Nek grmi jako

Nije zezanje, ono što se sada dešava ima razmere onih demonstracija iz 2009. godine, za koje kažu da bi možda i uspele da su imale veću podršku zapada, da su se dogodile posle nekog rata sa Izraelom i posle nekog američkog bombardovanja. A budući da dosta toga i ne znamo jer su umanjene mogućnosti slanja materijala sa terena, možda ovo budu i najveći protesti još od svrgavanja šaha, jer je pogođena svaka od 31 provincije. I to sa sve više i više žena, srednjovečnom i srednjom klasom, uz već poslovično buntovne mlade i nezaposlene muškarce. Pri tome, nije baš svejedno da se u Teheranu skandira - smrt diktatoru, misleći na Hamneija i sa svešću da je to negde zabeleženo, te da će neke datoteke sa učesnicima protesta vlast možda osvetnički iskoristiti za veoma gadne stvari. S druge strane, diktator se ponaša po plejbuku za diktatore: gasi internet, proglašava demonstrante Trampovim marionetama, hapsi, bije, ubija... A mogućnosti mu se u stvari sve više sužavaju, jer ono što mu je spolja urađeno, poput toga da mu je SAD bombardovala nuklearni program i da mu Izrael ubija ratne vođe kao od šale, osetno je, logično, i iznutra. Narod se, osećajući da se kida tamo gde je tanko, i probudio i promudio. Pa ako je verovati izveštajima, sad se posledično Hamnei negde krije i retko se javno pojavljuje, jer nije lako kad je teško. A nije lako ni njegovim satrapima, koji sad ne znaju da li da svoje revolvere upere u pravcu demonstranata, u pravcu Hamneija ili sebi u slepoočnicu. I, da se ne lažemo, mula nije Bašar i verovatno neće pobeći kod Putina, iako neki zapadni izveštaji govore o toj mogućnosti. Taj će ostati na svom mestu - do kraja. Videćemo kakav će taj kraj biti.

Kada vidim sve ove skorije polemike koje se ovde vode sa vama, kao i kad se setim onih koje se godinama s vama vode na istom ovom mestu, setim se onog kafića iznad čijeg šanka je pisalo: Slobodno možete da nas zamolite da pijete na veresiju, mi ćemo svakako i u svakom slučaju uljudno odbiti taj predlog 🙂

Kao neko ko pripada ogromnoj većini sveta, to jest onima koji ništa ne razumeju i malo do ništa znaju o takvom oružju, zamolio bih nekoga ko prati tu tematiku da nam predoči sve ono na šta je sa razumevanjem naišao u smislu definicija i analiza. Dakle, zbog čega neki ne misle da će ta rakete pokrenuti iglu promene, a zbog čega neki misle da hoće. Napišete nam oba ta ugla, pa mi laički odlučimo koji nam je relevantniji. Onda, zašto neki tvrde da Rusi zapravo samo mlate praznu slamu jer nemaju u arsenalu te rakete, dok drugi pišu da je njihovo lansiranje dokaz da je imaju, a ne da je nemaju. Takođe, zašto ih arče ako ne kače na njih bojeve glave u punom kapacitetu (dakle ne nuklearne), nego ih frljnu nenaoružane? Da li mogu da se presretnu, ili ne mogu? I da li bi njihovo lansiranje na neku NATO teritoriju pokrenulo nuklearni alarm, budući da niko ne bi znao da li su naoružane nuklearnom glavom ili nisu, a ako je tako, da li se onda se a priori moraju posmatrati kao nuklearno oružje i da li mogu njima da prete samo kao sa nuklearnim arsenalom, odnosno sa svešću da ako ih ispale, dobiće kao reakciju nuklearni pakao po glavi stanovnika. Ako bi neko mogao detaljno o tome, pa da znamo i mi obični nemači pojma o čemu je reč.

