. Ipak sam rezervisana po pitanju sastava savremenih vakcina. Mada, i u mojoj generaciji, u nasem gradu, bila su 2 slucaja lose reakcije na polio vakcinu, devojcica i decak (sin najboljeg pedijatra dr Shljapica!) ostali su sa teskim posledicama, oboma je ostala paralizovana jedna polovina tela ali im to nije smetalo da prozive dobar, ispunjen zivot, na srecu....

Ne vakcinisem se protiv gripa.....ne moram, do sada sam odolevala virusu, pamtim 2 teza oboljevanja tokom zivota, poslednji je bio pre 7 godina i bilo je bas gadno. Mislim da me unuk imunizuje od brojnih sojeva virusa koje pokupi u vrticu, malo nam curi nos, malo nas muci upala grla, laka temperatura i sve prodje za dan dva bez ikakve terapije. Uz puuuno limunada bez secera i pilece supice. Imam otpor prema vakcini jer sam jedva prezivela onu protiv velikih boginja sedamdesetih godina. Dobila sam je na fakultetu i provela 3 dana skoro bez svesti u svom studentskom sobicku u Bg. Za ta 3 dana niko od gazda kod kojih sam stanovala nije ni nos promolio da vidi da li sam ziva. Kada sam uspela da ustanem, pozvala sam telefonom baku da mi dodje i pamtim taj trenutak kada sam se probudila i videla nju pored kreveta, moj andjeo cuvar.....

Nesto me nece knjige u poslednje vreme, srecom, proslo me je ludilo katedrala pa ovo racunam kao predah... Konacno, jedan dobar naslov, Frederik Begbede, Una i Selindzer , Booka, 2016 Lipstic & bullet na naslovnoj strani...svako osvaja zivot sa onim sto ima... Nije ljubavna prica, bar ne u klasicnom, melodramskom smislu. Svako od nas ima u prtljagu takav susret, koji se kao nit provlaci kroz godine i decenije nasih zivota i gde samo smrt pise epilog, ne ljubavi vec nekih zivota. Begbede je bezobrazan jer mi se, kao pripovedac, utrpava u pricu i ne da mi da budem sama sa Oonom O Neill i Holdenom Cauldieldom alias Dzeromom Selindzerom...a ipak, njegova prica je kontrapunkt Uninoj i Selindzerovoj pa moram da cutim i da priznam da mi se kao pisac dopada i da cu uzeti jos njegovih romana... Ovo je sasvim antiratni roman, to su najbolji delovi knjige a Una i Selindzer....pa, svako je dobio po zasluzi, Una - osmoro dece a Selindzer - ljubav svih nas koji smo nekad bili mladi. Za mene, koja vise i ne pripadam ovom dobu, osvezenje je susaret sa finim promisljanjem o duhu naseg vremena: "U nekim zemljama, u nekim vremenima, dodje taj trenutak kada ljudi kao da cekaju neki vazn i tragican dogadjaj koji ce resiti sve probleme. Takvi periodi uopsteno se nazivaju - predratnim. Danas je svet spreman za jos jedan takav period. Novi svetski sukob kao gumicom ce izbrisati javne dugove, podstaci privredni rast, smanjiti prenaseljenost...Razmazena, zaboravna deca iz bogatih zemalja nesvesno se nadaju da ce nova kataklizma osloboditi vise mesta za prezivele. Oni bi da ostave neki trag. Iako to ne priznaju, oni mastaju o tome da istorija ipak nije zavrsena. Traze neku novu utopiju, nove deobe. Zelja im je da nadju novog neprijatelja koga ce masakrirati. Silno bi zeleli da ih istraumira i nesto drugo, a ne, kao dosad, samo nova epizoda serije Saw na Jutjubu. Mladez leta 2014 zali za tragicnim izborima. Nedostaje joj razaranja. Prethodni narastaji ostavili su joj u amanet neizmirene dugove, ogromnu nezaposlenost i zagadjenu planetu. Egzistencijalna camotinja, osecanje praznine i globalizovana isfrustriranost pothranjuju tu zastrasujucu zudnju koja se naziva nihilizmom. Tu zelju da se necemu sluzi, da se bori za neki ideal, da se opredeli za ovu ili onu stranu, da se zivot stavi na kocku kako bi se postalo heroj. Nije, stoga, nikakvo cudo sto neki medju njima idu u teroriste, sta je pa terorizam ako ne jedina shansa antiheroja da improvizuju rat u mirnodopsko vreme? Nikada u istoriji mir nije ovoliko dugo trajao u zapadnom svetu, a sad se, mozda, i tom periodu blizi kraj. Plasim se heroja, pa ipak, pisem knjigu o jednom od njih".

