nssa

Nije da bas imam vremena da proveravam podatke..... ja citam grafikon onako kako je prikazan. Na jednoj osi kaze "jobs added" na drugoj su meseci. Posto ne kaze da su dodati (novokreirani) poslovi racunati kumulativno, onda se sa grafika cita da je, recimo, u poslednjem mesecu koji je prikazan kreirano 400k "manufacturing jobs" i 500k "goverment jobbs". Sada si pokazao drugi grafik koji kaze da je za vreme Trumpove administracije broj svih zaposlenih u sektoru proizvodnje povecao za cca 500k. Grafikoni se ne podudarjau cak i ako uzmemmo da je na prvom prikazano kimulativno dodatih poslova. Sa druge strane samo poredjenje goverment i proizvodnih poslova nema bas previse smisla jer se izostavljaju poslovi iz svih ostalih sektora koji nisu goverment ali ne spadaju pod proizvodnju; usluge, inzenjering, IT.... a to su poslovi (profitabilniji od proizvodnih) kojima se USA "okrenula" prenevsi proizvodnju u druge zemlje. PS: na grafikonu svih zaposlenih u proizvodnji za poslednjih 10 godina se vidi da je trend poprilicno linearan, pa svako tu moze da izvuce svoje zakljucke, ono sto ja vidim da su u prve 3 godine mandata obe administracije kreirale po cca 500k proizvodnih poslova (01/10 do 01/13 prema 01/17 do 01/20)

Ja taj drugi dijagram nisam ni komentarisao jer je meni glupom vrlo nejasan. Nije mi jasno sta tacno predstavljaju "Goverment jobs" sta "manufacturing Jobs" gde su tu polsovi u sektoru usluga koji raste jako brzo u USA... sta znaci 500k poslova u Jan 2019, ako je po onome sto pise na grafikone to dodatnih poslova samo u Jan 2019, onda je mozda Trumpova administracija kumulativno dodala i vise "goverment jobs" nego Obamina. Meni laiku ispada da se neko igrao brojkama da bi grafikon ispao lep pa necu da se zamajavam sa tim. Samo sam hteo da pojasnim zasto je trend nezaposlenosti bio kakav je prikazan na gornjem grafiku. Sto se tic evracanja poslova u USA to ce se tek videti. Apple se prestruktuira u sektor usluga i to je verovatan razlog za "vracanje" u USA, kao i kazne koje dobijaju u Evropi zbog izbegavanja poreza. Sto se tice telefona koji cine vecinu njihove prodaje hardware-a to cemo da vidimo. Mozda je i vrate u USA ali je pitanje kako ce to da se odrazi na profitabilnost pa time i stock kompanije. Isto se odnosi na Walmart. Kod njiha nema (skoro) nista sto je proizvedeno u USA. Mislis da ce da idu na smanjenje profita sad kad se sa Amazonom "kolju" i oko trzista namirnica? meni se ne cini realnim, ali mozda si u pravu, oni su "obecali" pa cemo da vidimo

Kad citamo onaj gornji grafikom, ili bilo koji iz ovih statistickih podataka, treba imati na umu i sta se dogadjalo u to vreme, kao i da se, recimo, stepen zaposlenosti ne pojavljuje trenutno na grafiku. Ne zaboravimo da je 2008 bila ekonomska kriza koja je uzdrmala ne samo USA nego i citav svet, da su citavi sektori privrede bili u gotovo kolapsu, da se USA kao drzava tu ponasala "socijalisticki" i spasavala privredu sa preko $700 mlrd.To se dogadjalo u poslednjoj godini Busha Jr. i pocetkom Obaminog mandata. Mozemo mi to posmatrati kako hocemo i navoditi argumente u korist Busha ili Obame, medjutim nista se tu bitnije ne bi promenilo da je bilo ko drugi bio na njihovom mestu. regulatorne mere/reforme mogu dovesti do ekonomskog rasta, ali isto tako mogu dovesti i do krize (ocigledan slucaj je bas 2008). A smanjene poreza ne mora da znaci i zadrzavanje proizvodnje u USA - videti pod GM koji zatvara ili je zatvorio 4 fabrike uprkos pretnji Trampove administracije da ce im ukinuti poreske olaksice koje su imali godinama. ekonomski trendovi su prilicno ciklicni i kada se diskutuje o njima to nikako ne treba zaboraviti i trebalo bi da se posmatraju sa malo vece vremenske distance. Ja jos nisam cuo, mada nije da pratim preterano, da je neka kompanija zatvorila proizvodne pogone u Kini ili Meksiku i vratila ih i USA.

