Janne240

Ima ga jos uvek, samo mnogima do pokretanja nije ni stalo, ko ni do železničke stanice u Babušnici, i pruga Srbije....pojam vremena i uloženog truda utapa se univerzalno kosmičko vreme, entropiju zaostatka koji gubi bilo kakav smisao računanja.

Ti mrd opet brkas lonce i poklopce...devedesetih sam ja bio student, ali ne onaj koji bi danas sedeo u kabinetu neke vlasti nego onaj koji je studirao i dobio posao u srednjoj skoli. A da sam mogao da dobijem pendrek na mitinzima mogao sam, pa ne kacim odlikovanja ni na forumu... Da sada pamtimo koja je cena slobode i ne placati je dvaput bili bismo bliži nekom normalnom društvu, naročito bi pomogli Srbiji danas.

Vauuuu Koju polovinu sveta ste obilazili...7. kontinent? Kada...danas je normalno da i ne znaju naročito nove generacije kad ne postoji.

Tri debele decenije srpska tehnologija i razvoj su u čabru , kao da je devedesetih svet prestao da postoji, a u stvari mi smo stali. Svaka čast sportistima, nekim odličnim privrednicima i nekim divnim ljudima koji s ponosom ističu ime Srbije u bilo kojoj sferi društva. I to većem čabru nego SFRJ za pola veka postojanja i propasti u poslednjoj dekadi. Bili smo bliži svetu na svaki način tada, nego danas. Danas smo samo u turističkom smislu frekventniji prema svetu naročito Grčkoj, Turskoj i letovalištima shodno domaćem budžetu. No naravno, Srbija treba da se bori da bude deo sveta i uredjenog sistema, i ne treba da kuka na zaostavštinu SFRJ i na druge, treba da gleda u sebe i u realne načine da uspostavi ravnotežu i normalne odnose sa svima u okruženju i svetu. Ne mora da pati od toga što je sada kako je nego da ide ka onome što želi da postane s tim što ima, bilo da je proizvodnja bilo da je neka druga društvena sfera.

Nije to lepo...sto si napisao...:D Budi malo fin ako odustajes od rasprave koja ti nije po volji ili nisi bio dovoljno ubedljiv sa "argumentima". Ima nas koji cenimo revolucionarne puteve, bez obzira što nas to nije odvelo u srećna vremena blagostanja.

SFRJ ako ostanemo na parametrima tog vremena, ako teorijski produžimo život tom sistemu, ne da bi ostala na nivou na kome je bila tada u odnosu na svet nego ne bi kaskala 70 godina kao danas Srbija i ne bi imali problema da govorimo o odlasku kadrova, novim tehnologijama, tehnološkim viškovima i svemu ostalom (naravno to bi moralo da podrazumeva promenu društvenoekonomskog sistema u pravcu u kome je liberalizacija društvenog života i ekonomije bila moguća bez tragičnih posledica). Odgovor je prost ko pasulj i otvoren ko vrata od BOING-a 747. DA Ne bi bila svetska sila, ne bi dominirala svetom niko nije bio megaloman ni ludak, ali bi bila u rangu visokorazvijenih zemalja. TO potpisujem kao doktorsku disertaciju, odmah!

Živiš ti neki svoj život i svoj doživljaj socijalizma s punim pravom ili ne, tvoje iskustvo-tvoj life story. Nije Amigo pokrenuo temu da bi trgovao nostalgijom ili veličao potemkinova sela socijalizma, niti smo mi zaljubljeni u socijalizam nakon svih godina propasti tog sistema, niti je proizvodnja mogla da postoji van pukog političkog, ekonomskog, državnog sistema, nikada. Ali je tačno ono što si spomenuo a što se ovde u veličanju robe stranog porekla zaboravlja, nije sve što je stizalo sa zapada bilo kvalitet da mu se domaća proizvodnja nije mogla suprotstaviti...naprotiv. Nije lako izvoziti u SAD ili bilo koju razvijenu zemlju zapada a da se tome ne nametnu visoke poreske obaveze i da se iz toga ne može izvući korist, pa je samim tim jedostavnije otići na tržište gde se može više dobiti, nije problem u nekvalitetu jugoslovenskih proizvoda, kao što sam i pre rekao, problem je bilo zašto takav kvalitet davati nekome drugom po nižim cenama samo zarad plasmana na takvo tržište, ko je tu izvlačio dobit. Znalo se odvajkada nije se trgovalo po zakonima socijalizma, nego po zakonima tržišta a znali su to i socijalistički ekonomisti, trgovci i proizvodjači. Nisu bili piglu kao što ih danas ismevaju...

