Nek grmi jako

@Rex Pa naravno da je Tramp prvi pokrenuo priču o tarifama upravo onako kako i piše u kominikeu Belu kuće. Onda je Ford zapretio strujom, a Tramp zapretio aluminijumom, drvnom građom i sa još nekoliko novih stavki, podsećajući na ostale tarife koje Kanada drži u odnosu na SAD. Zatim danas Ford odustaje ne samo od struje, već od bukvalno svih carina u odnosu na američke proizvode ako Tramp odustane od tarifa... I sad čekamo Trampa da kaže - hvala lepo, povlačim tarife ako sve kanadske carine na SAD proizvode budu nula, i idem da igram golf. Jer, kad se izravnaju carine sa obostranim nulama, besmisleno je držati bilo kakve tarife jer izveštaj Granične službe, koja je nadležna za ilegalne ulaske u zemlju, pokazuje rekordno niske brojeve tog vida kršenja zakona (https://www.cbp.gov/newsroom/national-media-release/cbp-releases-february-2025-monthly-update) Budući da EU nema taj vid graničnih problema sa SAD, za očekivati je da će i oni slediti mudru kanadsku politiku kada je reč o ukidanju carina za američke proizvode. Nema potrebe za nervozom, vidite da sve to sa tarifama ide onako kako i treba da ide... Potrebno je malo porazmisliti, i sve će doći na svoje mesto.

Pa da li ste videli da je u martu i februaru zabeleženo svega oko 7.000 ilegalnih prelaza granice, i to mahom one južne, što je apsolutni rekord u poslednjih XY godina? Pri tome je od početka godine stopa unosa fentanila takođe na ultrarekordnom malom nivou, što znači da Tramp neće imati potrebe da uvodi tarife zbog granica, već samo zbog nepoštenih trgovinskih odnosa jer je evidentno da se broj kršenja zakona nelegalnim ulascima smanjio u neverovatnom iznosu. Kada Kanada ispoštuje ono što je Ford rekao, trgovinski rat će biti - gotov. Isto važi i za zemlje EU... Veoma jednostavno.

Da ne bi opet bilo lažii poput laganja da zbog pobede Trampa u SAD više neće biti izbora, a samo juče smo ih imali - tri, vredi ponoviti da je Tramp zapretio Kanadi tarifama zbog trgovinskih nesuglasica, posebno u vezi s kanadskim carinama na američke proizvode i onim što je smatrao nepoštenim trgovinskim praksama. Jedan od ključnih razloga bila je kanadska politika visokih carina na određene američke proizvode, poput mlečnih proizvoda, gde Kanada primenjuje carine koje mogu da dostignu i do 270% kako bi zaštitila svoje domaće tržište. Tramp je to često isticao kao primer nepoštene trgovine, tvrdeći da Kanada koristi visoke carine za ograničavanje pristupa američkih proizvoda, dok istovremeno uživa relativno slobodan pristup američkom tržištu. Osim toga, u kontekstu novijih događaja, Tramp je dodatno eskalirao pretnje tarifama kao odgovor na poteze kanadske pokrajine Ontario, koja je zapretila 25-procentnim izvoznim porezom na električnu energiju prodanu Americi. Tramp je to protumačio kao neprijateljski potez i pregovarački adut protiv SAD, što je navelo njegovu administraciju da najavi povećanje carina na kanadski čelik i aluminijum sa 25% na 50%. Taj potez bio je deo šire strategije za smanjenje trgovinskog deficita SAD s Kanadom, koji iznosi oko 200 milijardi dolara godišnje, te za pritisak na Kanadu da promeni takvu politiku. I ako se obistini ovo što je Ford rekao, te Kanada povuče sve svoje carine u odnosu na SAD, istog momenta će Tramp najnormalnije povući sve svoje tarife, jer će dobiti sve što je i tražio i više neće biti razloga za ekstra carinjenja. I Kanada će tako postati svetionik i za ostale države kojima se preti tarifama.

@Rex Pa ako Kanađani ukinu svoje carine, zbog kojih je Tramp i pokrenuo svoje tarife, uz pojačanje bezbednosti na granicama, naravno da će prestati trgovinski rat jer će Bela kuća dobiti ono što je i tražila. Pri tome, više nema ni pretećeg tona, poput najave da će se seći struja Mičigenu, već se sada prelazi na mnogo tiše decibele... I to treba pozdraviti punim kapacitetom, sa velikim očekivanjima da će isti ishod prihvatiti i države Evropske unije i Meksiko, kao i Kina, koju očekuju tarife i do 200 odsto na EV i još neke proizvode.

