Pletilja

U prvu ste, STUP je vozio po celoj Evropi, tacni i sigurni ali avaj! O stanju nekad lepe zeleznicke stanice, da ne pocinjem, pretuzno je.

Moj grad je udaljen od prestonice 86 km. Vise od pola veka putujem na toj relaciji autobusom, vozom, privatnim automobilom. Pre 2 dana je iskrsla potreba da odem do Bg i obavim jedan poslic jer tu uslugu ne mogu da dobijem u mom gradu. Pitam skolsku koja ima decu u Bg kako cu da putujem, kaze, imas samo jednu sigurnu opciju a to je voz. Stanica mi je 5 km od stana, taksi poskupeo bezobrazno, ja bih autobusom. Nece da moze, kaze skolska, Pancevci preuzeli medjugradski prevoz, neka kaubojska firma, ne znas ni kad polaze ni kad dolaze, idi vozom. I tako, krenem vozom, svih 86 km je upadljivo nakrivljen na levu stranu, trese se, skripi, pruga prolazi kroz zelene tunele zbunja koje raste uz prugu, korov na sve strane. Stizemo do pancevackog mosta, javna je tajna da se most raspada, razmisljam sta je bolje, da se srusimo odmah, u plitku vodu ili da potonemo negde oko sredine pa polako da isplivavamo...taman pregrmim tu strahotu kad, ulazimo u nekakav tunel, mrak, promaja, skripa gvozdja, nista se ne vidi i tako najmanje 2 minuta, mi smo duboko ispod zemlje, pokusavam da se setim kad je taj tunel pravljem, da l je mozda iz Titovog vremena, tad su jos umeli da prave nesto sto ne pada i ubija....izranjamo na svetlost dana, opet dishem, osecam se kao da sam dobila na lutriji, prziveli smo... O tome na sta lici Beograd ne bih osim da je prljav, dronjav, da ima delova ulica u samom centru koji asociraju na kadrove "Stalkera" Tarkovskog....da su kifle poskupele i da je kafa u Strbaksu grozna i kosta 450 dinara, da nesto sto lici na Evropu moze da se vidi samo u trznom centru u Raicevoj, tamo sve blista od citoce, svi su ljubazni i ako imate debeo novcanik, nova MaxMarina kolekcija je divna, izvol te, ima i od ptice mleko. Posle, vracam se kuci i prolazim opet kroz pako onog tunela ispod zemlje pa na most....pa truckanje kroz sela i zaseoke sa razrusenim zeleznickim stanicama.....jad i beda. Breht, ne mogu da se otmem osecaju da mi je Srbija kao Ana Firling, "Majka Hrabrost", odrpanka, pilicarka, trguje sudbinom na sitno sanjajuci velike snove... Ej, Srbijo medju shjlljivama....nema tog pesnika koji ce danas da ti ispeva pesmu, mozda - epitaf....?

Uzela sam iz biblioteke 2 naslova Krasnohorkaija dan nakon sto je dobio Nobela. Zato sto, osim Zilahija, Margaret Sabo i Hamvasija, nista sa tog govornog podrucja nisam citala. Predgovor - obecava, zanimljiva biografija. Procitala 71/303 stranu "Satantango", prvi objavljeni naslov: skoro sam sigurna da sam negde oko 30 stranice procitala najdzu napisanu recenicu u istoriji knjizevnosti. Probijala sam se kroz tekst kao guska u magli, nidje putokaza, gde sam, ko su ti likovi, zasto rade to sto rade......i polako, negde oko 50 strane shvatam, ovaj Krasnohorkai zna sta radi, vise je nego dobar, bar u ovom naslovu i na osnovu do sada procitanog. Ide ivicom noza, boli ga coshak kako je meni dok ga citam, da li cu se udaviti u tom madjarskom blatu, uz lut, cita i on mene, nasla sam se na jednoj stranici i sad ne mogu da ga pustim, zaglibila sam se i sam bog zna gde cemo zavrsiti svi zajedno, pada mi na pamet da sam naslov "Satantango" mirtise na sumpor a ne na paprikas? Da ume da pise, ume. A i ono o jezivo dugackim recenicama je samo tehnicke prirode, ima i kratkih, zavisi da li kisa ubija i dere kozu ili sipi....prosto, dobar je, mozda je ovog puta Nobel otisao u prave ruke?

