Nek grmi jako

Situacija zapravo postaje urnebesna kada se pisanje NYT stavi uz saopštenje Putinovih ministara, jer su identični.

Mislite da bi za Srbiju, recimo, bilo štetno ako bi po nekog ovdašnjeg diktatora neko došao sa helikopterima i digao ga iz kreveta? Ne bih da dajem svoj sud o toj hipotezi, ali držim se skormnog mišljenja da nikako ne može da bude lošije od onih dana kada su nam bombe padale po glavama zbog Miloševiča i njegove politike, i to bez saglasnosti UN... E da su i njega tako odveli, a ne da nas bombarduju ko konje. I u svinjcu se, jednostavno rečeno, svako zaprlja, a složićemo se da je Karakas bio jedan običan svinjac jer su ga takvim napravili Maduro i Čavez, a svakako ne Tramp. Što se pak termina Kinorusija tiče, reč je o nazivu koji se pojavio u zapadnoj diplomatiji pre nekih desetak godina, jer su se na taj način opisivale zajedničke platforme dve države koje su još tada ocenjivane kao najveća pretnja zapadnom svetu. Na žalost, samo ocenjivane kao pretnja, bez direktnog suprotstavljanja njihovim namerama, koje su danas i više nego očigledne.

Dinamika nepoznavanja odnosa u samoj Venecueli, naravno kada je reč o borbi Kinorusije i Amerike na tom terenu, proizilazi zapravo iz jednostavnog pomanjkanja informacija i činjenica koje objašnjavaju razloge za jučerašnji rasplet. Kinorusija je, svi to znamo, dugogodišnji strateški partner Venecuele, sa značajnim ekonomskim, političkim i energetskim uticajem, koji je posebno pojačan tokom vladavina Čaveza i Madura. Ali da bismo precizno shvatili razmere tog partnerstva, kao i protiv koga je usmereno takvo partnerstvo, moramo da razgovaramo jezikom fakata. Kina je najveći kupac venecuelanske nafte, sa udelom od preko 80-90% izvoza, ali kroz takozvane debt-for-oil aranžmane. Kako je do ovoga došlo? Pa tako što je od 2007. godine, Kina pozajmila Venecueli preko 60 milijardi dolara kroz državne banke, uglavnom u zamenu za naftu van tržišnih uslova i na štetu naroda Venecuele, što je uključivalo i venecuelansku infrastrukturu, energetske projekte i joint ventures sa kompanijama poput CNPC i Sinopec . Čak je Kinorusija direktno ušla u pljačku narodne imovine Venecuele prvo sumnjivim ulozima, a onda logično i preuzimajući, malo po malo, deo zarade od nafte preko China Concord Resources Corp, sa planom da otmu od Venecuelanaca i 60.000 barela dnevno do kraja 2026. godine, kao i sa kompanijom Rosneft (i kasnije RosZarubezhneft). I Rusi su, dakle, na taj način imali značajne uloge u venecuelanskoj naftnoj industriji kroz joint ventures sa PDVSA, pozajmljući poput Kine milijarde dolara Venecueli u zamenu za naftu... Kasnije je Rosneft povukao neke operacije zbog američkih sankcija, ali je imovina u Venecueli prenesena na drugu rusku firmu kako bi se zaobišla ograničenja. I kad neko kaže: aha, sve je zbog nafte, kako je moguće da se baš toliko ne zna ili da se ne želi saznanje u vezi sa činjenicom da je i Kinorusija taslačila venecuelu zbog nafte, a ne zbog sira i vojne muzike, Jer, verovatno je i deci iz viših razreda osnovne škole jasno da je ovaj uticaj bio deo šire kinoruske strategije u Latinskoj Americi, gde je Venecuela služila i kao poligon za otimanje resursa, i kao direktno uporište protiv Amerike i zapadnog sveta. A šta tek reći o činjenici po kojoj Putin nije samo ostvario zaradu pljačkajući narod Venecuele kroz njihovu rođenu naftu, nego i prodajom naoružanja kao najveći diler te vrste u toj zemlji, koji je Madura opremio sa Su-30, tenkovima, PVO sistemima S-300 i Buk, kao i protivbrodskim raketama Kh-31 i drugom opremom vrednom milijarde dolara. I manemo li se nakratko Amerike i Trampa, može li se, dakle, uopšte izračunati koliko je ukrajinskih majki zakukalo samo na osnovu tog dila Madura i Putina, odnosno na osnovu tog novca kojim se opremala ruska vojska za agresiju? I zašto bre onda neko ima srca da brani tog Madura?! Kolika je Kinorusija u stvari pretnja po bezbednost SAD u njihovom zadnjem dvorištu svedoči i činjenica da je u Venecueli postojala ne samo ruska energetska prisutnost i ne samo rusko naoružanje, nego i vojna prisutnost: treninzi, savetnici i preko 120 ruskih vojnika u nekim periodima, kao i spekulacije o bazama. Međutim, tokom američke operacije, ovi sistemi nisu aktivirani jer venecuelanska vojska možda i nije htela da pruži otpor, što sugeriše da je Maduro predat ili da ruska podrška nije bila dovoljna za intervenciju. I šta ćemo sad? Pa ništa - sa Madurovim uklanjanjem, Kinorusija gubi ključnog saveznika u regionu kada američka administracija oformi novu venecuelansku vladu koja bi bila prozapadna, a ne prokinoruska. Ali zašto Putin i Si baš toliko kukaju za drugarom? Koji im je đavo i da li su ih neke vile ponele? Pa zato što poslednji dugovi Madura prema Kini i Rusiji, koji se zbirno procenjuju na 80 do 100 milijardi dolara, mogu biti ugroženi ako nova vlada restrukturira ili jednostavno jednostrano otkaže obaveze. I sad, kroz prizmu fakata, valjda je jasnije zašto je navijanje za Madura zapravo navijanje za - Kinorusiju. Direktno navijanje za Putina i Sija, jedan kroz jedan... I zašto suze prolivene nad Madurovom sudbinom apsolutno nemaju nikakve veze sa međunarodnim pravom.

