Janne240

Juce sam prisustvovao tribini o misijama Apolo-Artemis od naseg zvezdara koji je detaljno opisao hronologiju kosmickih lansiranja i istrazivanja, poseban naglasak na aktuelnom momentu komplikovanja nastavka misije Artemis i privatnom badzetiranju kosmickih istrazivanja.

Na Vojadzeru je prestala sa radom baterija od 4W koja je sluzila za napajanja sistema ali Vojadzer je u stanju da i dalje emituje signale na svom putu van maticne galaksije Suncevog sistema.

A naravno tu je i nezaobilazni Gustav iz skolskog programa.

Vojadžer koji je davno lansiran van Suncevog sistema, ove godine treba da dostigne 1 svetlosni dan udaljenosti od Zemlje, jos uvek salje signale iako je davno izvan Suncevog sistema.

Pa ne znam, verovatno...ima tu mnogo praznina i prostora i hi tech izmena, ovo je ono sto mogu da razumno vidim u nekim detaljima mnogih videa koji kolaju netom.

Cilj misije Artemis 2 koliko sam shvatio, bio je da se snime krateri na tamnoj strani Meseca za koje se pretpostavlja da na svom dnu nose neke tragove leda, sto ukazuje da bi tu moglo biti vode a sto bi bilo od vitalnog znacaja ukoliko ta voda moze da se koristi za formiranje baza za dalji opstanak, istrazivanja i lansiranja posada ka Marsu. Glavni napredak misije u pogledu tehnologije leta je zastita od kosmickog zracenja Sunca, radijacije. Takodje, za razliku od cetiri misije Apola kada je bilo spustanja posada na tle satelita, ovaj put toga nije bilo ali su se odela i zastita u slucaju sletanja usavrsili kako prasina ne bi mogla da osteti vitalne delove kombinezona i modula i kako ne bi doslo do uticaja na zdravlje astronauta. Naredna misija, trebalo bi da upravo na bazi tih testiranja podrzi silazak i boravak posade na povrsini Meseca.

Nezaobilazni Lolek i Bolek, ceska skola. Prvi put su se pojavili jos 1964. godine Najpoznatiji je Put oko sveta za 80 dana i bili su neizostavni u decjem programu SFRJ.

Jedan interesantan aspekt istrazivanja je bio i prirodni izazov napustanja elektromagnetnog polja koje poput mehura stiti planetu od Suncevog zracenja, napustanjem magnetosfere astronauti su bili izlozeni potencijalnom zracenju Sunca koje bi moglo da poremeti citavu biohemiju njihovih organizama u toku trajanja tog dela leta kada su izlozeni jakom pojasu zracenja koje dolazi od Sunca a izvan su zone magentosfere. Sunce je u piku te radijacije u fazi od 11 godina, NASA zna to i zato je koristila modele predikcije zracenja u toku 24 casovnog orbitriranja modula oko Meseca, tako da je bilo planirano i "skrivanje" iza Orionovog toplotnog stita i cekanje...Srecom, nije doslo koliko je za sada poznato, do nekog izrazitijeg bombardovanja radijacijom posade. Posada se nakon iskrcavanja, nalazila na visecasovnom medicinskom pregledu.

Artemis 2 se okoncao, Integriti je prispeo na povrsinu okena i uspesno se iskrcala cetvoroclana posada vec sada to je proslost i istorija je ispisana, povratkom ljudske posade u orbitu Meseca. Vrlo zanimljivi detalji izlazice narednih nedelja i mesecima do novog lansiranja Artemisa 3 - 2028. i to ce biti vise nego zanimljivo posto se planira iskrcavanje ljudske posade na povrsinu Meseca, a potom predstoji i misija Artemis 4, sve u svemu u moru gluposti koje se mogu naci na drustvenim mrezama, ipak zrnca naucnih i tehnoloskih otkrica postaju zanimljiva za pracenje. Ipak, nepostojanje jedinstvenog Planetarnog poduhvata, kocice i praviti pauze u ovim poduhvatima, a nista se nece promeniti ni narednih sto godina, pa tako necemo biti zivi svedoci istrazivanja kosmosa u 22. veku. Nedostaju mi komentari Milivoja Jugina.

Vesti kazu da se Artemis polako vraca, ko ima slike, nek izbaci...

Jos jedan malo stariji dugometrazni -crtani film Vuda iz 1957. 12min

Evo jednog starog koncerta Poslednje igre leptira, 1984

Lepo je da radi editor.

Surogat, Dusan Vukotic, VUD, 1961. SFRJ, jedini Oskar koji je nasa filmografija osvojila u vreme dok je postojala istoimena drzava. E posle se redjaju niz drugih animiranih filmova istog i mnogih drugih autora, do onih poznatih kratkih animiranih za Univerzijadu u Zagrebu i ZOI u Sarajevu, nasih animatora Zagrebacke skole. Moj omiljeni bio je Deco ...Ivica se zovem, cesto je isao u vecernjem terminu a ne secam se da li je bio i u prepodnevnom u Skolskom programu.

Im back from Planica. Impresije kao i uvek, fantasticne, skoro nemoguce doci u poziciju gledaoca a sve ostalo je neverovatan uspeh. Susreti nezaboravni. Nova sezona pocinje tacno za 6 meseci i 26 dana. Zdravi bili! Let them fly never say goodbay.