Jel imaju pravo glasa i da li ga koriste za glasanje za SNS? Zezam se, Arso, piši o tim iskustvima nama koji nemamo pojma o tome. Naričito onima što su iz kraja kao i ja, koji nije video niti jednog Nemca tokom WW2, a kamoli neke kolonizatore i neke migrante. Ti naši pasivni krajevi u nekoj meri više ne zanimaju ni one koji su rodom odatle, a kamoli neke koji bi došli sa strane da tamo žive i rade. U mom selu, jedini kontakt koji su imali sa nekim ko je, hajde da kažemo, drugačiji, tokom moje mladosti bio bi kad bi moji doveli na ferije kolegu, bivšeg beogradskog studenta iz Afrike. I jedina neprijatnost koja mu se desila jeste ta što su ga babe iz avlija gledale kao da se Kralj Petar spustio padobranom iz Londona, dok se nisu navikle.

Mislio sam na ubistvo Kirka, za koje se po teoriji zavere kaže da se dogodilo zbog te priče sa službom, a ne zbog njegovih priča o Bogu. A ta delatnost u SAD te jedne službe koju pominjete iznad je teorije zavere, sa tonama spisa, izveštaja, raporta i istraga, što unutrašnjih i neobjavljenih, što poznatih, poput poslednje objavljene poznate analize o 11. septembru. Vremensko poklapanje te analize sa onim što se tih meseci dešavalo među repsima, može da se posmatra i kao to njihovo unutarstranačko ozbiljno mačevanje... Njen je autor, inače, Kirkov drugar, koji je odmah posle atentata, već sutradan, Kirkovoj porodici uplatio milion dolara u vidu pomoći (neću da mu pominjem ime bez potrebe, ne zato što za njega neki tvrde da je, poput oca, bio top ešalon CIA, nego zato što to ime van konteksta ume da izazove efekat crvene tkanine u koridi, pa da se onda o njemu piše i priča od jutra do sutra).

Ovo sa primenom zakona nagnalo me je da promislim još o nečemu. Znate li koliko zakona u SAD zabranjuje nekome da Kirka nazove fašistom a Good teroristkinjom? Broj je okrugao i lako se pamti - nula. Pa ako nije protivzakonito, šta tu ima loše i ko može tim ljudima da zabrani da isto to ponavljaju do iznemoglosti? Naprotiv, takvi izrazi su zaštićeni Prvim amandmanom, koji garantuje slobodu govora na izuzetno širok način, pa čak i kada je govor uvredljiv, ispunjen mržnjom ili politički ekstreman. Sudovi nazivanje nekoga fašistom i teroristom tretiraju kao mišljenje, a ne kao činjeničnu tvrdnju koja može biti dokazana ili opovrgnuta. E sad, vi koji živite u SAD možete mi spočitati da, sakriven iza okeanske busije, u Evropi sa mirom istočnjačkog fakira predviđam neke situacije, ali ipak ću vam prepričati jedan detalj: kao klinci u kraju često bismo se sporečkali ko će da ide po vodu na terenu za basket, ko ima pravo nekom da kaže nešto a ko nema, plus one ostale klinačke ludorije. Na tom terenu bili su stariji likovi, a jedan bi, sećam se, rekao: rešite to šakama. Sve mi se više čini da će se na sličan način rešiti i neki odnosi u SAD, naročito kada zakon ne može da povuče ručnu kočnicu. Ono ne baš šakama, jer je poznato da su konze tradicionalno naoružane do zuba, a i da levi i liberali nisu kao oni sa Vudstoka, već su prilično spremni za borbu... U forumskom duhu se u takvim situacijama neretko kaže - spremite kokice. Ali ne i u ovoj situaciji, koja bi mogla da bude prilično gadna i pri kojoj i kokice padnu teško na stomak, kao kad jedeš kamen.

Znam na šta ciljate, to je i bio kamen razdora u repsima, i to u trenucima kada su ih lažno optuživali za institucionalnu monolitnost jer ih je šatro Tramp oteo, a kada sama težina razlike u pristupima toj bliskoistočnoj službi nije uopšte bila naivna. Ali ako idete all in, kao što su hteli neki istaknuti repsi sa Epstajn spisima, onda nema posle ono, jao, šta ću sada i kud ću kada se istera mečka iz rupe... Jer njih nije bilo briga šta će sve da se otkrije u tim spisima, sve dok se dokaže upravo ta obaveštajna delatnost uprta protiv bezbednosnih interesa SAD. To zapravo ide do mere u kojoj se tvrdi da je čak i pomenuti Kirk bio deo ekipe koja je htela da istera mečku iz rupe, pa teoretičari zavere kažu da je ubijen upravo zbog toga, a ne zbog ideološke suprotstavljenosti nekome ili nečemu. To će, svakako, kao i svaka druga teorija zavere doživeti test vremena, ali činjenica je da je u jednom trenutku bilo izuzetno klizavo kada je reč o tim suprotstavljenim stranama unutar repsa i njihovih odnosa prema toj bliskoistočnoj sili.

