nssa

Pa ne znam sta bi ti htela da poredis za zemlje sa priblizno istim kvalietom zdravstvene zastite ako ne troskove da vidis koji sistem je efikasniji. Niko ne spori da US ima neke od najboljih i najinventivnijih bolnica, ali mi ovde diskutujemo o generalnoj zdravstvenoj zastiti a ne pojedinicnim ustanovama. za tvoju informaciju i Kanada ima bolnice koje su u svetskom vrhu u svojim oblastima, a siguran sam da ih imaju i Nemacka i Svedska. Link koji si dala ima neku vrednost. Medjutim metrika mu je da meri internet vidljivost i reference a tu US bolnice imaju veliku prednost posto su im sve reference i dokumentacija na engleskom. Koliko ljudi ide da proveri neku informaciju na nemackom ili svedskom sajtu, ne bas previse prvenstveno zbog jezika. Sad ovo za broj stanovnika i manju geografsku rasporedjenost ti je onako ofrlje agrument. Kanada jeste geografski mnogo veca ali (skoro) svi zivimo na oko 150-200 km od US granice. Za Nemacku ne bih bas rekao da ima manju naseljenost od US. Pri tome manja naseljenost podrazumeva i veci trosak za slican nivo zastite, a ne obrnuto. Za tvoju informaciju Kanada ima isto broj bolnickih kreveta na hiljadu stanovnika kao US, a Nemacka dva puta vise. Economy of scale bi rekao da za veci broj korisnika ( a pogotovo na manjoj geografskoj povrsini) bi trebao da imas manje troskove usluga koje pruzas. I ne zaboravi preko 10% Us stanovnika nema nikakvo osiguranje (po nekom od gornjih video klipova), 40 mil a to je vise nego Kanada ima stanovnika, pola Nemacke. Samo da napomenem da broj stanovnika nije nikakav argument jer ni Kanada nema zdravstvenu zastitu na nivou drzave nego provincija, a US ima 50 drzava, a od njih su (da ne proveravam) bar 45 sa manje stanovnika nego Ontario.

Nije me mrzelo da malo jos pogledam sajt WHO, i izvinjavam se podaci su bili za 2014. Izgleda ovako po zemljama Ukupni izdaci za zdravstvenu zastitu po stanovniku: U Intl$ (znaci uniformno) Kanada $4,600 Nemacka $5,200 Svedska $5,200 USA $9,400 Sve razvijene zapadne drzave sa dobrom zdravstvenom zastitom. Tako da @Angelia tvrdnja da je univerzalna zastita inferiorna bi morala imati malo vise argumenata nego njen osecaj.

Da i ja dam mali doprinos ovoj diskusiji. Rekao bih da zdravstvena zastita u Kanadi je uporediva sa onom u USA. Ne kazem bolja nego uporediva, sto ce reci ne zaostaje za zdravstvenom zastitom u USA. e sad cinjenice: Kanada trosi oko 4.5 hiljada $/po stanovniku za zdravstvenu zastitu. USA trosi preko 9.5 hiljada$ (podaci sa WHO za 2019 godinu) Svako neka izvlaci svoj zakljucak

Kako sa tobom da se diskutuje bilo sta ozbiljno kad pises neistine. 1. Toyota je otvorila fabriku u Kentacky jos 1988, 2017 je izvrsila prepravke i dodala 700 radnih mesta (na vec postojecih skoro 10,000) 2. Toyota je 2019 otvorila svoju drugu fabriku u Meksiku Pa sad neka drugi sami zakljuce kako je to Trump NATERAO Toyotu da napravi fabriku u Kentacky a ne u Mexico. Drzavne subvencije za Prius, koje daje veliki broj drzava za isti taj prius, su stvarno bile krucijalne za Toyotu da postane najveci proizvodjac kola u svetu sa preko 10 mil kola godisnje Toliko od mene na ovu temu

Kada su svi vec zaboravili R. Reagana da se ne vracamo do FDR. Nije to Forbes-ova lista