Sistem je star koliko i USA. Ukoliko se ne varam, napravljen je tako da ima dvostepen izbor. Prvim stepenom (su) se birali elektori (ciji je broj zavisio od broja stanovnika drzave) a onda su elektori birali predsednika po svom nahodjenju. Originalno elektori ne moraju da glasaju kao njihova izborna baza. Sistem je napravljen da bi se glasalo za ljude koji se direktno poznaju i kojima se veruje, sto je bilo veoma bitno u vreme u kojem je sistem uspostavljen, posebno imajuci u vidu stepen obrazovanja opste populacije u to vreme. Takav sistem (ili vrlo slican) je prilicno poznat u svetu i nema veze sa stepenom demokratije. To je ipak (samo) izborni sistem. Imamo ga npr. u Kanadi.

Vec ti je data odnos sqf/kvm, mada si mogao da nadjes. Vecina ljudi koji su pisali na temi su iz S. Amerike i ovde se koriste imperial mere u gradjevinarstvu, cak i u Kanadi koja je usvojila ISO jedinice. Ono sto fee pokriva u mojoj zgradi, ili bilo kojoj drugoj, nikako ne moze da bude teorijski. To se realno placa i neko radi realan posao. To sto ti mislis da neko tu "zavrce" je stvar neznanja. Mogu i ja da mislim da je tebe mehanicar "zavrnuo" kad ti je popravljao kola, ugradio stari deo umesto novog i sve odradio dunsterski. Za tvoju informaciju rukovodjenje zgradom vrsi profesionalna property management kompanija koja u ime vlasnika ugovara sve poslove oko zgrade i kontrolise njihovo izvodjenje. Posto si spomenuo ciscenje postoji raspored redovnog ciscenja (dnevno, nedeljno, mesecno). Za kontrolu rada management kompanije se formira Upravni Odbor (Board of Directors) koji jednom mesecno ima sastanak sa property maqnagement kompanijom i prolazi kroz sve aspekte rukovodjenja zgrade i troskova. Svi kotraktori su podlozni menjanju ukoliko ne obave posao po "PS" ili su im cene visoke za posao koji rade. Na kraju svake finasijske godine se odrzava skupstina stanara koja odobrava finasijski izvestaj (revizovan od strane nezavisne revizorske kompanije) i daje upute, snmernice i kritike na rad Board of Directors i property managemnt kompanije. Nema tu bas previse prostora za "teoretski" rad. Stanovi NE KOSTAJU kao kuca. Stanovi su jeftiniji za uporedivu kvadraturu, opremu i lokaciju. I da retko se ljudi sele bas svake 2 godine. U tim slucajevima se kupovine ne isplate zbog troskova transakcije. Ko moze da priusti da kupi novu kucu ili stan sigurno ce to izabrati, samo imaj na umu da su nove nekretnine skuplje od starijih (ponovo za istu kvadraturu, lokaciju, opremu). Isto treba imati na umu da je na trzistu mnogo vise starijih nekretnina nego novogradnje. Kada se renovira bilo sta (osim krecenja) racuni se cuvaju i pokazuju prilikom prodaju da kupac moze da zna kada je i sta promenjeno u kuci (za stanove je to manje bitno). Upravo zbog kalkulacije amortizacije i zivotnog veka delova kuce. Postoji i procena koliko ulaganje u obnovu kuce doprinosi povecanju trzisne cene.

Metali dobro provode toplotu ali je brzo otpustaju, dok keramika i stena vaze za dobre akomulatore toplote. Metalni krov se preko dana dobro zagreje ali nocu (ako je hladna) otpusti brzo toplotu dok keramicki krov (crep) tokom noci duze zadrzava akomuliranu toplotu.