Nije Karel Čapek, Isak Asimov je u pitanju, to znam još od kad....dakle reč je ruske provenijencije.

Da, Isak Asimov je napisao SF roman.

Gle, uopste ne volim da odgovaram na tvoje postove, pa ni da ih čitam, al aj da kažem još po koju...naravno ne na ličnom nivou i ne uvredljivo. To šta su mislili o Jugoslovenima rekao sam na osnovu priče jednog poznanika, nije ni bitno...Verujem da im je bio mrzak socijalizam, više nego nama...a naravno i medju nama je bilo uvek onih kojima je bio više mrzak nego nekima od njih. To je valjda normalno kad živiš u sivilu kome nema alternative, naročito njima. Nikad naravno nisam bio u Rusiji a u to vreme socijalističku Rusiju nisam ni doživljavao kao izazovno mesto za odlazak, kao i većini omladine u SFRJ činilo mi se prihvatljivije otići negde na Zapad, što je koliko znam nama bilo lakše nego njima, SFRJ je imala dobar status a izlazak van zemlje sem oficirima, dakle vojnim licima i policiji nije bio lako odobravan. Što se odlaska tiče danas, moguće onako turistički zarad posla NE, nikako, hvala. Išlo se dovozila se roba iz Rusije to znam ali i Rumunije, ni počemu kvalitetnija od neke made in Yugoslavija...roba ko roba neko prodje jefinitije neko skuplje zavisi šta ga interesuje šta kupuje i kakav biznis pravi sa njima. Nisam ni napisao ni govorio da su Rusi nešto kupovali iz Srbije i dovozili, što ne znači da nije toga bilo...ne znam. Znam da su dolazili da rade kod nas na podizanju industrijskih postrojenja, kao i da su nasi inženjeri i radnici iz istog razloga išli i tamo i u DDR i u arapske zemlje. Što se država tiče znam da je postojalo klirinško tržište na kojem se razmenjivala roba iz proizvodnje obe zemlje i da je izvoženo u Rusiju, što se tiče kvaliteta materijala, čelika, tekstila, papira, sumnjam da smo izvozili nekvalitetnu robu, pre će biti da je za domaće tržište ostajala manje kvalitetna da je za izvoz išla bolja, ali ne znam nisam se bavio trgovinom u to vreme, kao ni danas. 😄

Niko ovde ne tvrdi da smo bili inovatori, pronalazaci, da su svi proizvodi u Jugoslaviji bili unikati i da su odavde potekli... to je nonsens. Na taj način se niko ne bi odbranio od bilo kog argumenta da u Jugoslaviji nije postajala proizvodnja kad bi se ona isključivo vezivala za takvu definiciju.