Znači, kada su pretili da će u trgovinskom ratu iseći struju Mičigenu, onda nisu bili normalni, a sada kada su spremni da ukinu sve tarife u odnosu na SAD, onako kako im je Tramp to tražio - sada su normalni? Kao neko ko izrazito ceni kanadsku ekonomsku politiku, ostavimo li po strani neke društvene odnose u poslednjih nekoliko godina, pozdravljam odluku o ukidanju svih tarifa prema SAD kao najnormalniju odluku na svetu, te očekujem da će i ostale zemlje, pre svega evropske, slediti taj primer normalnosti koji dolazi od ekonomski sposobnih Kanađana, daleko sposobnijih od lidera država EU. edit Takođe, kad smo već kod normalnosti, juče je na izborima u Viskonsinu izglasano i da će na budućim izborima zakonski biti neophodna lična dokumenta prilikom glasanja radi utvrđivanja identiteta glasača, zato nagrada dana u normalnosti ne ide samo Kanađanima, več ide i stanovnicima Viskonsina, koji su taj predmet rešili na najnormalniji način.

Veliki zagovornik tarifa u odnosu na SAD, premijer Ontarija Dag Ford, nakon što je javno rekao da će naneti bol Amerikancima u trgovinskom ratu, iznenada je spreman da ukine sve carine za SAD, i to koliko već - sutra?! https://www.cnbc.com/video/2025/04/02/ontario-premier-doug-ford-wed-be-willing-to-take-our-tariffs-off-if-president-trump-does.html Ko bi očekivao takav iznenadni prebačaj u rikverc?

Svi se sećamo navoda po kojima su izbori za predsednika SAD bili poslednji izbori u Americi, jer će pobedom Trampa nastati sunovrat pluralizma i zavladati strahovlada kojom će se ukinuti izbori kao institucija demokratije. I ma koliko ta laž delovala suludo, kao što suludo deluju i ove aktuelne projekcije o propasti Amerike koje čitamo u propagandnim glasilima, stvarno ima onih koji su duboko verovali u takav ishod... Međutim, juče smo imali ne jedan izbor, nego čak tri u istom danu - dva za zamenu kongresmena SAD u floridskim distriktima i jedan za sudiju u Viskonsinu, od izrazite važnosti za političku mapu na midterms 2026. koji je imao strahovitu magnitudu, kampanju i izlaznost. Na Floridi su pobedili republikanci, a demokrate u Viskonsinu, što je izrazito važna pobeda za stranku... I što je dokaz da demokratija - radi. I da je najnormalnije da u demokratiji nekada pobediš na izborima, a nekada izgubiš.

Čekao sam da iskoči prvo istraživanje javnog mnjenja koje je realizovano nakoh Signalgejta, da bih video kako se kreće situacija i da li je ta čitava halabuka promenila trendove i pomerila iglu. I da CBS YouGov nije prvi odradio post Signalgejt anketu, ne bih ni pominjao te brojeve ne zato što je reč u liberalnim anketarima koji znaju da friziraju statse, već zato što je Yougov baš nisko na tabeli uspešnosti: Bilo kako bilo, CBS YouGov anketa nakon Signalgejta pokazuje da taj momenat nije pomerio procenat odobravanja Trampovog predsednikovanja, koji je i dalje steady as a rock - 50:50. Pretpostavljam da oni likovi iz Trampovog tima koji se bave anketama i ne gledaju Yougov, već se baziraju na brojevima unutarstranačkih polstera i eventualno Rasmunssena i Trafalgara (verovatno pomno prate i ActiVote), ali svakako neće biti nezadovoljni ni kad im liberalni nisko ocenjeni polsteri daju 50:50.

