tomas.hokenberi

Ja sam se uključio u raspravu kada sam pročitao budalaštinu da je Holandska ekonomija bazirana na poljoprivredi.

Neko mora da plati te subvencije. To znači da mora da postoji profitabilna i uspešna druga privreda čijim će se oporezivanjem obezbediti subvencije. Generalno je isplativije da 20 ljudi sa mehanizacijom obrađuje 2.000 hektara nego da 1000 obrađuje po 2 hektara. Ne mogu svi na selu da se bave seoskim turizmom i proizvodnjom magarećeg mleka. Nestajanje "klasičnog" sela i seoske populacije je globalni proces. I ne shvaram zašto se to uopšte posmatra kao nekakav problem.

Gledaj ovako, cena žita je tolika kolika je na svetskom tržistu. Proizvođač keksa će kupiti brašno tamo gde je jeftinije. On se ne oslanja na poljoprivredu, on stvara dodatnu vrednost. Uostalom isto je i sa rudarstvom. Mercedes se ne oslanja na rudnike gvožđa i boksita, on će kupiti čelik i aluminijum po tržišnoj ceni. 5 tona rude gvožđa je uvek jeftinije od najjeftinijeg automobila. Generalno, su najsiromašnije zemlje čije su osnove privrede poljoprivreda ekstrakcija ruda, a najbogatije one koje prerađuju i plus imaju razvijen tercijerni sektor. Izuzetak su proizvođači poneki nafte i gasa ali i to neće biti trajno stanje. Btw. na planeti globalno nema manjka hrane, naprotiv postoje značajni viškovi i dobar deo hrane se baca.

Ali rasprava nije oko toga da li treba kopati rudnike litijuma ili ostaviti poljoprivredno zemljište. Rasprava je oko toga da li poloprivreda može da bude osnova privrede. Odgovor je NE. Poljoprivreda je uglavnom subvencionisana i izdržavana delatnost. Čak i kad uračunaš povezane industrijske grane. Neko mora da obezbedi subvencije proizvođačima da kupe te traktore a to podrazumeva da druge grane privrede uspešno posluju.

Ali ta informacija ne znači da je poloprivreda profitabilna generalno. Udružili su se upravo zato da bi smanjili troškove i povećali profit, što znači da sve sa subvencijama posluju na ivici profitabilnosti.

NATO bombardovanje nije krivo za nikakvu epidemiju kancera pošto ista i ne postoji. Incidence kancera u Srbiji su oko evropslog proseka. Ono u čemu smo lošiji je rana dijagnostika i procenat izlečenih.

Čim vidim "javna je tajna" čitam "reko mi jedan čovek". Nije teško naći cene mesa na veliko u Argentini npr. i uporediti sa cenama koje su potrebne srpskim malim stočarima da bi poslovali profitabilno bez subvencija i izvući logične zaključke.

Teško da je to jedini razlog. I Sloveniji i u Mađarskoj mala gazdinstva opstaju zato što imaju značajne nacionalne i EU subvencije koje pokrivaju deo troškova i omogućavaju im da posluju sa profitom. To je moguće upravo zato što u EU poljoprivreda, uglavnom, nema prevelik udeo u BDP, pa posledično nije prevelik teret za ostatak privrede, koja je suštinski izdržava (iz razloga potrebe za očuvanjem prehrambene nezavisnosti i sigurnosti, ne zbog velike profitabilnosti poljoprivrede). Iz istih razloga bi i Srbija trebala da, u skladu sa svojim mogućnostima, subvencioniše svoju poljoprivredu, ali ne treba maštati da ista može biti neki zamajac privrede.

Imaš neki dokaz da je cena niža "zato što je istekao rok"? Ili je ipak cena jednostavno niža od domaće?

Igraju i igrači iz BiH za Srbiju.

To su i meni rekli kada sam bio 2018. u Kijevu.