Da ne govorim kao političar, samo kada bi se investiralo pametno u tehnologiju koja nam treba odnosno za koju imamo razvojne potencijale (dakle ne crna metalurgija ili ne znam koja grana industrije koju je razvijala SFRJ) ili u tehnologiju koja donosi rezultate na poljima gde možemo da ostvarimo uspeh, onda je to u redu. K Kad uvezemo tehnologiju koju po onoj narodnoj "kupila sam čarape da me vidi nana"...ili "videla žaba da se konji kuju pa će i ona", onda zaista čemu to? Pre desetak stranica na ovom topiku napisao sam neke razvojne potencijale koje današnja Srbija treba da razvija, odmah se neko oglasio nazvavši to utopijom, ne znam da li zato što je to zaista tako ili zato što zna odlično da "od tog nema ništa‚ jer nećemo da razvijamo ono što je potrebno nego što je nekome lepo‚‚ lako da se ukrade... 😄

Sve što je došlo je uspeh, ali daj da sačekamo rezultate, dolazak je uspeh kao plasman rep. na Svetsko prvenstvo a povratak govori ima li ili nema rezultata.

Pa dobro i to je nešto...nećemo sad da se poredimo sa Japanom, Švedskom, Nemačkom...u tom domenu tehnološkog razvoja i tada i sada uvek su bili i biće ispred nas ali SFRJ nije bila izvan civilizacijskog razvoja goli otok socijalizma, komunistički projekat i zatvorena država. Srbija danas nije izvan civilizacijskog razvoja, na tržištu se može kupiti izbor iz razvijenog kapitalističkog sveta, ali tehnološki implementiranje novih savremenih proizvodnih tehnologija sigurno nije jednostavno i Srbija nije u stanju da sama to čini tako kao što je to moglo u SFRJ. Naravno da sam za to da Srbija bude tehnološki u svetu na način na koji je to u ovom vremenu moguće i naravno da nemam ništa protiv da se to desi, samo s ovolikim odlivom stručnjaka, sa svim onim što se zna, da ne pišem beveze...i uz izgubljene oslonce u prošlom sistemu, teško se stiže bilo ko i bilo kad.

Gledaj dosta se i ja ustežem kad ovde pišem, ne bih da iznosim direktno svoje mišljenje par exellance i svoj politički stav, jednom sam ostao usamljen i banovan zbog čvrstine svojih stavova, ne želim da ukazujem na druge i da se cinkaroški izvlačim...Ne kažem da se plašim bana, ali kao što kažu Drag mi je Platon ali istina draža, kad me ne svrbi jezik ne pričam puno. 😄 Ja verujem da smo imali i prve robote u proizvodnoj tehnologiji (ne da smo mi PRVI uvodili robote) a za mnoge stvari se govorilo šta je bilo tačno ne znam a i nisam pristalica da pričam kako smo bili pandan svima u svetu u svemu. To o zapošljavanju robota ne znam, ne verujem da smo bili toliko avangardni...u pravnom smislu. A pravnih gluposti je bilo...mali milion. Bilo je dosta manjkavosti ali i dobrih projekata neki su realizovani neki nisu. Ko je čitao onaj link koji sam ubacio o MIG-21, mogao je da vidi šta se radilo, puno činjenica iz ugla stručnjaka i da je bilo dosta tih aviona te da je Jugoslavija aktivno mogla da brani svoj vazdušni prostor od strane agresije. Uglavnom skloni smo da bacamo kamenje i da zavidimo onima koji znaju šta rade, a političari su tu da ukoče razvoj i sklone ono što vredi.

Naravno ne bih politicki polarizovao stanovista o Jugoslaviji i Srbiji nasuprot drugih republika, kako jeste zapravo proizaslo porazavajuce nakon ratova, mada se takav neki mentalitet provlaci u svakoj od tih zemalja...no proizilazi da se sva nasa nesreca u Srbiji nakon toga zapravo srusila nama na ledja jer smo malo verovali u odrzivost sire zajednice-pa smo tako lako i prihvatili rat koji se desio i kada je nama ostavljeno da upravljamo sopstvenom pokazali smo se isto toliko nesposobnim koliko su nam "drugi bili krivi". Evo prolazi puna godina mog života u Sloveniji, nakon koje ću se vratiti svom poslu u Srbiji u nastavi sociologije, znam šta me čeka znam kroz šta sam i ovde prolazio da bih svom sinu omogućio da ide za ciljevima koje je sebi rano postavio, i to mi je satisfakcija, mada obaveze i odgovornosti za njegove uspehe i dalje moram da podstičem i podržavam. No koliko puta sam bio nesretan što se vraćam toliko sam sada željan te neorganizovane Srbije.. :D, samo da rata na našim prostorima ne bude.

