tomas.hokenberi

Problem sa tom matematikom što su procenti od broja birača na biračkom spisku koji je oko 6.5 miliona što je više od ukupnog broja stanovnika Srbije sa sve onima mlađim od 18. Realno biračko telo je bliže broju od 5 miliona. Ako procente skaliraš na taj broj ispada da je procenat apstinenata oko 25%

Iskreno kada se pojavila pomenuta vest/snimak moje prvo pitanje je bilo: ko je uopšte tsj Miketić? Do "pornića" nisam bio ni svestan da dotični postoji, a sad je "hot topic" na društvenim mrežama.

Па то јесте добро питање. Стварно зашто нема такве реакције на цивине жртве у Јемену, где има преко 100.000 цивилних жртава рата од 2014? Или цивилне жртве нису интересантне када Арапи убијају друге Арапе?

Pa i ne treba da im veruje. I lagali su više puta. Poslednja je delovala kao "kompenzacija" za više prethodnih pro-Hamas lažnih vesti, nešto tipa "vidite nismo mi pro-Hamas nego nam se dešavaju greške". A ako im se zaista tako često dešavaju takve "greške" postavlja se pitanje da li je taj medij uopšte i bleda slika onoga što je bio.

P.... H.... == PornHub?

Naravno da uvek ima "po ovom pitanju". Mediji ponekad imaju imaju pristrasan stav po nekim pitanjima, koji su posledica političkih stavova zaposlenih. Koliko god se trudili da budu nepristrasni oni koji su zadojeni određenom ideologijom uvek će biti "blago" pomereni kada su u pitanju teme o kojima imaju duboko usađene stavove, u slučaju BBC "woke" intersekcionalizma i potrebe za stalnim pumpanjem "multikulturalizma", "dekolonijalizacije", "borbe protiv islamofobije" i drugih "woke" ideologija. Ako su teme izvan domena ideologije ili je istina saglasna sa ideologijom neće imati potrebu da je (svesno ili nesvesno) modifikiju. Oni zapravo često pate od (inače omiljenog "woke" termina) "nesvesnih predrasuda".

BBC i Guardian, nažalost, već duže vreme pate od bolesti postmodernističke "woke" ideologije.

Pravo je pitanje šta sadašnje vlasti rade pogrešno tako da se glasači okreću Vildersu i sličnima. Sumnjam da milioni Holanđana glasaju za Vildersa samo zato da bi zabranjivali Kuran. Moguće je da imaju problem sa imigracionom politikom i neuspehom istinske integracije bliskoistočnih imigranata u sekularno društvo?

To znaš pouzdano ili pretpostavljaš na bazi svojih predubeđenja i stavova "Izrael loš i zlonameran i lažljiv/Palestinci dobri i istinoljubljivi"?

Ako je uzorak reprezentativan naravno da se može skalirati, uz odgovarajuće mere poverenja. To su elementarne osnove statistike. Ako je uzorak nereprezentativan, npr. ako su namerno birali one koji su pretežno za opciju "X" onda će rezultat biti pomeren ka "X" i nereprezentativan, ako je naprotiv dovoljno slučajan tako da reprezentuje populaciju, onda se može skalirati na celu populaciju uz marginu greške +/-Y% Za npr. populaciju od 100.000 je uzorak od 700 vrlo solidan uzorak, pa i za 1.000.000, naravno uz očekivanje veće greške. Kako bi ti pravila statističku analizu na populaciji od 1.000.000 tako što bi svakog pojedinačno pitala?

Opet prica o GMO. Bolje pitanje zasto je kod nas zabranieno hraniti svinje sa GMO.

Mislio sam na uvoz gledano sa strane EU (naš izvoz njihov uvoz). Nisu mali poljoprivrednici uništili donaći agroindustrijski kompleks, već višedecenijske pogrešne odluke vlasti, pa i uvoznički lobi, ali neće mali proizvođači ni spasti srpsku poljoprivredu. Subvencije bi njima pomogle ali teško da će učiniti srpsku poljoprivredu efikasnom bez masovnog ukrupnjavanja. Veliki i diversifikovsni agroindustrijski kompleksi će uvek biti efikasniji od malih proizvođača u masovnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Kako stoje stvari u Srbiji, pre će da završi pri vrhu na nekoj od lista, na nekim narednim izborima 😉

Ne možeš da imaš razvijenu i efikasnu poljoprivredu ako ti je kompletna privreda u rasulu. Kvota od 8.000 tona ne podrazumeva uvoz po bilo kojoj ceni, već po tržišnoj. Da individualni proizvođači mogu da proizvedu junetinu i da prodajom po toj ceni ostvare profit ona bi i bila proizvedena. Jedna od stvari koja se desila u ovih 25 godina je i nestanak velikih agroindustrijskih kombinata i proces rasparčavanja njihovog zemljišta u procesu restitucije. Čak su i komunisti znali da su velike agroindustrijske firme efikasnije od individualnih proizvođača. A danas valjda treba očekivati da će Pera, Mika i Laza biti konkrentni sa svojih po 3 hektara i polovnim IMT 539. Jedino ako se uzme od Žike i Đoke i daš Peri, Miki i Lazi, a da ni Žika i Đoja nemaju dovoljno..

