tomas.hokenberi

Mislim da je ideja da je neko spolja postavio naše elite i vlasti neutemeljena u stvarnosti. Mi imamo "elite" onakve kakve imamo ne zato što su nam neki "nemci", "englezi" i drugi nametnuli takve, već zato što iz ovakvog populusa teško mogu i da se izrode bolje, a ako se neki autlejer i pojavi masa se trudi da ga ućutka i sruši. Naše "elite" su slika našeg društva. Elite su većinski lopovske i korumpirane, zato što je većina glasača ista takva. Onaj što krade milione ne tenderima se od onog što krade sijalice i kancelarijski materijal na poslu razlikuje samo po mogućnosti za krađu a suštinski se ne razlikuju po stavovima moralnim načelima. Kako reče Pašić: "kakvi ste vi englezi takav sam vam ja Gledston". Btw. "zapad" će, na neki način, podržati svaku vlast u Srbiji koja ne pravi (previše) problema u okruženju i sprovodi na spoljnom planu dovoljno dobro ono što se očekuje od nje, a na unutrašnjem planu baš ne strelja javno političke protivnike. To ne znači da takva vlast ima istinsku podršku već da nemaju dovoljno motivacije da budu protiv takve vlasti. Kako ono reče Čerčil Makmilanu: "hoćete li vi da živite tamo?". Sve dok vlast AV ne napravi baš veliko sranje u okruženju ili ne pređe (dosta visok) prag tolerancije prema autokratskim merama na unutrašnjem planu EU i SAD neće imati neku motivaciju da se posebno mešaju u unutrašnju politiku u Srbiji. Međutim to ne znači da su oni postavili Vučića, osim u smislu da je Tadić usoeo da izgubi podršku "zapada". To ne znači da ju je Vučić dobio već da su postali potpuno indiferentni prema unutrašnjim pitanjima Srbije.

To što je 10-15% glasača građanski orijentisano ne znači da je 85-90% tvrda nacionalistička-desničarska struja. Tih tvrdih naci-desničarskih je možda negde 20-25%. Ostatak biračkog tela čini bezidejna amorfna masa, sklonija populizmu nego liberalizmu, ali bez ikakvih suštinskih ideoloških ubeđenja. Tu spadaju i oni koji uvek glasaju za vlast, ma ko bio vlast u tom trenutku, oni koji glasaju potpuno bez rezona (glasa za SRS, pa za LDP, sada za SNS), oni koji glasaju za litar ulja, kilo šećera u kocki, ratluk i 100 grama kafe, oni koji glasaju zato što očekuju neki svoj sitan interes, itd. Deo te amorfne mase, pre svega oni kojima su donekle bliže ideje građanskog društva, barem neki aspekti, je posle 5. oktobra glasao za bivšu opoziciju izmedju ostalog i za DS. To ne znači da su oni istinski građanski, liberalno i sekularno orijentisani. Znam ja neke bivše glasače DS, koji su se to javno isticali na sav glas, neki su čak bili i članovi i aktivisti, a istovremeno su zastupali ideje potpuno nespojive sa liberalnim i građanskim, branili ratne zločince itd. Oni su tu bili iz oportunističkih razloga i čim je Tadić napravio grešku da spoji predsedničke sa parlamentarnim izborima i da ih izgubi oni su momentalno prestali da budu glasači DS i preselili su se u tabor SNS. Međutim ta ekipa nije bila jezgro belih listća koji su koštali Tadića izbora. Dobar deo belih listića su bili tradicionalni glasači DS koje je otuđio prvo "kohabitacijom", pa "pomirenjem sa SPS" pa "maženjem krava" i podilaženjem populističkoj masi. Da li je to bila idpravna reakcija može se diskutovati. Generalno ja sam veliki pesimista po pitanju budućnosti Srbije kao liberalnog, sekularnog i građanskog društva. Da bi Srbija postala takvo društvo ona bi morala da ima relativno svesno i inteligentno biračko telo, naviknuto na norme ponašanja takvog društva, istinsku i nekorumpiranu inteligenciju na Univerzitetu i šire koja će propagirati takve ideje a ne nacionalnu mitologiju, razvijene, stabilne i neazvisne institucije sistema a ne korumpirane podanike vlasti, itd. I glasače koji shvataju da su oni odgovorni i da snose podledice svojih izbora, na biralištu i u životu, i ne očekuju da neko drugi reši svaki aspekt njihovog života. Toga u Srbiji nema i nema izgleda da će uskoro biti. Sve i da nekim čudom izbore dobije neka istinski liberalno, građanski i sekularno orijentisana opcija koja bi počela da raščišćava Augijeve štale srpskog društva i sistema ona bi brzo izgubila podršku masa koje ne žele istinske promene. Srbija jednostavno nema kritičnu masu ljudi spremnu i sposobnu da povede amorfne made i preobrazi društvo i sistem u nešto barem nalik građanskim društvima na zapadu. Prosečnom biraču su ovde bliže i draže istočnjačke despotije nego građansko društvo, radije će plivati u govnima nacionalne mitologije i populizma nego se izdići iznad toga. Ja svim mlađim poznanicina koji imaju bilo kakvo relevantno znanje i obrazovanje savetujem da razmatraju opcije izvan Srbije i da ne gube vreme u državi gde je najvažnija kvalifikacija za napredovanje, u mnogim oblastima, broj zalepljenih plakata i botovskih komentara, gde su glavne "investicije" u oblasti niskotehnoloških slabo plaćenih poslova motača kablova u pelenama i gde je "premija" ako vas stranka zaposli kao drzavnog sluzbenika. Čak i ona manjina koja ima ok plate za naše uslove (uglavnom IT ekipa) treba da bude svesna da im kvalitet života ne zavisi samo od ličnih primanja nego i od uređenosti društva oko njih.