Još od godina vladavine Džordža V. Buša, liberali su u nizu teorija koje predviđaju političku budućnost SAD, a koje i danas možemo da čitamo na internetu, smatrali da će promenljiva demografija u Americi, odnosno više fakultetski obrazovanih profesionalaca i mladih neudatih žena i manjina, dovesti do dominacije demokrata. I kad čitate ta predviđanja, to svakako drži vodu i ima neki smisao, ali samo dok ta predviđanja, što bi rekao Majk Tajson, neko ne udari pesnicom u nos. Statistika iz novembarskih izbora pokazala je, zapravo, taj udarac direktno u nos, jer većina takvih u koje su nade polagali liberalni stratezi - uopšte nije ni glasala. Vrhunac ere hiperpolitike je iza nas, a izlaznost mladih na izborima u novembru je imala trend pada, jer sve analize pokazuju jedno te isto: oni su sve više razočarani u sve institucije - sudove, medije i političare - bez obzira na to sa kojom strankom su povezani. Manje od trećine mlađih od 30 godina veruje institucijama sistema, što je novi minimum koji koincidira sa činjenicom da mladi ljudi mahom na svu politiku gledaju kao na toksičnu oblast, oblik delokruga koji nije promenio svet, ali je uništio mnoge lične odnose. A i kada su mladi glasali, pokazali su sklonost republikancima. Tramp je osvojio većinu onih mlađih od 26 godina, osim nebelih mladih žena - što je velika promena i u odnosu na 2016. i 2020. Pitanje je da li su ti koji su glasali za Trampa glasali za njega ili protiv statusa kvo, ali je očigledna paralela sa decom hipija iz šezdesetih koji su kasnije postali Reganovi japi. Pa čak i kad gledamo ove proteste protiv Tesle, kao na ovom klipu: videćemo da na njima upadljivo dominiraju sredovečni ljudi, a da onih mlađih od 25 godina skoro i da nema. Neko bi pomislio da je negde i logično da bojkot na Tesline automobile ne ide uz 20-godišnje bariste i ostale članove prekarijata, jer oni ne mogu ni da ih kupe, ali je njihov izostanak u smislu ideološkog stava itekako vidljiv. A oni mladi levičari koje vidimo u podkastima ili nekim reportažama više liče na nekakve anarhiste nego na njihove nekadašnje kolege sa leve strane političkog spektra. Pa tako mnogi levičari mlađi od 30 godina danas jedva da pominju Medicare for All, povećanje minimalne zarade ili univerzalne socijalne programe. Oni danas vide Gazu kao majku svih uzroka, najvažnije bojno polje u intifadi protiv zapadnih kolonizatora. Sinoć gledam na YT neki skup levičara u organizaciji grupe Stop Cop City, i čujem jednu govornicu koja okupljenima savetuje da nauče kako su ukidanje policije i zagovaranje neurodivergencije u stvari - povezani. Zato nije ni čudo što na takvim mestima neće biti 20-godišnjaka, koji će radije pogledati na internetu naki ASMR video nego slušati takve budalaštine... A nije čudno ni to što na njima nema ni centrista i takozvanih normalaca.

Samo da se nadovežem na nešto sa čim se u osnovi slažem, želeo bih da napomenem da se ne kruni samo podrška u glasačkom telu, nego i u rukovodećim strukturama. Znate, nekada privju deluje uzbudljivije od samog filma koji se najavljuje, a ovaj privju onoga što će se izvesno dogoditi u bližoj ili nekoj malo daljoj budućnosti deluje prilično zastrašujuće za mnoge šrafove raznih institucija i javnih i tajnih duštava sile. Pri tome, ti ljudi ionako imaju naviku da malo rade, a sad su u ministarstvima bukvalno primorani da se bave stvarima od kojih im se ledi krv u žilama, poput moderiranja antistudentskih grupa, organizacije batinaša i logistike svakojake destrukcije, da bukvalno nemaju vremena da upravljaju zemljom. Danas gradonačelnici gradova u Srbiji ne smeju da odu ni u kafić a da se ne okrenu nekoliko puta oko sebe, lokalni šerifi gledaju u tefter kome su se sve zamerili kao što su dahije nekada pokušavale da izvuku vlastitu kožu nudeći oštećenima nekakve nagodbe, a svi oni su svesni da u digitalnom svetu ne mogu da sakriju ni svoja lica, a ni svoja dela... Svakako ne svoja nepočinnstva. Nekom našem, ovdašnjem budućem Simonu Vizentalu neće uopšte biti toliko teško ni da ih pronađe kada tome dođe vreme, a ni da ih zatrpa dokaznim materijalom o njihovim postupcima... Buduća Srbija ima te individue baš tamo gde i želi da oni budu: ti likovi su dohvatljivi na samo nekoliko klikova mišem... A to će olakšati onaj čuveni 6. oktobar, koji onomad nije sproveden, ali se sada čini neumitnim.