A što vi uporno čitate, i još upornije ih već godinama unazad prvo kvotujete, a onda i odgovarate na te upise (što oduzima i vreme i energiju), ako su oni spinovanje? Batalite te budalaštine koje moja malenkost nažvrlja, naročito one upise koji očigledno nastanu tako što sednem na tastaturu, pa objavim ono što se pojavi na ekranu kao posledica tog kontakta određenog dela tela sa tastaturom. Mislim, šta će vam to i čemu polemika o nečemu tako efemernom?! Inače se slažemo u krajnjoj konsenkvenci: ovakav saziv Kongresa biće raspušten zahvaljujući ubedljivoj pobedi demokrata na mideterms, jer ko će da glasa za one koji predstavljaju ludaka i diktatora, zar ne? I odakle uopšte izbori u diktaturi Trampovog tipa, za koga se do juče ovde tvrdilo da nikada neće dozvoliti neke nove izbore kad pobedi po drugi put u trci za predsednika... Ali to je već neka druga priča... E onda, kad demsi razvale repse i okrenu naglavačke novi saziv kongresa, sledi impičment, pa oslobađanje nedužnog Madura a stavljanje u zatvor Trampa, jer je to najlogičniji ishod, jel tako? I ostaje samo to što Maduro ipak najverovatnije neće stići na Ekspo, ali ne može čovek da ima i jare i pare.

Ma da, ubiše Putina na mrežama... U fazonu, što ne uzmeš heliš nego bauljaš po zemlji. Nikada, zapravo, ne treba potceniti ono što Tramp izaziva u pojedinim ljudima, i sad će da počnu još i da brane Putina oni što mrze Trampa i njegovu pokaznu vežbu kako treba da izgleda uspešna vojna operacija bez miliona žrtava... Samo je pitanje časa, jer već na tim mimovima ima komentara koji opravdavaju Putinovo bauljanje po Ukrajini u odnosu na Trampov slučaj sa Madurom, pod izgovorom da on nije u ratu, nego da samo izvodi našto specijalno, te da s mirom pravednika ispravno osuđuje akciju Amerikanaca u Karakasu. Samo polako. I samo gledajte... Nismo uopšte daleko od trenutka koji će biti svojevrsna vododelnica, kad će oni što Trampa ne vade iz usta još od 2016. godine reći: Okej je Putin barem nije pedofil. To obično kreće sa slaganjem sa Putinovim stavovima, malo po malo... Prvo po pitanju Hamasa, pa oko Irana, naravno i Grenlanda, zatim slaganje sa Putinom i oko Madura... I na kraju shvate da zapravo imaju mnogo toga zajedničkog sa Putinom.