Moja kucna verzija Kabarea prati visedecenijsku tehnolosku groznicu: kako nabavimo neki novi medij, tako molim ukucane da mi presnime film, sad je na USB.....za mutna subotnja popodneva kad ne znam sta bih sa zivotom.....ponela bih ga i na pusto ostrvo.......🙂

Kod nas ne pada kisa.....odavno. Kao i svaka prava redusa, pocetkom Oktobra sam unela cvece, ocistila letnju obucu, oprala letnju odecu, odlozila gde treba.....7 dana se kuvala u jesenjoj obuci, jesenjoj odeci pa kapitulirala pod okupacijom Sunca..sad sve Jovo - nanovo.

Ih, niste vi probali kobaje mog dede Jakova.....otisao je iz hercegovackog krsa 1912 u Ameriku, radio u Chikagi u klanici....on, koji u zivotu nije ni pile zaklao, radio je na obradi mesa, posle je na poziv Pupina dosao da ratuje uz kralja Peru.....ozenio se, ziveo u Slavoniji. Njegovi cvarci, kobasice, krvavice, shvargle su bile legendarne. Pod uslovom da mu neko od rodbine zakolje ogromne tovljenike. Bio je blag, cutljiv covek ljubicastih ociju, uvek sa koznim kacketom na glavi, belom koshuljom, suknenim pantalonama i vunenim carapama cak i u vreme avgustovskih vrucina. I kesicom bombona u dzepu, za nas, unuke. Niko od brojnih potomaka nije nasledio njegovu boju ociju, mora da je bio prilicno usamljen u tom crnookom plemenu.

Rucak: karfiol na pari, sirovi lesnik preko, majonez od indijskog oraha, rukola i nar....komadic ananasa bi ovo pretvorio u deliciju......jedna sto je najvise volela da uziva u rebarcima....raznim..... P.S. slikano na brzinu, tako reci - nabacano, za cerku, kao inspiracija za njihov rucak, za zeta - teksaski stejk pride....

Nisam vise za egzoticna putovanja ali kad bih mogla, prvo bih otisla u Juznu Koreju i Japan i prvo bih obisla pijace i restorane nacionalne kuhinje, fascinira me bogatstvo meni potpuno nepoznatog voca i povrca.....od kojih vecini i medicina priznaje blagotvorna dejstva....

Opet kod veta.....Iza kaslje nocu cim se promeni sezona. Ovaj put - bez injekcija, samo Anminofilin, 1desetina tbl. koju sam kupila u apoteci. Sta bi bilo da Iza nema 5,4 kg kako bih odredila 1 dvadesetinu? Kaze doktorka da se ordinacija pretvara u gerontoiogiju, kucni ljubimci sve vise oboljevaju od dijabetesa, reume, slabosti srca.....mozda ovo kuce ima neki problem te vrste.