Ne znam da li je među studentima koji idu za Strazbur i ona devojka koja u onom stranom podkastu, okačenom pre neki dan, obrazlaže situaciju u Srbiji, ali neko takav je zaista spreman za nastupe na najvećim pozornicama političkog života. Ona bi trebalo da govori i u Savetu Evrope, i u Evropskom parlamentu, a i u Kongresu SAD ako treba... Nosioci političkog života u Srbiji, naročito u vrhu režima, izgledaju u odnosu na nju kao rahitični hrčak prema lavu.

Gledam MLB utakmicu, u bloku reklama ide predizborni spot Džoša Gothajmera za midterms 2026. Počelo je.

Ih, da je samo u pitanju to što ih je baš briga i što imaju svoj interes, ni po jada... Ali ima tu još nešto... Zamislite da, u doba kada predviđate trošak od 800 milijardi evra za obnovu naoružanja zbog mogućeg sukoba sa Rusijom, mirno posmatrate kako ista ta Rusija instalira svoju službu prilikom trenutno najvažnijeg građanskog pitanja u regionu, a to je svakako upotreba zvučnog topa. Zamislite da, u sklopu pristupnih fondova, dajete toj ruskoj ispostavi na Balkanu, koju inače nazivaju Mala Rusija, stotine miliona novca evropskih poreskih obveznika, za koji postoji ulaz, ali izlaz nikada nismo videli u smislu transparentnih izveštaja na šta je nešto potrošeno (kao i u slučaju nadstrešnice, za koju ne daju dokumentaciju jer bi se iz dokumentacije video ogroman kriminal). Zar to nije i pljačka vlastitih građana, poreskih obveznika u Evropskoj uniji? I to sve dok se istim poreskim obveznicima steže kaiš i crta im se pravac ka skloništima ukoliko ih napadnu Rusi??!?? Isti oni Rusi koji bi trebalo Briselu da objasne da li je bilo upotrebe zvučnog topa ili nije??! Plastično uzevši, zamislite da sam ja režim u Srbiji, a vi - Brisel. I sad mi imamo poslovne konekcije i ugovorene stvari, bilo da je reč o papirima ili konkludentnim radnjama, pa vi meni dajete neki novac koji nije vaš kao što EU daje novac poreskih obveznika. Ja vama kikbek, poslujemo, radimo, otvaramo puteve kojima je napumpana cena, a ja pri tome imam nešto vredno (litijum), što sam obećao samo vama... Ali onda vam neko kaže - ovaj tvoj partner je kockar i pijanac koji bije svoju ženu i decu,i tera ih napolje po zimi kad izgubi na kocki... Ali vas baš briga, vi me i dalje finansirate i podržavate... Jadni onda moja žena i moja deca i sa mnom, a i sa vama.

Kako da reaguju?! Možda da prestanu da podržavaju nekoga ko u zemlju koja je u EU pristupnom režimu dovodi rusku službu... Jer tako zapravo dokazuju dve stvari: prva je da su ti briselski likovi kao likovi iz belgijskog stripa, a druga da ih suštinski baš briga šta će se desiti sa ljudima u Srbiji sve dok im onaj sa kojim sarađuju pruža nešto zauzvrat. Pustili su nas niz vodu a da suštinski nisu ni trepnuli, sve pri tome dajući njihovom partneru ogroman novac iz pristupnih fondova, za koji postoji ulaz, a izlaz niko živ ne ume da utvrdi. Uz kikbek koji se, naravno, podrazumeva.

Kako sami, a ruski FSB?! Zar baš nikoga ne čudi to što u Briselu, s mirom istočnjačkog fakira, posmatraju dolazak ruske službe u državu koja je u pristupnim aktivnostima kako bi poslatala član EU??!? Pa jel to normalno? Ili da puste i kinesku službu, da bi nam još jasnije pokazali čija ćemo biti interesna sfera u budućnosti?