Nisam sve odslušao, video sam ovaj tekstualni deo tvita. I da jeste i da nije slagao čika Berni, šta to sad vredi Maduru? I Putinu, Siju i Vučiću, koji su ostali i bez drugara i bez počasnog gosta za Ekspo... Ništa. Život ide dalje, a na sledećim izborima za predsednika SAD videćemo kako će narod glasati i da li će Tramp povući konsenkvence. U stvari, nećemo ni to videti, jer nema pravo da se više kandiduje, Ali postoji i drugi put, preko apsolutne pobede demsa na midtermsu, do koje će svakako doći ako je Berni u pravu, zar ne? Onda lepo uzmu i Predstavnički dom i Senat sa dovoljnom većinom za impičment, obore odluke Trampa i oslobode Madura jer je, jel te, reč o dobrom čoveku koji je pri tome i apsolutno nevin kada je reč o optužnom materijalu. I eto, rešena stvar.

Okej, hvala za Bernijev tvit, inače mi je veoma stalo do njegovog mišljenja koje se u potpunosti poklapa sa onim što bi o Venecueli i SAD danas rekli i Putin i SI, a što smo videli u saopštenjima njihovih ministarstava spoljnih poslova. Inače mi je Berni drag još otkad su ga demsi gurnuli sa litice u politički ambis na prajmarisima protv Hilari Klinton... Stvarno nije zaslužio takav tretman od stranke koje tada bila i njegova, a pitanje je da li je ta politička dalekovidost njegovih stranačkih kolega kasnije dovela i do prvog, a zatim i posledično drugog Trampovog mandata, jer bi po nekima čika Berni imao više šanse od teta Hilari. Ali posle je došao i Bajdenov slučaj, kada je nešto više od 14 miliona glasova sa prajmarisa bačeno u đubre, pa je Berni komotno mogao da pomisli: nisam ni ja najgori.

Što vam sad smeta što ste na istoj strani kao Vučić, Putin, Si i iranske mule? Pa nisam vas ja naterao da budete Vučićev istomišljenik kada je reč o selektivnom tumačenju međunarodnog prava (koje on lično non stop pominje kad god mu zagusti) i Maduru, koji ipak neće stiči na Ekspo iako je bio predviđen za počasnog gosta. I sigurno vam nisam ja kriv što je Vučićev režim na crnoj listi američke administracije prema novom dokumentu o bezbednosti, isto kao što je bio i Madurov, što je prirodno i dovelo do predmetne akcije američke vojske. Ja sam samo na ovom mestu preveo na srpski jezik taj dokument, pošto prethodno nije bio preveden u celosti nigde, čak ni na informativnim portalima, već je fragmentalno tumačen. Ne pucajte u prenosioca poruke, koja je sad posle onoga što je zadesilo Madura valjda jasna i Putinu, i mulama i Vučiću 🙂

Veoma je, zapravo jednostavno odgovoriti na vaša pitanja ako se uzme u obzir da međunarodno pravo ne postoji još od građanskog rata u Grčkoj i Korejskog rata, jer iako su UN odobrile intervenciju protiv Severne Koreje, rat je doveo do masovnih kršenja Ženevskih konvencija, uključujući bombardovanja civila i upotrebu hemijskog oružja, što je bio jedan od prvih testova UN sistema, gde su supersile SAD i SSSR koristile proksije, ugrožavajući princip suvereniteta. Pa imamo Vijetnam, pa Avganistan, pa Jugoslaviju, pa invaziju na Irak... I sve tako do ruske agresije na Ukrajinu, koju posredno i neposredno podržavaju dve članice Saveta bezbednosti koje bi, paradoksalno, trebalo da sa te pozicije upravo štite međunarodno pravo. Iz ovoga, dakle, jasno uočavamo da je po sredi kontinuirano nepostojanje međunarodnog prava kada je reč o velikim silama, umesto čega se obično sučavamo sa pravom jačeg. A to pravo jačeg je samo po sebi dovoljan podstrek diktaturama širom sveta da pravdu uzimaju u svoje ruke ako im se niko ne suprotstavi, te da uništavaju prvenstveno vlastite narode, a takođe i neke druge ljude, te im stoga ne treba sudbina Madura kako nekakav dodatni impuls. Zanimljivije od međunarodnog prava je, međutim, ko se sve baš danas poziva na to pravo... I prilično indikativno... Putin, Si, Iranci, Njujork tajms, Kubanci, a uskoro će i Vučić, jer je i njemu neshvatljivo kako neko ko ukrade izbore, valja drogu i maltretira svoj narod do mere da mu milioni beže iz zemlje, može biti kriv za bilo šta i ne može da se sakrije iza međunarodnog prava. Pa se tome pitanju prirodno pridodaju i pitanja tipa, ide li sada Venecuela u Briks i da li Maduro dolazi na Ekspo u Srbiju, pošto je Brnaba išla da mu preda pozivnicu. I na žalost svih ljubitelja Putina, Sija, Vučića, mula, kubanskih diktatora i onih severnokorejskih ludaka - ne, Maduro neće stići na Ekspo. Biće opravdano sprečen.