https://www.facebook.com/watch?v=1591104915595611

Kod nas u Banatu, paori se zale da vetroelektrane imaju jak i los uticaj na oprasivanje biljnih kultura u okolini jer su vetrenjace "posadjene" u poljima kukuruza i drugih kultura. Na rumunskoj strani Dunava, videla sam brojne vetroelektrane na samoj obali reke a ne u njivama. Svakako da je njihova energija cistija i da su buducnost ali potrebna je pamet da se one postave tamo gde nece biti negativnih efekata. https://www.meteologos.rs/vetroelektrane-resenje-ili-uzrok-problema/

Stvarno? Kako onda objasnjavate da su svi veliki sistemi odlicno funkcionisli u bivsoj YU za razliku od ove bede od drzave Srbije u kojo se nacionalni resursi prodaju prvom koji naidje? Pa se danas cesemo i tamo gde nas ne svrbi? Retoricko pitanje, meni je sve jasno.

Veliki pozdrav i sestrinski zagrljaj za baku. Mi, babe, ne radimo takve stvari iz osecaja duznosti vec iz osecaja za red, da kad odemo, za sobom ne ostavimo nered, ljutog neprijatelja nasih ovozemaljskih dana. Trudimo se, koliko mozemo, da odemo onako kako smo i zivele, uredno, odgovorno, pazljivo prema svima i svacemu. Prozori, danas shvatam da sve cesce i sve duze stojim pred nekim od prozora u stanu i gledam zivot koji promice. Ja vise ne ucestvujem, posmatram. Nije to moj izbor, to je moj status u ovoj zajednici kojoj pripadam. Ja sam bivsa. Otpisana. Nebitna. Nupotrebljiva. Sve sto znam i umem, zamenjuje vestacka inteligencija dostupna na jedan "Klik", od kuvanja do prisivanja dugmeta. To je sudbina nas cija su deca otisla daleko. Nas, starih, u drustvu u kojem je starost presuda, kazna, zivimo predugo. Jos ako ste neka kocoperna baba koja ima svoje misljenje i ne usteze se da to misljenje i pokaze, kuku, eto bruke! Sta cu sa ovim danom? Najradije bih da odem u nepoznatom pravcu, sto dalje od palanke i njenih otrovnih splinova.

Od 1992 ne gledam RTS, od Dnevnika u kojem su pustili prilog iz Hrvatske sa odesecenim ljudskim glavama u prvom planu, videla su ga i moja deca koja su, u to vreme, imala 12 i 14 godina. Elem, slusam radio i to iskljucivo BG 2. Tokom studentskih i gradjanskih protesta, u vestima koje idu u 5 minuta do punog sata, objavljivali su kratku vest o aktuelnim desavanjima, ko, gde, kada, sta, bez komentara redakcije. U Ponedeljak, 7 Oktobra, na pocetku emisije "Sporovi u kulturi", pusten je intervju sa glumcem Narodnog pozorista koji je otvoreno objasnio sta se desava u pozoristu povodom novog pravilnika o radu, potpuno otvoreno i bez cenzure, na isti nacin na koji se o tome govorilo na N1 i nS. Eto, to je moj radio Bg 2, jedino mesto gde mogu da cujem pametne, u karijerama ostvarene poslenike u raznim sferama zivota, od nauke do umetnosti i to na onaj stari, pristojan radijski nacin. Ne kazem, mozda sam propustila neki prilog, emisiju, u kojoj je Bg 2 sledio uredjivacku politiku kuce, imam ja zivot i mimo radija, slusam odredjene emisije tokom nedelje ali mi je ovo u ponedeljak bas prijalo, cula se istina, brutalna, konacno.

