Nek grmi jako

Samo da dodam još nešto nevezano za Kurde, pa neću prekidati više tu interesantnu razmenu o toj temi: gledao sam juče dva neka sadržaja, koja su u tom trenutku imala zajedno dva miliona pregleda; na jednom je bio Lindzi Grejem, a na drugom Džefri Saks. Ne znam sa kim se više ne slažem, a toliko pregleda su nakupili za samo jedan dan... Što je dokaz da bilo koja zapadna intervencija na Bliskom istoku, u Ukrajini, u Africi ili bilo gde u svetu, bez obzira da li je predvodi Tramp, Vramp ili Forest Gamp, ulazi u samom zapadnom tikivu u taj posao od danas pa ubuduće sa jednom vezanom rukom i bez jedne noge, jer će je braniti neokoni ranga Grejema, a napadati ultraizolacionisti poput Saksa. I to je najvažnija karta na koju igraju i ubuduće će igrati svi tlačitelji sveta.

Tačno je da je respektabilan deo Kurda u Turskoj politički asimilovan, gledaju ljudi svoja posla u gradovima i ne dele ideje PKK. Više od polovine njih živi van jugoistoka, a najviše od tog dela je smešteno u Istanbulu, Ankari, Izmiru i Bursi . Redimo, u Istanbulu je oko 3 miliona Kurda, što ga čini najvećim kurdskim gradom na svetu. U tim urbanim sredinama većina Kurda funkcioniše u okviru turskog sistema, dakle rade ne samo u privatnom sektoru, nego i u javnoj upravi. Imaju, naravno, tursko državljanstvo, glasaju čak i za vlast u značajnom broju, posebno konzervativni Kurdi, deca im idu u turske škole i identifikuju se kao građani Turske, a ne nužno kao separatisti. Ankara se, međutim, boji da će njihovi Kurdi uvoziti uspeh sa strane i da će im na taj način pasti svakakve misli na pamet, ako Kurdi iz Iraka, Sirije i Irana objedine teritorije nekakvim novim dilom koji bi mogla da im isposluje Amerika. A ta ideja mogla bi da bude zanosna i za one koji danas samo ćute, rade i gledaju svoja posla.

To što su neki koji su, potpuno opravdano, protiv Putina, počeli da ispisuju neke istovetne rečenice kao Pink i Hepi TV na svojim telopima, kao i to što su levi u Americi počeli da flešuju stavove Karlsona Takera o ratu u Iranu, čime se krug apsurda zatvorio, jednostavno nema cenu u kulturi sećanja. Pokazao sam jasne primere kako se jezik koji je do juče bio rusofilski, putinovski i pinkovski, sada koristi u istom ritmu i stilski isto. Jer stvarno je neprocenjivo kada svojim očima vidimo da deo prozapadnog dela Srbije počinje da zvuči kao telop na Hepiju što, osim ako ne želimo da prevodimo rečenice sa srpskog na srpski, nije nekakva slučajna konvergencija jezika u zajednici svesti. To nam je u stvari najsigurniji znak da je stari sistem vrednosti, onaj koji je moja malenkost ovde branila od svog prvog upisa na onom starom forumu - mrtav, a da novi još nije rođen. Zato to u kulturi sećanja nema cenu, jer se danas bukvalno niko ne crveni za nešto što će kultura sećanja opisati upravo onako kako to i treba da bude opisano. I upravo to odsustvo stida je dokaz da ne živimo u svetu principa koje smo nekada sami brižno negovali, već u svetu pukih narativa koji se periodično menjaju kao gljivice koje ne leči ni Kansen krema. Kultura sećanja će nas opisati upravo onako kako zaslužujemo, kao generaciju koja je zamenila vrednosti za telope na Hepiju.