Mislim da je procenat od najviše 10-15% gradjanski orijentisanih birača realan. I to je glavni razlog zašto ovde glavnu reč vode populisti i nacionalisti. Vlada Zorana Đinđića je bila izuzetak, a i on je morao da čini ustupke. Pašće AV jednog dana kada dovoljno štete napravi, kao što je pao i Slobodan Milošević. Problem je što biračko telo nema dovoljno inteligencije i svesti da shvati da problem nije samo u konkretnim štetočinama poput njih dvojce već u preovlađujućem društvenom narativu. Ovde se uporno traži harizmatični vođa koji će da nas "povede" umesto da se zalaže za građanske institucije i sistem u kome neće biti bitno ko je predsednik/premijer. Nažalost ovde će najverovatnije AV-a zameniti ili drugi sličan "catch-all" populista ili neki klerofašista poput Obradovića ili u najboljem slučaju neki novi salonski nacionalista poput Koštunice. Neko je pomenuo da je 5. oktobra bio potreban Koštunica kao kandidat da se ujedine glasači protiv SM. To upravo govori koliko je biračko telo u Srbiji daleko od bilo kakve demokratije i građanskog liberalnog društva. Potreba za Koštunicom upravo govori da 5. oktobra Sloba nije pao zato što nas je uvukao u ratove već zato što je bio neuspešan. Takvo biračko telo nije u stanju da podrži nijednu istinski normalnu političku opciju koja bi konačno napravila istinski raskid sa svim štetnim mitovima i trendovima koji preovlađuju u ovome društvu. U tom smislu ne očekujem da će u Srbiji ikada doći iole normalna građanska, sekularna i liberalna opcija, barem ne u narednih 100 godina. Srbija je osuđena na lutanje i propadanje (ekonomsko i duhovno) ne zato što je Srbiji neko nametnuo vlasti kao što je AV-ova, već zato što u Srbiji među biračima nema dovoljno ljudi sa intelektualnim i moralnim kapacitetima da se izdignu iznad toga. I biće ih sve manje. Oni koji izgube volju da se bore sa vetrenjačama polako će, ako budu u mogućnost, odlaziti i ostaće sve veći procenat beslovesne mase koja nije sposobna ni da shvati da može da bude bolje niti želi da bude bolje. Za sve svoje promašaje i tegobe oni već imaju dežurne krivce: zli "Zapad", domaće izdajnike, "rasrbljene intelektualce", gej populaciju, nacionalne manjine, itd. Nikada neće prihvatiti da je glavni problem u lenjosti, gluposti, korumpiranosti, neobrazovanosti prosečnog birača.