Nije ostalo na nivou traca zahvaljujuci porodicamas tradalih i javnosti: https://sh.wikipedia.org/wiki/Slučaj_Topčider Pratila sam slucaj i ovo sa Wikipedije je ono cega se i ja secam. To sto su sve istine relativizovane u ovoj smrdljivoj stvarnosti u kojoj zivimo je nas problem, necija deca su pobijena a mi se navikavamo na to.

Musave, tek sto su se vratile iz shetnje po kisi i 6000 + napravljenih koraka, obozavane, mazene i pazene. Lagane, mekane, odlicno podnose sve terene, ne klize na poledici, brzo se sushe nakon pranja.....bas se volimo evo, vise od godinu dana a one k o nove...

Poslala mi skolska, pita me da li je ovo stvarno ili AI? Pojma nemam jer se ne razumem ali, brate, Srbija je zemlja u kojoj je sve moguce i nista nije nemoguce...zemlja apsurda i paradoksa.... https://www.instagram.com/beograd_info/reel/DPTBbS3iDKH/ https://www.instagram.com/beograd_info/reel/DPRjV1diLop/

Nista licno, samo da navedem podatak koji sam procitala, incident se dogodio u medjunarodnim vodama, kazu. Greta i comp su mladi ljudi koji u nesto (jos) veruju i spremni su da to i brane. Oni su pokusali bar nesto, nisu uspeli ali su poslali poruku javnosti da se ne slazu sa svieposcu, nehumanim posledicama ratnog sukoba po civilno stanovnistvo. Ovo nije njihov neuspeh, ovo je neuspeh nase epohe, neuspeh svetske zajednice koja dozvoljava urusavanje medjunarodnog javnog prava, ratnog prava, svega sto je bilo hrabar i plemenit pokusaj da se uzasi dva svetska rata u 20 veku ne ponove. Ponavljaju se, surovije, pogubnije nego ikad i zato "Smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom. I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni: ono zvoni za tobom". Hemingvej, davno......pametnom dosta....

Ne gubite nadu, ne gubite veru da ste na pravoj strani istorije ako licnim gestom pokazete da ste za promene: danas mi je izrecena najmanja moguca zakonski propisana kazna, 3 meseca zatvora, uslovno na godinu dana i 5000 za naplatu sudskih troskova. Ne moze manje. No, to nije bitno, bitno je ponasanje sudije, tuziteljke i javnog pravobranioca, profesionalno i uz uvazavanje. Ne mogu da vam pisem o detaljima jer necu da ugrozim nikog od njih ali, u vazduhu je, da citiram Autostoperki vodic kroz galaksiju, ogromnim zelenim, neonskim slovima pisalo "I mi bismo isto to uradili...". U presudi koja ce mi stici na kucnu adresu pisace i zavrsna rec sudije da se optuzenoj, meni, preporucuje "da svoj gradjanski protest iskazuje na drugi a ne pomenuti nacin". Dakle, imam sudsku dozvolu da protestujem.....🙃 P.S Nikad necu biti sigurna da ovo dvoje mojih prijatelja iz pravosidja nisu nesto petljali sa sudijom pa je presuda minimalna ali sam sigurna da nisu stigli do tuziteljke i opstinkog javnog pravobranioca a oboje su bili....sta da vam kazem, pravi "moji/nasi ljudi". Ni oni nisu svi isti...idemo dalje, od nas zavisi.