Okej, potpuno se slažem, zato i ovde pišem kilometarske upise pre samog rata o mogućem ratu i njegovom toku, kao i sada dok rat traje, šta može da se desi. I dosad me nisu demantovali ni mule, ni Izraelci, ni levi, ni desni, ni gornji ni donji, jer je sve ionako bilo predvidivo čim smo shvatili, ne naravno svi ali dobar deo nas ovde, da postoji politička volja za nasilnim uklanjanjem iranskog režima. To je, dakle, bio lakši deo za predikciju... Šta će biti posle uklanjanja režima, niko živ ne zna. Nemamo kuglu, i ne samo mi, nego i Merc kaže da će se tek razgovarati o danu posle, što znači da danas ni on ne zna šta će biti sutra.

Stvarno ne znam šta je svakom analitičaru međunarodnih odnosa jasno, jer ih ne poznajem svakog ponaosob, a ja sam inače nasilan sam prema sebi kad se uvek jasno odredim i prema režimu u Crnoj Gori, i prema režimu u Srbiji, i prema režimu u Iranu, i prema Kinorusiji... To svakako jeste nasilje prema sebi, jer uopšte nije lako ne savijati se kao jasika na vetru dok okolo duvaju orkani. I ja ću ovako, a savijanja i kognitivne disonance prepuštam drugima, onima što su fluidniji i po cenu kontradiktornosti, i po cenu ispisivanja istovetnih rečenica kao na telopima na Pinku i Hepiju. Za kulturu sećanja nema bitnije tačke od takvih distinkcija.

Ne, ne mora, naravno. Ja uvek i volim jasne podele, zbog kulture sećanja. Recimo, jedna od najomiljenijih osoba na forumu mi je forumašica koja mi je na ignor listi, ne zato što iz mazohističkih razloga volim kad me vređaju na ličnom nivou, zato i jeste na ignoru, već jer uvek znam šta misli, budući da vidim neke njene postove kad je kvotuju. Ona mi je tu super, ne krije se i ne šminka u razne farbe kao forumska mlada koja ćeka da je forum oženi.

Ne gledam uopšte srpske TV kanale, samo kad imaju uživo praćenje izbora ili protesta, čak ni sport jer i LŠ i EL pratim na drugi način, kao i američke sportove ili sad ZOI u MIlanu koje sam gledao na HBO Max. Ali morao sam da vidim telope na Pinku i Hepiju povodom Irana. Piše: Da li će iranski odgovor primorati Evropu da uđe u surovo samouništenje?! Zatim: Mogu li Rusija i Kina da spreče Treći svetski rat? Pa malo o Trampu, kao i ovde: Tramp je zapalio fitilj, da li nas čeka nuklearni holokaust u narednih 72 sata? I još o Trampu: Tramp je poludeo, hoće da sruši Iran i povuče svet u propast... A ima i fleksovanja: Iran je spreman za totalni rat, da li će Rusija upotrebiti hipersonično oružje? I još fleksovanja: Putin šalje poruku Zapadu: Ne dirajte Iran ili ćete platiti glavom... Naravno, tu su i proročanstva: Ako Iran padne, dolazi lančana reakcija, Kina i Rusija neće ćutati. Pa saveti lekara: Evropa na kolenima, da li će nas Rusi i Kinezi spasiti od Trampovog ludila? Jbt, još malo pa stilski isto kao deo upisa ovde.

Kako će se zvati BRIKS ako/kad buduće iransko rukovodstvo istupi iz njega? Zezam se, "I" je prvobitno značilo Indija, a Indija je kul sa ovim što se dešava u Iranu. Naravno, zbog Pakistana, a bogami i zbog Afganistana. Ali kako će ostale članice i klub ljubitelja tumačiti to što Kinorusija nije ni mrdnula da spasi režim koji je bio bitan deo tog bloka?