Mislio sam se da li ovakav odgovor (bold) zasluzuje bilo kakav komentar. Kad se za najveceg proizvodjaca automobila na svetu kazes da je to postigao uprkos ekonomskoj racunici, onda moras da se zapitas gde je tu logika. Jer Toyotina ekonomska racunica nije ista kao Ferarijeva, ali su zato oni 2.5 vredniji na trzistu od sledeceg konkurenta VW, a 4 puta od GM. Da ne zaboravim da napomenem ekonomska racunica i profitabilnost (posebno ako je izrazena u % ili po pojedinacnom proizvodu) nisu isto. I da, Japan je subvencionisao proizvodjace automobila...ono sto si ti verovatno propustio je da su subvencionisali razvoj i proizvodnju automobila sa alternativnim i "envioronmental friendly" pogonima. Gle cuda, to rade i USA i Kanada (u kojoj se takvi automobili i ne proizvode). Mislio sam da cemo diskutovati vise o tih 6 (ili9) mil poslova koje Saunders govori da ce da "kreira". Nije se islo dalje nego "od cijih para?", kao da su drugi predsednici to radili od svojih. Izgleda da niko tu ne vidi problem u smanjenju nezaposlenosti na 0% (6 mil) a da ne govorimo o 9 mil poslova.

Dugo je njima i trebalo da se dokazu na americkom trzistu, to nije sporno. Ni Tesla za svojih 10 godina postojanja jos nije napravila profit. Za sve to postoji ekonomska racunica, koja doduse moze da se pokaze i pogresnom : naprimer Bombardier je prodavao C-300 ispod cene kostanja jer nije drugacije mogao da ga plasira na trziste pri carini od preko 200% i na kraju ga prodao Airbusu. I Japanci bi odustali da nisu osvojili dovoljan deo trzista.

Izvini, ja ne citam (niti mogu) tvoje misli nego ono sto napises, a napisao si (ili naveo nije ni bitno) da Toyota pravi kola u USA iako je profitabilnije da ih pravi u Japanu. I tako Toyota radeci nesto sto joj je manja ekonomska racunica postade najveci proizvodjac automobila na svetu. Da ih mozda ne subvencionise drzava?

Po meni je ovo sustina za bilo kojeg predsednika. Prekrizeno je samo (bespotrebno) ideolosko farbanje koje ne menja cin jenicu da u stabilnim demokratskim sistemima jedan covek ne cini prolece

Rekoh da ne sirimo dublje o razlozima. nego zakljucak je da Toyota pravi automobile u USA oko 40 godina zato sto im je to Trump rekao juce? Valjda si vec zaboravio da je rekao i GM to isto pa ovi zatvorili 4 fabrike valjda je to malkice slozenije od izjava na twiteru A da bi tebi bilo jasnije, jer sve gledas crno/belo, meni je Trump kao i svaki drugi americki predsednik, to sto mnogi ne mogu da odvoje sustinu i formu je druga stvar

Ne cudi mene sto ti neznas da citas tudje, kad neznas ni svoje. Nigde niko nije rekao da proizvodnja nije znacajna. Istrazivanja, razvoj, dizajn su, najcesce, fizicki odvojeni od proizvodnje. Cak i u drugim drzavama. Odokativno, bar 50% proizvoda koje USA uvozi iz Kine je dizajnirano u USA. Nema to veze sa liberalima, neoliberalima, neokonima vec sa prostom ekonomskom racunicom. Istom racunicom koja kaze da je neprofitabilno da prevezes milion automobila brodovima na americko trziste nego ih pravis u Alabamama, Tenesijima, ili Meksiku jer je proizvodnja u "kolevci" auto industrije skup(lj)a. Ali ti automobili su dizajnirani u Nemackoj ili Japanu. Ima tu i drugih faktora ali da ne sirimo pricu previse.

Ne. Napisao si "vozis viljuskar u Amazonu ako imas zavrsen fakultet". Pri cemu naravno jedan manji deo onih koji zavrse fakultet su inzinjeri. Ovi ostali koji "zavrse fakultet" bi i u Tesli i Boeingu vozili viljuskar iz istih razloga iz kojeg bi ga vozili u Amazonu ovi mladi sto ne mogu da nadju odgovarajuci posao posle univerziteta ce da ga nadju u proizvodnji? Ako nisu inzinjeri. Ti ocigledno nisi nikad radio u proizvodnji/fabrici ili bio u bliskom kontaktu sa istom. Za tvoju informaciju inzinjering kompanije su klasifikovane pod "service" jer prodaju intelektualne usluge Isto tako Boeing je u 2017 imao oko 20% manje zaposlenih nego 2013 (sto naravno nema nikakve veze sa tim ko je bio predsednik u to doba)

