Pletilja

Nemam vrt, trenutno strepim za 3 bebe u saksijama na terasi, ruzmarin, smilje i jedna luckasta zuta ruza koju sam dobila za 8 Mart prosle godine i koja je odbila da uvene kao svo cvece koje se klonira za taj praznik. Cvetala je celo leto malim zutim ruzicama, u Oktobru je izgubila svo lisce, samo zahvaljujuci mojoj zabunjenosti oko neceg drugog, nisam stigla da je bacim a ona je to iskoristila da istera nove listice.....zavolela sam je jer je tako uporna i resena da doceka prolece. Potseca me na Ruzu Egziperijevog Malog princa.....ne mogu da odem i da se smucam po nekim drugim dimenzijama, moram da budem tu i sacekam da procveta, da joj se divim, da joj kazem da je najlepsa, znate kako to vec ide sa uobrazenim ruzama......i zato krijem od nje koliko me boli svaki dan, koliko mi prolece izgleda daleko, nedostizno. Bas smo se nasle, ruza i ja, ne zna se koja od nas dve vise laze o prolecnom suncu, vrapcima u krosnji platana, novom gnezdu grlica u uglu terse.....obecanja, obecanja, obecanja.....nekad su sasvim dovoljna da se, kao moja ruza i ja, jos malo drzimo za zivot.....

Ucenjen je 100%, ne bi se propio tek tako...pri tome ne mislim na politiku vec na mafijasku drzavu koju je stvorio... Puk o k o kineska petarda. Hat medjutim, takvi su najgori bas kad su saterani u cosak....zato i pravi pretorijasku gardu.

Moje otkrice godine 2022 - Edvard Raderfurd, zapravo Francis Edward Wintle, u svetu nagradjivani pisac epske, istorijske literature. Sticajem okolnosti, do mene je prvo dosao naslov Ruska, pa London i sad Sarum, njegovo prvo objavljeno delo napisano u slavu njegovog rodnog grada, Solzberija. Ne znam cemu pre da se divim, romansiranim biografijama koje su u sluzbi vremena i mesta ili istorijskim cinjenicama oko kojih Raderfurd gradi pricu o nastanku imperija i gradova. Sama pomisao da citaoca provucete kroz deset hiljada godina postojanja na jednom tlu, pokrivajuci sve aspekte zivota kako ljudi tako i samog tla, zaista je, na prvi pogled - zapanjujuca. Radefurd to cini lako, drzeci se istorijskih cinjenica oko kojih gradi licne sudbine da bi citalac raszumeo istoriju, zasto i kako su se dogadjaji provocirali i kakve su efekte imali, i sta je bilo posle...i tako kroz vekove.... Evo malo pikanterije: Magna karta libertatum iz 1215 se smatra prvim zakonskim aktom kojim se ogranicava apsolitisticka vlast monarha i zacetak kasnijeg koncepta parlamentarne demokratije. Cist britanski proizvod u slavu slobode. A ipak, nije sasvim tako: na temelju te Velike povelje slobode, pedesetak godina kasnije, Sajmon de Monfor 5 erl of Lajcestera, zapocinje rat barona protiv Henrija III i uspava da formira prvu instituciju koja ce se koji vek kasnije razviti u instituciju parlamentarne demokratije. Caka je u tome sto je Sajmon de Monfor bio - Francuz. U kontekstu visevekovnih sukoba vladarskih kuca Britanije i Francuske, besmislenih ratova oko pokrajina sa obe strane Lamansa, cinjenica da je jedan Francuz promenio istoriju Britanije i nije tako paradoksalna. Na srecu celog ljudkog roda. Raderfurd se ne bavi samo epohalnim promenama, daje preciznu sliku evolucije zakona i propisa kojima jedna zajednica mora da se povinuje, recimo, pise o pravilniku po kojem se tkala tkanina, koliko platno spremno za trziste mora da bude shiroko, bukvalno - u nit. Toliko sam citala o katadralama a nisam znala da ima i takvih, kao ona u Solzberiju, ciji su zidovi shuplji, izmedju 2 kamena zida nasut je sljunak? Na tornju katedrale, u vreme kada je gradjen bio je najvisi u Evropi, Raderfud smesta slucajno pronadjenu figuricu zene koju je u kamenu iskelsao jedan od najranijih stanovnika doline na 5 reka, Akun, koji je sklanjajuci se od ledenog doba, u potrazi za toplinim, prvi stigao u ono sto ce postati Sarum, preteca Solzberija: "Bio je to hladan i mracan svet, dvadesetak hiljada godina pre rodjenja Hrista". Ako ste spremni na ovako dugo putovanje kroz vekove, vodjeni pametnom, vrednom (i rekla bih - postenom) rukom Edvarda Radefurda, srecan vam put.