Kurdi će, ako iranski režim kolabira, verovatno dobiti prostor koji nikada u istoriji nisu imali, dakle povezana područja od Sirije, preko Iraka do Irana, što je turska noćna mora i potencijalni užas nad užasima. Ankara zna da ništa od toga ne bi bilo moguće ako Kurdima nije namignuto iz Vašingtona, što joj, logično, širi vidike ka Kinorusiji. Ali situacija u Siriji im je pokazala da će i Rusija uvek podržati kurdske grupe ispod žita ako se Turska previše vrati u zagrljaj Vašingtona. To je Putinov stari štos, ali ne iz Minhena, nego iz KGB-a. Erdogan sad misli da može da zameni Iran kao regionalni policajac ako zglajznu mule, ali Iran je bio i čep koji je držao mnoge duhove u boci. I kada taj čep izleti i ako ga SAD otpampure, Turska bi mogla da se nađe u situaciji da mora da istovremeno ratuje i protiv kurdskih separatista, i protiv ostataka radikalnih šiita i protiv ekonomskog kolapsa kod kuće. Pa ako pomoć zatraži od Kinorusije, i za energente, i za kredite i za bezbednost, to je muzika za uši kremaljaca, jer Rusija istorijski uvek baca pogled na Carigrad, Bosfor i Dardanele, pa ako već nikada nije mogla da ih uzme, onda barem da bude dobra sa onima koji ih drže. To je srž ruske vekovne strategije još od Katarine Velike, sa opsesijom izlaska na topla mora, pa pošto su Bosfor i Dardaneli ostali neosvojivi, Moskva je naučila da je bolje imati Tursku kao partnera. I zato Moskva želi da finansira i naoruža tursku autonomiju u odnosu na Zapad, a pokazna vežba tih odnosa upravo bi mogli da budu Kurdi. I što je Erdogan više samo svoj, što više kupuje S-400 ili gradi nuklearke sa Rosatomom, to su Dardaneli manje NATO kapija... Moskvi odgovara i tursko jahanje Bliskim istokom jer to slabi američki monopol, pa ako Turska popuni vakuum u Iranu, ili barem učini nešto slično kao u Siriji nakon Asadovog pada, to je za Putina manje zlo nego da tamo zasedne proamerička ekipa koja bi odmah otvorila gasne ventile ka svima i satarazila ruski energetski ucenjivački potencijal. A i Kina na Tursku gleda kao na svetlu tačku svog kopnenog puta, naročito ako Iran upadne u ambis ili Amerikanci tamo postave svoja pravila, pa Peking gubi jednu ozbiljnu rutu, ali dobija Tursku koja je stabilniji, iako skuplji prevoznik. Pekingu uopšte ne smeta turski neoosmanizam dok god vozovi sa robom prolaze bez zastoja, a i oni s radošću očekuju da Turci pokažu srednji prst NATO paktu.

To sa Kurdima u jednačini je potpuno ludilo u kome niko živ, garantujem, danas ne zna na šta će da ispadne. Jer Kurdi koji su iz Iraka ušli u Iran imaju, logično, podršku SAD, ali tu je i PJAK, a PJAK i PKK su saveznici. E sad, znamo da je Turska označila PKK kao teroriste, i da ovo ukrupnjavanje iračkih i iranskih Kurda vidi kao pretnju vlastitoj bezbednosti. Ali, ako bi Kurdi ostali samo na akciji u Iranu, onda bi Turska iz toga izvlačila korist. Kako? Pa Turska je već bombardovala kurdske baze u u Iraku i zatvorila granicu, što znači da nije ispustila šansu da im već zabiberi. I ako ofanziva eskalira, Turska može da interveniše direktno u severozapadnom Iranu, kao onomad u Siriji. Jer, pad režima u Iranu ostavlja ogroman vakuum, a Turska je dobro pozicionirana da ga popuni i da proširi uticaj u Siriji, gde je rival Irana, u Libanu preko sunitskih grupa protiv Hezbolaha, kao i u Iraku preko sunitskih i turkmenskih saveznika. Zato je za Tursku pad režima u Iranu prilika za veći uticaj, ali zamka zbog Kurda, inicijalnog haosa i ekonomskih implikacija, naročito jer joj polovinom ove godine ističe gasni ugovor sa Iranom, koji je trajao 25 godina i bio prilično siguran. Posle Merca, najprirodniji sledeći gost u Beloj kući trebalo je da bude Erdogan, kao perjanica jugoistočnog krila NATO, ali to se nije desilo i verovatno se neće ni desiti, jer koliko Turcima godi eventualni pad režima u Teheranu, toliko bi mogao i da ih žulja. Turska se nalazi u šizofrenoj poziciji jer, s jedne strane, slabljenje Irana kao istorijskog rivala još od Osmanlija i Safavida, ide joj direktno u korist, a s druge strane, Kurdi su vezivno tkivo ludila koje bi moglo da nastane. I šta je sad tu jače? Nada da će iranski režim pasti dovoljno da Turci uzjašu Bliski istok, ili strah zbog mogućeg stvaranja neke kurdske države na razvalinama iranskog režima... Turska uvek može i da se okrene Kinorusiji, i kad je reč o bezbednosti, a naročito u cilju rešavanja energenata, ali to je onda kraj jugoistočnog NATO krila kakvo poznajemo.