Kad vi ne pratite Toronto..... ajd ranije sto su ih sudije ignorisali, ali ove godine kao sampioni? Igraju oni cvrstu odbranu pa je normalno da imaju i dosta faulova, ali da na svakoj drugoj utakmici protivnik ima vise nego duplo slobodnih je vrlo upitno. Sinoc protiv Netsa na pocetku 4/4 slobodna 7:22

Dosla te fasada dodatnih 10,000? To se kod nas radi iz rezervnog fonda. Doduse mi imamo mnogo vise opreme za zgradu i drugaciji su nam meteo uslovi pa je i odrzavanje objekta skuplje (recimo vodonepropusna membrana na podzemnoj garazi mora da se obnovi na 30 god i kosta cca 3 mil) Veruj mi pukne cev, pokvari se ventil, crkne energency generator (da ti radi lift i voda, svetla kroz zgradu kad nestane struje), sto ce reci da i tvoja zgrada ima neko tekuce odrzavanje ukljucujuci i ciscenje koje ti nisi ni "primetio" u tih AUD 300. Verovatno imate i nekog "domara" ili kako se kod vas to vec zove Koliko tebe ukupno mesecno kosta stan kad uracunas i troskove koje licno placas? Kod nas voda, struja, gas, kanalizacija, odvoz smeca cini otprilike 40% dazbina, 20-25% ide u rezervni fond a ostalo na druga odrzavanja ukljucujuci kablovsku i internet

Pa kako odrzavate zgradu. Ne velike radove posto za njih posebno placate, nego kako placate ako negde u zgradi pukne cev, ili treba zameniti glavni ventil? Ko upravlja zgradom i zove majstore? Ko cisti zgradu? I ovo 1800 sestomescno sta znaci? 6 mesecnih rata ili na svakih 6 meseci? Imate li centralno grejanje/hladjenje? Nama ovde treba i jedno i drugo, kod tebe mozda samo hladjenje.

Informacija sta je ukljuceno u condo fee sa sajta real estate agenta nija bas najpouzdanija. Gotovo sam siguran da ukljucuje najmanje gas i vecinu stvari koje pokriva i moj condo fee zavisno sta imaju od dodatnih sadrzaja. Najbolje je da njega pitas sta dodatno placa. Nezaboravi da se condo fee odredjuje prema procentu povrsine stana u ukupnoj stambenoj povrsini zgrade. U tom istom procentu si i vlasnik zajednickih elemenata. recimo ovaj stan od 2000 sqf ako je ukupna stambena povrsina u zgradi 200 000 sqf on ucestvuje sa 1% u budzetu zgrade. Inace je ova nekretnina otprilike duplo jeftinija nego u Toronto, a za potpuno nove zgrade i 3 puta.

Taj fee pokriva vodu, struju, gas, tekuce odrzavanje, security (ukljucujuci concierge 24/7), ciscenje zgrade, snega, landscaping, osiguranje zgrade, fitnes centar sa bazenom i teniskim terenima, kablovsku, internet. Takodje ukljucuje i rezervni fond kroz koji se vrsi zamena svih instalacija i elemenata u zgradi. Jedino sto dodatno placam je telefon i osiguranje stvari u stanu. Kod nas su utilities ukljucene u najvecem delu stanova i rentanih i condo. To se radi iz cisto tehnickih razloga. Jedino se ponegde posebno placa struja jer je strujomer jednostavno i jeftino postaviti jer svaki stan mora da ima razvodnu tablu. Vodu je tesko meriti jer je instalaciju jednostavnije i jeftinije razvoditi samo po vertikali a ne i horizontalno. Za merenje je potrbno da imas jedan ulaz vode u stan . Sto se tice gasa to bi bio najskuplji deo instalacija posto bi morao da se razvodi po citavoj zgradi a ne samo do centralnih bojlera. Jedino sto se u poslednjih 10 tak godina pojavljuju condo sa strujomerima pa se stryuja placa van condo fee. Posto si propustila moj post gde sam nabrojao sta je kod mene ukljuceno u condo fee da ponovim: " Taj fee pokriva vodu, struju, gas, tekuce odrzavanje, security (ukljucujuci concierge 24/7), ciscenje zgrade, snega, landscaping, osiguranje zgrade, fitnes centar sa bazenom i teniskim terenima, kablovsku, internet. Takodje ukljucuje i rezervni fond kroz koji se vrsi zamena svih instalacija i elemenata u zgradi. Jedino sto dodatno placam je telefon i osiguranje stvari u stanu. Kablovska i internet su, koliko znam, izuzetno retko ukljuceni u rentu.

$650 samo za vodu i rezervni fond jeste skupo. Gde je drugar? U Torontu?

