Janne240

Sve što je došlo je uspeh, ali daj da sačekamo rezultate, dolazak je uspeh kao plasman rep. na Svetsko prvenstvo a povratak govori ima li ili nema rezultata.

Pa dobro i to je nešto...nećemo sad da se poredimo sa Japanom, Švedskom, Nemačkom...u tom domenu tehnološkog razvoja i tada i sada uvek su bili i biće ispred nas ali SFRJ nije bila izvan civilizacijskog razvoja goli otok socijalizma, komunistički projekat i zatvorena država. Srbija danas nije izvan civilizacijskog razvoja, na tržištu se može kupiti izbor iz razvijenog kapitalističkog sveta, ali tehnološki implementiranje novih savremenih proizvodnih tehnologija sigurno nije jednostavno i Srbija nije u stanju da sama to čini tako kao što je to moglo u SFRJ. Naravno da sam za to da Srbija bude tehnološki u svetu na način na koji je to u ovom vremenu moguće i naravno da nemam ništa protiv da se to desi, samo s ovolikim odlivom stručnjaka, sa svim onim što se zna, da ne pišem beveze...i uz izgubljene oslonce u prošlom sistemu, teško se stiže bilo ko i bilo kad.

Gledaj dosta se i ja ustežem kad ovde pišem, ne bih da iznosim direktno svoje mišljenje par exellance i svoj politički stav, jednom sam ostao usamljen i banovan zbog čvrstine svojih stavova, ne želim da ukazujem na druge i da se cinkaroški izvlačim...Ne kažem da se plašim bana, ali kao što kažu Drag mi je Platon ali istina draža, kad me ne svrbi jezik ne pričam puno. 😄 Ja verujem da smo imali i prve robote u proizvodnoj tehnologiji (ne da smo mi PRVI uvodili robote) a za mnoge stvari se govorilo šta je bilo tačno ne znam a i nisam pristalica da pričam kako smo bili pandan svima u svetu u svemu. To o zapošljavanju robota ne znam, ne verujem da smo bili toliko avangardni...u pravnom smislu. A pravnih gluposti je bilo...mali milion. Bilo je dosta manjkavosti ali i dobrih projekata neki su realizovani neki nisu. Ko je čitao onaj link koji sam ubacio o MIG-21, mogao je da vidi šta se radilo, puno činjenica iz ugla stručnjaka i da je bilo dosta tih aviona te da je Jugoslavija aktivno mogla da brani svoj vazdušni prostor od strane agresije. Uglavnom skloni smo da bacamo kamenje i da zavidimo onima koji znaju šta rade, a političari su tu da ukoče razvoj i sklone ono što vredi.

Naravno ne bih politicki polarizovao stanovista o Jugoslaviji i Srbiji nasuprot drugih republika, kako jeste zapravo proizaslo porazavajuce nakon ratova, mada se takav neki mentalitet provlaci u svakoj od tih zemalja...no proizilazi da se sva nasa nesreca u Srbiji nakon toga zapravo srusila nama na ledja jer smo malo verovali u odrzivost sire zajednice-pa smo tako lako i prihvatili rat koji se desio i kada je nama ostavljeno da upravljamo sopstvenom pokazali smo se isto toliko nesposobnim koliko su nam "drugi bili krivi". Evo prolazi puna godina mog života u Sloveniji, nakon koje ću se vratiti svom poslu u Srbiji u nastavi sociologije, znam šta me čeka znam kroz šta sam i ovde prolazio da bih svom sinu omogućio da ide za ciljevima koje je sebi rano postavio, i to mi je satisfakcija, mada obaveze i odgovornosti za njegove uspehe i dalje moram da podstičem i podržavam. No koliko puta sam bio nesretan što se vraćam toliko sam sada željan te neorganizovane Srbije.. :D, samo da rata na našim prostorima ne bude.