Konkretno, iranski Kurdi u principu nisu tražili otcepljenje do ove godine, barem ne njihovi politički predstavnici, već uvođenje demokratije i federalizaciju. E sad, mislim da sam početkom februara video da neka partija traži pravo na samoopredeljenje, ali nisam sto odsto siguran, a mrzi me sad da kopam po netu i nađem te vesti. edit Pronašao sam, reč je o novoformiranoj koaliciji nekolicine kurdskih organizacija, da ih ne nabrajam, ima ih... I sad oni traže pravo na samoopredeljenje. U koaliciji su i oni koji su se već tukli u Siriji i Iraku. Ako je verovati objavljenim brojevima (https://hengaw.net/en/reports-and-statistics-1/2026/03/article-3), ima već ima dosta poginulih u borbama sa obe strane, što znači da su ozbiljno napali gardu.

Pritiskaju ih sa Kurdima, i iračkim i iranskim, kako bi vezali deo garde i vojsku na severozapadu, očekujući unutrašnju pobunu u gradovima. I WSJ piše da SAD aktivno naoružavaju iranske kurdske opozicione grupe, uz podršku oružanim milicijama unutar Irana, kao i da su irački Kurdi, KDP i PUK, u kontaktu sa SAD. Što je bilo i očekivano, jer su Kurdi jedan od najautentičnijih unutrašnjih faktora otpora u Iranu, zajedno sa ženama, studentima i mlađim muškarcima. Ako se Kurdi održe, plus se dignu i Beludži, režim može da padne brže nego što se očekivalo, a ako ne, biće to gadan gerilski rat.

Hajde da zamislimo hipotetičku situaciju: Tramp, koji je najbliže kao pretnja prišao iranskom režimu u ubio im višedecenijskog lidera u prvom satu napada, nastavlja da taj režim davi kao zmija žabu. I onda mu se posreći da se pojavi ekipa koja je spremna da postane prelazna vlast, što bi prekinulo poluvekovni kontinuitet, a unutrašnja dinamika zatim proizvede izbore u zemlji... Da li bi trampomrsci tada čestitali Trampu zbog nečega što ne da niko nije učinio u skoro 50 godina, nego niko drugi tom režimu nije mogao ni na senku da stane? Priznati mu uspeh značilo bi srušiti narativ o njegovoj nesposobnosti, što je za mnoge previsoka cena. Logično je za pretpostaviti da mu ne bi čestitali, jer bi ta čestitka značila i priznanje da svet nije crno-beli, kao i da oni koji su u nečijoj glavi zli mogu da urade i nešto dobro... A to bi razbilo taj svet i te konstrukte koji počivaju na tome. Ali ako, ipak, podignemo tu hipotetiku za stepenik više, mogli bismo da se zapitamo šta bi inače takva čestitka predstavljala Trampu? Niti može da se kandiduje ponovo, niti njegovu okolinu i porodicu inače boli briga za sve drugo jer im je samo rezultat na semaforu bitan, a njegov brzi politički kraj ionako je izvestan... A verovatno i biološki. Pa ako je on već politički mrtvac koji hoda, i ako bilo kakva čestitka njemu lično ništa ne znači u smislu promene njegovog nadolazećeg kraja, zašto mu trampomrsci ne bi čestitali ako bi postigao očigledan iskorak na Bliskom istoku i u samom Iranu, smenom režima koji ništa dobro nije doneo ni vlastitom narodu ni susedima, a traje pola veka? Da li onda trampomrsci mrze Trampa, koji je prolazan, ili ono šta on za njih predstavlja, a što je neprolazno? Jer ako oni zapravo mrze ono što on u stvari predstavlja u konstruktu u njihovoj glavi, onda to ne zavisi od njegovog političkog kraja niti od bilo čega što se na ovoj temi o mulama pominje, a vezano je za njega?! Pa ako uopšte nije ni bitno šta će Tramp da uradi u Iranu, jer ćemo ga mi ionako mrzeti kao arhetip, a ne kao odlazećeg čoveka, zašto se on onda ubedljivo najviše pominje na ovom topiku o mulama? I koliko se mržnja prema arhetipu zapravo ne tiče toliko ni samog Trampa, već same - mržnje.

