tomas.hokenberi

"Zabit" u kojoj su SAD sprovodile nuklearne testove je 65 milja od Las Vegasa. Mesto (Kurčatov) koje je najblize lokaciji nuklearnih testova u SSSR(Semipalatinsk) je udaljeno samo 64 km.

Da li imas neka kognitivna ogranicenja u razumevanju napisanog? U postu se ne zalaze za upotrebu nuklearnih bombi vec se ukazuje na činjenicu da Izrael da zaista želi da "istrebi palestince", što neki ovde tvrde, ima na raspolaganju sredstva kojima je to mogao da učini do večeri 8.10.2023. Da je to cilj IDF rat bi bio značajno kraći, čak i bez upotrebe nuklearnog oruzja. Rat traje 9 meseci upravo zato što IDF nema za cilj istrebljenje palestinskih civila.

I SAD i SSSR su detonirale desetine nuklearnih bombi na raznim delovima sopstvene teritorije tokom nuklearnih testova. A nuklearno oruzje je samo ekstreman primer. Izrael ima u svom arsenalu dovoljno konvencionalnog (u smislu ne-nuklearnog) oruzja i orudja da je mogao da sravni Gazu sa zemljom, bez upotrebe kopnenih snaga, jedino sto bi im trebalo nekoliko dana a ne nekoliko sati.

Kako Izrael poseduje nuklearno oruzje mogli su "konacno resenje" da ostvare za manje od 2 sata. Dve-tri taktičke nuklearne bombe bi sravnile Gazu sa zemljom. Prezivele bi samo bubasvabe i Hamas u svojim tunelima ispod Gaze. Ali IDF nije cilj nikakvo "konacno resenje" niti "istrebljenje tzv. Palestinaca" za šta ih optuzuju naivni i neobavesteni (da budem blag). Izraelu je cilj unistenje Hamasa (i drugih terorista kao što su Hezbolah, ali ne zaboravimo da ni Fatah nije puno manje teroristički), a ne palestinskih civila, ali u ratu gde se teroristi, koljači i ubice kriju iza civila koje navodno "brane" civilne zrtve su neizbezne (i uzimajući u obzir koliko je bitno da Hamas bude uništen opravdane). Za razliku od IDF upravo Palestinske političke i vojne organizacije, sve, ne samo Hamas, imaju genocidne ciljeve. Glavni i osnovni cilj palestinske borbe je uvek bio i jos uvek jeste potpuno unistenje Izraela i fizičko uništenje svih Jevreja na bliskom istoku bilo ubijanjem bilo proterivanjem. Palestinci nisu nikada bili zainteresovani za neko rešenje sa "dve države", da jesu imali bi to još 1948, i to u širim granicama nego što je danas Gaza i Zapadna Obala. Zato mi je nezamislivo da na bilo koji način podržavama bilo kakvu borbu "Palestinaca".

O marksizmu kao predmetu se mnogo preteruje. Prvo predmet pod tim imenom uopšte nije postojao. Jedini predmet koji je imao "marksizam" u imenu je bio predmet "Osnove marksističke filozofije" u prvom razredu srednjih škola, a u kom su se izučavale osnove marksističke filozofije i političke ekonomije. U drugom razredu se izučavalo društveno uređenje SFRJ, u trećem klasična sociologija i na kraju u četvrtom razredu filozofija. Ali su đaci sva 4 predmeta zvali "marksizam". Na fakultetima se izučavala sociologija i/ili filozofija zavisno od fakulteta. "Marksizam" nije postojao kao predmet. Naravno svi predmeti društvenih nauka jesu bili pod jakim uticajem vladajuće ideologije ali ne apsolutno, nisu sve lekcije izučavane sa aspekta marksizma-lenjinizma-titoizma-samoupravnog socijalizma.

Da li se racuna posedovanje kolekcije Mangi (+ Hentai mangi) 😉

Neki svakako rade za SNS: DJB, MI- jevi, NS, ... Građanska desnica je svaka desnica koja je ekonomski desno, a ne zastupa ekstremne stavove tipa klero-fašizma, ultranacionionalizma i sličnog. Ekstremna "desnica" treba zajedno sa ekstremnom "levicom" koja je bliža Maou i Pol Potu da ode na smetlište istorije.

Da li ce glasači DJB i svih drugih sličnih kvazistranaka ikada išta naučiti i prestati da glasaju za debile? Ako ih uzastopni ostanak ispid cenzusa ništa ne nauči ni pidle ovih izbira onda im stvarno nema pomoći. Sašu Radulovića i njemu slične razumem, oni nikad i nisu bili prava opizicija već uvek plaćeni rasipači opozicionih glasova i jasno mi je da će izaziti na izbore dok god ih plaćaju da pomažu rasipanju opozicionih glasova. Ne razumem glasače tih stranska i koalicija zar svi imaju IQ manji od broja cipela? Sa druge strane kad god se setim "belog preletačevića" setim se da je prosečan gkasač u Srbiji budaletina. P.S: Moraću da batalim ovo pisanje s-penom. Svaku drugu reč mi omaši.

