BattleBender

Nepovredjeni Martinez i Shaw nas dele od vrha, vise nego golman

Manje bitno (ali bitno). Imali smo 2 najgotivnije face i glave u napadu. Hojlund i Zirkzee su carevi, gotivne glave i smekeri. Doveli smo ovog... klasican Urke od lika (da se ne uvredi neko ovde kome je nadimak Urke). Povuko najmanje gotivni iz slav vajba i iz toga becko... znate vec : )))))) Sjebao bas gotivnost.

Ma INEOS ima para, samo su morali da podignu nivo odgovornosti u klubu, sto bi englezi rekli acountability. Sto ima smisla, a moze i da ga nema. Ja ne mislim da je Retklifu da bude problem da da novce, u okvirima ffp regulativa. Mislim da ce mozda samo prejako da gura neke svoje ideje. Ne znam, bumo videli. United nista bolji nece biti od Spursa ako se danas zavrsi prelazni rok (sa sve zavrsenim Seskom)

I Uniteda. Samo United ne bi uvaljao Casemira u Arapima

Sad će da ima 225k To su nase cifre hahahah

Kad bi uspeli da uvalimo Sancha, Garnacha, Antony-a i Hojlunda za 120-150m, mozda se i moze do ovog transfera. Svakako u ton slucaju necemo imati dubinu rostera, ali jbg

Ne znam sta cemo sa Hojlundom i Zirkzee... Nadam se da grešim, ali nemamo ammo za top5 bez veznjaka. Ukoliko Martinez i Shaw, po obicaju budu povredjeni, i ne budemo imali levog štopera, i pritom ne dovedemo veznjaka, biće mučenja i ove godine. Puno frustracija zbog Casemira... Mainoo i Ugarte će biti ogoljeni sa svojim nedostacima.

City je postao ozbiljam klub tako sto je doveo zilion igrača u par sezona i moralo je da se isfiltrira nesto dobro. To sad ne moze, zbog ffp-a. A kad ne dovodis tako odjednom, ne stignes da u jednom momentu napravis komparibilan roster. Dok su dovodili po bezmalo 10 igraca po prelaznom roku, ulozili su i u najmoderniju infrastrukturu. Na stranu sto je evidentno da je City plaćao i medije. A i sudije ofc. Nijedan klub nema takav tretman medija kao City. Imaju svoje plaćene huškače da prave haos i pritisak oko drugih klubova. Da je Grealish bio u nekom drugom klubu, bio bi veći laughing stock nego Maguire. Na to dodaj da su lepo iskoristili klanja i prepirke ogromnim fan baza pravih velikoh klubova. Dok su navijaci Arsenala, Liverpoola i Uniteda gadjali jajima, za stvari koje su u sustini sitnica u odnosu na City... Oni su spremali kokice.

Dovodimo ga da ga drugi ne bi doveli. Velika ideja o velikom igraču. Naravno zato i velika cena, odnosno novac i veliki pritisak. Novac koji nam je neophodan da rešimo neophodnije stvari, pritisak koji nam takodje nije potreban, i pritisak na igrača za koji mi nismo još spremni. Nadam se da grešim, ali ne svidja mi se ovo. Završićemo sezonu tako sto ce Ugarte i Mainoo da budu na udaru miliona debilnih fanpva, i jos gore medija koji lešinarski koriste to da podgrevaju vatru. A realnost je takva, da nisu oni loši, samo im treba neko pored njih.