Kao što sam odgovorio i kolegi, odgovoriću i vama, Anđo: nisam izjednačio slučajeve, izjednačene su - reakcije. I to ih nije izjednačila moja malenkost, sami su se izjednačili oni što su slavili ubistvo Kirka ili relativizovali tu javnu egzekuciju sa onima koje sad napadaju zbog slavljenja ili relativizacije ubistva u Mineapolisu. Jer, dovoljno je da odete na X, portale i forume koje posećujete i da vidite istovetnu rečenicu: ono što je Kirk tražio, to je i dobio/ono što je Good tražila, to je i dobila. Zar vam to ništa ne govori? Meni govori baš dosta toga, a pri tome mi bezmalo garantuje spiralu istih slučajeva u budućnosti. Naravno, i istih reakcija, što je u ovom kolopletu skoro pa nedeljivo, kao kafa i čaša vode u kafani.

Okej, slažemo se da je van pameti prihvatanje bilo kog ubistva kao nešto što je poželjno, zato sam i napisao predmetni post ukazujući na bukvalno identičnu rečenicu koju koriste oba pčemena, i zato sam i prethodno napisao da me ništa nije tako obradovalo kada je reč o američkom pravosuđu, kao onaj Trampov mugshot. Jer hulje i nitkovi više neće moći u toj meri da se kriju iza nekakvih nepisanih pravila koje određene ljude čine nedodirljivim pred zakonom. Odnosno, drugim rečima, ako je predsednik SAD dobio lepu fotkicu u muriji, od tog trenutka otvorena je, uz naravno političku volju, sezona lova na bilo koga ko zakonski treba da odgovara za nešto. Zato i navijam da ih demsi što više pohapse kad dođu na vlast, jer to otvara neverovatne mogućnosti i daje legitimitet za onu tamo garnituru koja će dobijati izbore nakon 2030. godine... Neko bi rekao da je to onda spirala revanšizma, ali šta to mene briga i šta me briga što če tribalisti da zakmeče kad im nekoga ubajbokiraju, ako to dovede do sprovođenja zakona i ako na kraju mardelja onaj ko i treba da mardelja zbog nečega. Pa nek od SAD na kraju bude i Brazil, sa sve onim lulama i bolsonarima... I da na kraju malo i rimujem: kako su radili, tako nek im bude, jer izreka kaže - i mardelj je za ljude.

Bitno je slavlje povodom Kirkovog ubista ili relativizacija tog čina, kao i slavlje ili relativizacija ubistva žene. U tom smeru idu moje skromne misli, a ne kakvog je mentalnog stanja počinilac. Na kraju krajeva, način na koji ju je ubio ukazuje mi da i on nema sve daske u glavi.