Mozda se setis sta si pisao

Pa neces valjda da se zadovoljis da sa fakultetom sklapas nesto u proizvodnji ili vozis viljuskar? Nije mi jasno kako to moze da te izleci od osecaja beskoristnosti bolje nego Amazon? Valjda ces pre sa fakultetom da trazis posao u onih 100 mil servisnih usluga nego u 12 mil proizvodnih. Zar treba neka velika racunica da pokaze da retko koja proizvodnja moze da izdrzi $30/sat. Pa to je glavni razlog sto GM zatvara svoje fabrike i seli van USA/Kanade. (evo sad i iz Australije, Novog Zelanda). To sto se nekad zivelo lepo od zavrtanja 3 srafa u auto industriji je davno proslo vreme. PS: ovo za GM je usko povezano i sa unijom, odnosno bezanjem od iste

Pa i ti "goverment jobs" su u tri kategorije savezni, drzavni i lokalni : 2.8 mil, cca 5 mil i cca 15 mil respektivno. Nema tu prevelikog uticaja savezne administracije na ukupna povecavanja Ja ne bih da ulazim u diskusiju zbog cega se stisticki brojevi predstavljaju i uporedjuju na nacin na koji se to cini. meni je interesantno da se smetnulo sa uma da je USA krenula da "izmesta" proizvodnju jos tamo '70 tih jer im nije bila dovoljno profitabilna, i sada ce povratak pa recimo i 1 mil poslova (znaci malo vise od 0.5% ukupno zaposlenih) u periodu od 10 godina da spase americku ekonomiju. Ali dobro dodje nekome da objasni kako je 2,000 dodatno zaposlenih rudara pomoglo da se izabere predsednik

Nije me mrzelo da odem i proverim informacije koje su me interesovale. ovde je link za ono sto smatram da bi trebalo da se prouci pre nego pocnemo da bilo sta diskutujemo: izvor Federalni Biro za Statistiku - vrlo informativna tabela (i detaljna) https://www.bls.gov/web/empsit/ceseeb1a.htm Par podataka: ukupan broj zaposlenih u USA cca 150 mil, od toga u proizvodnji 13 mil, nesto oko 8%, za poredjenje, recimo, u hotelima i restoranima (svih vrsta) skoro 15 mil, isto toliko u bolnicama i zdravstvenim ustanovama. U privatnom sektoru servisa i usluga radi preko 100 mil ili 8 puta vise nego u proizvodnji. Valjda je sad jasnije moje pitanje zbog cega je sektor proizvodnje toliko bitan. Plan za sanaciju krize je zapocet u vreme Bush Jr a zavrsen za vreme Obame. 700 ili 800 mlrd nije ni bitno, ono sto jeste bitno da je oko 10% otislo na sanaciju auto industrije a ostatak na finansijski sektor. Kriza i intervencija drzave bi se dogodile bez obzira ko bio predsednik u to vreme. Nesto su se spominjali rudari kao faktor u izborima : u rudnicima uglja radi 52 000 ljudi. Ako su oni odneli prevagu, svaka cast

Nije da bas imam vremena da proveravam podatke..... ja citam grafikon onako kako je prikazan. Na jednoj osi kaze "jobs added" na drugoj su meseci. Posto ne kaze da su dodati (novokreirani) poslovi racunati kumulativno, onda se sa grafika cita da je, recimo, u poslednjem mesecu koji je prikazan kreirano 400k "manufacturing jobs" i 500k "goverment jobbs". Sada si pokazao drugi grafik koji kaze da je za vreme Trumpove administracije broj svih zaposlenih u sektoru proizvodnje povecao za cca 500k. Grafikoni se ne podudarjau cak i ako uzmemmo da je na prvom prikazano kimulativno dodatih poslova. Sa druge strane samo poredjenje goverment i proizvodnih poslova nema bas previse smisla jer se izostavljaju poslovi iz svih ostalih sektora koji nisu goverment ali ne spadaju pod proizvodnju; usluge, inzenjering, IT.... a to su poslovi (profitabilniji od proizvodnih) kojima se USA "okrenula" prenevsi proizvodnju u druge zemlje. PS: na grafikonu svih zaposlenih u proizvodnji za poslednjih 10 godina se vidi da je trend poprilicno linearan, pa svako tu moze da izvuce svoje zakljucke, ono sto ja vidim da su u prve 3 godine mandata obe administracije kreirale po cca 500k proizvodnih poslova (01/10 do 01/13 prema 01/17 do 01/20)