Procitao Beartown, koji je prvi deo trilogije, i na pola druge knjige sam, "Us Against You". Drugi deo je možda i bolji, svakako srugačiji i ozbiljniji. Svakom ko iole voli sport bih duboko preporučio da ovo čita, a onima koji ne još više. Bakman je uspeo da napiše knjigu o sportu, klubu, zajednici, hrabrosti, muškarcima autsajderima, muškarcima luzerima, muškarcima underdogovima, muškarcima dark horse-ovima, o late bloom-erima vs vs early bloomer-ima...a sport i sve to nije glavna tema. Knjiga je pre svega feministička, iako je napisao muškarac. Bakman je car, i zaista razume i ima pravu perspektivu o tome kako funkcionišu socijološke dinamike, pogotovo u svetu muškaraca čaka i kada muškarci nisu svesni da žive svet muškaraca... Sjajan character development. Ako karakteri jesu incijalno ponalo stereotipni, njihov razvoj i vode na tome da zapravo i nisu toliko. Bakman voli sport, i ove knjige posvecuje svojoj baki koja ga je naucila da zadrzi ljubav za sport. Zanimljivo jedino nije mnogo vekiki fan hokeja, ali zaista kapira kulturu i fenomenw u sportu. Od stvari kao što su tipa rani akcelerant tip igrača do trenerskih filozofija sporta. Ono što se meni jako svidja što Bakman ne želi osudjivacki da staje na jednu ili drugu stranu, kada pravi osvrt na uticaj sportq za sve nas. A to radi iz znacajnoh antropoloskih uglova, deluje da i za njega to deluje tesko za objasniti, samo zeli da dočara da to nije sve jednostavno... Da sport nije samo zabava i sporedna razonoda. Ali sa druge strane i da jeste. Knjige nam uz priče daju osvrt na to koliko sport može da bude inspiriativan i ispunjujući. Ali isto tako i tokaičan i besmisao. Pogotovo pobednička kultura Drugi deo "Us Against You" prima jednu ozbiljnu notu, ukljucuju se kompleksniji likovi i kompleksnije teme, odraslije. I on to zaista sve super radi. Neko bi rekao da se u Svedskoj ne desavaju stvari koje mi imamo ovde, na drustveno-politicjom nivou, ali svet je jebeno mesto. I to Bakman sjajno opisuje. Kako nas zivot i nase male svetove, nase zajednice oblikuje politika cak i na tako malo nivou, kao što je nekakav pičkojevac grad na severu Švedske. I da, uz feminizam, rekao bih da je glavni motiv KOMPROMISI... Zasto ih ne pravimo tamo gde je potrebno da ih pravimo. I zasto ih pravimo za stvari gde ne bi smelo...

Ja se nadam da su toliko su(ludi), odnosno nenormalni, u Arsenalu.

Ja ne mislim da je Holund world class talenat, ima on tehnickih rupa. Nema fudbalski trk na vrhovima prstiju, pogotovo bez lopte. Nema rutinu da se nudi za pas i da odigrava na prvu, da se otvara u razlictim uglovima. To je jaaaaaaaaaaaaaaaaaaako potcenjen kvalitet za napadace. Btw, jedan od razloga zbog cega mislim da je Vlahovic daleko od elitnog fudbalskog talenta, i da je suludo nahajpovan. Rekao bih da su jako slicni, Vlahovic bolje ulazi u loptu pri sutu, maaaalo je bolji na centarsutevima (ali to je bas beznacajno). Sa druge strane Hojlund je bolji u koriscenu desne noge i ima veci speed. Akceleracija im je slicna, ali Hojliund ima (fm-ovski receno) bas jake pace. Ipak ono sto se meni svidja kod Hojlunda, i sto navodi da svakako moze da se dovede do nekog reda je cinjenica da je dobar momak. Profesionalac, nije sancho sarlatan pajac. Po hiljaditi put, Skandinavac, redak je broj Skandinavac koji ce da potonu zato sto su mentalno slabi. I svidja mi se njegov govor tela kad mu ne ide dobro. A celu sezonu mu nije islo dobro. Pokazuje frustracije, nije presrecan, nije indifirentan, ali ne klone, nastavlja da se trudi, niti pokazuje frustracije prema saigracima, na način da su mu oni krivi za bilo šta. I nastavlja da radi ono sto radi... Ima da sutne na svoj nacin i ppored cinjenice da nije dao gol 8 utakmica. Sesko... nisam ja njega gledao mnogo, ali sam par puta video da se usrao kao najgori 1v1. Jako pausalno i neupuceno pricam, nisam gledao momka mnogo, ali mi deluje kao osiljeni i umisljeni dziberko, kojji svojim stavom na terenu generise pritisak da bude HIM. Him nivoa CR-a, Ibrahimovica itd... A sa time se nosi tako sto se usere na EP kad ide 1v1 i sutne loptiu, kao ja kad sam sutnuo loptu na školskom turniru, na Pašinoj česmi, poslednji minut, polufinale celog turnira, 1v1 sa golmanom, mi šesti razred, oni osmi razred (prvi favoriti). Usro sam se kao najgori, iz straha sam nalego nazad telom, svaki vrh roštiljskog dima iz Leskovca je video kako ću da šutnem 2 sekunde pre nego sam šutnuo. I da ću pored toga kljakavo da šutnem taj unuturašnji felš. Ima Sesko taj šut iz kolena, iz mesta, kako god. Ima taj leteći odraz kod igre glavom, sve je to super. Ali preraso sam više te ideje o igračima na osnovu izolovanih kvaliteta. Pogotovo kad dolaze iz Nemačke lige...