Prvo nema condo/stan bez condo fee, postoje townhouses bez condo fee. Druga stavr je da je condo fee za stan i townhouse pokriva drugacije troskove Kroz razgovor sa ljudima kojima je condo fee "pljacka" sam zakljucio da je jedan od glavnih razloga nerazumevanje troskova. A to cu ti objasniti kroz troskove u mom sadasnjem stanu. Za stan od nesto preko 1300 sqf fee je oko $850/mesecno. Taj fee pokriva vodu, struju, gas, tekuce odrzavanje, security (ukljucujuci concierge 24/7), ciscenje zgrade, snega, landscaping, osiguranje zgrade, fitnes centar sa bazenom i teniskim terenima, kablovsku, internet. Takodje ukljucuje i rezervni fond kroz koji se vrsi zamena svih instalacija i elemenata u zgradi. Jedino sto dodatno placam je telefon i osiguranje stvari u stanu. Medjutim ako ne koristis sadrzaje koje imas onda ti se i racunica menja. recimo fitnes centar. koliko kosta mesecna clanarina pa puta broj clanova porodice koji to koriste, ili clanarina u tenis klubu i najam terena. internet i kablovska je valjda jasno. Taj fee je u novim stanovima nizi jer mnogi imaju posebno merenje struje i prvih 5 godina ne moraju da uplacuju u rezervni fond zgrade. Kad uporedjujes sa troskovima kuce onda treba uporedjivati visegodisnja izdavanja kod odrzavanja kuce jer menjas/popravljas krov svakih 10-15 godina, bojler i grejac mozda svakih 20, prozore isto tako...dok u stanu to placas na mesecnom nivou, plus kroz redovno odrzavanje i zamenu elemenata zgrade (i "zdrav" rezervni fond) odrzavas trzisnu vrednost nekretnine, jer i kucu ako hoces da prodas po odogovarajucoj ceni na trzistu, moras da u nju ulazes redovno. Kad kupac podize kredit dodje procenitelj kreditora da odredi vrednost nekretnine na osnovu koje kupac dobija kredit.

Nije on jedini koji tako misli, cuo sam ja to od prilicno velikog broja ljudi (ne samo od "nasih"), cak i od onih koji zive u condo. Preko 20 god. zivim u condo a od toga sam preko 15 clan Board of Directors u 2 razlicite zgrade. Rekao bih da upravljanje zgradom poznajem dosta dobro. Ovo podvuceno moze da se dogodi samo teoretski, da se fee ne placaju toliko dugo i od tolikog broja vlasnika. Zgrada bi otisla u bankrot. Rezervni fond nije za tekuce odrzavanje vec za zamenu dotrajalih ili poboljsanja elemenata zgrade. Ali sad vec idemo u detalje. Medjutim ako nekoga interesuje mogu da pojasnim.

Ja nisam siguran da je to kod nas i bilo to nekakva kaznenan ustanova poluotvorenog tipa. Valjda se u Onatriju to zove Halfway House, to kao nisu opasni kriminalci po okolinu pa mogu da se "setkaju". Inace obavezno "duvanje" i nije lose, ne kaze Denis samo da li je obavezno i kod zaustavljanja u sred bela dana ili kod redovno planirane kontrole. Ove kontrole su u Torontu gotovo svakog petka i subote uvece i gotovo na istim mestima. Na tim kontrolnim punktovima se svi zaustavljaju ali bar po mom iskustvu ne duvaju svi. Ja sam bio zaustavljen nekoliko puta a nijednom nisam duvao. da li se to menja zbog legalizacije marihuane neznam, Denis bi mogao bolje da objasni koliko neko ko je "naduvan" moze da se oseti mirisom. Ja sam pre neki dan prosao pored dvoje u robnoj kuci, k'o da ih je tvor poprskao

Ovo se cuje od ljudi koji ne razumeju sta se sve placa kroz condo maintenance fee. Kada bi prosli kroz sve stavke i uporedili sa troskovima odrzavanja kuce verovatno bi dosli do toga da nije jeftino ali daleko od pljacke. I naravno koliko ko ceni pogodnsoti koje mu zivot u condominiumu (razlikuje se i od rentanja stana) pruza. Kad cujem da je condoo fee pljacka, mogu gotovo sa sigurnoscu da kazem da osoba nije zivela u condominiumu ili nije razumela sta placa i to vrednovala. Kao i kod renta vs kupovina imamo i preferencije kuca vs condo. Sto bi rekli nije sve za svakoga.

Ja sam prilicno fleksibilan i sa boldovanim mogu da se lako slozim. Ono sto ja hocu da kazem da je ta investicija izuzetno dobra, posebno u nedostatku staklene kugle i vidovitosti u pronalazenju investicija sa vecim prinosom a manjim rizikom. I naravno ovo boldovano je daleko od tvrdnje da je renta bolja nego kupovina (u Torontu naravno).