Ima li procena rezultata po opštinama za Beograd?

"Uspeo bojkot" 🤦‍♂️ Opozicione stranke su pokazale ogromnu neozbiljnost, posebno "bojkot" opozicija. 2020 sam podržavao bojkot izbora, a na kraju se pokazalo da je to bila velika greška, da ništa nije promenilo na bolje i da se niko relevantan izvan Srbije nije posebno uzbudio. Kada je bilo jasno da će deo opozicije svakako izaći "bojkot opozicija" je trebala da odustane od bojkota i da napravi zajedničku kolonu(e) sa onima koji izlaze i da pozove svoje glasače da izadju u što većem broju, da makar u ponekoj opštini dobijemo opozicione vlasti. Bojkot, nažalost, ništa ne donosi osim 100% SNS&Co vlasti u većini opština i gradova do 2028. A najviše što su mogli da očekuju od "međunarodne zajednice" je par kritičkih izjava nekoliko političara, NVO i možda neku rezoluciju evropskog parlamenta kojom bi AV obrisao dupe kada je dobro izgužva u nedostatku toalet papira. Da AV krade, krao je i krašće i varaće, ali niko spolja to neće sprečiti. Jedino mi iznutra možemo da srušimo AV stalnom i upornom borbom dok se ne stvori kritična masa koja će ga srušiti i pored sve kradje i prevare. Ako takve mase u Srbiji nema onda Srbija i nije za bolje od AV vlasti i građani Srbije zaslužuju sve posledice njegove vlasti koje će ih pre ili kasnije pogoditi. I kao što sam već ranije pričao opozicija treba da radi na ukrupnjavanju političkih opcija a ne na daljem usitnjavanju na strančice i pokretčiće koji nemaju identitet ni prepoznatljivost među biračima, ni infrastrukturu ni organizaciju. Potrebne su nam je jedna velika stranka "centra", jedna velika stranka "levice-socijaldemokratije" i jedna velika stranka "građanske desnice" koje bi okupile svoje birače, svoje članstvo i organizaciju i koje bi sigurno prolazile cenzus i bile bi prepoznatljive biračima. Jedna od najvećih prevara AV je spuštanje cenzusa na 3%. To je mnoge ubedilo da mogu da sa svojim irelevantnim strančicama da pređu sniženi cenzus i zagadilo političku scenu raznim strankama i pokretima (pravim i lažnim) čiji je jedini politički program da pređu 3%. Ne treba cenzus samo vratiti na 5%, već ga treba dići na 10%.

Kod mene nisu ni zvonili. Kad su zadnji put bili poslao sam ih 3LPM.Plus sam komsinici sa 10, aktivistkinji SNS, koja se zalila mojoj majci da je neko pljuno kada je bila na standu, rekao da je to malo, da su trebali da je zveknu ciglom u glavu i zatuku. Sad ne komunicira vise ni sa mojom kevom. Tako da nista od blokceta, olovke i kafice 😉

Niko nije postavio upitnik na temu "izlazite li na izbore 2. juna ili mi je promaklo?

Utice samo u smislu da se sa manjim brojem godina staza dostiže efektivni puni staz od 40 godina. Problem što ako iskoristiš taj uslov za penziju a nemaš godine starosti opet te čeka umanjenje. Btw ako imaš više od 40 godina staža to ti nikako ne povećava penziju. Sve će godine biti uračunate u proračunu ličnog boda ali nemaš nikakav "bonus" ako si npr. radio 50 godina ("beneficirano" ili stvarno).

Da je pameti medju glasacima, a nema je, da ne bacaju glasove na ove imbecilne i izmisljene stranke koje nece preci cenzus i da glasaju za jednu od dve najvece opozicione stranke neke sanse bi mozda i bilo. Te stranke nose oko 10% glasova (i ako bi SNS konvergirao ka donjoj, a opozicija ka gornjoj granici). Istina i tada bi opet sve zavisilo ludaka Nestorovica (nije mi jasno ko cini tih 8% ljudi koji ce opet glasati za njega).