Moja babatetka mirno spava u porodicnoj grobnici na nasem groblju. Sredjujem neke njene dokumente jer nije ostavila direktne naslednike i konacno, na red su dosle debele fascikle njenih putopisnih beleski. Mnogo razglednica, kataloga sa svih kontinenata osim J. Amerike, obilazila je pravoslavne svetinje jer je bila, blago je reci, velika i posvecena vernica. Sveske velikog formata, ispunjene zapisima obicnom, grafitnom olovkom, ocuvane su jer ih, do danas, niko nije prelistavao. Sta cu sa njima? Verovatno ce zavrsiti u dobro zatvorenoj kartonskoj kutiji u mom podrumu, tamo gde su zavrsila dokumenta mojih roditelja, supruga a delimicno i moja. Podrum je suv, trudimo se svi u zgradi da bude cist i bez glodara i buba, potrajace. To je nesto sto nikome vise ne treba, imovinskopravni odnosi se brzo rese nakon necijeg odlaska, neophodna dokumenta su u drzavnim arhivama, licni zapisi gube smisao ako nema onih kojima bi nesto znacili. Obicno takvih i nema. Ono dragoceno, dozivljaj, iskustvo, babatetka je ponela sa sobom, Bice da je to najvaznije, ostalo po onoj "Prah prahu...."

Kako bedan kraj! Direkt iz Un kuknjava, kaze, " U tunelu sam, ne vidim svetlo na kraju", kaze, ko god u Srbiji ima resenje za sankcije SAD po pitanju uvoza nafte iz Rusije, da mu se javi, on nema ideju osim da lupa glavom o zid, tako nekako. Setio se. Kad je trebalo donositi odluke o sankcijama Rusiji nakon izbijanja rata u Ukrajini, odlucivao je sam, ne mogu da se setim da l je ta tema uopste i bila u pralamentu ili se odlucivalo u ministarstvu i vladi a zna se ko je tu shef. Ne mozes da resis krizu, skloni se. Ili lupi glavom o zid, marim ja.

Nisam ja ta koja ne razume vec oni, nekoliko bliskih prijatelja koje jos imam. Dave me kao zmija zabu da dozvolim intervenciju kod sudije sa kojim, za neki dan, imam posla zbog one prosute farbe u Novembru prosle godine. "Kupujem med od njega, dobro se znamo, tezak je i kao covek i kao sudija, pusti me da popricam sa njim" kaze mi prijateljica, sudija. "Kud bas kod njega da te rasporede" kaze kum advokat ovdasnji i dodaje "Videcu sta mogu da uradim". Necete vi nista da "uradite"! Ko se umesa u ovu pricu bice izbrisan iz mog zivota - dozivotno! Moji ljudi. A nista ne razumeju, hoce da koristim privilegiju sto oni imaju nekakav uticaj u ovdasnjem pravosudju pa su zapeli da me zastite, od cega? Od zakona? Zbog nepostovanja zakona sam i uradila to nesto, ispostavice se, sasvim benignu stvar u odnosu na sve sto je mnogo ljudi cinilo i cini vec, evo, 11 meseci od pada nadstresnice i strada neuporedivo vise od mene? Svaka privatna intervencija po pitanju presude bi znacila da sam ista kao oni koji tumace zakon kao aljbegovu slamu braneci interese rezima. Neverovatno, moji ljudi bi da brane mene a ne zakon? Moji ljudi bi da obesmisle ono sto sam uradila? Kao da nikad nisu culi Djoleta "Nek bude sve po zakonu jer red je red a jed je jed". Djole je razumeo. "I sve po zakonu tu su paragrafi pa zagrabi posteno i za veru i za neveru". Tako.

https://www.google.com/search?q=PUMPAJ%3A+Student+uprising&oq=PUMPAJ%3A+Student+uprising+&gs_lcrp=EgZjaHJvbWUyBggAEEUYOTIGCAEQRRg60gEJMjMyMzRqMGo0qAIAsAIB&sourceid=chrome&ie=UTF-8#fpstate=ive&vld=cid:8741ae44,vid:h3t4EiRYzHM,st:0 Film o protestima, autor je novinar nagradjen EMI nagradom... Veceras, prezentacija kandidata za nagradu Saharov koju dodeljije Evropski parlament borcima za slobodu misli, nasi studenti su kandidati...