Prodajemo Hojlunda nakon jedne loše sezone, u disfunkcionalnom timu. Dečko ima 22gpd. Jurili smo igrača sličnog profila koji je u tim godinama igrao Championship i dao 20 golova na 60 utakmica u Championshipu... Bezvezarija... Sa druge strane, Casemiro i dalje gubi lopte zbog svoje tromosti na sredini terena, kao kad čiča dodje u školsko, pa ga briga da l ce da pobedi ili izgubi... Bitno da se sklonio od žene...

Izgleda Sesko dovodimo. Od dvih napadaca poninjanih, poslednji kojeg sam želeo. A jos grdje, uopste nisam za to da dovodimo napadača. Hojlund i Zirkzee su good enough za ovo stanje u kojem smo.

Bukvalno cemo mozda za 20,30 posto da budemo bolji ako ne dovedemo veznjaka. I meni nije jasno kako to nije jasno svima u klubu. I na kraju sezone ce da bude ponovo seca knezova i ponovo da neki igraci underperform-uju. Dok ne resis sredinu ne znas ni odbrana no napad da l su ti krsteni. Nego United je to, pa ne mozes da budes sokiran, u normalnim okolnostima bi bio sokiran sto tim sa ovim problemoma ne dovodi veznjaka Zirkzee zaista nisu toliko losa resenja, nisu za top3, ali nisu toliko loši, pogotovo kad imas Cunha-u i Mbuemo-o koji su dali preko 15 golova prosle godine i u top10 su GA. Sredina je haos. U svakom smislu, niti imas komplementarnost, niti kompatibilnost , niti dubonu, niti noge ... I to ima efekat kao da uzmes klimavu drvenu stolicu i stavis je u mokru zemlju, pod kosinu, kad hoces da sednes, pored reke npr. Pa posle loš onaj ko seo, loša reka...

Meni više Recoba. Nikad neću da zaboravim kad su Recobu na jednom FM-u napravili bez svetlo zelene, tj prirodne pozicije. Znaju da raspiče dobro po lopti, prodaju vic 2 puta godišnje i to je to... To je Felix, ja ne znam šta je on kao igrač... Ideja o nekom trequartisti, jbmlg...

Jeste, pa ce javno, na jebeni talksport, pred milionima britanaca crta i provocira ih da ga dodatno išamaraju 🤦🏼‍♂️ Bas ima smisla...

Rory je jedan car od lika, mozda i najsimpaticnija sportska interneta persona. I mogu samo da kazem da moze da mi bude krivo sto je navijac Chelsea-a a ne Man Utd-a. I ne mogu da objasnim koliko se slazem sa ovime. I jedan od razloga zbog kojih mi se jedu govna od stereotip navijaca Liverpool-a, pogotovo tog non-uk je to nosenje plasticnih poliester dresova (ofc sa natpisom KARLSBERG) i na plazi i na sopstvenom vencanju. Sasvim nepotrebno i infantilno gradjenje identiteta, do mere da to prelazi u svojevrsnu agresivnost.

Mogu da razumem Petruševa što neće u Zvezdu, ali ne mogu da ga razumem da ode u Dubai. Čekaj taj NBA (koliko god da nisi za njega), pa onda neki pravi klub. Kao kučka svog menadžera je otišo u megalomanski trulež od kluba i mesta. Branio sam ga vazda, ali ovo mi je baš ono... Lik je gori od Duranta

Ja Eminema više poštujem, i ono što on učini za sam zvuk u muzici, na svoj način, nego brda muziçara koji su kao mnogo dobri okidači žice, ili pevaju nekakve oktave i te pičke materine. Kao da je muzika jbn guitar hero pa da ze pune krediti kad se ispogadjaju ona sranja... Bukvalno likove koji prave muziku da bi mogli da flexaju i ispolje što više glas ili testerisanje gutare, dozivljavam kao nabildovane i steroid heavy bizgove koji flexuju mišićima. Nema tu mnogo velike razlike. Ni mišići, ni treniranje nisu loša stvar...

S obzirom da su ga povezivali bili i sa Utd-om, ja sam bio pre za njega nego za Seska i Gyokeres-a. Jaaaaaako zanimljiv igrac.