Dva događaja, koji su svetlost javne pozornice ugledali u razmaku za manje od pola godine, klasičan su primer kako ljudi sa obe strane spektra primenjuju dvostruke standarde na osnovu svojih ideoloških uverenja. Pogledamo li, dakle, tvitove, vlogove, komentare i upise na forumima i mrežama, videćemo da ubistvo Čarlija Kirka i ubistvo žene u Mineapolisu povezuje identična rečenica sa obe strane spektra, koja glasi - to je i zaslužio ili to je i zaslužila - iako te dve strane deli zaleđeni okean ideologije (pri tome ne mislim na Angeliu jer ona nikad nije napisala da je žena to zaslužila i da joj je drago što je ubijena). Ovo dolazi iz kognitivne disonance: ako žrtva pripada suprotnoj strani, lakše je racionalizovati nasilje da bi se očuvala sopstvena ideologija. Na Tviteru tako vidim na hiljade postova gde levičari optužuju Kirka da je fašista i da je zaslužio smrt, dok desničari u hiljadama postova tvrde da je Good pokušala ubistvo i da je "FAFO" (fuck around and find out). I tu evidentno imamo hipokriziju u ljutnji sa osnovnim paradoksom – oni koji su slavili ili relativizovali Kirkovo ubistvo rekavši da je to karma ili neizbežno zbog njegove retorike, sad su besni na one koji relativizuju ubistvo u Mineapolisu rečima da je žena sama kriva što se suprotsavljala vlastima i onima koje je angažovala savezna država. Naravno, i obrnuto... Pa i sad bi, uz vremensku distancu, neko opravdao Kirkovo ubistvo jer je on fašista, iako nije ni optužen ni osuđen za bilo šta, a kamoli za fašizam, kao što će i za neko vreme i dalje biti glasni oni koji će opravdati ubistvo u Mineapolisu jer je bilo po nekakvim pravilima službe. Ovo je, ako se uzme u obzir da se opravdavaju dva hladnokrvna ubistva, klasičan tribalizam: nasilje protiv "naših" je uvek tragedija, dok protiv "njihovih" može biti opravdano, pa čak i korisno i kao tako - slavljeno. Naravno, relativizacija bilo čijeg ubistva može nekog da iritira jer erodira čovekolikost, ali ona najpre erodira pravdu: umesto fokusiranja na dokaze i istragu, sve postaje partijsko i tribalističko. Ljudi gube empatiju – vidiš postove gde se slavi smrt jedne strane, ali osuđuje druga, što dovodi do još više nasilja. I to ne da ne staje, nego se još i zahuktava, dobija forte i zaleće se nezadržvo ka novim danima i mesecima. Zato nije ni čudo da se sve više pominje mogućnost nekakvih građanskih sukoba u SAD, pa i oružanih. I onima koji to priželjkuju kada pominju kako bi drugoj strani radili ovo ili ono, mogao bih sa bezbedne udaljenosti samo da poručim - to vam je završeno, samo vam to još niko nije javio. Ali kada to počne, držte pantalone. Ili počnite da šijete kožne gaće...

Sudsko gonjenje Trampa i onaj njegov mugshot promenili su igru, a presedani i služe tome da kasnije postanu realnost. Pa će tako, kad padne ova vlast i ako bude političke volje za to, u mardelj i Tramp, i taj agent koji je pucao, i njegov neposredni šef, i Patel, i onaj Bonđino, pa će kada padne sledeća vlast u zatvor neki drugi njeni nosioci koji ukenjaju motku usput... I što više jedna vlast bude zatvarala pripadnike prethodne vlasti, to će sledećoj vlasti u tom smislu dati modus operandi da zatvara i njihove prethodnike, kao i punu legitimizaciju kod glasača i široke javnosti. I da, istina je da bi i Tramp hipotetički mogao da pomiluje čitav buljuk ljudi, poput Bajdena, ali ne bi mogao da ih baš sve spasi od budućih gonjenja. Nema tu previše mudrosti: ako demsi, kad pobede, krenu u otvaranje slučajeva, biće i zatvorskih kazni, a ako se budu pravili mrtvi kao u slučaju Epstajn fajlova, za koje ih niko nije sprečavao da ih otvore skroz na skroz pa ipak nisu to učinili, onda će oni za koje bi sud i mogao da dokaže da su krivi, i dalje šetati slobodno.

Postoji, naravno, jer i ja sam to još kao student pronašao na netu, ali ne mogu odmah da pronađem i linkujem. Pišu da je, koliko se sećam, to duhovna konstrukcija, pa ga upoređuju sa marksističkim materijalizmom i liberalizmom. Naravno, sve u plusu i sve kao w za Italijane. edit Još ne mogu da pronađem. To me dodatno rastužuje jer me direktno baždari u odnosu na to koliko mi je godina i kad sam bio student, što vremenski koincidira sa ulaskom Bugara u Sofiju, pa nije ni čudo ako to što sam nekada čitao više ne postoji na mreži. edit2 Mea culpa, Musolini je pisao za Enciclopedia Italiana. Ako je to isti tekst za koji sam mislio da je u Britanici, on se zove - La Dottrina del Fascismo. I postoji na netu, a objavljen je na zapadu, konkretno u NYT 1932. Evo link gde se nalazi čitav esej: https://sjsu.edu/faculty/wooda/2B-HUM/Readings/The-Doctrine-of-Fascism.pdf