Naprotiv to je poslednje što treba da urade. Jedna od najvećih Tadićevih grešaka je što je pokušavao da bude veći populista od SRS i SPS. Rezultat je da nije privukao njihovo biračko telo a izgubio je svoje. Opozicija ne treba da zaludno gubi vreme u pokušajima da "otkine" deo SNS/SPS/... birača. Opozicija treba da se koncentriše na mobilizaciju svojih glasača i privlačenje neodlučnih. Nije poenta da sjaši Murta i uzjaši Kurta, već da se potpuno razori postojeći sistem "vrednosti" u Srbiji (skonost korupciji, nepotizam, toksični nacionalizam i ksenofobija, sveopšta mitologija u koju veruju mase, rusofilija, antizapadnjastvo, ...). Podilaženjem biračima SNS to se neće postići. Ja prvi bi preskočio izbore na kojima bi se opozicija okupila oko ideologije Radulovića i Obradovića. Čemu trud da umesto jednih populustičkih degenerika dovedeš druge.

A šta si očekivao od crkvenog poglavara?

Nego apropo ranijih komentara tipa "Florida se otvorila i nema posledica": Florida Reports Record Number of COVID-19 Cases, Hospitalizations Since Pandemic Began

Pa sad po anketi gore nesto vise od 10% nije vakcinisano barem od onih koji su se izjasnili na anketi. Pre vise meseci je se neko izjasnio da nije i nece se vakcinisati pa je posle bio iznenadjen kada je shvatio da je anketa javna i kada mu/joj je to pomenuto.

Da sa sinovcem doktora Kona.

Mislim da si ti poslednja osoba koja ima bilo kakvo pravo ovde da prigovara po pitanju "etiketiranja neistomisljenika". Pa tvoj prvi post je sve one koji misle da Kosovo treba priznati svrstao u strane placenike i domace izdajnike ili (nelojalne verovatno?) nacionalne manjine. Upravo jednoumlje koje nameces po tom pitanju u prsti od totalitarizma (posebno onog tipa ciji je simbol uvezani snop grana).

Gradjani mogu referendumom da odlucuju samo o pitanjima unutar svoje drzave. Rezultati bilo kakvog referenduma o Kosovu odrzanog u Srbiji su irelevantni. Odbijanje da se prizna realnost tu realnost nece promeniti. Kosovo vise nije deo Srbije.

Kakve veze ima sa bilo čim "Pristina nema kontrolu nad Beogradom"? Na koji način se zalaganjem za priznanje Kosova zagovara to što tvrdiš? Da li imaju puno pravo na svoj stav i oni gradjani Srbije koji smatraju da Kosovo treba priznati? Ili mislis da se njihov stav moze osporiti ili zabraniti? Ako je odgovor "da imaju pravo", onda ovo pitanje ima smisla, a besmislena je tvoja tvrdnja da pitanje nema smisla. Ako je tvoj odgovor "ne", to jako puno govori o tebi i odlicna je potvrda da su Albanci sa Kosova doneli vrlo pametnu i legitimnu odluku.

Evo ja nisam ratni profiter ( sta god to znacilo u kontekstu priznavanja Kosova), ne primam " lovu za propagandu", medjutim ne lozim se na "svete srpske zemlje i svetinje", i ne gajim nikakva bolesne iluzije da ce Kosovo ikada biti ili da uopste treba da bude ponovo deo Srbije i mislim da se taj Gordijev cvor moze preseci samo na jedan nacin, priznavanjem realnosti: 1. Kosovo vise nije deo Srbije 2. Nase nepriznavanje 1. nece promeniti. 3. Vecinski narod na Kosovu ne zeli vise da bude deo Srbije 4. Vecinski narod nece naprasno izumreti i tako ostvariti potajnu zelju vecine "Kosovo je srce Srbije" zaludjenika 5. Nema izgleda da ce doci do promene geopoliticke realnosti u okruzenju koja bi prethodno promenila u sagledivom periodu. Odbijanje realnosti ce dugorocno stetiti uglavnom Srbiji, odnosno (sve malobrojnijim) gradjanima Srbije. Dok smo u stalnoj mentalnoj blokadi tipa "kosovo je srbija' svet ide dalje a Srbija neumitno propada ekonomski i demografski. Cinjenica je da se Kosovo otcepilo i nikada vise nece biti deo Srbije. Sve drugo su vlazni snovi budala koje veruju u bajke.