Slazem se ali mislim da ne zavisi puno od drustva ko ce i kada biti kvaran ili slab i da u svakom vremenu ima ljudi koji se nalaze tu manje vise nesposobni da obavljaju ili rade neki posao. Drustvo ih nekad tolerise nekad ne... Mislim da i Srbija a i Jugoslavija dele iste sindrome neuspeha u mnogim poljima organizacije ali da mogu i da imaju izrazito dobre rezultate kada to rade zainteresovani i ozbiljni ljudi. Generalno, mada nemam mnogo drugacijih iskustava tacnije iz drugih zemalja, i ostale zemlje mogu imati probleme slicne nama, koje pripadaju mentalitetu ili problemima samog tog drustva.

Ne samo u Nisu Angropromet je bio snabdevac i u drugim gradovima a mislim ne i jedini snabdevac... Dobro, to je tvoje iskustvo, ja sam proziveo u SFRJ od 1971. do 1989/90. dobar deo svoje mladosti i imao prilike da se skolujem, shvatim to vreme, sve zablude i otvorenosti tog sistema u meri u kojoj sam tad to mogao da razumem. Nisam imao problem sa generacijama, odrastao sam u radnickoj porodici, skolovan i bavio se sportom, bio uzoran i ostao uzoran kao omladinac, nisam bio bas preterano ambiciozan u svemu ali u skoli i sportu jesam. Ziveli smo u dva stana (promenili, jedan jednosoban 34 kvadrata i drugi dvosoban 63m2, a prethodno u radničkoj baraci kad je otac šezdesetih došao iz rodnog sela Lukavac kod Nevesinja, da u rudarskom oknu zaradju svoj hleb i stiče kvalifikacije tokom godina radnog staža u socijalizmu, od ložača do mašinovodje za elektrovuču REIK Kolubara IEK Kostolac), oba stecena ocevim radom, dva auta -FIAT 750 SC, popularni FICA i Jugo 45. Prvog smo imali desetak godina a drugog je ćale čuvao 30. Nikad nisam odbacivao to vreme ni svoje ucitelje, i izgradio sam neki sistem vrednosti i uverenja, postujuci trud svojih roditelja, svojih ucitelja i svega sto sam tada dobrog mogao da naucim. Ne mogu da imam los odnos prema tome vremenu iako znam itekako da mnogo toga nije valjalo, bilo je podlozno svemu o cemu se pisalo ali nikako ne mogu da budem ubedjen u suprotno da je sve bilo lose i da nije valjalo do te mere da je to trebalo ratom razarati i upropastiti. Bio sam vrlo svestan i vrlo antiprotivan omladinac, kritican i nisam želeo da iz Gimnazije odlazim na Slobine mitinge u Požarevcu. Zavrsio sam kao djak generacije i Gimnaziju i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu sa prosecnom ocenom 9,2 ali sticajem okonosti pre svega te neke meritokratsko-protezivacke (politicke podobnosti) nisam ostao na fakultetu pored dve godine postidiplomskih i rada u Institutu. Ne zalim sto je tako, znam kako sam i zasto prosao kroz tu pricu tako. No to ostavimo po strani... Ekonomija sigurno nije cvetala i realni pritisci nekonkurentnosti su dovodili ozbiljno u pitanje stabilnost te ekonomije pa su i promene bile neophodne, u okviru takvog sistema pokazalo se vrlo tesko izvodive...da li je zaista moralo da dodje do kraha politickkog sistema i ekonomskog sistema kroz dramaticne odluke politickih rukovodstava i da li je bilo moguce izbeci sve sto vodilo u neminovan sukob, ostaje otvorena istorijska dilema, ali verujem da je sve vise onih koji veruju da mozda ne bi prezivela Titova Jugoslavija, ali