Naravno da imate pravo da budete skeptik, fanatik, gnostik... Pa ko to može da vam oduzme? Ali kad shvatimo da nije Tramp sve, niti je sve - Tramp, shvatićemo da postoji život i nekakvi procesi i mimo Trampa i posle Trampa. A to je tu, iza ugla, imajući u vidu njegov ubrzi politički ili biološki kraj.

Čekajte, vi imate puno pravo da mislite da neko ko je najviše fizički naudio režimu poslednjih pola veka (Hamnei je mrtav) misli ili ne misli strateški, iako za to ne postoje normativni dokazi već samo projekcije, kao što ne postoji, recimo, normativni dokaz da je ovo rat Izraela, već je to samo javna projekcija Takera Karlsona. Ali jel možete da probate da me razumete kada napišem da je Tramp samo instrument u onome kako je naslovljen ovaj topik? Pa ne treba nam valjda prevod sa srpskog na srpski da shvatimo naslov topika??! On može sutra da umre, da ga ubiju ili da ga impičuju... I šta ćemo onda? Evo, vi mi odgovorite kao razuman forumaš: kada Trampa budu prekrili snegovi i šaš, hoćemo li opet ovde, kao nekada pre, pisati da je iranski režim zločinački po svim poznatim parametrima? Ili će nam nešto drugo poslužiti za nijansiranje? Pa nečemo valjda 24/7 da pišemo o Trampu na svakoj temi i kad umre?

Na forumu sam godinama jasno i, za neke, možda i preglasno pisao o potrebi da se raskine sa tri režima: M. Đukanovića, A. Vučića i iranskih mula. Svesno nisam u to kolo stavio i Kinorusiju, iako su svi pomenuti igrali kolce po kičmi ljudi držeći se čvrsto jedni drugima za ruke ili stalno ili periodično, jer imam spoznaju da ta firma u Pekingu i Moskvi trenutno nema osnivački kapital. I za sada imam 1 od 3. A za taj jedan mogu da zahvalim i litijama... Koje sam, kao i Trampa, posmatrao u formi instrumenta koji je dovoljno učinkovit da duboko zaseče taj čir, iz koga će zatim isteći otrovni gnoj. I na kraju - izlečiti organizam zahvaćen čirom. Sećam se da su i tada, kao i sada, kačeni neki mimovi Mandića, Kneževića i nekih drugih "ića", kao što se i sada kače tvitovi sa bravurama nekih političkih bezveznjaka, kojih ima inače na svim stranama. I normalno je da će, recimo, Pam Bondi biti ovde više kačena od one osobe koja je govorila o nekoj promeni za 360 stepeni, ili od Marije Zaharove, jer Pam Bondi ujedinjuje i trampomrsce i ljubitelje Kinorusije, dok nas ostale ionako boli uvo za neka personalna unutrašnja pitanja. To mi je jasno i tu će matematika biti uvek neumitna... Ali nije mi jasan nedostatak poznavanja rutinskih političkih procesa. Jer, u demokratiji imamo izbore, a u SAD imamo ove godine međuizbore, koji tradicionalno naginju ka strani koja je prethodno izgubila velike izbore. Pa ako demokrate pobede, ima valjda i taj impičment?! Onda je Tramp - ćao. A šta ćemo tamo gde nema demokratskih izbora? Šta ćemo sa Zaharovom? I sa mulama? Jel na temi o mulama misli neko o mulama sutra, dakle posle Trampa, ili ćemo da udaramo do besvesti u tralalajke?! Pa jel ima života posle Trampa???