Pa očigledno je da se više isplati uvoz. Da nije tako dominirali bi domaći poljoprivredni proizvodi. Sa 5 Ha i 50 grla ne može se proizvoditi meso jeftinije nego sa 5.000 Ha i 50.000 grla. A zakoni tržišta dalje deluju. Da bi domaći proizvođači bili "jeftiniji" morali bi da budu (dodatno) subvencionisani, a to znači da bi trebale pare da se uzmu od nekog i daju poloprivrednicima da bi bili "jeftiniji". Jeftinije je da se uveze meso, i da se taj ušteđeni novac uloži u infrastrukturu i poreska umanjenja profitabilnim delatnostima. Btw. često se pominje, kao nešto loše, da se srpska sela prazne. I treba da se prazne. Vekovni model malih seoskih domaćinstava, koja maltene proizvode za sopstvenu ishranu i sitan prihod, je uglavnom neisplativ i dugoročno u interesu srpske poloprivrede je da taj model nestane (uz retke izuzetke i primere održivih malih imanja koja proizvode uglavnom "nestandardne" proizvode sa visokom profitnom marginom). Onog trenutka kada 90% poloprivrede u Srbiji bude "industrijska" poloprivreda velikih prizvođača možda će biti dovoljno efikasno stočarstvo da srpska junetina bude povoljnija od argetinske.

IMT nije mrtav zato što je poljoprivreda na niskim granama. IMT je mrtav iz istih razloga zbog kojih je mrtva većina srpske industrije. Prvo period sankcija i izolacije 90-ih kombinovan sa lošim upravljanjem i gubitkom tržišta. 21 vek je IMT dočekao prezadužen i sa zastarelom tehnologiijom i traktorima koji više nisu bili konkurentni za izvoz. Za oporavak IMT su bile potrebne značajne investicije bez garancije uspeha. A tokom perioda stagnacije i propadanja je ostao i bez stručnog kadra. Poljoprivreda u Srbiji je na niskim granama u domenu "individualnih poljoprivrednih proizvođača". Imanja su im, u proseku, previše mala da bi mogli da budu iole efikasni, posebno uzimajući u obzir kulture koje se gaje u Srbiji. A većina nije spremna za promene i inovacije. Sa druge strane hrana je na svetskom tržištu, kada posmatramo osnovne poljoprivredne proizvode, generalno jeftina, odnosno poljoprivreda mora da bude jako efikasna ili što je češći slučaj subvencionisana da bi bila profitabilna. Poljoprivreda je generalno u EU zapravo subvencionisana, a te subvencije obezbeđuje razvijen industrijski i sektor usluga koji su profitabilni. Očekivanja da će poljoprivreda nekako uzdići srpsku privredu su apsolutno nerealna. Btw. istinski bogatiji poljoprivrednici mogu biti samo ako imaju imanja kritične veličine reda 100+ Ha ako se bave uzgojem industrijskih kultura. A ne mogu svi da se bave "uzgojem nojeva i magarećim mekom" pa da imaju visoke prihode od skupih egzotičnih proizvoda. Proizvodi koji su nekada bili dovoljno skupi, kao što su maline, zbog slabe ponude na tržištu, ulaskom u igru novih igrača, kao što je Poljska više ne donose dovoljne prihode da bi proizvođači ostvarili pristojne zarade. Za razvoj poljoprivrede u Srbiji potrebno je da se prvo oporave sve druge grane privrede da bi bilo dovoljno novca za "razvijenu" (čitaj subvencionisanu) poljoprivredu. Zar ti zaista misliš da će neko ulaganje u npr. proizvodnju krompira stvoriti novi IMT sa modernim tehnologijama?

Poenta je da siromašne zemlje, šta god da je uzrok njihovom siromaštvu (korupcija, neobrazovanost, manjak resursa, propala industrija, kombinacije navedenog), imaju značajan procenat poljoprovrede u BDP. A imaju je zato što su im ostale grane privrede nerazvijene. Nijedna zemlja se nije izvukla (u drugoj polovini XX i XXI veku) iz siromaštva i statusa nerazvijene poljoprivredom.

Šta god da je poenta bila napisao si, citiram: "Najbolji primer je Holandija. Zemlja koja je otela zemlju od mora a koja na toj zemlji zivi od poljoprivrede.". Holandija ne živi od poljoprivrede, nijedna razvijena EU zemlja ne živi od poljoprivrede niti joj poljoprivreda ima značajan udeo u BDP. Pogledaj Ervinovu sliku i videčeš da su u Evropi "zelenije" (== "poljoprivrednije") od Srbije npr. Albanija, Ukrajina i Moldavija. Šta je zajedničko još tim zemljama? Da su među retkim koje su siromašnije (per capita) od Srbije (za Ukrajinu je to važilo i pre rata sa Rusijom). Poljoprivreda nije "šansa Srbije". Svaka orijentacija Srbije primarno na poljoprivredu je direktan put u dalju propast Srbije. To ne znači da poljoprivreda treba da bude zanemarena ili uništena, prehrambena nezavisnost i samoodrživist je bitna, ali to ne može da bude "motor" privrede. Poljoprivreda u Srbiji može i treba da se unapredi da bude efikasnija i isplativija (pre svega ukrupnjavanjem i eliminacijom neodrživih malih poljoprivrednih proizviđača koji ne mogu uspešno poslovati bez velikih subvencija, koje podrazumevaju da ostatak privrede izdržava i poljoprivredne proizvođače).