Upravo tako. Ja nemam poverenja u SNS vlast i njenu i želju i sposobnost da obezbedi poštovanje ekoloških propisa, sprovođenje mera zaštite okoline. Takođe je očigledno da su duboko zavisni od raznih lopovluka i da su u stanju da pokvare i unište bilo šta čega se late. Ali zašto se trajno odricati potencijalnog prihoda (50 godina je isto što i trajno uzimajući u obzir brzinu tehnoloških promena)? Rio Tinto je poznat po sumnjivim operacijama? Pa nije Rio Tinto jedina korporacija na planeti koja ume da rudari litijum. A i Rio Tinto radi onako kako može, tamo gde vlasti sprovode svoje zakone i Rio Tinto ih poštuje (barem ako se plaše da će biti uhvaćeni). Tamo gde je opšte rasulo i korupcija, neće biti "veći katolici od Pape". Apropo rudarenja moglo bi se poraditi i malo na povećanju rudne rente iz koje bi se finansirala i sanacija rudnih nalazišta posle završetka eksploatacije i ekološka zaštita aktivnih.

Ja sam se uključio u raspravu kada sam pročitao budalaštinu da je Holandska ekonomija bazirana na poljoprivredi.

Neko mora da plati te subvencije. To znači da mora da postoji profitabilna i uspešna druga privreda čijim će se oporezivanjem obezbediti subvencije. Generalno je isplativije da 20 ljudi sa mehanizacijom obrađuje 2.000 hektara nego da 1000 obrađuje po 2 hektara. Ne mogu svi na selu da se bave seoskim turizmom i proizvodnjom magarećeg mleka. Nestajanje "klasičnog" sela i seoske populacije je globalni proces. I ne shvaram zašto se to uopšte posmatra kao nekakav problem.

Gledaj ovako, cena žita je tolika kolika je na svetskom tržistu. Proizvođač keksa će kupiti brašno tamo gde je jeftinije. On se ne oslanja na poljoprivredu, on stvara dodatnu vrednost. Uostalom isto je i sa rudarstvom. Mercedes se ne oslanja na rudnike gvožđa i boksita, on će kupiti čelik i aluminijum po tržišnoj ceni. 5 tona rude gvožđa je uvek jeftinije od najjeftinijeg automobila. Generalno, su najsiromašnije zemlje čije su osnove privrede poljoprivreda ekstrakcija ruda, a najbogatije one koje prerađuju i plus imaju razvijen tercijerni sektor. Izuzetak su proizvođači poneki nafte i gasa ali i to neće biti trajno stanje. Btw. na planeti globalno nema manjka hrane, naprotiv postoje značajni viškovi i dobar deo hrane se baca.

Ali rasprava nije oko toga da li treba kopati rudnike litijuma ili ostaviti poljoprivredno zemljište. Rasprava je oko toga da li poloprivreda može da bude osnova privrede. Odgovor je NE. Poljoprivreda je uglavnom subvencionisana i izdržavana delatnost. Čak i kad uračunaš povezane industrijske grane. Neko mora da obezbedi subvencije proizvođačima da kupe te traktore a to podrazumeva da druge grane privrede uspešno posluju.

Ali ta informacija ne znači da je poloprivreda profitabilna generalno. Udružili su se upravo zato da bi smanjili troškove i povećali profit, što znači da sve sa subvencijama posluju na ivici profitabilnosti.

NATO bombardovanje nije krivo za nikakvu epidemiju kancera pošto ista i ne postoji. Incidence kancera u Srbiji su oko evropslog proseka. Ono u čemu smo lošiji je rana dijagnostika i procenat izlečenih.

Čim vidim "javna je tajna" čitam "reko mi jedan čovek". Nije teško naći cene mesa na veliko u Argentini npr. i uporediti sa cenama koje su potrebne srpskim malim stočarima da bi poslovali profitabilno bez subvencija i izvući logične zaključke.

Teško da je to jedini razlog. I Sloveniji i u Mađarskoj mala gazdinstva opstaju zato što imaju značajne nacionalne i EU subvencije koje pokrivaju deo troškova i omogućavaju im da posluju sa profitom. To je moguće upravo zato što u EU poljoprivreda, uglavnom, nema prevelik udeo u BDP, pa posledično nije prevelik teret za ostatak privrede, koja je suštinski izdržava (iz razloga potrebe za očuvanjem prehrambene nezavisnosti i sigurnosti, ne zbog velike profitabilnosti poljoprivrede). Iz istih razloga bi i Srbija trebala da, u skladu sa svojim mogućnostima, subvencioniše svoju poljoprivredu, ali ne treba maštati da ista može biti neki zamajac privrede.

Imaš neki dokaz da je cena niža "zato što je istekao rok"? Ili je ipak cena jednostavno niža od domaće?

Igraju i igrači iz BiH za Srbiju.