Ma kakav Vučić, taj ne sme ni da gleda NBA posle onoga što u Strategiji SAD stoji o njemu, a kamoli da zucne nešto o Americi. Dok mula ima razloga za optimizam, jer misli: samo da izdržim do međuizbora, a posle će se druga pesma pevati. Pri tome mu njegovi ljudi iz SAD šalju terenske podatke koji ga, logično, samo mogu obradovati i učiniti da lakše prihvati ove teške trenutke njegovog režima.

Ali Hamnei u današnjem obraćanju obećava Trampu da će biti svrgnut u Americi. I to uopšte nije retorička figura, jer mula nije budala i zna da sabira, pošto će antitrampisti, prohamasovci, demsi, levi, proiranci i progresivci matematički moći da impičuju Trampa ako razvale repse na međuizborima. Zato Hamnei, poput Slobe Miloševića, kroz ovakvo obraćanje Trampu između redova poručuje antitrampistima: Volim i ja vas.

@robespierre Moram da vam vratim istom merom za ono što ste mi malopre privalili u glavu. Šta mislite, ko je autor prvog teksta o fašizmu u, recimo, enciklopediji Britanika? Musolini, iza kojeg je stajao Đentile, jer su urednici enciklopedije tada smatrali da su lideri i nosioci nečega najpozvaniji da to i definišu. I sad vam želim da, kao što i ja sad hteo ne hteo razmišljam o SPS-u, i vi u radosti i veselju razmišljate kako je i zašto Britanika, kao nešto što je izrazito cenjeno i referentno, kroz decenije redefenisala taj pojam 😀Ima tu svašta nešto da se vidi. edit Zaboravih da vam kažem da mi to što sam, kao savremenik, bio svedok nastajanja SPS-a, u neku ruku i sa ove vremenske distance otežava percepciju, jer romantizujem taj deo svog života i tu svoju mladost pa zato možda i nisam preispitivao te dane na taj način. Jer sada, suočen sa vašom ponudom fakata oko kojih nema spora, uopšte nije bez pameti upustiti se u takva razmišljanja.

Osim onoga što sam napišem, retko me šta na ovom mestu nagna u zonu temeljnog razmišljanja, a još ređe samopreispitivanja, ali ovo što ste mi napisali toliko je inspirativno i tako golicajuće posluženo da su me prošli žmarci kad sam video. I sad ću, naravno, misliti o tome ni kriv ni dužan.

I onda sutra vi treba da mi date brufen kad mi dete ima temperaturu... Neka, hvala... Ne uzimam ni lek od fašista.