Izvini, mora da sam pobrkao, cinilo mi se da si na ovom ili bivsem forumu spominjala banku, secam se sigurno da si spominjala da radis nesto u vezi corporate tax. Nijedna investicija, a kupovina nekretnina se vodi kao investicija, nije bez potpunog rizika. Kad govorimo o renta vs kupovina to mozemo da poredimo, recimo, sa stednja vs investicija (fondovi, stock...etc). Sto se tice porasta vrednosti nekretnine ne moras da budes bas vidovit, nego strpljiv. Cak i da porast nije tako visok da je prosecno 5% godisnje, uz otplatu kredita (podizanje svog udela u stanu) kao vlasnik on bi imao (bar) neku vrednost koju kad renta nema. Da je novac (razliku) investirao isto je pitanje da li bi pogodio pravu investiciju (bio vidovit). Nadam se da mi ne govorimo o spekulacijama sa nekretninama gde kupujes da bi preprodavao. To su razlike kao, recimo day trading vs long term trading. Vaze potpuno druga pravila. Real estate bublle koji se dogodio u USA je posledica nepostojanja regulative. Za tvoju informaciju u Ontariju je od 2018 uveden tzv. mortgage stress test po kojem da bio ti bio odobren kredit moras da "prodjes" sa kamatom koja je 2% (cini mise toliko) veca od trenutne trzisne. Negativni trend cena nekretnina se korigovao za manje od godinu dana sto isto mozes da vidis na grafikonu koji je Amigo postavio. To pravilo je uvedeno da zbog visokih cena nekretnina kupci ne bi masovno dolazili u poziciju da ne mogu da servisiraju kredite. Sto ima za rezultat i stabilnije trziste.

Dosli smo do glavnog problema renta vs kupovina - finansije. E sa time se i ja slazem i toce biti jedan od glavnih razloga koji ce da uspori rast vrednosti nekretnina u GTA. Ukoliko se ne rese problem transporta. Neznam jesi li skoro bio na Hwy 7, tamo se uveliko grade nove stambene zgrade jer im je "dosao" metro. I za mlade je tacno. Oni koji sad pocinju da rade vrlo tesko mogu da priuste da stanuju sami i tendencija je da ostaju sa roditeljima (ako su ovi u GTA). Znam za par slucajeva da rade u centru Toronta a kupuju kucu u Hamiltonu (koriste Go Train). Problem Toronta i GTA je saobracaj, posebno podzemna zeleznica. Braca Ford su "uspela" da ih u nameri da se podzemna prosiri prevesla jedan ljigavac Adam Vaughn uz pomoc lopurde Shelly Carroll. I nije slucajno sto u poslednjih 10-tak godina najvise gradilo bas u izbornom okrugu Adama Vaugna (za ljude van Toronta on predstavlja centralni deo grada sa razvijenim javnim saobracajem). Tamo vise nemas gde da podignes zgradu, par zgrada je na manje od 10 m od auto puta koji je na stubovima pa kad vozis cini ti se da ces u neciju spavacu sobu da udaris.

To sto nemaju istu vrenost je jos dodatna stvar. Mislio sam pre svega da treba da postavi poredjenje da se stan kupi i renta u isto vreme. Znaci kad je on poceo da renta taj stan je otprilike bio oko 300-350K ne 650k kao danas, pa da na osnovu toga pravi racunicu, uracunavajuci da taj stan danas na trzistu vredi oko 600k, pri cemu je onaj ko je to kupio podigao svoj equity za 300k za to vreme sto se isto treba uzeti u razmatranje, a Denis to ne radi. Uvek ispada da je, bar na pocetku, jeftinije da iznajmis nego rentas, cak i identicnu nekretninu, ali kao sto rekoh nije to jedini cak ni faktor.