Ono sto nisam volela u "pravom" slikarstvu, ciste boje, perfekciju, "hladnocu" savrsenstva, ovde me fascinira. Jos uvek nemam odgovor zasto....

https://www.peticije.online/peticija_za_osloboenje_bogdana_joviia

https://www.peticije.online/peticija_za_osloboenje_bogdana_joviia

Sta cu, kcer sam oficira konjice i profesora na vojnoj akademiji pa ni danas nisam odolela, samo da vidim kako "gaze" strojevi korak, da nisu i tu nesto okreniuli naopacke, skoro da nisu. Nas storjevi korak je jako tezak za vojnike, samo je ruski tezi. Ovi danas jesu gazili skoro pa dobro osim...stopala, tu je bilo frljanja na sve strane. Pogledajte snimak egzercira, kada onaj sa sabljom prolazi kroz spalir, levo stopalo (ni desno nije ok al ajde) mu "bezi" u levo, kao da ima X noge, dakle, masinbravar je bio bolji. Uniforme gsrde, rekla bih da su im shili Kinezi od nekog jeftinog materijala, manje vise, zarozane. O onima u maskirnim uniformama ne bih, kao da je jedan esalon prolazio u krug, da nije pukovksih zastava ne bi se znalo ko je ko. Onu gvozdjuriju nisam gledala, a i sto bih, NATO bi to sazvakao za jedno pre podne. Zanimljivije je bilo tamo kod Zakline Tatalovic i gradjana koji nisu mogli ni da pridju paradi. Moja baka iz Zmaj Jovine bi rekla: "Sesir ima cveca, dupe nema gaca" i bila bi u pravu, kao i uvek.

Slazem se. Em je veoma rizicno, kao dolivanje ulja na vatru, em je naivno, vojska je odavno pod cizmom rezima jos od Milosevicevog doba. Od ovih podgojenih generala se ne moze ocekivati ista smisleno, vecina je vanredno unapredjivana mimo pravilnika i nema ni strucnost ni karakter za tako visoke polozaje u vojnoj hijerarhiji. Spremni su i da se okrenu protiv vlastite dece jer im je Vicicev rezim dao ono o cemu nisu mogli ni da sanjaju i oni to znaju. Uzgred, sigurna sam da ce se rezim pobrinuti da ni sudenti a ni gradjani ne pridju paradi na vise od pola kilometra. Kasno je, protiv ove cudovisne parade morali smo da se bunimo i ranije i jace. Kukam odavno zbog promenjene zakletve u vojsci, umesto zakletve "Sluzimo narodu", danas se vojnici zaklinju sa "Sluzimo Srbiji", drzavi, ne narodu. Kad otmes drzavu. vojska postane tvoja igracka. Pa, neka igre pocnu.

Tja, kad saberemo nas i njih, onih "neutralnih", cutologa, onih koji cirkaju kafu ili pivo po kaficima pored kojih prolazimo mi, "blokaderi" i "antiblokaderi" je vise. Istoriju necemo resavati ni "mi" ni "onI", resice je "ovi". Sledeci put kad budem na protestima, bacicu farbu ne na opstinu, ne na SNS ovce vec bas na ove u kaficima. Kad vec ne umeju da pocrvene od stida, da ih obelezim, za svaki slucaj.

Vise je stradalih, kalkulise se sa 70 zrtava. I sad, moje pitanje, cega je to zivot vredan? Licno, bolji zivot moje dece, mojih potomaka je vrednost za koju bih zrtvovala svoj ako drugih resenja nema. A ima mnogo drugih nacina da se dodje do slobode i pravde, ne mora da se gine. istorija nas uci da pre politickog organizpvanja i borbe kroz demokratske institucija, prethodi sindikalno organizovanje onih koji, svako na svoj nacin, stvaraju drustveni proizvod. Ovde, u Srbiji, nemamo cak ni to i zato su nasi protesti maciji kashalj u odnosu na evropske zemlje (Francuska, ENgleska) koje su, bas zbog toga, uporne u ocuvanju tekovina borbe prethodnih generacija. Za ideale ne ginu budale, naprotiv, budale prave trule kompromise sa svojom savesti i pristaju da budu robovi.