Slazem se ali mislim da ne zavisi puno od drustva ko ce i kada biti kvaran ili slab i da u svakom vremenu ima ljudi koji se nalaze tu manje vise nesposobni da obavljaju ili rade neki posao. Drustvo ih nekad tolerise nekad ne... Mislim da i Srbija a i Jugoslavija dele iste sindrome neuspeha u mnogim poljima organizacije ali da mogu i da imaju izrazito dobre rezultate kada to rade zainteresovani i ozbiljni ljudi. Generalno, mada nemam mnogo drugacijih iskustava tacnije iz drugih zemalja, i ostale zemlje mogu imati probleme slicne nama, koje pripadaju mentalitetu ili problemima samog tog drustva.

Ne samo u Nisu Angropromet je bio snabdevac i u drugim gradovima a mislim ne i jedini snabdevac... Dobro, to je tvoje iskustvo, ja sam proziveo u SFRJ od 1971. do 1989/90. dobar deo svoje mladosti i imao prilike da se skolujem, shvatim to vreme, sve zablude i otvorenosti tog sistema u meri u kojoj sam tad to mogao da razumem. Nisam imao problem sa generacijama, odrastao sam u radnickoj porodici, skolovan i bavio se sportom, bio uzoran i ostao uzoran kao omladinac, nisam bio bas preterano ambiciozan u svemu ali u skoli i sportu jesam. Ziveli smo u dva stana (promenili, jedan jednosoban 34 kvadrata i drugi dvosoban 63m2, a prethodno u radničkoj baraci kad je otac šezdesetih došao iz rodnog sela Lukavac kod Nevesinja, da u rudarskom oknu zaradju svoj hleb i stiče kvalifikacije tokom godina radnog staža u socijalizmu, od ložača do mašinovodje za elektrovuču REIK Kolubara IEK Kostolac), oba stecena ocevim radom, dva auta -FIAT 750 SC, popularni FICA i Jugo 45. Prvog smo imali desetak godina a drugog je ćale čuvao 30. Nikad nisam odbacivao to vreme ni svoje ucitelje, i izgradio sam neki sistem vrednosti i uverenja, postujuci trud svojih roditelja, svojih ucitelja i svega sto sam tada dobrog mogao da naucim. Ne mogu da imam los odnos prema tome vremenu iako znam itekako da mnogo toga nije valjalo, bilo je podlozno svemu o cemu se pisalo ali nikako ne mogu da budem ubedjen u suprotno da je sve bilo lose i da nije valjalo do te mere da je to trebalo ratom razarati i upropastiti. Bio sam vrlo svestan i vrlo antiprotivan omladinac, kritican i nisam želeo da iz Gimnazije odlazim na Slobine mitinge u Požarevcu. Zavrsio sam kao djak generacije i Gimnaziju i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu sa prosecnom ocenom 9,2 ali sticajem okonosti pre svega te neke meritokratsko-protezivacke (politicke podobnosti) nisam ostao na fakultetu pored dve godine postidiplomskih i rada u Institutu. Ne zalim sto je tako, znam kako sam i zasto prosao kroz tu pricu tako. No to ostavimo po strani... Ekonomija sigurno nije cvetala i realni pritisci nekonkurentnosti su dovodili ozbiljno u pitanje stabilnost te ekonomije pa su i promene bile neophodne, u okviru takvog sistema pokazalo se vrlo tesko izvodive...da li je zaista moralo da dodje do kraha politickkog sistema i ekonomskog sistema kroz dramaticne odluke politickih rukovodstava i da li je bilo moguce izbeci sve sto vodilo u neminovan sukob, ostaje otvorena istorijska dilema, ali verujem da je sve vise onih koji