Pa ko kaze da rente nisu trzisne? To sto postoji kontrola povecanja rente ne znaci da se one i ne povecavaju preko utvrdjenog procenta ukoliko vlasnik zgrade pokaze da su mu troskovi poboljsanja zgrade/stanova ili povecani troskovi tekuceg odrzavanja opravdani. Primer : pre nekoliko godina je bio trend popravljanja terasa. Troskovi su regularno preneseni na stanare kroz vanredno povecanje stanarina. Ili zamena prozora na stanovima. Termicka izolacija fasade. Sve se to prenese na rentu. Neznam zasto mislis da su ljudi u Torontu prisiljeni da kupuju stanove umesto rentanja? Moguce da je kod vas drugacije. Ona Denisova racunica je problematicna po vise osnova. Prva je da izostavlja "equity" u nepokrentosti koja je izuzetno bitna na trzistu koje dugorocno raste po stopi od preko 10% godisnje (i u proseku je 2 x veci od zbira interesa na kredit i inflacije). To bi kao neko ko radi u banci trebalo da znas da je to prilicno solidan povrat na investiciju a uz to i prilicno siguran. Nije bas potrebno da se ide u velike racunice da bi se doslo do razloga zasto ljudi radije kupuju nego rentaju u Torontu i drugim centrima sa slicnim uslovima na trzistu nekretnina. Kada na to dodas da developeri brze okrenu pare kroz stanove za prodaju jasno je zasto se manje grade stanovi za rentanje. Napominjem ponovo da je vrlo bitan (bar za Toronto/Ontario) Condominium Act koji je uveo regulativu u ovaj segment nekretnina. Prakticno se sa kupovinom stana kupuje i procenat "zajednickih elemenata" zgrade i sve moze da se zavede u katastar i na to dobije hipotekarni kredit. Pre toga je to skoro bilo nemoguce.

E sad je vec bolje. Od "iskljucivo" smo dosli do 4300 samo u 2019. a ovo ti je taj rental kompleks: https://www.concertproperties.com/rentals/sierra-village-gate-west I ne kazes nista kako to da toliki ljudi kupuju stanove (i kuce) umesto da rentaju. Neznaju ljudi da naprave racunicu? To sto si ti nasao da ti je rentiranje isplativije ne znaci da neko drugi to ne moze da (za sebe) nadje kupovinu kao bolju opciju. Racunica koju si pokazo je primer navlacenja vode na svoju vodenicu. Tvoje rentiranje stana i novi stan nemaju vremenski istu polaznu tacku.

Svasta se pisalo na ovoj temi o rentiranju i kupovini, i uglavnom poredile babe i zabe. Razliciti ljudiu razlicite preference, i to je svakako u redu. Medjutim kad napises da se u Torontu nisu gradile zgrade za izdavanje, vec iskljucivo za kupovinu, covek se zapita a gde ti zivis. Na samo nekoliko stotina metara od tebe, mozda kilometar niz Dundas prema zapadu, je u poslednjih 5-6 godina izgradjeno 2-3000 stanova za rentanje, uveliko se gradi nekoliko 30 spratnih zgrada u High Park, a ima ih sirom GTA. Tacno je da se izgradnja stanova za rentanje usporila od pocetka 80-tih, ali ne toliko zbog kontrole rente vec i zbog zakonske regulative u oblasti stanova za prodaju - Condominium Act koji je uneo regulativu u ovu oblast i omogucio prodavanje condominiuma isto kao i kuca. Pre toga je valsnistvo nad stanom bilo gotovo siva zona i stanovi se nisu mogli jednostavno preprodavati. Da nema potraznje za condominiumima i dalje bi se gradile zgrade za rentanje, to bi bar trebalo da bude jasno. Porast rente je ogranicen samo za "stare" unajmljivace, i sam si rekao da novi unajmljivaci za isti stan placaju trenutnu trzisnu vrednost najma. Pri tome vlasnik zgrade moze da prebaci sve troskove poboljsanja uslova stanovanja kao i izuzetne troskove tekuceg odrzavanja na stanare, naravno uz dozvolu regulatornog tela (a dobiju je uvek).

Ovo je druga: I was mainly afraid of hurting myself really badly and that it ruined several months of my season A posto je tviter hajde da citamo sta kaze a ne da ucitavamo. Da ova izjava stoji samostalno, mogli bi da se i slozimo, ali posto postoji i ova druga, tesko. A Rodzer dobro zna razlike izmedju te dve reci, posebno sto je negde izjavio da je bio na snimanju i da je snimak negativan Ja to citam da je nakon bolova u prethodnom mecu bio veoma obazriv, sta i kako dalje da ne bi rizikovao deo sezone

To je naravno drugi deo koji ide posle ovoga: If it hurts, a tape won't help me either. And I'd rather really feel what the problem would be if it came. Mozes da mi preveds sta ovo boldovano znaci, posebno ovo podvuceno. Nije rekao "if it worsen" nego "if it came" Sad da li je on svesno ili podsvesno vukao rucnu je druga stvar.