Samo da ostane zabeleženo da nije jedino moja malenkost ovde shvatila da je, iako je reč o dve države, pojam zapravo jedan - Kinorusija. Za razliku od prozapadnih okvira i principa tantijema, ne tražim pravo na patent 😀 A sad ozbiljno... Na mnogim mestima, posledično i na ovom, postoje ljubitelji Kinorusije. Ima i ljubitelja režima u Iranu, po principu: neprijatelj mog neprijatelja - nije mi neprijatelj. I to je sve legitimno. Legitimno je argumentovati te svoje simpatije, jer bez argumenata, te sve simpatije ne vrede ni po lule duvana. Legitimno je čak i iz neznanja iznositi neistine i dezinformacije, poput priča da je Mosad namestio ubistva Izraelaca pustivši Hamas da prodre, iako svako ko je upućen zna da je Gaza u nadležnosti Šin Beta, pa i Amana koji prati bezbednost granica, pa tako Mosad nikako ne može sam da "namerno pusti" Hamas da sa motorima napada... Jednostavno, neznanje je teret, ali nije forumski greh. Naročito jer se uvek nađe neko ko će ispraviti to i neznanje, faktima i zdravim razumom, brzo pretvoriti u - znanje. Ali ne sme se, recimo, pisati da su Jevreji ubijali sami sebe u Drugom svetskom ratu. Ne samo zato što je to gnusna i s nekim razlogom namerno projektovana laž, nego pre svega iz higijenskih razloga. Jer, forum je kao mesto javnog okupljanja na digitalni način. I kao što ne bismo voleli da se okupljamo tamo gde možemo da ugazimo u fekalije ili crkotinu, jer taj smrad je posle teško ukloniti i čovek ga dugo nosi sa sobom, tako bismo voleli da i na ovom mesto, gde provodimo respektabilnu količinu vremena, ne moramo da gledamo u šta ćemo da zgazimo.

Ima na svakoj strani. Otkad je sveta i veka... Nego, jel ste pronašli gde ima ta uncut TV forma Kuma? Ne znam čak ni šta je to i prvi put sam malopre čuo da tako nešto postoji.

Nije taj sa Floride baš toliko bitan, koliko ga pominjemo. Evo, neki lik pre neki dan spucao seriju upisa baš na ovom mestu, nije ga ni pomenuo... Ma ni slovo... Znači da ima života i bez njega, zato sam vas i pitao kako je kod vas?

Ne dajte se lako razočarati. Prema svecu i tropar. Žao mi je što sam vas prvo očarao, pa razočarao, budući da je to logična povratna sprega i jedno ne ide bez drugog.

Metalika je moj dobar drug, rekao bi jedan od najvećih domaćih mislilica s početka veka. Nego, pustite te belosvetske tipove, a kako je kod vas?