veruju da mozda ne bi prezivela Titova Jugoslavija, ali bi neki oblik funkncionalnog drzavnog sistema moguce bilo ostvariti da su neke situacije odgovornije i postenije sagledavane, da se nije islo u konflikt i da rat nije bio neizbezan ako je ekonomsko i politicko razdruzivanje moralo da se desi. Sto se tice ekonomskog sistema, verujem da je to bilo definitivno nemoguce i da je moralo da se menja i adaptira i da je stvarnost zahtevala drugacije oblike svojine, organizacije proizvodnje preduzeca i slicno i da je eksperiment samoupravnog socijalizma doziveo svoj maksimum jer mu okolnosti vise nisu isle na ruku, narocito ne svetske..Uopste nisam pristalica konzervativnog gledanja da je socijalizam kao takav morao da dozivi krah neminovan iz tog razloga...(iako se cini da je to teorijski i prakticno vrlo lako dokazati i da je neminovno da se to desi sa takvim sistemima, ono sto ste pisali o zaduzivanju, kreditima i slicno kao papagaji)pokazalo se da su divergentni sistemi ipak takvi da u sebi razvijaju oblike konkuretnosti i socijalne drzave kojim se adaptiraju i da svaki od njih nailazi na tacke "pucanja" odnosno krah i da je kapitalisticki opet bi se desavali razni spekulantski, hiperprodukcijski, inflatorni i drugi problemi. Mislim obrnutno da smo ovako manje zasticeni usli grlom u jagode (jer smo Mi to tražili kako je bio naziv jedne američke serije iz 90tih), izloženi svim i dobrim i lošim a više lošim stranama takvih sistema i da danas i još dugo ima bre da trpimo što smo šutnuli kao staru kantu svoj matični dom jer smo periferija turbulentnog globalnog multikapitalizma a u kolevku se više ne vraća...niti se može vratiti ribica koju smo pojeli razbivši akvarijum. A SFRJ je zaista bila jedan takav akvarijum koji je vremenom postajao sve živopisniji i sve nemogućiji ali rešenja u tom vremenu niko nije hteo da traži i vidi...kao i u svakoj mladosti išlo se do kraja. No zaista, radi se o promeni koja je ipak rekao bih više bila kataklizmička nego seizimička, da to ipak nije bio potres zemljotresa nego neki ozbiljniji globalni tok na koji definitivno nije moglo da se odgovori ni da je do adaptacije sistema došlo osim da nije bilo rata. Da nije bilo tog političkog zahvata, verujem da bi se socijalistički model koji je bio modernizovan i sklon adaptacijama (uz sve boljke sistema), razvio u konkuretniji oblik (dopuštanjem različitih oblika svojine) da bi se država zaštitila i odredila svoj arbitrarni udeo u toj vrsti konkurencije i da bi naravno narod manje stradao i došao do poželjnog društva izobilja kakvo eto danas postoji. 😄 ali ne kroz komunističku utopiju, već kroz trezvenije izbore puteva koji vode u stabilan i normalan svet i razvoj. Ali bilo je lakše da se larma uzme tojaga, napadaju komunjare ruše spomenici i Titove biste...da se to pretvori u nacionalistike manije i oluje i da se sve zatre...ali na utrini i pored korova, ostane neko seme slobode da cuva svest o patnji naroda i da se na žrtve isto gleda, da se poštuju drugi i da se na svoje više ne da. Naravno proći će i to vreme, pa će neka nova generacija da piše o ex Yu kao o Atlantidi.