To što danas imamo previše poređenja nečega sa fašizmom u svakodnevnom narativu, prerasta u paradoks jer je u formi finalnog proizvoda logično dovelo do devalvacije tog pojma u bilo kakvom ozbiljnom diskursu. S tim u vezi, svojevremeno smo mogli da čujemo kako na slovenačkoj televiziji neki opozicionari nazivaju vladavinu Janeza Janše - mekim fašizmom, što je toliko suludo da ne iziskuje ni najobičniji faktčeking. Ali svakako se mora posmatrati kao najdirektniji pokazatelj kako je pominjanje fašizma postalo svojevrsna ideološka psovka u trenucima kada argumentacija usahne ili je potpuno nepostojeća. Upotreba poređenja nečega ili nekoga sa fašizmom toliko je u stvari postala nekritička i bezvezna, da ćete je naći u komentarima na mrežama čak i kada je reč o vlasnicima automobila marke Tesla, koje neki nazivaju fašistima jer koriste proizvod mrskog im Ilona... Pa čak i onda kada neko izjavi da se boji za vlastitu bezbednost vozeći se podzemnom železnicom, jer valjda samo fašisti mogu da se pribojavaju takvog scenarija i tako otvore rasne rane i podele posredno ukazujući na napadače po metroima u svetlu slučaja one Ukrajinke koja je zaklana u kupeu. Pa ako znamo šta je pravi fašizam zaista doneo čovečanstvu u smislu patnje i bola, nazivati Janšu fašistom ili označavati korisnike Maskovih električnih automobila kao fašiste jeste ništa drugo do neukusno manipulisanje pojmovima, gde se prave žrtve fašizma svesno stavljaju na oltar jeftinog poentiranja. I najnormalnije je da je pri tolikoj nekritičkoj uzurpaciji fašizam kao pojam do te mere izlizan, izraubovan i devalviran jer se sada sve što se nekome ne sviđa naziva fašizmom, da se, ukupno posmatrano, sveo na papagajsko ponavljanje. S druge strane, imamo kao vrhunski podsetnik anegdotu o neobjavljenom intervju Pinočea, i to za američku TV stanicu nedugo pošto je srušio Aljendea, kada na direktno pitanje da li je on fašista, on odgovara jednostavnim rečima - pravo da vam kažem, ne znam. Pa iako je reč o neobjavljenom intervjuu i anegdotalnoj formi koja se možda nikada nije ni dogodila, taj odgovor je nešto najsuvislije što bi Pinoče mogao da odgovori, jer zapravo sublimira ono o čemu nas uče tone knjiga... Koje ukazuju na to da taj čovek iz ugla nauke ima elemente fašizma, a iz istog tog ugla ima i elemente koji se ne mogu tako podvesti. Jednostavno, fašizam je u histeričnoj kakofoniji postao kao glinamol koji se oblikuje prema najnižim nagonima, da bi ga ljudi frljnuli u lice svakome ko im je nekakav oponent. A ne bi bilo tako kada bi učitavanja bilo manje, a čitanja - više. I ne bi neki pravi fašizam mogao da leti neprimećen ispod radara, poput lopova koji slobodno šeta ulicama dok najgrlatiji upiru prst u drugoga i viču - držte lopova. I kad smo već kod fašizma, postoji onaj dopis iz zime 1941. ili 1942, godine, kada Gestapo, koji je doduše nacistički a ne fašistički, beogradskim vlastima poručuje da utiču na građane da prestanu sa denunciranjem svojih sugrađana, jer su im ta silna tužakanja zagušila sisteme i kapacitete. Ne znam što mi je to sad palo na pamet, ali svakako ne može da šteti kao informacija.

To da se zakoni koji decenijama postoje neće menjati, tu vam ne bih mogao biti jemac. Već sam nekoliko puta podvukao u raznim postovima da društvene, demografske i verske promene sa sobom neminovno nose i institucionalne i zakonske promene. Jednostavno, novo društvo i naročito novu demografiju neće zanimati šta su Founding Fathers i tadašnja hrišćanska zajednica zacrtali... Samo je pitanje dana kada će SAD biti praktično, a ne samo ideološki, suočene sa tim... To se svakako neće desiti danas, sutra ili prekosutra, ali u nekom periodu naših života, postepeno i fragmentalno, sigurno hoće. I bajke da će to sprečiti nekakav Tramp i nekakva maga su potpuno lišene svake pameti. To je završena priča, oni se samo batrgaju u ropcu odbrane nekadašnje Amerike, kao i neki što su se onomad batrgali u, recimo, Rimu i Vizantiji, koji su takođe pali na testu društvenih i demografskih promena.

Malopre je Rojters objavio priču o raketi, koja je navodno letela brzinom od 13.000 km/h. I da je raketa bila navodno naoružana lažnim bojevim glavama, odnosno da je bila iskorišćena kao demonstracija, a ne u cilju razaranja u punom kapacitetu. Nije mi bilo teško da izračunam sledeće: recimo, zameri im se neko sutra u Beogradu, baci neki tvit, lajva nešto na mrežama ili prisustvuje svečanom otvaranju nekog pogona za preradu vode, Rusi ga geolociraju i ispale raketu iz Donbasa, koja bi tog lika zveknula u glavu za cirka 6 i po minuta, ili čak nešto manje, a da ovdašnja PVO ne bi ni kmeknula. Cenim da onaj false flag sa napadom na Putina nema veze sa ovim, već hoće da svetu pokažu da SAD možda može da im odvede Madura u gaćama u bajbok, a evo šta oni mogu.