Čitam kako IRNA izveštava o Venecueli, uz izjave iranskih zvaničnika kako SAD ugrožavaju svetski mir i bezbednost, sa sve saopštenjem ruskog ministarstva spoljnih poslova, koje valjda ne ugrožava svetski mir. I mi našli tako fine ljude da napadamo da su diktatori i da ugrožavaju pre svega svoje narode, a onda i druge, te da finansiraju i podstiču terorizam, a oni su u stvari borci za bezbednost sveta.

Tako i treba da bude, a ne da Kinorusija divlja gde im padne na pamet, od Vagnera u Africi pa sve do Kube. Gledam sad spisak aktivnosti Kinorusije na Kubi, od investicija, preko vojnih ugovora pa sve do naučnih stanica koje sutra mogu da promene namenu i da ne budu civilne, nego vojne, a niko nam ne garantuje da i danas nisu vojne. Kina ima i nekakve SIGINT stanice za prikupljanje signala,koje su opremljene antenama i tehnologijom koja može služiti dualno – za naučna istraživanja, na primer praćenje satelita, ili vojno-obaveštajne svrhe, odnosno špijunažu. Pa jel to bre moguće da su Americi toliko ušli u drob, na svega oko 160 kilometara do Floride? Ali ne, sutra ako SAD učine sa Kubom isto kao danas sa Venecuelom, biće to nedužni kubanski mučenici, a ne diktatori kojima ćemo da žmurimo što već skoro sedam decenija ubijaju vlastiti narod i rade mu nezamislive stvari.

Kina je oštro kritikovala SAD zbog hegemonističkih postupaka protiv Venecuele i njenog predsednika Nikolasa Madura, pozivajući Vašington da se pridržava Povelje UN. "Duboko smo šokirani i snažno osuđujemo očiglednu upotrebu sile od strane SAD protiv suverene države i akcije protiv njenog predsednika", navode u Ministarstvu spoljnih poslova, te dodaju: "Pozivamo SAD da se pridržavaju međunarodnog prava i ciljeva i principa Povelje UN i da prestanu da krše suverenitet i bezbednost drugih zemalja". Što nas dovodi do logičnog pitanja: ako je već zaštitnik Povelje UN, koliko je puta za ove četiri godine napada na Ukrajinu prepodobna Kina kritikovala Putina? Broj je okrugao i lako se pamti - nula puta. I sad su, logično, na istoj strani svi zaštitnici Madura, antitrampisti, putinoljupci, oni što vole Sija i oni što misle da su mule super likovi... Malo je reći da uživam u tom njihovom savezu i licemerstvu.

@MeanMachine Kako Kinorusija ne finansira Kubu?! Pa Kina je samo vodeći finansijer i zajmodavac kroz investicije u infrastrukturu unutar Pojasa i puta, uključujući aerodrome, luke i druge kritične objekte, dok je Rusija zadužena za razvoj kubanske luke Mariel, što predstavlja ključni korak u obnovi hladnoratovskih saveza. Rusi imaju čak i potpisane vojne ugovore, i tek će sada imati ključni uticaj kada je ispala iz igre Venecuela, dosadašnji saveznik Kube.