Na drugoj temi, dakle na US topiku gde ta priča prirodno pripada, pisali smo o padu još jednog mita koji je povezivan sa mitovima o Iranu, Izraelu i SAD, a koji se odnosi na činjenicu po kojoj konzervativci u Americi ne da nisu monolitni u trampizmu, nego se sukobi oko nekih centralnih tema sve više i više zaoštravaju. Poslednju scenu u tom zaoštravanju kreirao je Taker Karlson, kao verovatno najveći živi promoter America First ideje, koji je juče emitovao možda i najkontroverzniju emisiju u njegovoj karijeri. On je, naime, u monologu koji je trajao nešto manje od dva sata, milionima pratilaca rekao da ovo nije američki rat, već rat Izraela. Prema Karlsonu, Netanjahu je lobirao mesecima, pa čak i godinama, da se uništi iranski režim, a Tramp je na kraju podlegao pritisku i Izraelaca i domaćih nekonzervativaca. On takođe tvrdi da je pravi razlog sukoba izraelska želja za regionalnom hegemonijom, a ne realna pretnja iranskog nuklearnog programa, pa ide i korak dalje i optužuje Izrael da aktivno radi na destabilizaciji američkih saveznika u Persijskom zalivu. Reakcije su očekivane, od optužbi za antisemitizam do pohvala sa delova arapskog sveta, ali ono što nije očekivano su pohvale i od nekih levičarskih krugova, što je u svetu pohvala za Karlsona nešto sasvim novo. Posebno je zanimljiv njegov raskid sa Trampom na spoljnom planu, jer ga optužuje da je zbog neokona sa obe strane političkog spektra izdao izolacionistička obećanja iz kampanje. Takođe, naziva neokone demonskim uticajem i tvrdi da rat donosi samo gubitke, dakle Amerikancima žrtve i finansijske šokove, Evropljanima migracije i više cene energenata, a zemljama Zaliva status meta, umesto da budu zaštićene. Karlson se na taj način potpuno pomerio ka radikalnom izolacionizmu i sve otvorenijem antizraelskom stavu, iako tvrdi i stalno ponavlja da je problem samo i jedino izraelsko rukovodstvo. Međutim, sama činjenica da Karlson dobija pohvale od levice i arapskog sveta pokazuje koliko su se, zapravo, tradicionalne političke linije zamutile, kao što to opisuje teorija potkovice, gde se krajnja levica i krajnja desnica dodiruju u određenim tačkama. Ali možda i najvažniji kroki iz te emisije jeste to što Karlson nekonzervativce javno podvodi pod pojam - demonski uticaj, što ukazuje na to da se politička debata u SAD seli sa terena racionalne geopolitike na teren metafizičkog i moralnog obračuna... A to je (da se poraduju i kolege forumaši koji preziru američku spoljnu politiku) uvek znak duboke društvene krize.

Dugo nisam bio na topiku, ali pošto nas svakodnevno bombarduju naslovima o Epstajn fajlovima, pa više nismo sigurni šta smo već pročitali a šta nismo, već sada je jasno da je očekivani lov na lisicu isterao iz brloga - komšijsku mečku. Plan je bio genijalan u svojoj jednostavnosti - otključaš taj famozni sef, isteraš lisicu iz jazbine zaborava i konačno proglasiš pobedu morala nad mračnim silama. I mi smo, kao publika, spremili kokice... Jer šta može da krene loše u tom filmu? Međutim, čim je brava sefa škljocnula, iz brloga nije istrčala lija, nego je izletela cela mečka... I to sa pedigreom. U pratnji nekoliko vitezova i bivših stanara Bele kuće. Klintonovi su nam otkrili da su samo leteli avionom, ali da nisu gledali kroz prozor, kao što je onomad Bil rekao da je pušio marihuanu, ali nije - uvlačio. Njihov deblji kraj svakako nije u sudnici niti ima političke volje sa bilo kog kraja spektra da im se navuku bukagije na noge, već u činjenici da im je političko nasleđe sada neraskidivo vezano za ostrvo na kojem niko nije bio zbog plaže. I princ Endrju je postao hodajuća reklama za to da se plava krv najlakše ledi na sudu, pa umesto kraljevskih počasti, dobija ulogu člana porodice kog se svi sete samo kad treba da se zaključa kapija... Da im ne bi on banuo u prostoriju za prijem dok nešto slave. A medijski magovi su tek posebna priča, jer oni koji su decenijama prodavali moralne lekcije, odjednom su shvatili da su im se imena našla na spisku putnika za koji se ne dobijaju nagradni kilometri, nego trajni otkaz... I od poslodavca, a i od poverenja javnosti. Ispostavilo se da brlog i nije bio jazbina, nego VIP loža. Kuc-kuc... Ko je? Mečka! A problem sa isterivanjem mečke je taj što, kad ona jednom izađe, više niko ne brine o lisici.