Pitanje "Kako citate" podrazumeva ne samo pozu pri citanju mada je i to intrigantno, nego i kada citate, kako birate knjige za citanje, kako one dolaze do vas., kako vi odlazite od njih, sa kakvim i kojim osecanjem, i mozda, zasto citate, iz navike, potrebe......da li vas je neka knjiga promenila, obelezila....? Kada sam pre 4 godine dobila dijagnozu koja mi ozbiljno ugrozava vid, osetila sam ogroman strah, ne od dijagnoze nego od izvesnosti da jednog dana necu moci da citam knjige. Mogucnost da izgubim vid a i zivot ucinila mi se kao manja strahota od cinjenice da ce mi biti uskraceno nesto sto je jedna od retkih ako ne i jedina konstanta u mom zivotu. Biti izgnan iz carstva pisane reci ucinilo mi se strasnije od samog umiranja. Tesila sam se da ce mi ostati muzika, priroda, razgovor......i nije mi bilo bolje. Kako citam? Od kada znam za sebe, citam uvece, pred spavanje i zaspim sa knjigom sto nije dobro jer mi naocari zavrse ispod izvesnih delova tela na uzas moje opticarke koja ni posle toliko godina ne shvata kako uspevam da upropastim sve te ramove. Citam kad putujem ili cekam pred nekim salterom, ordinacijom....citam na terasi, rano ujutru, u drustvu vrabaca na obliznjem platanu...ako mi je u rukama dobra knjiga, sada kada sam u penziji, u stanju sam da odlozim svaku obavezu tog dana i ceo dan provedem uz knjigu. Nemam dan bolovanja u radnoj knjizici ali sam slagala da imam grip i ostala kod kuce 2 dana samo zato sto nisam mogla da prestanem sa citanjem jedne sage u vise tomova.....davno, nas koker spanijel mi je oglodao knjigu Pabla Nerude "Priznajem da sam ziveo", blesavo kuce sa dobrim kriterijumom za literaturu.... Odavno verujem u to da knjige biraju mene a ne ja njih. Citam i po preporuci izdavaca, prijatelja, recenzija kojih jedva i da ima u stampi..... Mama je citala biografije slavnih istorijskih icnosti pa su mi Katarina Velika i Greta Garbo bile kao familija....tata je citao memoare vojskovodja i prikaze velikih bitaka od antike do novije istorije pa sam i to citala kad ne bih stigla do biblioteke po moje naslove. Ne citam best selere pre nego sto na njih padne debela prasina..... Potrosicu pare na novu ili antikvarnu knjigu pre nego na dobre cipele..... Svakoj bebi u okruzenju poklanjam "Malog princa" i skupljam izdanja te knjige. Bezobrazno pravim spisak novih naslova uoci mog rodjendana i diskretno ih doturam kome treba bez grize savesti jer ce i onako da potrose novac na neke trivije a meni je najleposi poklon knjiga. Zato je i poklanjam, nek im se nadje. Sta imam vredno i vazno u kucnoj biblioteci? Imam sve albume Gastona, Asteriksa i Obeliksa, kupovali smo ih deci a bili prvi koji su se otimali o njih. Zbirka klasika stripa, popularne i klasicne enciklopedije su u bivsjoj decijhoj sobi kao i klasici decije literature. I dans volim da pomilujem knjige Karla Maja i secam se zimskih raspusta kada smo ih brat i ja citali, svako na svojoj strani kauca, u miru zimskog popodneva , uz kompot od jabuka... Dostojevskog sam premestila daleko od mesta na kojem spavam jer ga krivim za nemiran san.. Kada su se komsije selile u drugi grad, poklonili su mi 20 tomova Srpske knjizevne kritike! Vidjeni su za gradsku biblioteku samo cekam prevoz... Moj poslednji dobar "ulov"je lepo izdanje Mladinske knjige "Knjige koje su promenile istoriju" i nemacko izdanje Direrovih crteza. Mozda je malo tuzno da od svih vrednosti koje imamo priliku da odaberemo tokom zivota neko, ja, odabere knjigu ali tako je. Sa knjigom sam u velikom svetu, sa knjigom sam medju pametnijim od sebe, knjiga me navodi da preispitujem stvarnost u kojoj zivim, da odmerim snove koje sanjam, sa knjgom sa covek a ne ameba....

Tetka mi je utrapila tu knjigu letos, priznajem, bila sam iznenadjena da Protic pise roman na tu temu, bilo koju temu.....slazem se sa vasim utiskom.....