Nije to ništa novo, oduvek su veliki imali neki kamen u cipeli, ali ne možemo baš ni da očekujemo da će zapadni svet, sa Amerikom kao koliko do juče jedinom supersilom na čelu sveta, sad dopustiti da im Kinorusija crta mape uticaja po planeti. Za Kinorusiju bi najbolje bilo da Amerika legne na leđa i da zbog unutrašnjih problema prizna da više ne može da kontroliše ne svet, nego ni sebi bliske regije. Pa da kažu Putinu i Siju: uzmite venecuelansku naftu, rasporedite baze na Kubi, okružite nas pa nam zabodite kajlu i odozgo preko Grenlanda da ne znamo šta nas je snašlo, uzmite i Ukrajinu i Tajvan, prebacite na sebe svu trgovinu i energentima i retkim metalima... Ma uzmite sve, dok se mi u Americi naspavamo i otreznimo... O da, kako da ne. I sad kad je evidentno da situacija u Venecueli neće više ići na ruku Kinorusiji, i Moskva i Peking, ali i drugi koji godinama zdušno rade na slabljenju zapadnog sveta iz njima znanih razloga, pominju međunarodno javno pravo, i to u trenucima kad Rusija četiri godine vrši agresiju na suverenu državu i kad Kina održava vojne manevre nadomak Tajvana. Ali sve to nema veze, jer su i Maduro, i Putin, i Si, i mule i Severna Koreja sad dobri momci koji kao nekakve žrtve trpe neopisivu nepravdu, dok terorišu i svoje i tuđe narode.

Pa nećemo da se lažemo, naravno da je zbog nafte. Najbolje da dopuste da Kinorusija šenluči u američkom dvorištu i da ona barata resursima, pa nisu Putin i Si džabe falili Madura i Venecuelu kao primer suverene države koja se odupire globalizmu... Ali se ne odupire kinoruskim interesima, već im ide niz dlaku. A Si juče poslao Siao Ćija na pregovore sa Madurom, čovek došao u Venecuelu i sastao se s njim kako bi ugovorio stratešku saradnju. Ali kasno Kinez u Karakas stiže.

Neka se spremi Kuba. Posle 67 godina držanja sopstvenog naroda u bedi i izolaciji... Dosta je bilo. edit Eno izbeglih Venecuelanaca, slave u Majamiju sa zastavama. A Kubanci pored njih u niskom startu.

Još ne mogu da se opasuljim kako su ih namazali fiziološkom supstancom neprijatnog mirisa za manje od trajanja filmske projekcije u nekom bioskopu. I sad mi možemo da pričamo šta hoćemo, ali do juče je politički vojni, paravojni i policijski vrh Venecuele šetao one svoje brkove u maskirnim uniformama i lupetao o nekakvom otporu... Evo sad gledam snimke, neke konfe koje su držali i paradiranje u prazno... Do juče su držali čas patkometrije, a sad izgledaju kao majmuni na belom. edit I Klaudija Šejnbaum se pridružila Putinovom ministarstvu spoljnih poslova u osudi Amerike. Kako li se samo sete Ujedinjenih nacija kad im neki drugar fasuje šimiku u razdeljak gluteusa, a kad karteli vrše javne egzekucije u gradovima i ostave unakažene leševe da danima vise na banderama, onda je sve kul i ko šmirgla UN.

Ovakve situaciju baš mogu da promene neka gledišta i uvrežena mišljenja, jer sad ne bih mogao da se kladim, a još manje da se zakunem i stavim ruku u vatru da SAD neće biti u stanju da skenjaju i mule. Tamo ionako malo-malo pa neki protesti... Što znači da imamo polaznu tačku. edit I jel hoće Venecuela sad u Briks? Aha, evo sad će, samo što nije... Kako da ne.

Ma mogao je i Bašar da se dogovori još davnih dana, naročito jer je njegov tata Hafez pred smrt imao ideju da se izmiri sa Amerikom... Ali nije. Mada, njega je tovariš barem primio pod svoje skute, a Maduro nije bio te sreće. Al najsmešnije je to što Rusi sprdaju Amere kako prolaze njihovi drugari, a sad gutaju one kocke sa Crvenog trga.