Mit o tome da S. Milošević nema alternativu i da je nepobediv, morao je da bude razbijen još pre 5. oktobra da bi se uopšte stiglo do događaja 5. oktobra. Taj mit je bio temelj na kojem je počivala struktura policije, vojske, medija i politike. I kad se taj temelj jednom razbio zajedničkom akcijom iznutra i spolja, stubovi podrške su se prirodno srušili. Oni koji su bili zaduženi da ga spasu, raznim kanalima iz inostranstva bili su upozoreni šta će im se dogoditi ako samo mrdnu malim prstom tokom demonstracija. S. Milošević je očekivao od generala Pavkovića da baci nekakav gas sa neba na demonstrante 5. oktobra i učini svašta nešto protiv okupljenih ljudi, ali ovaj nije učinio apsolutno ništa... Pa je ostalo do danas ono pitanje - Pavkoviću, jel si krenuo? A da je Pavković krenuo, njega i S. Miloševića bi pojeli žive, što spolja što iznutra. Oglodali bi ih sve do poslednje koske, ne bi ni stigli do Haga... Završili bi kao par Čaušesku, a možda i gore od toga. Pitam se kako bi danas Evropska unija reagovala da na nas neko baci nekakav nervni gas sa neba? Jer, kad vidimo kako je u Briselu zvučni top prošao onako baš meh, kao i činjenicu da niko iz Evropkse komisije ne kaže - čekajte, kakve bre ruske službe ulaze u zemlju koja je u procesu kandidature za EU, kristalno nam je jasno koja karika nedostaje u odnosu na događaje 5. oktobra. Sami smo, jbg... Svet nas je, za razliku od događaja koji su prethodili 5. oktobru, ostavio na milost i nemilost režimu.

Ovaj podkast treba gledati ne kao nešto što će nam reći ono što ne znamo, već kao dokaz koliko su naši klinci neverovatno pametni i sposobni. Kada bi devojka iz Srbije koja rekapitulira događaje u podkastu zauzela bilo koju javnu poziciju, mogli bismo mirne duše da se pomirimo sa sutrašnjicom, koju bi od neizvesne kaljuge prepravili u izvesnu stazu oporavka. A ona je samo jedna od mnogih mladih ljudi koji bi naše društvo preuredili i promenili njegovo nakazno lice čim dobiju pravu šansu. I tako... Da nije bilo studenata, ne bismo ni znali da toliko tuge nosimo u sebi kao posledicu događaja iz prethodne decenije i kusur, ali ne bismo znali ni da imamo takvu šansu da se konačno uspravimo i hodamo ulicama kao ljudi, a ne kao robovi. I da posle toliko godina imamo čemu da se nadamo.

Izašla nova anketa za kandidate Demokratske stranke na predsedničkim izborima 2028. godine, u kojoj vodi Kamala Haris sa 13 odsto podrške. Razumljiva je ta disperzija glasova, jer ispitanici još ne znaju kojim će pravcem krenuti stranka i daju svoj glas mnogima, pa je tako Butidžidž drugi sa 10 odsto podrške, a AOC treća sa - 5 odsto, nakon čega ide Mark Kuban. Ali ljubitelji AOC ne treba da tuguju, jer je anketu sprovela agencija Morning Consult’s... I sad ako pogledamo onu tabelu koja vrednuje američke polstere na osnovu njihovih rezultata u 2024. godini, videćemo da je ta agencija na ne baš visokom 29. mestu... I da li da im baš verujemo na reč? Možda ipak ne.

Meni je to sve superzanimljivo, a naročito prenemaganje tipa, jaoooooo, nemoguće, straaaaašno, propaaaast, kukulele... A ništa od tog prenemaganja sa te strane političkog spektra nisam video kada su se ljudi držali za točkove aviona na pisti u Kabulu, kad je Amerika pod Bajdenom udarila u najblamantniji beg u istoriji bežanija. Možda neke više radi neki čet od scena ljudi koji se kače na krov aviona dok taj avion rula po pisti u nameri da što pre pobegne iz Avganistana, ili od scena kad se američki marinci vuku po ulicama Mogadiša vezani za automobile... Mislim, šta se tu može, svakoga radi ono što ga radi. Ali barem je dobro zezanje na netu...

Objavljena je lista anketara u SAD za 2024. godinu, prema njihovim predikcijama i rezultatima rada. Ako nekoga budu u skorijoj budućnosti zanimale procene za midterms, da zna u koga može da se pouzda... A ko fejkuje i frizira javno mnjenje. Procedura je, dakle, kristalno jasna: kada se pojave podaci, baci se pogled na listu i jasno se vidi - ovaj polster je dobar, ovaj je onako, a ovome se ne može verovati jer nas je već lagao. I kad se pročisti žito od kukolja, kao u slučaju En Selzer koja je pokušala da manipuliše predsedničkim izborima sa podacima da će Haris komotno pobediti u Ajovi, što je trebalo da nekoliko dana pred glasanje izazove talas ubeđenja da ako Tramp tamo gubi, izgubiće i Plavi zid, stvari već postaju mnogo jasnije. Veoma jednostavno.