Ne samo u Nisu Angropromet je bio snabdevac i u drugim gradovima a mislim ne i jedini snabdevac...

Ja stvarno ne vidim ovaj topik kao mesto crno belo gde treba da se na Jugu gleda kao na proslost pod sarkofagom niti kao utopiju ili jugonostalgicno utociste gde se lece neke rane iz sadasnjeg vremena...naprotiv. Ko je delom mladosti proziveo to doba ne mora biti automatski jugonostalgican, godine koje su usledile sazrevanje, prepoznavanje vremena i odnosa ucile su u dobroj meri svakog od nas otreznjenim od nekih zabluda i shvatanja. Skroman zivot i neka normalna sredina nisu zavisile samo od odnosa politike, neslaganja republika i Jugoslovenske pozicije u svetu ili od samo jugoslovenske proizvodnje, ukusi inostranstva secanja na Trst (ja sam dobio par farmerki odatle), ne cine romanticnim to vreme kao ni muku koju si imao u vojsci ne ulepsava samo selektivno secanje. Vrednosti koje preuzmes i izgradis, kroz porodicu, skolovanje, vojsku (recimo) i druzenje sa ljudima, nose te i vode kroz zivot i cine srecnim ili manje srecnim u svakom vremenu i na svakom mestu, zavisi gde to prepoznas i cinis da se tako desava. U tom smislu, krajnje mi je irelevatno sta se ovde cini i ne cini bitnim za jugoslovensku privredu i kako se gleda na to proslo vreme ako iz toga ne mogu da uocim za sto je to vazno, jer razotrkivanje ili razgolicivanje proslosti kao bedne i mizerne ne cini da sadasnjost hiperprodukcije ulepsava srecu pojedinaca koji u tom drustvu ili drustvima zive. S druge strane u samoj raspravi bitno mi je da se mozda ipak objektivnije gleda na tu realnost (dakle i na tu proizvodnju), neminovno je da ce svako vreme i drustvo proci svoj maksimum i doci do neke drugacije slike o tome ali i da ce svako negovati svoj sistem vrednosti i uverenja nezavisno od toga u kom vremenu zivi, jer to je nacin da se vodi zivot. Naprotiv, pomanjanje secanja na to vreme opet nece uciniti veci prostor za srecu u glavama novih generacija ako ne znaju sta je zapravo zivot u kome se danas nalaze, koliko je drugaciji ili bitno isti kao i nekada.

Nista lose u tome ne vidim, radjeno je u to vreme u Jugoslaviji. Nismo mi jugonostalgicni zato sto je svako od nas ubedjen da je to bilo najbolje, naprotiv, znalo se i tada da to nije svetski...u mnogo cemu je pitanje naseg mentaliteta, mi smo vrlo skloni da svojatamo i proglasavamo nesto nase da je najbolje na svetu ili nekog naseg u bilo cemu... Naravno da se i u to vreme zelelo van zeleo se gledati svet i ne ostati zatucan u svom vremenu i prostoru. Sto se drugih nacija tice, pa ni njih mozda mnogo nije zanimalo sta se desava van njihovih granica, mozda je i sada tako, zavisi od ljudi. Cesto sam cuo da u Italiji nisu ni ucili istorije ili pratili sta se desava van granica njihove drzave i da naravno kao i u USA za Srbiju ne znaju nista posebno osim par imena sportista ili auta.. Bez obzira kakav nas odnos bio prema bivsoj SFRJ, zajednicko je to neko kolektivno secanje i iskustvo koje ovde podstice raspravu a samo je deo opsteg secanja svih ljudi sa ovih prostora i mali uzorak onog sto se zbiva u nasim glavama kada su razna politicka, kulturna, sportska, i svaka druga desavanja u regionu.

eh...to su vec Brojke i slova...Kviskoteka je imala igre detekcije, ne znam jesu li Nadrealisti pravili neki skec i na tu temu?

Jedan od brendova koji se sigurno i danas mogu razvijati...

Ti si moderator, a pricas o vinu, daj to tamo gde je mesto...pusti ti Hercegovinu, Trebinje i Tvrdos, zna se sta je tema...nisu manastiri i vina. 😄

mozda je to crnogorski vranac, ali hercegovacka blatina je VRH!..uz blatinu ide i dobar hercegovacki sir.

...da se ja pitam okacio bi to na ogradu onog mosta preko Morave, iz filma Ko to tamo peva...:D Srbija medju sljivama a sad medju plasticnim kesama, kineskim robnim kucama. Od proizvodnje ni P....