Okej, ali drugar je ipak drugar... A Putin i Si ko beogradski krimosi iz devedesetih, sve drugari, braća, kodeksi, ovo-ono, a onda puste druga pod led za porše kareru. Ali ima nešto drugo što mi sad palo na pamet: Venecuela ima 30 miliona stanovnika, od čega ima između sto i dvesta soma u vojsci, plus nacionalna garda, pa policija, pa Bolivarska milicija... I na to dodamo još oko dva miliona zaposlenih u javnom sektoru, pa njihove porodice... I niko prstom da mrdne kad im predsednika oteše iz kreveta.

Ovima što su ih nahvatili, od Norijege pa sve do Madura, na kraju nije ni bilo bitno da li se na te akcije gleda kao na uspešne ili neuspešne. A sećam se kako su u SAD slavili kad su makli Bin Ladena... Nego, šta li sad misle Putin i Si? Nisu stigli ni da kmeknu, a drugar im ode niz vodu. Sad džaba osude i pojačana diplomatska retorika, kad im oteše burazengiju u roku od ispijanja litre vina za četiri osobe, i to iz glavnog grada države.

Norijega, Bin Laden, Sadam Husein, Maduro... Nije da se nisu izvežbali da ih hvataju, ali ovo izgleda baš prelako. Rubio kaže da će mu suditi u SAD, nisam stigao da čujem po kojim sve osnovama. Stvarno skoro neverovatno da takvog lika, koji se godinama nalazi iza ozbiljne busije od državnog aparata i koji je imao sve konce zemlje u svojim rukama, ovako skembaju. edit Ali Rusi pobedili, MIP u saopštenju navodi osudu Amerike jer je napala suverenu državu... Stvarno da čovek ne zna da li da se smeje ili da kuka.

On je glavnokomandujući oružanim snagama Rusije, pa je stoga napad na njega i na mesto u kome boravi takođe i vojni cilj, kao što bi bio i napad na štab neke armije u pozadini. I za Ukrajinu bi, barem i tako možemo posmatrati ovaj slučaj, bilo možda i bolje da su oni napali Putina, jer bi to značilo da su u mogućnosti da izvedu tako ozbiljan napad ne samo u unutrašnjost protivnika, nego i na tačke od najvažnijeg značaja. I ako je, dakle, Ukrajina lansirala te dronove, to takođe ozbiljno dovodi u pitanje mogućnost Rusa da odbrane čak i predsednika, a kamoli nešto manje složeno i sa manjim komplikacijama... A tu je i podrivanje Putinovog imidža nepobedivosti, što bi moglo da oslabi moral ruske vojske i javnosti. Jer ako Ukrajina može da ugrozi predsednika, šta je sa običnim gradovima, frontom i vojnicima? S druge strane, ako su Rusi podmetnuli napad da bi okrivili Ukrajinu, to možemo da tumačimo i kao nameru da se mirovni pregovori razvlače u nedogled i da se obesmisle sad kad su naizgled na nekakvom tragu, jer bi radije da ratuju nego da miruju. Rusija bi time zapravo pokazala da je spremna da žrtvuje mirne opcije čak i ako to znači ignorisanje ekonomskih sankcija i daljih gubitaka u životima njenih ljudi. A bez dokaza, odnosno video snimaka, ostataka dronova ili potvrde od lokalnih stanovnika, ovo stvarno može da zaliči na klasičan FSB stil – lažiranje incidenta da se izbegne pregovaranje i nastavi rat. Zato je, po mom skromnom mišljenju, bolje da je Ukrajina zaista udarila na Putina jako i neočekivano, jer ako nije, to ukazuje na duboku posvećenost Kremlja ratu, gde su ekonomija i žrtve sekundarni u odnosu na geopolitičke ambicije. I to nije novo za autoritarne režime, a i produžava patnju obe strane, uz jednostavno pitanje: da li je Donbas zaista krajnji cilj? Što nikako nije dobro.