Poslovi su zavrseni Nemam sta vise da radim ovde. Ispratila sam mesec do poslednjeg zavijutka i gledala za njim dugo kao za voljenim gostom. Zvezde sam kao stada kao pastir koji je zadnji u polju osto odvela sa nebeskih livada. Cutke sam kao u hramu odstojala cukova opela, i pred zoru sa grana stresla jezu i tamu, oslobodila od magle reke i stenje. Sacekala da se u ponore sklone meteori begunci. Sacekala da pticije zvonare zazvone za jutrenje, da planu jutarnji trenuci kao suvarci i prevela ih suhe preko vode. I sad, nemam sta vise da radim ovde. Desanka Maksimovic

Ovo je tacno. Tu su ugosceni Kostunica, Djindjic, Dodik, episkopi banatski......sve sam ih videla na kanabetu kod glavnog, sta su oni trazili u fabrici lekova, mogu samo da insinuiram a to ne volim. Kuhinja je dobro radila, uvek topla, kuvana jela, lanc paketi vikendom. Nama , kancelarijskim moljcima, je ta hrana bila prejka pa smo molili Djurdja i Bogdana, glavne kuvare, da za nas spreme laksu hranu i to je odobreno, mogli smo da biramo. U vreme sankcija i hiperinflacije, mnogim radnicima je to bio jedini obrok u toku dana. Bila sam prisutna kada je radnica spakovala pola cajne kobasice i stavila u dzep, da odnese deci. Sve do prodaje HF taj socijalisticki model javne raspodele dohotka je savrseno funkcionisao i tokom devedesetih bukvalno pomagao radnicima da prezive. Uvedene su stipendije za decu zaposlenih, placni su skupi lekovi za bolesne clanove porodice, ulagalo se mnogo u obrazovanje i strucno usavrsavanje zaposlenih, nabavljana nova tehnologija....prvi comp sam dobila 1995 a vec 1997 sam, 4 Aprila, prvi put usla na mrezu. Bilo je pitanje prestiza raditi u takvoj fabrici. Danas, cujem od mladjih bivsih kolega, da bukvalno hvataju na ulici radnike jer su uslovi rada nepodnosljivi. Taj omrazeni socijalisticki model na koji se mnogi i danas sa gadjenjem osvrcu, promenio je na bolje mnoge sudbine, ako nista drugo, pruzao je ozbiljnu shansu svima pod jednakim sulovima. Danas, izgleda da je jedino pravilo da se proda dusha djavolu da bi se stiglo tamo gde se zeli. Ne moogu cak ni da zavrsim sa: Trazile ste - gledajte" jer nas niko nista nije pitao. Zato mislim da smo svi mi, radnici, jedini i najveci gubitnici ove kriminalne tranzicije.

Iz prve ruke: ono sto vrsi vlast u nasem gradu, gradonacelnica, pozvala pretsednicu suda i rekla joj ovako, parafraziram: opstina nema para, obe gradske bolnice nemaju para, specijalizanti iz obe bolnice koji su na specijalistickim studijama u Bg i NS nece moci da naplacuju putne troskove. Moci ce da tuze svoje ustanove jer po zakonu imaju pravo na to ali je na sudijama kako ce da presudjuju u slucaju takvih tuzbi. Kad to kaze prva dama grada, prtstavnik SNS vlasti a recena u lice perjanici sudske vlasti, jasno je ko ce biti na gubitku. Od plate lekara opste prakse na specijalizaciji, tekso moze da se iznajmi stan i izdrzava porodica u rodnom gradu a i karte za voz i autobus nisu jeftime. Toliko i pravima.