Svaki dan donese nešto novo, pa smo i danas imali dve izutetno važne pojedinosti, od kojih je jedna deo kontinuiteta, a druga se sagledava kao naredna stranica u geopolitici. Ono što je deo očiglednog kontinuiteta je pogodak zgrade koja je bila mesto sastanka iranskog vrha, odnosno tela od 88 članova koje bira novog vrhovnog vođu. I imajući u vidu dvojake izveštaje, odnosno još ne znamo da li su članovi tog tela bili prethodno evakuisani ili nisu, činjenice potvrđuju ono što smo na ovom topiku odranije pisali, a to je nemogućnost da se bilo kakav vrh sastane bilo gde a da ne budu ili poubijani, ili izvučeni iz tog gnezda smrti u zadnjem trenutku. Iranski mediji tvrde da je zgrada bila evakuisana, ali čak i da je tako, činjenica da su morali da beže sa sopstvenog sastanka pokazuje dubinu krize. I logično pitanje koje se nadovezuje na tu današnju izraelsku akciju je kako voditi državu ako njeni rukovodioci ne mogu čak ni da budu u istoj prostoriji... Jer, ako su članovi tela za izbor vrhovnog vođe morali da se razbeže, onda je sukcesija već u neviđenom haosu. Druga važna pojedinost jeste prijem nemačkog kancelara u Belu kuću, što se može oceniti kao nekakav prizvuk Koalicije voljnih iz 2003. godine. Merc je, naime, prvi evropski lider koji se sreo sa Trampom licem u lice otkako je počela operacija u Iranu, i ne samo da se sastao, već je u Ovalnoj kancelariji eksplicitno rekao da je Nemačka na istoj strani oko uklanjanja režima u Teheranu. On je dodao i da će razgovarati o danu posle, odnosno šta posle pada režima, te istakao da Nemačka podržava ukidanje iranskog nuklearnog i balističkog programa, kao i ukidanje podrške Hezbolahu, Hutima i Hamasu. Ovo je prvi put da je jedan veliki evropski lider javno rekao da je promena režima u Iranu zajednički cilj sa SAD , jer pre toga su Evropljani bili mnogo oprezniji i fokusirani samo na deeskalaciju. Zašto to počinje da liči na Koaliciju voljnih iz 2003? Jer kreće sa tvrdim jezgrom, dakle SAD i Izrael kao glavni napadači, a zatim se pridružuju voljni saveznici koji nisu učestvovali u prvim udarima, ali sada daju političku podršku i razgovaraju o danu posle. Mercov dolazak i izjava su prvi korak ka širenju, slično kao što su 2003. godine Poljska, Španija, Velika Britanija i drugi brzo prišli posle početka. Fokus na promenu režima ključan je u toj geopolitičkoj slagalici, dakle ne samo ograničeni udari, već i dan posle, jer to planiranje je direktan eho 2003. Ako se u narednim danima pridruže Britanija ili Francuska, onda ćemo imati jasnu Koaliciju voljnih 2.0. Ako ne, ostaće bilateralna podrška za SAD i Izrael. Ali jedno je sigurno - režim u Iranu više ne može da računa na evropsku neutralnost.

Pa zar ste stvarno mislili da može drugačije? Jer kada samo pomenete potrebu da se ukloni iranski režim, odmah će vas povezati sa Trampom jer iranski režim ne uklanjaju Bugari, nego aktuelna američka administracija. Pa onda sa Kosovom, sa Slobom, sa ratovima zvezda, sa koralima u Crvenom moru... Postanete deo jelovnika odakle se hrane razne ideologije, pa trpite, jer to je danas cena stava po kome je iranski režim zločinački i treba ga ukloniti. Ili budete oportunistička forumska mlada, koja se našminka, sedi i trudi se da bude svima lepa, ne bi li je na kraju svi poželeli za suprugu.