bi neki oblik funkncionalnog drzavnog sistema moguce bilo ostvariti da su neke situacije odgovornije i postenije sagledavane, da se nije islo u konflikt i da rat nije bio neizbezan ako je ekonomsko i politicko razdruzivanje moralo da se desi. Sto se tice ekonomskog sistema, verujem da je to bilo definitivno nemoguce i da je moralo da se menja i adaptira i da je stvarnost zahtevala drugacije oblike svojine, organizacije proizvodnje preduzeca i slicno i da je eksperiment samoupravnog socijalizma doziveo svoj maksimum jer mu okolnosti vise nisu isle na ruku, narocito ne svetske..Uopste nisam pristalica konzervativnog gledanja da je socijalizam kao takav morao da dozivi krah neminovan iz tog razloga...(iako se cini da je to teorijski i prakticno vrlo lako dokazati i da je neminovno da se to desi sa takvim sistemima, ono sto ste pisali o zaduzivanju, kreditima i slicno kao papagaji)pokazalo se da su divergentni sistemi ipak takvi da u sebi razvijaju oblike konkuretnosti i socijalne drzave kojim se adaptiraju i da svaki od njih nailazi na tacke "pucanja" odnosno krah i da je kapitalisticki opet bi se desavali razni spekulantski, hiperprodukcijski, inflatorni i drugi problemi. Mislim obrnutno da smo ovako manje zasticeni usli grlom u jagode (jer smo Mi to tražili kako je bio naziv jedne američke serije iz 90tih), izloženi svim i dobrim i lošim a više lošim stranama takvih sistema i da danas i još dugo ima bre da trpimo što smo šutnuli kao staru kantu svoj matični dom jer smo periferija turbulentnog globalnog multikapitalizma a u kolevku se više ne vraća...niti se može vratiti ribica koju smo pojeli razbivši akvarijum. A SFRJ je zaista bila jedan takav akvarijum koji je vremenom postajao sve živopisniji i sve nemogućiji ali rešenja u tom vremenu niko nije hteo da traži i vidi...kao i u svakoj mladosti išlo se do kraja. No zaista, radi se o promeni koja je ipak rekao bih više bila kataklizmička nego seizimička, da to ipak nije bio potres zemljotresa nego neki ozbiljniji globalni tok na koji definitivno nije moglo da se odgovori ni da je do adaptacije sistema došlo osim da nije bilo rata. Da nije bilo tog političkog zahvata, verujem da bi se socijalistički model koji je bio modernizovan i sklon adaptacijama (uz sve boljke sistema), razvio u konkuretniji oblik (dopuštanjem različitih oblika svojine) da bi se država zaštitila i odredila svoj arbitrarni udeo u toj vrsti konkurencije i da bi naravno narod manje stradao i došao do poželjnog društva izobilja kakvo eto danas postoji. 😄 ali ne kroz komunističku utopiju, već kroz trezvenije izbore puteva koji vode u stabilan i normalan svet i razvoj. Ali bilo je lakše da se larma uzme tojaga, napadaju komunjare ruše spomenici i Titove biste...da se to pretvori u nacionalistike manije i oluje i da se sve zatre...ali na utrini i pored korova, ostane neko seme slobode da cuva svest o patnji naroda i da se na žrtve isto gleda, da se poštuju drugi i da se na svoje više ne da. Naravno proći će i to vreme, pa će neka nova generacija da piše o ex Yu kao o Atlantidi.

Ne samo u Nisu Angropromet je bio snabdevac i u drugim gradovima a mislim ne i jedini snabdevac...