Okej, zaista nisam mislio striktno na taj vaš upis, koji je samo trigerovao tu reakciju na nešto što je učestalo. Aj Anđo ovo, zašto Anđo ono, kako možeš ovako, zar me misliš da treba onako, jel zaista podržavaš ovoga a ne podržavaš onoga... Ispade, bog te mazo, da je najbitnije šta Angelia misli. I nadam se da se neće uvrediti kad ovo bude pročitala, ali ja ne znam šta moj prvi komšija misli o tom ubistvu, a važniji mi je od Angelie jer sam kod njega trčao po brufen kad mi je dete uveče dobilo 39 temperaturu, a ne kod nje.

Znate kako, ako bi me neko trgao iz sna i pitao me to isto pitanje tako sanjivog, odnosno kako bi dedolarizacija uticala na EU, verovatno bih lakonski bubnuo da bi joj štetila ako bi naštetila transatlantizmu. Ali onda bih skuvao kafu, seo pa razmislio, i verovatno bih došao do zaključka da bi dedolarizacija mogla da joj i šteti i da joj pogoduje, Zašto da joj pogoduje? Pa zato što bi ojačao evro, a EU je inače oduvek imala nameru da upravo evro bude nekakva alternativa dolaru u globalnoj trgovini. Međutim, za to je potrebna politička volja da se EU udalji ne od Trampa, koji danas jeste a sutra nije, nego strateško odmicanje od Amerike i približavanje, recimo, Briksu, čime se smanjuje uticaj američke monetarne politike. I to je deo o kome sam razmišljao u onom postu - šta posle mira u Ukrajini - jer EU, ma kako to nekome izgledalo, još nije defitivno prelomila na koju će stranu u novim blokovskim podelama. Zato i razmišlja o svojoj vojsci, prestanku zavisnosti o američkom izvozu, kao i o jačanju svoje valute kroz inicijative poput digitalnog evra i bolje integracije finansijskih tržišta. Pa u svetlu poslednjih dešavanja, EU bi mogla sa kaže: vi ćete da nam uzmete Grenland? Okej, ali evo vama nož u leđa, a mi odosmo sa Rusijom i Kinom. Ovo bi svakako moglo dovesti do boljih energetskih dogovora i trgovine, a EU bi postala jači igrač u multipolarnom svetu. E, ali šta je ono što u dedolarizaciji spolno opšti sa njihovim kokama, a nije petao? Obrni-okreni, prelazak sa dolara mogao bi izazvati volatilnost na tržištima, a EU je duboko integrisana sa SAD, dolar se koristi u velikom delu trgovine naftom, gasom i robama. Vidimo i kroz primere Venecuele da bi dolar mogao da se oporavi, ali ako dedolarizacija uspori globalni rast, to bi odmah pogodilo Nemačku kao motor EU, i to kao izvozno orijentisanu ekonomiju. A kad Nemačka dobije kijavicu, EU fasuje grip... Kad Nemci fasuju grip, Evropljanima ode na pluća... Pri tome, oni što u zanosu prizivaju takvu renesansu Evrope zaboravljaju da nisu sve zemlje EU na istoj strani. I to čak i ne mislim na Mađarsku ili Slovačku, koje bi možda i okrenule palačinku promenom vlasti, ali zemlje poput Poljske ili Baltika su više orijentisane ka SAD jer od Rusije mahom znaju za pretnju... Naravno, okrene li se EU na drugu stranu i ode li od Amerike, ode i NATO... A onda je to skroz nova priča. Kao pre 35 godina, samo što je tada nestao Varšavski ugovor, od čega je Zapad logično profitirao, a eventualnim nestankom NATO-a to verovatno neće biti slučaj.