I ne samo to, za vas koji nikad niste imali prilike da gledate neko takmicenje ili makar trening, a napose Planica Final World Cup event, moram priznati da je nakon kraja takmicenja bas ono osecaj teskog rastanka, pomalo deprimirajuci, kao gubitak vazduha jer predstoje dani u kojima nece biti ocekivanja i neverice u prizore od kojih zastaje dah. Takav osecaj prvi put sam doziveo 2008. kada je Janne najavio povlacenje, a onda i svake sezone kada bih se vracao sa Planice... napose i na kraju Nikolinog interesovanja i treniranja ovog sporta. Ogroman je to tocak i stici na vrh moram priznati, moras biti vojnik srece neverovatne. Mali Hektor Kapustik je 2019/20 bio s nama u kampovima i tada je lagano spustao skok na 100 metara evo ove sezone dakle posle "samo" 6 godina stigao je i do rekorda u Vikersundu 235m kao i do prvih bodova i plasmana u Sv. kupu u Zakopanama. Premda nije nastupao na svakom takmicenju ovo je zaista za pocetnika sezona pune satisfakcije i pokazatelj napretka za dalje. Na posletku, Slovacka ima predane poklonike i malu ekipu u ovom sportu ali je tu pored Ceha, Poljaka i Austrijanaca u prilici da radi timski i organizovano,strpljivo i s ulaganjima koja su rezultat porodicnih napora porodica Mesik i Kapustik (Adrijan i Marjan), tako da s punim pravom zaslužuju ovakve uspehe svojih mladih takmičara...Kire Marije Kapustikove, Tamare Mesik i Hektora Kapustika.

Odlicna zavrsnica Svetskog prvenstva dvoranskog u Torunju, skok u dalj za muskarce pobeda Portugalca Baldea 8,46 u poslednjoj seriji, a u stafeti 4x400 za zene Amerika prva ispred Holandije i Spanije, Britanija bez medalje.

Solidne kvalifikacije dobio Domen Prevc kod zena Maria vandal ispred Strom i Opset -Norvezanki...Vodan 4. Prevc 6. Dosta licnih rekorda...recimo Tvardosh...itd. Domen 219m, Langmo 239m, Lindvik 231, Nikaido 225,5..Naito 221,5....Kraft 206, Rajmund 205,5, ....mladi Slovak Hektor Kapustik preko 200-201m...Rjoju Kobajasi 197m itd. Inace Zakopane COC Klemens Aigner vodi i dobija redovno takmicenja.

Gledao dobar dokumentarac od Dusanu Vukoticu Vudu, jedinom dobitniku Oskara za animirani film Surogat 1961 - SFRJ.

Videcemo da li ce Vikersund preuzeti primat svetskog rekorda u letovima Planici ili cemo rusenje i postavljanje novog rekorda docekati na Planici, kraljici letova.

Arman Duplantis pomera granice rekorda skoka motkom u vis, sa 6.30 na 6.31...gde ce se zaustaviti?

Turbulentni Oslo promesao je karte uobicajenih pobeda i podijuma tako da je Gregor Desvanden posle medalje na Olimpijadi stigao i do pobede u Oslu, ispred Ortnera i Naoki Nakamure. Indisponirani, pomalo umorni od zahtevne sezone bez druge serije ostali su mnogi iskusni i kvalitetni takmicari a svakako sa manje briga sebi je to mogao da dopusti i Domen Prevc. Ostali bez plasmana u deset su> Lanisek, Kraft, Kobajasi, Velinger, Gajger, Sundal,... dok su odlicne rezultate uspeli da izvuku Anti Alto 8. i Niko Kitosaho 6. mesto. U deset su bili Cofenig 4. Nikaido 5. jedini domaci takmicar Forfan 7. Fetner i Embaher 9. i 10.

Ima ono zaista veliku predistoriju, pocev sa nekom aferom slicnom u mnogim sportovima, atletici, fudbalu sa sponzorima, korupcijom i bili su mnogi detalji o tome u finskoj javnosti a i na kontinentu. U svakom slucaju, najkrace receno, problem je nastao u nordijskoj kombinaciji a preneo se posle na sve segmente belog sporta narocito na skokove. Potom se da bi stvari postale jos gore, mnogo toga promenilo u kadrovskoj politici i odnosu prema trenerima i davanjima u infrastrukturu i finansiranje takmicara i takmicenja, da bi naposletku, finsko skakanje 2010. potpuno skliznulo na dno odlaskom generacije koja je ispratila Jane Ahonena..(Hautameki, Jusilainene, Kjuru, Haponen, Lapi, Muotka, Keituri), par skakaca Larinto, Asikainen i Koivuranta drzali su par sezona kakav takav prikljucak sa najboljima ali onda je sve spalo na samog Ahonena koji se u vise navrata vracao u Svetski kup zbog Olimpijada 2014 i 2018. ali nije odolevao i u osrednjoj formi bio jedina lasta medju takmicarima iz svoje zemlje sa povremenim ulascima u drugu seriju...tada su stasavali Jarko Mata, Niko Kitosaho, Nousianen, Alto, do najmladjih Mika Ahonena, Vilha Palosarija i Tomasa Kinunena. Stvari se ipak pomeraju nabolje, a razlozi tome nisu samo povratno sve bolji rezultati vec pre svega sprema, strucni rad i dosta boravka u Evropi - na Planici i saradnja sa strucnim timovima drugih zemalja, o cemu sam najvise cuo od Jane Vatainena, izvrsnog strucnjaka koji radi sa Japanom vise od deceniju.