Postoje te neke sive zone u postupcima američke administracije kada je reč ne samo o mirovnom planu, nego o miru uopšte, koje izazivaju logično podozrenje u njihove stvarne namere. Da bi se lakše shvatio širi kontekst i kako bi se determinisalo Trampovo navodno mirotvorstvo, potrebno je posmatrati situaciju još tokom njegovog prvog mandata, kada je Ukrajinu naoružavao i pre početka rata, naročito džavelinima koji su, svi se dobro sećamo, naterali Ruse da idu unazad na početku sukoba. I to što on sad sve svaljuje na Bajdena jednostavno ne odgovara istini, budući da je veoma dobro znao za šta služe džavelini i kojim povodom će biti upotrebljeni. I da je u tome lično učestvovao (što Obama, recimo, nije želeo). Jer Tramp je, od momenta ulaska u visoku politiku pa sve do zahteva upućenim NATO saveznicima da povećaju deo budžeta koji se odnosi na odbranu, zapravo ovekovečeni pitomac američkog vojno-industrijskog kompleksa, koji je nakon ruske agresije na Ukrajinu proizvodno napet skoro do pucanja. I budući da nemamo te podatke još uvek pred sobom, jedva čekam da se pojave pa da svi možemo da proverimo da li je u istoriji bilo takvog raspona od četiri godine kada je reč o naručenom naoružanju i ratnoj opremi koje Amerika dostavlja širom sveta. Ono što se desilo u Ukrajini za američku vojnu industriju je, u prenesenom značenju, posredno i neposredno i Božić, i Nova godina, i Uskrs, i Dan zahvalnosti i 4. jul... Zajedno... Kao neki neprekidni praznik ako se ima u vidu da su vojni magacini zemalja zapada dobrano izraubovani a da rat i dalje traje, što obavezuje sve uključene u taj sukob da iznova i iznova obnavljaju narudžbe. Takođe, američkoj vojnoj industriji su muzika za uši sve priče koje insistiraju na tome da bi evropske države, u trenucima koje oblikuju ti ispražnjeni magacini, trebalo da se ozbiljno naoružaju u pripremi ratnog konflikta sa Rusima, jer to znači maltene neprekidnu reku novih ugovora, što onaj govor Vensa na Minhenskoj konferenciji, u kome je potencirao da EU ima većeg protivnika unutar same sebe od Rusije, čini kontapruduktivnim jer bi SAD iz ugla glavnog dobavljača u ratovima trebalo da podrži tu ratnu psihozu, a ne da je obesmišljava. A tu su i energenti, jer bi nakon rata nekome u EU možda palo na pamet da u tom smislu obnovi veze s Kremljom... Što se direktno kosi sa idejom bilo koje američke administracije koja ne bi sa odobravanjem gledala na situaciju u kojoj evropski saveznici kupuju gas od Putina, a ne od njih... Ugasiti naglo taj rat iz tog ugla bi značilo i prekinuti svojevrsnu zlatnu žilu američkog vojno-industrijskog i energetskog kompleksa. Što mirne duše može da se primeni i na Tajvan kada je reč o ratnoj psihozi, naročito u svetlu primera rekordnog vojnog budžeta Japana, sa kojeg Amerikanci kupe kajmak, a tu je i za plaćanje uvek voljna Južna Koreja. Iz navedenih razloga, dakle, ne možemo a da ne primetimo da je Trampovo mirotvorstvo tek jedan u nizu driblinga koje nam visoka politika servira na svakodnevnom nivou. A te driblinge ne treba uzimati uvek zdravo za gotovo... I naročito nije preporučljivo zaletanje na te driblinge, kao što bi se na dribling Ronalda zaleteo neki bek iz zonske lige.

https://www.imdb.com/title/tt0061395/ Jedan Krležin junak veli da je čovek uvek u zaostatku kada je reč o nepročitanim vrhunskim knjigama, što može da se odnosi i na neodgledane vrhunske filmove, pa i kao objašnjenje kako mi je ovaj film decenijama izmicao leteći ispod radara. Posmatrajući ga kao nekakav video-manifest neosimbolizma i neiscrpni poligon za razna učitavanja, čak sam i promenio odnos prema samom Bunjuelu, koga sam u mladosti teretio da je često poput pevača koji previše ispevava neku pesmu, jer je sa Lepoticom dana pogodio sve prave mere i sve prave uglove posmatranja. Vizuelno perfektan kao pejzaž snova i stvarnosti, a psihološki do zla boga intrigantan sa razigranom kritikom društva kroz prizmu seksualnosti... I lakoća s kojom nas Katrin Denev uvodi u frojdovski lavirint. Iz koga nema izlaza dokle god razmišljamo o njenom liku... U mom slučaju, verovatno do kraja života.