Ja stvarno ne vidim ovaj topik kao mesto crno belo gde treba da se na Jugu gleda kao na proslost pod sarkofagom niti kao utopiju ili jugonostalgicno utociste gde se lece neke rane iz sadasnjeg vremena...naprotiv. Ko je delom mladosti proziveo to doba ne mora biti automatski jugonostalgican, godine koje su usledile sazrevanje, prepoznavanje vremena i odnosa ucile su u dobroj meri svakog od nas otreznjenim od nekih zabluda i shvatanja. Skroman zivot i neka normalna sredina nisu zavisile samo od odnosa politike, neslaganja republika i Jugoslovenske pozicije u svetu ili od samo jugoslovenske proizvodnje, ukusi inostranstva secanja na Trst (ja sam dobio par farmerki odatle), ne cine romanticnim to vreme kao ni muku koju si imao u vojsci ne ulepsava samo selektivno secanje. Vrednosti koje preuzmes i izgradis, kroz porodicu, skolovanje, vojsku (recimo) i druzenje sa ljudima, nose te i vode kroz zivot i cine srecnim ili manje srecnim u svakom vremenu i na svakom mestu, zavisi gde to prepoznas i cinis da se tako desava. U tom smislu, krajnje mi je irelevatno sta se ovde cini i ne cini bitnim za jugoslovensku privredu i kako se gleda na to proslo vreme ako iz toga ne mogu da uocim za sto je to vazno, jer razotrkivanje ili razgolicivanje proslosti kao bedne i mizerne ne cini da sadasnjost hiperprodukcije ulepsava srecu pojedinaca koji u tom drustvu ili drustvima zive. S druge strane u samoj raspravi bitno mi je da se mozda ipak objektivnije gleda na tu realnost (dakle i na tu proizvodnju), neminovno je da ce svako vreme i drustvo proci svoj maksimum i doci do neke drugacije slike o tome ali i da ce svako negovati svoj sistem vrednosti i uverenja nezavisno od toga u kom vremenu zivi, jer to je nacin da se vodi zivot. Naprotiv, pomanjanje secanja na to vreme opet nece uciniti veci prostor za srecu u glavama novih generacija ako ne znaju sta je zapravo zivot u kome se danas nalaze, koliko je drugaciji ili bitno isti kao i nekada.

Nista lose u tome ne vidim, radjeno je u to vreme u Jugoslaviji. Nismo mi jugonostalgicni zato sto je svako od nas ubedjen da je to bilo najbolje, naprotiv, znalo se i tada da to nije svetski...u mnogo cemu je pitanje naseg mentaliteta, mi smo vrlo skloni da svojatamo i proglasavamo nesto nase da je najbolje na svetu ili nekog naseg u bilo cemu... Naravno da se i u to vreme zelelo van zeleo se gledati svet i ne ostati zatucan u svom vremenu i prostoru. Sto se drugih nacija tice, pa ni njih mozda mnogo nije zanimalo sta se desava van njihovih granica, mozda je i sada tako, zavisi od ljudi. Cesto sam cuo da u Italiji nisu ni ucili istorije ili pratili sta se desava van granica njihove drzave i da naravno kao i u USA za Srbiju ne znaju nista posebno osim par imena sportista ili auta.. Bez obzira kakav nas odnos bio prema bivsoj SFRJ, zajednicko je to neko kolektivno secanje i iskustvo koje ovde podstice raspravu a samo je deo opsteg secanja svih ljudi sa ovih prostora i mali uzorak onog sto se zbiva u nasim glavama kada su razna politicka, kulturna, sportska, i svaka druga desavanja u regionu.

eh...to su vec Brojke i slova...Kviskoteka je imala igre detekcije, ne znam jesu li Nadrealisti pravili neki skec i na tu temu?

Jedan od brendova koji se sigurno i danas mogu razvijati...

Ti si moderator, a pricas o vinu, daj to tamo gde je mesto...pusti ti Hercegovinu, Trebinje i Tvrdos, zna se sta je tema...nisu manastiri i vina. 😄

mozda je to crnogorski vranac, ali hercegovacka blatina je VRH!..uz blatinu ide i dobar hercegovacki sir.