Ja taj drugi dijagram nisam ni komentarisao jer je meni glupom vrlo nejasan. Nije mi jasno sta tacno predstavljaju "Goverment jobs" sta "manufacturing Jobs" gde su tu polsovi u sektoru usluga koji raste jako brzo u USA... sta znaci 500k poslova u Jan 2019, ako je po onome sto pise na grafikone to dodatnih poslova samo u Jan 2019, onda je mozda Trumpova administracija kumulativno dodala i vise "goverment jobs" nego Obamina. Meni laiku ispada da se neko igrao brojkama da bi grafikon ispao lep pa necu da se zamajavam sa tim. Samo sam hteo da pojasnim zasto je trend nezaposlenosti bio kakav je prikazan na gornjem grafiku. Sto se tic evracanja poslova u USA to ce se tek videti. Apple se prestruktuira u sektor usluga i to je verovatan razlog za "vracanje" u USA, kao i kazne koje dobijaju u Evropi zbog izbegavanja poreza. Sto se tice telefona koji cine vecinu njihove prodaje hardware-a to cemo da vidimo. Mozda je i vrate u USA ali je pitanje kako ce to da se odrazi na profitabilnost pa time i stock kompanije. Isto se odnosi na Walmart. Kod njiha nema (skoro) nista sto je proizvedeno u USA. Mislis da ce da idu na smanjenje profita sad kad se sa Amazonom "kolju" i oko trzista namirnica? meni se ne cini realnim, ali mozda si u pravu, oni su "obecali" pa cemo da vidimo

Kad citamo onaj gornji grafikom, ili bilo koji iz ovih statistickih podataka, treba imati na umu i sta se dogadjalo u to vreme, kao i da se, recimo, stepen zaposlenosti ne pojavljuje trenutno na grafiku. Ne zaboravimo da je 2008 bila ekonomska kriza koja je uzdrmala ne samo USA nego i citav svet, da su citavi sektori privrede bili u gotovo kolapsu, da se USA kao drzava tu ponasala "socijalisticki" i spasavala privredu sa preko $700 mlrd.To se dogadjalo u poslednjoj godini Busha Jr. i pocetkom Obaminog mandata. Mozemo mi to posmatrati kako hocemo i navoditi argumente u korist Busha ili Obame, medjutim nista se tu bitnije ne bi promenilo da je bilo ko drugi bio na njihovom mestu. regulatorne mere/reforme mogu dovesti do ekonomskog rasta, ali isto tako mogu dovesti i do krize (ocigledan slucaj je bas 2008). A smanjene poreza ne mora da znaci i zadrzavanje proizvodnje u USA - videti pod GM koji zatvara ili je zatvorio 4 fabrike uprkos pretnji Trampove administracije da ce im ukinuti poreske olaksice koje su imali godinama. ekonomski trendovi su prilicno ciklicni i kada se diskutuje o njima to nikako ne treba zaboraviti i trebalo bi da se posmatraju sa malo vece vremenske distance. Ja jos nisam cuo, mada nije da pratim preterano, da je neka kompanija zatvorila proizvodne pogone u Kini ili Meksiku i vratila ih i USA.

Sistem je star koliko i USA. Ukoliko se ne varam, napravljen je tako da ima dvostepen izbor. Prvim stepenom (su) se birali elektori (ciji je broj zavisio od broja stanovnika drzave) a onda su elektori birali predsednika po svom nahodjenju. Originalno elektori ne moraju da glasaju kao njihova izborna baza. Sistem je napravljen da bi se glasalo za ljude koji se direktno poznaju i kojima se veruje, sto je bilo veoma bitno u vreme u kojem je sistem uspostavljen, posebno imajuci u vidu stepen obrazovanja opste populacije u to vreme. Takav sistem (ili vrlo slican) je prilicno poznat u svetu i nema veze sa stepenom demokratije. To je ipak (samo) izborni sistem. Imamo ga npr. u Kanadi.