1. Ham 2. Bot 3. Fetel

Bila je pojam znanja i nije bila za sve generacije, pocev od Ivana Hetriha, preko Mlakara, fenomenalnih dzentlmena i voditelja...za razliku od salabajzerskih i nebuloznih kvizova. Standard i ozbiljnost...a najava je uvek bila i na gospodinu Goluzi, bez kojeg kviz kao i bez Milke Canic, nije mogao da pocne. 😄 Al stvarno dobar kviz, dobra spica muzicka i taj cetvrtak uvece se cekao zbog Kviskoteke. btw. ovaj topik bi u stvari trebalo da nosi naslov Ex Yu Atlantida, a ne proizvodnja, jer je proizvodnja tako krut okvir za pricu koja ima pregrst pravaca.

Naravno pamti se sa spice uz dobru muziku, samo ne znam kako je potrefio taj desni spoljni u trku alal mu vera, velemajstorski.

Druga strana medalje, diskos izvozni artikli.

Jedan od najlepših golova , Drago Vabec...

Muzička produkcija, domaća a jaka ko svetska!https://www.discogs.com/lists/Yugoslavian-Labels-1945-91/118919

...i neopravdano zapostavljen ruski MIG 21 sa najdužim stažom u JNA i vojskama u regionu. https://tangosix.rs/2015/02/11/istorija-domace-upotrebe-lovca-presretaca-mig-21/

Pa ne ide Denise, znamo mi da su fender iz Kine i Fender iz zanatske radionice koja mož da bude u Americi ili negde u Evropi nešto sasvim drugo kao što je i Stradivari violina samo ona koja je iz te klase... Ali Jugoslavija je bila kvalitet i brend kao što je Adidas, i da se nije proizvodi kod nas je u to vreme imao kvalitet koji kad kupiš vredi deset godina, dakle njemački adidas i njemački golf. U tom periodu Startas patike koje su domaći proizvod mogle su da vrede i nose se kao i neki strani proizvod sličnog karaktera, recimo čuvene šangajke patike. Kineska roba na jugoslovenskom tržištu mislim da nije ni bila zastupljena...Bilo je bofla iz Rumunije, Turske i sličnih zemalja.

Nebitno Kinik, nisam ja u ideološkim floskulama, nego samo podsećanja radi...gde bre crni ti SSSR su kukali da imaju makar malo slobode kao u SFRJ, sve što su mogli je da skoknu do FInske na votku potuku se i nazad...ko ih je bre voleo i kud su mogli da odu, šta pričaš...Umirali su od zavisti prema nama.

Kako mlad, naravno da se sećam 1984 imao sam 13 godina gledao i tu utakmicu i Olimpijadu u Sarajevu. Ja sam kao što iz svih ovih postova vidiš old school. Poštujem to vreme iako znam da nije bilo slatko i znam da nije zaista bilo mnogo srećnih ljudi da je romantizacija prošlosti kič ali neke stvari su bile i ostale parametri i vrednosti koje se čuvaju i neguju kroz život, a naročito u današnjem vremenu, kad je malo reći, došlo do potpune relativizacije, uništavanja i prezira prema prošlosti. Mnogo je uspeha bilo u sportu SFRJ, naslednice se i danas bore za prestiž koliko je rasprava bilo ovde na forumu oko toga....ali naravno nije sport jedina oblast gde je SFRJ sticala popularnost i ugled u svetu. Sad videh grešku, Radanović...naravno.

U socijalizmu proizvodnja nije bila privid, naprotiv! legitimno sredstvo opravdanja sistema i neprekidne revolucije, naročito u realsocijalizmu, tek u SFRJ on dobija drugačiji karakter...ide ka ljudskim potrebama...kakvim takvim, kako tako...priča mi prijatelj koji je bio u srednjoj školi u SSSR-u da su tamo itekako bili osetljivi na jugoslovenski socijalizam, na šuškave jakne, na otvaranje Zapadu i slično...i da nije bilo mnogo simpatija prema toj vrsti "zapadnjačke" simpatije.