To je sve talenat. Muzicku instrumentalnu potkovanost moze da ima maltene svako. Kao sto je u odeljenju bilo tih par likova koji ne bi mogli da urade dvokorak, niti da centriraju na prvo kako treba, pa sve i da to treniraju godinama, tako je slicno i za muziku. Naravno, kao i sa sportom, postoje oni super-talentovani koji mogu da postanu Kyrie Irving, odnosno Jeff Beck. Ali vecina ljudi u sebi imaju to da uz dugogodisnji rad postanu dovoljno sposobni da izvedu kompoziciju ili neki smisljeni koncept. (I da se podsetimo Kyrie Irving je daleko od najbolje igraca iako je kao the most skillful, talentovan, ima sut, brz i sve te picke materine. ) Kompozicija i koncept.... i taj talenat i dar za to... to je nesto redje i ne postoji ustaljeni, sigurni put kako se to stvara. Nema proverene metodologije i procedure. Nema tu niza/visa muzicka skola, iz koje si posle n godina izasao kao lik koji svakako moze da svira dosta. Sposobnost stvaranja nove, nekad unikatne, nekad i ne mora da bude unikatne muzicke vrednosti, nesto sto inspirise ili pipka ljudiam zicku... je stvar koja se desava ka posledica mnogo kompleksne komunikacije osobe i samim sobom i sa svetom. I filozofija i psihologija, i osecanje kulturoslkog konteksta i culno osecanje. I zivot koji si imao, i kako te oblikovao, sa sve ljudima iz okoline, sto znaci da tu postoje zivotne stvari na koje covek nema uticaja... Za tako nesto uglavnom ljudi mora da prodju vise "skola", ne mora da ih zavrse, niti te skole mora da budu zvanicne skole, ali taj domen istrazivanja sveta mora da bude takav da se istrazuju razne dimenzije sveta u kojem zive, i onga ispod svoje koze. Taj algoritam stvaranja necega sto stvara umetnost, tu sentimentalnu vrednost, delo... to retko ko zna. I najgore od svega, mnogi kojima podju za rukom da ga nekad i potkace, ne znaju da ga ponove, i ne znaju da objasne to samom sebi. Ja licno u tome i vidim najveci razlog sto genijalci (iz svih sfera) polude, i odu u kurac i u picku materinu. I tamo provedu najveci deo zivota. Pogotovo umetnici. U nekom momentu (uglavnom na pocektu karijere) opipaju svoju unutrasnost bica, poklopi im se nekako energija i tajming i flow sa tim algoritmom stvaralastva i onda stvore nesto. Onda godinama provedu pokusavajuci to ponovo, a zapravo i ne znaju kako im se to desilo. Ne umeju da mapiraju kako im je taj algroitam funkcionisao, sta se to desilo prvi put kad su to uradili... i kako im se poklopila ta interna, sopstvena metodologija poimanja sveta, sebe, a zatim i spakovanje toga u nesto, u neko delo. Tu ima i do toga da uglavnom isprazne svoj potencijal na pocetku, bace ulti ogoljenosti svoje osobenosti. I posle nema vise. Nema covek 27 zivota da ima 27 osobenosti, i da prikupi 27 razlicitih kombinacija iskustava koje su ga oblikovale. Imati sposobnost da "osetis" sta moze da bude specificno i da stvara senzaciju, bez obzira sto nije po nekim pravilima, i mozda nije po nekom difoltu, jeste taj talenat. -------- Iako drugacije, iz moje perspektive dizajnera, mogu da kazem kako to nekad izgleda. Ja imam zaista odlicno tehnicko znanje i za samu estetiku i za dizajn pravila, od grafickog, preko UI do UX. Citao sam i ucio od tipografiji, znam da prepoznam svaku gresku sa tipografijom, ikonografijom, spacingom, layout-om. Generalno stvari vezane za dizajn... Znam sva pravila kontrasta, uskladjenosti boja. Das mi random boju, sa malom greksom cu da pogodim tacan HSL te boje. Kad vidim neki layout, ili treba da radim layout za neki kontent, unapred mi se stvara mapa i hijerarhija spacinga (nesto sto se jako lako uci, i zaista se sve vrti na principe 8-16-24 brojki). I onda dodje neko sa mnogo manje iskustva od mene, mnogo manje znanja... i pojede me. Pogotovo za UI. UX je logika, matematika, arhitektura, noviarstvo, istrazivanje, metodologija. Ali UI ili jednostavno bilo kakav graficki dizajn... Imas ljude koji jednostavno imaju to nesto u sebi. Dobro su im poslozeni slideri tih vise disciplina. Nekad treba da budes i blago naivan i presamouveren, i gord. A neakd i treba da znas bas kada treba da budes presamouveren a kad ne. Neki ljudi to imaju. I to nema nikakve veze sa time da l su kao klinci lepo crtali/bojili itd. Uglavnom ni sami sebi ne mogu to da objasne.