Problem je, nažalost, što mnogi građani Srbije, nemaju samo terminološki problem sa genocidom u Srebrenici, tipa "genocid" vs "ratni zločin". Mnogi nemaju sa tim zločinima nikakav problem u smislu da smatraju da je to bilo sasvim OK i "opravdana osveta". Na terminološkoj priči insistiraju političari pošto su svesni da otvoreno i javno pravdanje zločina nije baš dobra ideja. Medjutim mnogi od njih, kao i mnogi graďani, intimno ne vide ništa loše u tome, naprotiv. Da se radi samo o "terminološkom pitanju" mnogo manje građana bi smatralo Ratka Mladića i Radovana Karadžića za nekakve "heroje". Valjda je ratni zločin ratni zločin bez obzira na to da li se kvalifikuje kao genocid i posledično oni su ratni zločinci svejedno. Nažalost dobar deo Srba ih smatra herojima ne uprkos ratnim zločinima za koje su odgovorni već upravo zbog tih ratnih zločina. Što su veći zločinci to su veći "heroji" u očima tog dela populacije.

Na zanimljiv nacin to pokazuju.

Kao sto sam vec napisao to su irelevantni komentari koji se zasnivaju na emocijama a ne argumentima. Pitanje nije da li je rat zlo, to niko ne sumnja. Pitanje je da li je moguce mirno resenje. Nema mirnog resenja ako obe strane nisu spremne za pravedan mir. Ako ti mislis da je npr. pravedan mir onaj u kome Izrael pusta da ga uniste onda OK, napisi tako: "u ime izbegavanja strahota rata Izrael ne treba da se brani vec treba da u potpunosti prihvati Hamasove zahteve i da u miru prihvati novi genocid".

Čoveče dosta bre više toga #$%@. Shvatili smo rat je strašan. Odgovori umesto toga na pitanje kako bi se mogao ostvariti taj mir? Hamas ne želi mir, hamas želi uništenje Izraela.

Sve je to ok, ali veze sa temom nema. Tvoje zivotno iskustvo iz rata, ma koliko gorko i tesko bilo nije argument u diskusiji Hamas vs Izrael. Mir jeste cilj kome se na kraju tezi ali kakav mir? "Mir" koji sanja Hamas je onaj u kome je Izrael pokoren i unisten. Kako Izrael moze sebi da dopusti da izabere takav mir? Kada bi sada Izrael deblokirao Gazu, i prepustio je svojoj sudbini pod Hamasom glavna promena bi bila neometan priliv naoružanja koje bi Hamas ubrzo iskoristio za nove napade na Izrael. Koji bi ustupak onda morao da napravi Izrael za novi "mir"? Dok god postoji Hamas, takav kakav je sada, mira tamo nece biti. A dok god "Palestinci" budu birali i podrzavali Hamas oni nisu nikakve nevine zrtve vec saucesnici terorista.

Daklem nista od odgovora, samo "virtue signaling" tipa " ja sam upoznao strahote pravog rata a vi niste" i to ti je argument. Niko ovde ne tvrdi da je rat nesto lepo i poželjno i zato je ta "argumentacija" potpuno irelevantna. Mir je naravno uvek poželjna opcija ali ne po svaku cenu. Postoji i potreba za samoodbranom i samoodrzanjem pa i po cenu rata. Ako te neko stalno udara i ne samo udara vec te bocka nozem a ti imas pistolj ti bi ga pustio da te zakolje, u ime mira, ili bi se odbranio tim pistoljem ? Elem Hamas je taj koljac a Izrael osoba koja ima pištolj i pravo da se brani. Ako napadac bude upucan sam je kriv. P.S: Sta ti znaci to "uco"? Sa nekim si me pomešao. P.P.S I 1999 je bilo pesadijskih sukoba. Pripadnici VJ nisu ginuli i bili ranjavani samo od NATO bombi. Cekaj bio si u JNA i duzio si 1991/2 M-48? Pa zar nije to bilo praktično izbaceno i iz TO jos krajem 80-ih? U svakom slucaju tvoje iskustvo nije nikakav relevantan argument u ovoj diskusiji i nema apsolutno nikakvu dodatnu tezinu u ovoj raspravi. Odgovori na pitanjima argumentima i konkretnim predlozima. Price tipa "rat je zlo a vi ga niste iskusili, a ja jesam" ne vrede kao argument ni probusenu paru. Tvoje iskustvo ma koliko gorko bilo i tebi bilo "zivotno menjajuće" nije argument u diskusiji hamas vs Izrael. Nebitno je.