Urnebesno smešna je implikacija o budućem školstvu, dočim je školstvo za vreme Bajdena izgledalo kao u ovoj tabeli, Tražiti status kvo je očigledno suludo, jer se ne može nastaviti istim putem i očekivati promena u rezultatima. Nešto se moralo dramatično promeniti, jer je zapravo strašno tužno to što američki klinci ne umeju ni da čitaju. Ja razumem da neko može nešto da implicira, da mu se nešto priviđa ili da nešto želi, ali ovo nisu želje, čestitke i pozdravi - ovo je zvanični dokument.

Ovo je jedanaesterac za Evropski sud za ljudska prava. I to onaj jedanaesterac u kome ako šuter i promaši, sud vrati da se ponovo šutira jer se Vučić prerano pomerao na golu. I tako sve dok lopta ne uleti u mrežu.

Zanimljivo je gledati disproporciju između narativa liberala i levih kako sve u SAD propada, uporedo sa popularnošću i podrškom koju Tramp ima u anketama. Naravno, levi i liberalni polsteri ga drže nešto niže od onih drugih, između 46 i 48 odsto, dok ga drugi, poput Rasmunssena i Trafalgara, drže između 50 i 52 odsto ( danas ga Rasmunssen ima na 51%). Ali CNN je danas zakucao tu polemiku: CNN analitika objašnjava da je Tramp danas zapravo najpopularniji u Americi od momenta kada se prvi put kandidovao za predsednika, kao i da u anketama građani daju podršku pravcu u kome se zemlja trenutno nalazi, a koja može da se poredi tek sa jednom do dve takve podrške u ovom veku.... Nema boljeg rijaliti čeka od onih koji su poznati po svom fakt čekingu, a nije baš lako u proleće ponovo praviti srušenog sneška.

I Njujork tajms promoviše AOC kao najozbiljnijeg pretendenta na predsedničku kandidaturu za izbore 2028. godine: https://www.nytimes.com/2025/03/23/us/politics/aoc-sanders-democrats-2028.html Sve prema davnašnjim očekivanjima objavljenim na ovom mestu, NYT podvlači da je AOC zapravo i najjači kandidat progresivaca unutar demokrata. S tim u vezi, pitanje je da li treba uopšte verovati u onu anketu koju je objavio Quinnipiac, po kojoj demokratska stranka ima svega 21 oodsto podrške, jer je progresivni Quinnipiac izrazito loše ocenjen polster, koji je možda iskoristio te navode kako bi radikalizovao situaciju u nameri da okrene demokrate ka radikalnim opcijama, poput AOC, a da ih što više udalji od centrista i umerenih. Video sam i Galup i Rassmunsen, oni uopšte nemaju demokrate baš toliko nisko... Kao da neko u levoj kuhinji potpaljuje vatru pod kazan AOC, koja sad bukvalno iz svakog ugla iskače kao najjači kandidat demsa.

Trampu savršeno paše ovakav scenario u kome se ne prekida dotok naoružanja Ukrajini, dok Rusi bauljaju metar dnevno. Zato je i ova novonastala pauza u kretanju ka mirovnom cilju sasvim negde i logična. I kad ga pitaju, šta ovo bi, ima da kaže kako su pregovori o miru uvek teški... Pa da podseti kako su ti pregovori u slučaju Korejskog rata trajali dve godine, a u slučaju Vijetnamskog rata čak i više od toga, odnosno oko tri godine. Pa će da sabere koliko su Rusi oteli tokom njegovog mandata, a koliko dok on nije bio u Beloj kući, pa onda stara priča o dževelinima... Šou ne sme da stane dok se svi oko Trampa ne unerede od izmorenosti i iscrpljenosti ratom. Čak me ne bi začudilo da u jednom trenutku izađe iz pregovora, kao u slučaju Gaze, i da kaže - pokušao sam da svetu donesem mir i nisam uspeo, sad nek pokušaju Makron i Starmer.