Nesumniivo da je u pitanju vanserisjka sportska karijera podrzana porodicom i da niko od nih nista ne duguje ovoj drzavi i ovom narodu i to je ok. Ono sto ne razumem je - kakve to veze ima sa drzavom i narodom? Sta to i jedni i drugi duguju toj porodici pa sad treba na ovako koruptivan nacin da im se daje istorija na tacni da od nje prave porodicni profit? Sta je to pordica Djokovic ucinila za Srbiju osim sto se zna u celom svetu da je iz Srbije? Nista od Djokoviceve slave i novca ne popravlja sliku ove znemlje i svih nas u svetu. Za tu sliku smo zaduzeni svi mi, ne Djokovic, koliko god pehara da osvoji, njegovi su, ne nasi, mi se samo kitimo tudjim perjem. Palanacki, podanicki mentalitet pa to ti je.

https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/gospodine-djokovicu-sacuvajmo-pogled-sa-kalemegdana-otvoreno-pismo-teniseru-povodom-planova-njegove-porodicne-firme/?fbclid=IwAR3sXSqdRyK_Fps7izCtntlvG79gvbLhhNa9iTP6KBpAfLC435PYdEHv_80 Tesko da ce Familija odoleti....

Dan 5, infuzija u ambulanti Doma zdravlja...mrzim one kapljice, to se necka 5 minuta da konacno kapne....juce je bilo mnogo brze, telefon zaboravljen kod kuce, nista muzika, ubicu se od dosade....pacijenti prolaze kao na traci: Zodol i Lemod u bok,EKG, Zodol, Lemod, EKG....5 EKG za tih 90 minuta koliko su one bede kapale u venu....tu negde na polovini, ulazi med. sestra i kaze " Lenuca, skokni do kovida, Danijela se sva pogubila..."odlazi jedna od 2 med. sestre.....kapljemo, busimo guze, radimo EKG, 2 golobrada momka tanka kao grane a uput za EKG....proslo 20 minuta, vraca se Lenuca....skida me sa infuzije, pitam " Jel vi to iz kovid ambulabnte"? "Aha..."...."Znate da tako ne treba....?" ...."Znam, ali nema ko da radi......"

Samo tokom danasnjeg dana dogodilo mi se najmanje 5 od svih navedenih "patnji"....

Palim rernu, krecem sa operacijom "cilibarska mustikla" pa javljam efekat....bankrotiracu ako budem jos 2 dana kupovala cigarete, tetka odbija da daje novac za pakovanja sa akciznom markicom jer nece da finasira "onog idiota i njegovu bandu'.......

Prilog na N1 jutros: pretstavnik stanara kula Genex obavestava javnost da ce se u subotu odrzati protest stanara sa namerom da se spreci prodaja objekta za 380 e po kvadratu, da ga citiram: "Za tu cenu ne moze da se kupi kvadrat stana ni u Ukrajini". I onda referise sta su sve vec uradili, izmedju ostalog, kontaktirali su pretstavnike EU koji su se ovih dana muvali po Bg. Pratim ovu temu po inerciji, kao deo informativnih emisija, te kule su mi oduvek bile ekstremno ruzne i kvarile su vizuru Bg ali je bezocno koliko se na pokvaren, koruptivan nacin rastura imovina grada i stanara. Na snimcima iz unutrasnosti kula - sve je u manje vise operativnom stanju uz moj utisak da tamo, u napustenim kancelarijama, ima fantasticnih primera vrhunskog dizajna enterijera, namestaja koji sad vec ima muzejsku vrednost. I tako, skrecem vam paznju na ovu borbu stanara koji nam, napokon, demonstriraju gradjansku svest i potrebu da im sa da podrska jer rade to na pametan, pravno podrzan i dobrim idejama koncipiran nacin borbe protiv mafijske drzve.