Ne znam zaista full pozadinu Rubina, ali on sam kaze da njega muzicari uposljavaju da im pomogne da kanalisu svoje delovanje prilikom stvaranja muzike kako bi dosli do potpune i najsmislenije ekspesije onoga sto osecaju. In nutshell, to je umetnost. To je preduslov za umetnost. Umetnost nastaje kad osoba zna stvaralcki da ispolji sve ono sto sadrzi njegovo bice, od culnih mogucnosti, talenata ali i taj skup ideja, sentimenta u samom mozgu te osobe. Slazem se da su vanserijske instrumentalne mogucnosti znacajn tool i mogu da stvore dragocenu vrednost. Ako se stavu u smisleni kontekst. Ne razumem se mnogo sta je to konkretno sa tim okidanjem Knopflera. I kontam da nije jedini koji to moze, meni se samo svidja kako to zvuci i drugacije od svega mi je. Ali cak i kad o tome pricamo, imam dane kad me smara DS, i neke pesme. Slicno je i sa pevanjem. Mercury je orbita za sebe, i kad ga slusas, stvarno vidim da mi se neke pesme svidjaju samo zato sto je glas takav kakav je. MJ koliko god da je bio flamboyant, posvecen, ritmican itd itd... ne bi bio to da ne moze da peva kako moze da peva. To sve stoji, ali sve te sposobnosti bez adekvatnog konteksta, bolje receno bez odredjene ideje kako da se ugrade u neki sentiment meni ne znace mnogo. Meni je konkretno pevanje Axl Rose-a skvicanje svinja iskreno. Najiskrenije me zabole da l moze 17 oktava ili jednu i po. Ako moze 17 otkava, onda je to meni skvicanje svinja u 17 oktava. Mozda se ruzno izrazavam, i ne bih zeleo nikom da vredjam ukus, ili ako to voli, ali meni to tako zvuci, i ne svidja mi se. Niti mi ni najmanje smeta kad ljudi sa gadjenjem karikiraju neke artiste ili pesme koje volim (joshuawoo sa insta pravi dobre reel-ove gde docarava kako ljudi cuju neke druge artiste koje ne vole). Ko se vredja kad se nekom ne svidja njemu drag izvodjac/artist, onda ima probleme sa sujetom i sopstvenom nesigurnoscu... Ja nisam instrumentalista, ali sam dobar deo mladosti proveo druzeci se sa onima koji jesu, i bio sam na preko 10ak snimanja (garaza, studio sta god). I prisustvovao sam kako ljudi mogu da odvsiraju nesto posle 2 dana probe i odredjenih smernica. Nesto sto je delovalo da ne mogu. A nikad ne bi ni mogli bez da im je dao neku smernicu. ---- Ipak pored svega navedenog, moram da dodam i da napomenem da postoje odredjene muzicke norme koje se moraju ispostovati. Bolje receno, ne moze sve da bude muzika, niti podobna, niti dobra, i ne bih sve stavio u domen subjektivnog. Za mene licno mora da postoji odredjena simfonicnost i harmonicnost. Jednostavno nisam pristalica da za svaku splacinu, pogotovo od moderne pop muzike, ili nekakvih elektronskih, jos gore rap/rnb pravaca, pustamo da imaju pravo na ultimativnu subjektivnost. Imas klinca, upucen si u one decije pesme. Ja bih onaj idj kids zabranio. Ono je muzika koja ostecuje decu, i lose utice formativno na njihovo bice. Tako nesto i za muziku, za nesto odraslije, mislim da je isto destruktivna za samo bice, bioloski... Totalno aritmicno, disharmicno... Jos kako je regeton psotao sad mnogo popularan i glavna muzika mainstream-a, pa je svaka susa pravi. Ono je atak na ljudsko bice...