Holandija apsolutno ne živi od poljoprivrede. Poljoprivreda učestvuje u holandskom BDP sa oko 1.7%, industrija sa oko 20% a ostalo je "tercijarni sektor" (usluge itd). To da se može imati uspešna privreda bazirana na poljoprivredi je često ponavljana budalaština od raznih političara u Srbiji ali nije utemeljeno u realnosti. Sutra da stane kompletna poljoprivredna proizvodnja (izolovano) u Holandiji, to bi jedva osetili, možda bi dovelo do blagog porasta cena prehrambenih proizvoda. U celoj EU poljoprivreda je subvencionisana grana privrede i nijedna EU država nema privredu baziranu na poljoprivredi. Zapravo najveći udeo u BDP poljoprivreda ima u najsiromašnijim afričkim državama. Primer je Somalija gde je poljoprivreda 60% BDP. A Somalija je čuvena po čemu ono? A da gladi. Edit: Da dodam da poljoprivreda učestvuje u BDP Srbije sa nešto manje od 10%. Odnosno oko 5 puta više (procentualno) nego u Holandiji. Sam proceni koja je od te dve privrede u boljem stanju i čiji građani imaju bolji standard. Edit 2: Jedan od mojih kriterijuma neozbiljnosti političkih stranaka i kriterijuma za brisanje sa liste za glasanje su bulažnjenja tipa "poljoprivreda je šansa za Srbiju". Kada to čujem znam da se virus populističkog bulažnjenja i gluposti uvukao u dotičnu političku organizaciju i da su potpuno neozbiljni ili da podilaze glasačima i pričaju gluposti zato što misle da glasači to žele da čuju.

Problem je, nažalost, što te kritične mase za rušenje režima nema.

Pa sad, Univerexport npr. ima dosta široku ponudu ruskih slatkiša i grickalica. Moguće je da su glavni kupci Rusi kad se užele ruskih grickalica. Ja sam kupio par različitih ruskih konditorskih proizvoda da zadovoljim radoznalost i meni domaći i slatkiši iz Lidla deluju bolje, mada su poneki ruski sasvim ok.

Vrlo je moguće da, ako i kada izgubi izbore, SNS neće mirno predati vlast i da će morati da dođe do neke vrste "Rumunskog scennarija". Samo uzimajući u obzir stepen integracije kriminalnih klanova sa SNS vlastima i korumpiranost "bezbednosnih struktura" da bi takav scenario bio krvaviji u Srbiji nego u Rumuniji. U Rumuniji je uz Čaušeskua ostala samo Sekuritatea, dok je se vojska, pa čak i "obićna" policija, stavila na stranu naroda. Kod nas teško mogu da zamislim pripadnike MUP Srbije da štite građane i zakon a ne "vođu".

Pa i za Beograd samo bi bio super uspeh.

To bi bilo fenomenalan rezultat izbora, pošto nastupa u koaliciji sa SNS.

Gospodja(ica) "Olgica Rajković" je aktivni SNS bot na "X" sa puno sličnih uradaka.

I šta to dokazuje osim da i u Izraelu ima budala među TV zvezdama?

Upravo tako. Bez Hamasa bi verovatno danas imali mir u tom regionu i uzajamno priznate državu Izrael i državu palesinskih Arapa, kako god je izabrali da nazovu. Sigurno bi na obe strane bilo još uvek puno nezadovoljnika npr. načinom podele teritorija i kuknjave za "našom svetom zemljom u rukama onih drugih", ali ne verujem da bi imali ratno stanje i ovaj nivo terorizma.

Tačno je da do 1960-ih ta opcija nije postojala, ali od tada do raspada SFRJ, kao sto si i sam primetio, je korišćena odrednica "Musliman" sa velikim "M" za sadašnje Bošnjake. Ja sam dete iz mešovitog braka, moj pokojni otac je 1959 otišao u vojsku i u vojnoj knjižici mu stoji pod nacionalnost Srbin. Na svim popisima kasnijim se izjašnjavao kao Musliman sa velikim "M", što nikakve veze nije imalo sa njegovom veroispovesti pošto je bio ateista i ubeđeni komunista, ali je definisalo etničku pripadnost.