Help! Uhapsilo Koleta, zatvorili mu butigu 18 put za 5 godina koliko se bebatetka i ja snabdevamo kod njega rezanim duvanom. Babatetka pala u depresiju, njen pusacki staz je stariji od mene. Iz depresije ulece u agresiju, gleda me popreko i javlja mi se da necu naslediti njenu divnu cilibarsku mustiklu, sahranice je sa njom. Pravdam se da ne poznajem ni jednog drugog dilera, da ce sve da se sredi za par dana, prolazile smo kroz to, vratice se Kole.... "Eureka" - vrisne tetka i objasni mi da je nekad, negde, cusnula paketic od 250 gr dobrog duvana, u stanu je i da izvolim da smesta krenem sa pretragom fijoka, ormana, i da joj ne izlazim na oci dok to ne nadjem. Nasla sam paketic u shpajzu u jednom cupu na najvisoj polici. Pitam: duvan lepo izgleda, fina boja, nema budji ali je suv kao barut, kad smotam cigaretu popusi se u 3 dima a ja mrzim da to radim, pola dana mi treba da snabdem sebe i tetku. Kako da duvanu vratim malo vlage, drzla sam otvorenu vrecicu u frizideru i nista se nije dogodilo. Ima neko ideju?

Obaram rekorde danas: relacija opsta praksa, psih.bolnica - neurolog pa povratak na opstu da se dobije preporucena terapija, ambulanta za infuziju i konacno kuca na 300 metara od svega navedenog: 8820 koraka, onako bapski kratkih jer nisam u formi 6.35 km kroz hodnike, prolaze, od shaltera do shaltera, ordinacija, kabineta, ambulante... Polumaratone, evo me.....😂

U toaletu Doma zdravlja umesto kvake - ekser, mogu da fotografisem ako je potreban dokaz. U administrativnom boksu - 4 devojke, nabadaju po tastaturi, red se otegao jer su one spore, opustene, ide im radno vreme i to je to. U ambulanti - starija med. sestra prikljucuje infuzije i daje injekcije, sama, red se otegao jer zena ima samo 2 ruke. U nekad cuvenoj psuhijatrijskoj bolnici juce nije bilo ni jednog neurologa, ni jednog, a ja imam uput koji vazi samo 24 h jer sam u fazi akutnog bola. Gde su neurolozi? Na odmoru do 10 Februara, mogu da izvolim kod njihovog lekara opste prakse koji mi ikaze da ne moza da mi pomogne jer - nije neurolog. Sta god da vam treba, potrebni su sati i sati cekanja: na shalteru, da se prijavite kod izabranog lekara, cekanje pred njegovom ordinacijom da vas prozove, cekanje opet pred shalterom da vam one 4 opustene overe recept, uput...pa cekanje da dobijete injekciju, pa na shalter da se prijavite kod specijaliste, pa cekanje da vas on prozove i da misljenje, pa cekanje opet na shalteru da vam overe misljenje specijaliste pa povratak na opstu praksu da se prijavite kod izabranog koji daje recepte prema predlozenoj terapiji specijaliste, pa nazad na shalter opste da vam se overe receti i onda, konacno, apoteka u kojoj dajete vlastiti novac za lekove koji ne idu na teret fonda.....od 5 prepisanih, 3 sam platila, jedan skuplji od drugog, od Fonda mozete da dobijete - shecernu vodicu, eventualno. Ako sam dobro razumela, sektora medicine rada vise nema pa se sa nama, hronicarima, mesaju zaposleni koji otvaraju bolovanje ili ga zakljucuju. Jednom recju, jednostavnije resehenje je - kanapce i geleder. Kako procenjujem zdravstveni sistem Srbije? Kao ubistvo sa predumisljajem.

Iskreno, za njegove emocije me je briga koliko i za lanjski sneg. U pitanju je egomanijak, narcis, neradnik, covek bez duha, keativnosti a sve sto jeste je praznina tastine, izmislio je sebe, svoj zivot i takav vlada milionima. Vlada po vrlo neoriginalnom principu - zavadi pa vladj, primitivno, bez razumevanja i elementarnog poznavanja drzavnicke prakse, filozofije istorije. Najgore od svega je sto svu tu demagogiju koristi za pljacku vlastitog naroda, ni jedan resurs, ljudi, priroda, nista nije postedjeno zloupotrebe i prodaje. Beskrupulozno, nezasito, nemilosrdno isisava zivot iz svih nas. Pravi, nepatvoreni srpski vampir.

Neka im je Bog u pomoci, to sam prosla u Aprilu kada sam sa stabilnom frakturom kicme cekala 3,5 sata na zakazan termin kod ortopeda. Kada sam konacno dosla na red, zaprepasceno su me pitali "Sto niste rekli da ste mama od dr tog i tog, ne bi cekali". Da istetoviram to na celo pa da se lecim ko gospoja?