Stalno vrtis istu, potpuno irelevantnu, pricu a izbegavas odgovor na kljucno pitanje: kako Hamas privoleti da se odrekne terorizna i prihvati pravo drzave Izrael na postojanje? To je uslov svih uslova za mir u regionu. Sta treba ucini Izrael kada sledeci put Hamas organizuje raketiranje, pre svega civilnih, ciljeva u Izraelu? Da se uzdrzi od reakcije? Sta je po tebi neka granica posle koje bi Izrael imao pravo da reaguje u samoodbrani? Apropo rata, Izrael od svog nastanka zivi u rezimu neposredne ratne opasnosti i rata. Nijedan arapsko-izraelski rat nije zapoceo Izrael. Izrael nema luksuz da moze sebi da dozvoli da izgubi rat. Prvi rat u kome bi Izrael izgubio bio bi kraj Izraela i pocetak genocida nad Izraelcima koji bi sproveo Hamas momentalno. Izrael nema ni opciju da izgubi "u miru" prihvatanjem nerealnih zahteva hamasa i "palestinaca". Dugorocno bi posledice bile prakticno iste - unistenje Izraela.

Na koji nacin se Hamas moze naterati da prekine taj krug nasilja?

Sve to ne menja cinjenicu da je u Izraelsko-Palestinskom sukobu glavna prepreka miru Hamas i njegovi ciljevi. Mira ce biti samo ako se Hamas odrekne terorizma i proklamovanog cilja - unistenja Izraela ili ako Hamas bude potpuno unisten ili ako se Palestinci osveste i prestanu da daju podrsku Hamasu. Podrska Hamasu i posle kuknjava na kontra akcije IDF je jednako licemerna kao podrska rezimu Slobodana Milosevica i ratovima u BiH i Hrvatskoj, ps posle kuknjava na "NATO zlikovce sto nas nicim izazvani bombarduju". Ili kada jedinice VJ 1999 postave PVO sisteme u skolama i bolnicama pa kad ih NATO pogodi kuknjava kako "zlikovci gadjaju skole i bolnice".

To znaci da ti nije prihvatljivo ni resenje koje bi odgovaralo Hamasu, da se Izrael unisti, a izraelci proteraju ili pobiju?

Ja bih dodao: ako bi, pored toga sto bi prekinuo teroristicke akcije, Hamas priznao drzavu Izrael i odrekao se svih aspiracija ka unistenju iste odmah bi se stvorili uslovi za stvaranje funkcionalne i nezavisne palestinske drzave u Gazi, bez izraelskih blokada, bombardovanja i rata. Nisam siguran sta pod tim podrazumevas "video iz prve ruke sta to radi ljudima i kako ih menja". Ja sam rat video "iz prve ruke" kao vojnik, istina ne arapsko-izraelski, vec ovaj "nas" 1999.

Ti si pretpostavljam "iskusan ratnik" pa sa te pozicije spocitavas drugima ? Sa druge strane, imbecilan mi je taj "argument" tipa "idite pa se prikljucite borbi ako je vec zastpute". Zasto bi Angelia ili ja trebali da se borimo za Izrael? Da li smo mi Izraelci? Medjutim svi imamo legitimno pravo da zastupamo stav da nije svaki mir bolji od rata. Ako je cena "mira" gora nego cena rata onda je rat legitimna opcija.

Pa neće biti da je baš tako. Alternativa u kojoj bi Izrael bio uništen/ razmontiran, sto je krajnji i glavni cilj Hamasa i "palestinaca", i Jevreji izlozeni novom pogromu (koji bi Hamas sproveo samo da je u mogucnosti), a u ime "mira" nije bolja od rata. Ako je "mir" = unistenje Izraelske drzave, ja bih na njihovom mestu izabrao rat. Kakvi pregovori mogu da se vode sa teroristima, ciji je jedini cilj tvoje unistenje? A Hamas ima samo jedan istinski cilj, a to je unistenje Izraela, na bilo koji nacin. "Palestinci" su tu samo potrosni materijal koji se zrtvuje u ime "cilja".