Vec ti je data odnos sqf/kvm, mada si mogao da nadjes. Vecina ljudi koji su pisali na temi su iz S. Amerike i ovde se koriste imperial mere u gradjevinarstvu, cak i u Kanadi koja je usvojila ISO jedinice. Ono sto fee pokriva u mojoj zgradi, ili bilo kojoj drugoj, nikako ne moze da bude teorijski. To se realno placa i neko radi realan posao. To sto ti mislis da neko tu "zavrce" je stvar neznanja. Mogu i ja da mislim da je tebe mehanicar "zavrnuo" kad ti je popravljao kola, ugradio stari deo umesto novog i sve odradio dunsterski. Za tvoju informaciju rukovodjenje zgradom vrsi profesionalna property management kompanija koja u ime vlasnika ugovara sve poslove oko zgrade i kontrolise njihovo izvodjenje. Posto si spomenuo ciscenje postoji raspored redovnog ciscenja (dnevno, nedeljno, mesecno). Za kontrolu rada management kompanije se formira Upravni Odbor (Board of Directors) koji jednom mesecno ima sastanak sa property maqnagement kompanijom i prolazi kroz sve aspekte rukovodjenja zgrade i troskova. Svi kotraktori su podlozni menjanju ukoliko ne obave posao po "PS" ili su im cene visoke za posao koji rade. Na kraju svake finasijske godine se odrzava skupstina stanara koja odobrava finasijski izvestaj (revizovan od strane nezavisne revizorske kompanije) i daje upute, snmernice i kritike na rad Board of Directors i property managemnt kompanije. Nema tu bas previse prostora za "teoretski" rad. Stanovi NE KOSTAJU kao kuca. Stanovi su jeftiniji za uporedivu kvadraturu, opremu i lokaciju. I da retko se ljudi sele bas svake 2 godine. U tim slucajevima se kupovine ne isplate zbog troskova transakcije. Ko moze da priusti da kupi novu kucu ili stan sigurno ce to izabrati, samo imaj na umu da su nove nekretnine skuplje od starijih (ponovo za istu kvadraturu, lokaciju, opremu). Isto treba imati na umu da je na trzistu mnogo vise starijih nekretnina nego novogradnje. Kada se renovira bilo sta (osim krecenja) racuni se cuvaju i pokazuju prilikom prodaju da kupac moze da zna kada je i sta promenjeno u kuci (za stanove je to manje bitno). Upravo zbog kalkulacije amortizacije i zivotnog veka delova kuce. Postoji i procena koliko ulaganje u obnovu kuce doprinosi povecanju trzisne cene.

Metali dobro provode toplotu ali je brzo otpustaju, dok keramika i stena vaze za dobre akomulatore toplote. Metalni krov se preko dana dobro zagreje ali nocu (ako je hladna) otpusti brzo toplotu dok keramicki krov (crep) tokom noci duze zadrzava akomuliranu toplotu.

Kad vi ne pratite Toronto..... ajd ranije sto su ih sudije ignorisali, ali ove godine kao sampioni? Igraju oni cvrstu odbranu pa je normalno da imaju i dosta faulova, ali da na svakoj drugoj utakmici protivnik ima vise nego duplo slobodnih je vrlo upitno. Sinoc protiv Netsa na pocetku 4/4 slobodna 7:22

Dosla te fasada dodatnih 10,000? To se kod nas radi iz rezervnog fonda. Doduse mi imamo mnogo vise opreme za zgradu i drugaciji su nam meteo uslovi pa je i odrzavanje objekta skuplje (recimo vodonepropusna membrana na podzemnoj garazi mora da se obnovi na 30 god i kosta cca 3 mil) Veruj mi pukne cev, pokvari se ventil, crkne energency generator (da ti radi lift i voda, svetla kroz zgradu kad nestane struje), sto ce reci da i tvoja zgrada ima neko tekuce odrzavanje ukljucujuci i ciscenje koje ti nisi ni "primetio" u tih AUD 300. Verovatno imate i nekog "domara" ili kako se kod vas to vec zove Koliko tebe ukupno mesecno kosta stan kad uracunas i troskove koje licno placas? Kod nas voda, struja, gas, kanalizacija, odvoz smeca cini otprilike 40% dazbina, 20-25% ide u rezervni fond a ostalo na druga odrzavanja ukljucujuci kablovsku i internet

Pa kako odrzavate zgradu. Ne velike radove posto za njih posebno placate, nego kako placate ako negde u zgradi pukne cev, ili treba zameniti glavni ventil? Ko upravlja zgradom i zove majstore? Ko cisti zgradu? I ovo 1800 sestomescno sta znaci? 6 mesecnih rata ili na svakih 6 meseci? Imate li centralno grejanje/hladjenje? Nama ovde treba i jedno i drugo, kod tebe mozda samo hladjenje.