Od bolova ne mogu oko da sklopim pa sam se raspisala, prastajte. Imam aplikaciju na telefonu i pratim dnevnu kilometrazu bar kad sam u normalno stanju.Zapanjio me je podatak od prosle nedelje koju sam, prakticno, provela u gradskom domu zdravlja, kod neurologa u psih, bolnici, ortopediji, rentgen kabinetu i evo sta kaze: Za 5 dana napravila sam 14.724 koraka i presla 10.05 km. Stanujem na jedva 300 m od svih tih zdravstvenih ustanova, prodavnice koje su mi bile potrebne, apoteke, sve mi je to na liniji stan - bolnica i sva ova kilometraza je predjena unutar tih ustanova, pred shalterima, kabinetima, ordinacijama, ambulantama u potrazi za uputima, receptima, potpisima, pecatima... Bice da sam u top formi, fala zdravstvenom sistemu Srbije.

Sta ti je zivot! Svratim danas u prodavnicu jednog trgovinskog lanca pa na deo sa svezim mesom, zbog Ajine bolesti pratim savet veterinara i hranim je pilecom dzigericom i srcima. Gledam i ne verujem, potpuno drugacija obrada raznih vrsta svezeg mesa, milina jedna, vitrina izgleda potpuno drugacije, svega ima. Pojavi se mlad covek, usluzi me i nisam mogla da mu ne napravim kompliment za inovativnu obradu, zahvali se covek i kaze da je radio u Sloveniji i naucio...uzimam moj paketic i cujem bakicu koja je dosla na red: " Jedan batak, molim".

U Hrvatskoj postoji to - ZSO pa su se bas usrecili i Srbi i Hrvati. Cista deklaracija bez ikakve kontrole rezultata. Dimna zavesa za debakl.

A jedan njegov kaze: "Veličina i snaga jednog državnika ogledaju se u njegovoj grčevitoj borbi i neumornoj snazi ne za lične, već za interese svog naroda. Koliko naš predsednik Aleksandar Vučić voli svoju zemlju pokazao je mnogo puta, a način političke bore za očuvanje nacionalnih interesa i prosperitet Srbije vredan je poštovanja, rekao je član Predsedništva i potpredsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Luka Petrović povodom najave predsednika Srbije i SNS da je spreman da napusti mesto lidera stranke. - Tvoj život je Srbija, tvoji snovi su Srbija. Sve što si uradio, radio si za interes naše Srbije, naše dece. Podigao si lestvicu toliko visoko da je nemoguće da bilo ko može da dosegne te visine. Narod te je zbog toga, sa ogromnom podrškom, uvek i birao. Narod želi tebe, tvoju politiku, politiku mira i stabilnosti. Srbija želi da je ti vodiš ,a mi da te u stopu pratimo. Da budemo pored tebe, uz našu Srbiju kada je najteže. Da budemo jedinstveni, složni i jači nego ikada. Da sve izdajnike i plaćenike pobeđujemo još ubedljivije nego ikada. Da narod po ko zna koji put kaže koga želi. Zato treba da ostaneš da vodiš našu najbolju i najveću porodicu, našu Srpsku Naprednu Stranku. Predaja nije opcija! Živela Srbija! Živeo naš predsednik Aleksandar Vučić - rekao je Luka Petrović". Na cemu su ove kreature? Koja je tacna mera, cena ovakvog samopotiranja licnosti, volje, misljenja? Razumem ja da je stid proizvod kucnog vaspitanja pa se pitam gde je ovo raslo, u kakve je skole islo, sa kim se to druzilo kad moze ovako i ovoliko da se ponizi, ponisti. Nema ovde ideologije, vidim samo strah, ucenjenost, bezdan praznine. Zasto? Kako?