Joj ponovo idemo price ko koliko oktava moze i koje note... Nema naivnijeg apsurda nego ta makljaza/diskusija/vadjenje nazovi argumentima i cela ta silna spika sa rasponima i nekakvim instrumentalnim sposobnostima (uglavnom u vakumu). Ja zaista ne kapiram kako ljudi ne kapiraju koliko je to glupo. Za pocetak pricamo o "neozbiljnoj" muzici. Pop, rok, i sve sto nije klasicna, da kazemo ozbiljna muzika (mislim da se tako i klasifikuje po muzickim normama... ako se vec hvatate za muzicke norme ). Znaci po muzickim normama sve to sto pricate je maltene neozbiljna muzika. Ne kazem nista lose za nju, ja sam konzument iste i nju slusam. Promil mog vremena ode na slusanje ozbiljne muzike, nisam tu da budem higher moral ground, odnosno higher musical ground. Ove prica ko sta moze sa glasom, pa cak i gitarom je toliko deplasirano, da bih to najbolje objasnio ovako... posto smo na sportskom pdf-u, to je kao da ovde pravite nekakav ranking/benchamrking ili ozbiljnok komentarisete fudbalere/kosarkase na osnovu nekakvih trikova, zongliranj ili pak sutiranja u situacijama koje nemaju veze sa realnom igrom. Odmah da kazem da velike mogucnosti mogu da budu deo sarma, harizme pa cak i da imaju impact. Kao primer uzecu Ronaldinha u fudbalu. Ali na jednog Ronaldinha dodju 1000 njih Okocha, ili jos gorih brazilskih cirkuzanata ciji smisao postoji samo dok zabavlju publiku noseci dres Coritibe (ne cak ni Corinthiansa). Isto tako zelim da skrenem paznju da ne mozes da budes dobar ni u fudbalu ni u basketu ako nemas osnove i fundamente. Ne mozes da igras vrhunski fudbal ako nemas pristojan first touch, ili si spor kao Milijas. Slicno tako i sa muzikom... Rick Rubin, covek koji muzike ima vise u trecini svoje jedne zanoktice nego svi mi ovde zajedno (pa za 37 zivota) prica da muzika nije registrovanje tehnickih mogucnosti, niti se muzika gleda kroz instrumentalne stvari. Sam kao svoj najveci kvalltet (a covek je top5 producent svih vremena) istice sposobnost da totalno iskreno zna da oseti sta mu se svidja sta mu se ne svidja u globalu. Muzika, bila ona ozbiljna ili ne, bila ona nesto sto se moze smatrati umetnoscu ili ne, na kraju dana je podrucje kreativnosti. Muzika je tu da se stvori nesto. Culni regist, senzacija, sentiment, emocija, narativ, nadrazaj... znaci tu spadaju i zvukovi svih instrumenata, melodija, ritam, tekst, konktekst, balans svega toga izmedju, asocijativnost i kulturoloska i konteksta povezanost. Salata nije dobra sama po sebi ako se u nju ubaci sve, sve najvise zacini na maa. Niti je salata nuzno dobra ako se ne uklapa uz glavno jelo, koje isto tako nije dobro ako po difoltu narokas na maks i beli i crni luk, jer znas kako kazu... "Nema jela bez belog luka". Muzika nije ni platforma za merenje umeca visoko operativnih dostignuca, niti sport, niti gimnastika sa mnogo disciplina pa merimo na osnovu nekih standarda...

Ponovo, Djokovic boksa. Jebe majku sa prednjom nogom. Svakog vrati 15 godina unazad sa boksom. Posalje protivnike u ono stanje kad su jos zeleni pa izgube rutinu i smirenost. I to maltene traje i traje, svaku sekundi.Jeben puzzle bas. Lepo je to Tony Bellew objasnio. Kao laik, mislim da jedina sansa koja postoji je da mu gadjas telo i da se sto vise koristi aperkat uopceno. Ne moz s njima da izadjes i da pokusavas da dzebujes i ga cekas za neki zadnji direkt. To je bas one way street. Stvar koju bas bas cenim kod njega, i ono sto boks cini sweet science i odvaja najvece majstore ove vestine od ostalih dobrih buraca je ta sposobnost da savrseno dozira to udaranje iz kuka, tacnije neudaranje. Kad se boks uci svi treneri ti pricaju da unosis kuk sto vise u svaki udarac. I onda vidis najbolji svih vremena to ne rade. A ti godinama stvaras taj muscle memory. A imas te generacijske majstore koji imaju jednostavno taj ritam, balans u telu. Tu melodiju koja prepoznaje situaciju i kad vezes udarca da telo tacno dozira koliko se unosi kuk i inercija u zamah. Usyk jako cesto udara samo rukom, nema tu kuka, ali to su udarci koji mu i ne sluze da udare jako coveka ili povrede. U sustini njemu je 90% udaraca tako. Udarac sluzi da se odrzi balans, da se ne napravi prejaka inercija, i da se odrzi njih za sledeci udarac... ili da se produzi u narednom udarcu.