Ne mislim konkretno na vaš upis, nego na tendenciju jer je dosta takvih upisa i direktnih rererisanja na Anđine stavove, ako pitam što bi nekome trebalo da bude baš toliko značajno šta Angelia misli o nečemu? Mene nekad ne zanima ni šta sam mislim o nečemu... Što nam je sad Angelia bitna? I to ne samo danas, već i inače? Zašto ona tim upornim izdvajanjem biva etablirana kao pojedinac bitniji od nas ostalih? Zato što je sama? Zato što ćemo nešto postići ako je presaldumimo? Zašto bismo svoje mišljenje dokazivali nekakvom aklamacijom u ovom malom internet krugu, kad je oko nas stotine miliona drugih krugova u kojima pojedinci o nečemu misle i ovako i onako. Pa ako sam ovde napisao da tog lika neće oprati ni Misisipi, zar mi treba nečija saglasnost u tome Ili u bilo čemu drugom što sam ovde ikada napisao. Nas 36, od 37 koje se oglasilo povodom predmetne situacije, pokazalo je razne oblike indignacije, pa jel stvarno treba i svih 37? Okej, možda i treba, ali da li neko može da mi objasni - a zašto treba i Anđina potvrda? Evo, čak i kad bi Anđa poručila ovdašnjim forumskim masama - da, u pravu ste, a ja sam u krivu - da li bi to bila ultimativna potvrda naših stavova? Jel se onda gasi forum, jer šta ćemo dalje da pišemo kad smo već dobili saglasnost Angelie? Da li bi to nahranilo samozaljubljenost u vlastite stavove koje valjda mora svako drugi da aminuje? Jer ako ne bi, šta nas boli ćošak da li će ona da odgleda neki snimak ili neće, i šta če da kaže za njega. Stvarno ne znam o čemu se tu radi, i to hronično... Sa jedne strane se neretko suočavam sa situacijama kada neka grupacija unisono zahteva očitavanje od nekog pojedinca u cilju afirmacije i ojačanja nekakvog stava, a sa druge strane mi negde zvone one Pašićeve reči da je dokaz integriteta kada neko sam stoji u okruženju neistomišljenika i drži neki svoj kurs bez obzira kakvi vetrovi duvaju oko njega. Taj kurs može da bude pogrešan, pa čak nekome i iritantan, ali ništa više od toga među mlijardama drugih kurseva.

Iako se moja malenkost u opisu stanja u Venecueli tek ovlaš dotakla dedolarizacije kao jednog od ključnih ekonomskih instrumenata Kinorusije, potpuno sam zaboravio da pomenem šta bi Trampova akcija u Venecueli mogla da znači za petrodolar. Ali tu je Džejmi Mekgivir, da dopuni te moje skromne redove analizom koju pre njega niko nije ni dotakao, a tiče se jednostavne matematike kojom bi zadržavanje potencijalno ogromne buduće proizvodnje venecuelanske nafte u sferi američkog upravljanja osiguralo i poziciju petrodolara, alata koji Americi delom garantuje i dominaciju u svetskom finansijskom sistemu. Za one koji možda ne znaju, pojam "petrodolar" nastao je sedamdesetih godina prošlog veka, kad su predstavnici SAD i Saudijska Arabija seli i dogovorili se da će se na svetskom tržištu naftom trgovati u dolarima, zakucavpi tako novi izvor potražnje za dolarima i učvrstivši tako američku stratešku, ekonomsku i političku moć. Međutim, uspon Kine na poziciju svetske velesile i nova geopolitička blokovska podela smanjili su istovremeno udeo globalne trgovine denominovane u dolarima, pa se procenjuje da se danas čak 20 odsto svetske trgovine naftom plaća drugim valutama, poput rublje, juana i evra. Logično je da se tako promenila i veza između dolara i nafte, što kulminira činjenicom da su dolarske devizne rezerve u svetu trenutno na najnižem nivou od početka veka. Dolar je i dalje glavna valuta svetske trgovine, ali svedoci smo da ta njegova pozicija i na tom području slabi. I Tramp tu igra na žici, jer bi po njemu dolar trebalo da bude nešto slabiji kako bi američka industrija bila konkurentnija, ali i da istovremeno zadrži dominantnu poziciju na globalnim tržištima. Zato je uspostavljanje kontrole nad najvećim dokazanim naftnim rezervama u svetu deo strategije balansa u ostvarivanju tih ciljeva, uz najavljene carine zemljama koje pokušavaju da osmisle nekakvu alternativu dolaru, u prvom redu Briksu. Pa ako ostvari ono što je naumio u Venecueli, Tramp će odbiti napade na petrodolar i zadržati taj jaki alat za dominaciju u globalnim finansijama u rukama Amerike i zapadnog sveta.