Pa kaze: " Ljudi ne treba da brinu, ništa nismo potpisali, nigde nema ni paraf"- ucili me da se vo drzi za rogove a covek za rec. "Ja ću narednih dana pozvati sve predstavnike poslaničkih grupa u Narodnu skupštinu koji žele da čuju, i obavestiću ih kako je sve teklo, šta su namere. Tražićemo značajniju ulogu parlamenta i vlade, to je važno" - stvarno? Od razvlascene vlade, glasacke masine u parlamentu? Nece da moze, ne r a d i ti to vec ohoho godina. Student prava a Ustavom brise patos, razvalio sve sto je bilo koliko toliko trag demokratskih institucija i sad se setio da deli vlast? Ne ide to tako, kad se mnozis sa nulama, budes i sam nula. "Ja uvek obaveštavam, i saslušam mišljenje SPC i verskih zajedenica"- ajde? A da prvo slusas narod koji ti je dao vlast? Moskva, Peking, pa malo vagnerovci, fashisti, navijacke bande, nema vise kolaboracije u borbi za srce Srbije? Popovi? Skupo ce da te to kosta cak i kao izgovor, SPC je feudalac a taj ne zna da deli, hoce sve a najvise da drugi ratuju za njegove privilegije. "Pred nama je težak period, i biće potrebno više truda, rada i energije, da bismo sve mogli na najbolji mogući način" - ne drzi ti ovo vodu, nikako. Pred nama je ono sto je iza nas, beda, glad, sankcije, bruka i sramota. Sta da ti kazem osim da je doslo vreme da i tebi neko zavrce ruku, da i sa tobom neko obrise patos. Da je srece i pameti, uradili bi to mi sami bez pomoci sa strane ali bolje ikako da te se resimo nego nikako. Nadam se da ce to da ti rade nezno, neznije, ipak si ti odradio dobar posao za belosvetsku demokratiju. A nama - kako bude. Navikli.

Prozivela sam svoj vek u Banatu, Vojvodina, pre 90, po zvanicnom popisu, tu su ziveli pripadnici 23 nacionalne manjine sa Srbima kao vecinskim narodom. Ne pamtim, za ove moje 72 godine, NI JEDAN medjunacionalni incident. Ako cemo pravo, kolonizirani Srbi, Hrvati, Crmogorci, Slovenci... su tu bili dodjosi nakon 1945. Nemci su isterani iz svojih kuca (22000!) ali ne svi, tako je bilo i sa Madjarima, Rusinima, Rumunima, Egipcanima, Romima....i svi smo ziveli pomesani u ulicama, nemacka kuca do srpske, madjarska do hrvatske.....u gradu je bilo bogomolja svih potrebnih verskih opredeljenja, u skolama su postojala odeljenja za decu pripadnika nacionalnih manjina koji su ucili na svom maternjem jeziku ako su to zeleli. U gradskoj vecnici su svi bili pomesani ukoliko su, kao clanovi SKJ zeleli da ucestvuju u politici, birani su i za direktore preduzeca i to ne po nacionalnom kljucu vec prema spremi i ucinku ali, naravno, sa clanskom kartom partije kao jedinim uslovom uz strucnosti. Prve pomoradze u zivotu sam dobila od komsinice Hilde, dobijala je pakete iz Amerike. Volela sam nihove bozicne i uskrsnje praznike, nihove kolace, njihove ciste, dobro organizovane kuce. Njihova deca, sa kojima smo odrastali, bili su gosti kod moje bake i uestvovali u nasim obicajima za iste te praznike. Nijbolja drugarica mi je bila Elvira, italonemica. Bio je to jedan miran, uredjen nacin zivota u kojem se ucilo od boljih, bez obzira na poreklo, naciju, religiju. Mozda zato sto smo svi bili jednaki u skromnim uslovima zivota, jednaki pred zakonom, pred mogucnostima. Naravno da sam svesna da se iza cipkanih firangli kibicfenstera verovatno desavalo i nesto drugo, neka omraza, neka psovka na racun onih drugih ali se to nije prelivalo na ulicu, u javni zivot, imali smo drzavu, razlocitosti su bile nase bogatstvo a ne podele. Preziveli smo i devedesete, i danas zivimo mirno jedni uz druge i bilo bi nam lepo, mocno i bogato da imamo drzavu, zakone, pravdu. Nije do ljudi, do drzave je.

Nisu zivotinje no ne mogu da ovo ne podelim sa vama, orhideje......

Very interesting and good to know one of the strangest kind of animals on planet "The Leaf Sheep" The funny little creatures have the face of a cow or sheep, but a back that looks like a house plant. Animal That Can Photosynthesize They’re only about 5 mm long and can be found in shallow marine waters in Japan, Indonesia and the Philippines. They look like a farm animal, act like a plant, and live in the sea!