U vezi matematike u školi:
Ono što primećujem je da je sada, čak i među boljim učenicima, teško pronaći dete koje je u stanju da samo vežba matematiku ili uradi domaći zadatak. Većini učenika se ili unajmi privatni nastavnik, ili sa njima vežbaju roditelji (ako su u stanju). Kada sam ja bio u osnovnoj (pre cca. 20-25 god.) toga je bilo mnogo manje, imali smo situacije gde učimo zajedno, pa bolji učenik objasni i pomogne lošijem oko zadatka, ali su se roditelji retko mešali, a privatnih nastavnika skoro da nije bilo.
Što se tiče roditelja koji rade sa decom, od njih uglavnom čujem da je gradivo jako obimno i značajno teže nego kada smo mi bili u školi, kao i da deca provode dosta vremena učeći kod kuće. I pored toga, dolazimo u situaciju da deca na kraju škole ne umeju da urade osnovne stvari, pa ispada da je sve to obimnije i teže gradivo uzaludno.
Dok sam studirao, jedno kraće vreme sam držao časove starijim osnovcima i srednjoškolcima (da imam za džeparac ). U velikoj većini slučajeva, deca na početku časa nisu imala pojma da urade bilo šta, odnosno vreme provedeno u školi je bilo skoro potpuno beskorisno, služilo je maltene samo da se sazna koje je gradivo, da se preda domaći i da se radi kontrolni. Tipičan dvočas bi se sastojao od toga da učeniku prvo u najkraćim crtama objasnim gradivo, da mu pokažem postupak rešavanja na par primera i da na kraju učenik uradi 3-4 zadatka uz moju asistenciju - za nešto više od toga jednostavno nije bilo dovoljno vremena.
Što se mene tiče, iako smo u gimnaziji radili izvode i integrale, ja sam tek na fakultetu naučio šta zapravo predstavljaju izvodi i integrali (u školi je to bilo svedeno na učenje postupka rešavanja zadatka preko odgovarajućeg šablona, bez udubljivanja u to zašto je šablon takav kakav jeste). Posledično, tek na fakultetu mi je bilo jasno zašto su one formule iz fizike onakve kakve jesu i kako se do njih dolazi primenom integralnog računa, bez potrebe da ih učiš napamet.
E sad, mislim da je možda iluzorno očekivati da deca u srednjoj nauče sve to na način na koji studenti to nauče na prvoj godini nekih prirodnih nauka - uostalom i među studentima je bilo onih koji su se mučili sa tim osnovama, mogu misliti kako bi se provela deca koja nemaju afiniteta ka matematici, samo napominjem da mi deluje da su negde neke stvari postavljene naopako. Što se fakulteta tiče, ja sam fiziku učio iz prevoda ruskog udžbenika I. Saveljeva, jer je u njemu gradivo bilo objašnjeno daleko bolje i razumljivije nego u udžbenicima koje su pisali naši profesori. Iz matematike je situacija bila nešto drukčija, ruske zbirke zadataka su bile daleko teže od domaćih - u njima skoro da nije bilo zadataka koji bi se rešavali nekim šablonskim putem, a takvo rešavanje je ipak neophodno da bi se došlo do određene rutine, pa je važilo da se do njih dolazi tek kada potpuno savladaš gradivo iz domaćih zbirki. Ja npr. do tog nivoa nikad nisam došao, ali mi je to bilo dovoljno za sedmice i osmice.