Највећи "успех" ПЛО под Фатахом Јасера Арафата је била дестабилизација, изазивање грађанског рата и практично уништење Либана као организоване државе, који је до доласка ПЛО и Палестинаца после напуштања Јордана (када их је отерао краљ Хусеин) и Сирије, био релативно просперитетна блискоисточна држава. Највећа грешка Либана је била што су примили Палестинске "избеглице". Да то нису учинили и дан данас би вероватно били релативно просперитетна, мирна и за блискоисточне појмове, релативно секуларна мултиконфесионална држава.

Misliš da Nikola Pašić nije bio lopov i ratni profiter? Da Srbija XIX veka nije bila korumpirana i ekstremno nazadna? Da u kraljevini SHS i kraljevini Jugoslaviji nije bilo isto?

Da, ali nažalost većinski ispljuvan na "X"-u. Sa gomilom antisemitskih komentara. Nema teme oko koje se bolje slazu srpski (i svetski) neonacisti i woke "levicari" (levicari pod navodnicima posto woke levicu tradicionalne levicarske teme slabo zanimaju, samo identitetska politika).

Biće da je tako bilo i 1798. Nije se to stvorilo 1987.

Zašto misliš da su te odluke bazirane na struci? To su političke odluke. Malo sam "na preskok" pratio temu pa nemam pojma da li je neko već postovao ovo dole: https://vreme.com/svet/izrael-nije-aparthejd-drzava/

U situaciji kada bojkot ("prave opozicije") nije jedinstven,u smislu da neki izlaze a neki ne, sa tačke gledišta glasač̣a taj bojkot je besmislen. Sama činjenica da deo opozicije izlazi na lokalne izbore "legitimizuje" ove izbore. Jasno je da će na 90% mesta pobednik biti SNS & co, ali nije svejedno da li je 100% odbornika SNS & co ili postoje predstavnici opozicije, ako ništa drugo da barem javnosti "dojave" kako i kakve odluke donose opštinske i gradske vlasti. U protivnom ceka nas 4 godine bez ikakvih predstavnika opozicije u lokalnim vlastima. Apropo bojkota, generalno, očigledno je da je AV zaključio da niko bitan izvan Srbije neće dovolljno ozbiljno reagovati po pitanju legitimnosti lokalnih izbora koje bojkotuje i 100% "prave" opozicije i sumnjam da će više skraćivati mandate odbornicima. Njegovi "ustupci" su bili uglavnom farsa u cilju podele opozicije i "legitimizacije" izbora pred svojim biračima i domaćom publikom. Sve i da 100% glasača opozicije ostane kući on ništa neće izgubiti, naprotiv.

Ovo boldovano je bitno, a to da li je medicinski radnik, sluzbenica, spremačica je nebitno.

Trebalo je da ili svi bojkotuju ili da svi odluče da izađu (uz jasan 99.9999% rizik nove izborne prevare SNS). Ova situacija gde neki bojkotuju a neki izlaze je najgora opcija, koja samo sluđuje potencijalne glasače. Nadam se da grešim ali u Beogradu je sada vrlo verovatna pobeda SNS/SPS/SRS ekipe, a stranke opozicije koje izlaze mogu u najboljem slučaju da se nadaju prelasku cenzusa. U najboljem slučaju postoji vrlo nategnuta mogućnost da SNS izgubi nrke od centralnih gradskih opština ali ni to nije sigurno. Sa tačke gledišta glasača izlazak dela opozicije je već "legitimizovao" ove izbore i bojkot glasanja je zapravo besmislen. Neki glasači će svejedno izaći što će AV iskoristiti da proglasi izbore "legitimnim" i "veliku pobedu" SNS politike "koju podržava većina građana Beograda". Opozicija je nejedinstvom pucala sebi u nogu i dokszala ekstremni diletantizam o kome sam već pisao. Pitanje je šta je najbolja opcija za glasače u ovakvoj situaciji. Da je opozicioni bojkot bio jedinstven i kompletan prilicno je jasno da bi bojkot bio optimalna opcija. Alternativno da su odlucili svi da učestvuju, iako rizikuju novu situaciju poput one od 17.12.2023, izlazak u što većem broju bi bio takođe očigledna opcija. U aktuelnoj situaciji mislim da treba izaći na izbore, bez obzira što su šanse za pobedu u Beogradu ekstremno male, da bi bar bile potencijalno povraćene centralne opštine (Stari Grad, Vračar, Savski Venac. Za moj Novi Beograd mislim da nema šanse bez glasača DSS koji će sigurno bojkotovati). Offtopic: ako ikada SNS padne i na vlast dođe neka normalna kombinacija jedna od prvih stvari koju treba uraditi je redefinisanje Beograda, odnosno formiranje Beogradskog okruga koji bi činili grad Beograd (koje bi činile isključivo gradske opštine od Zemuna i Novog Beograda do Rakovice) i samostalne opštine Lazarevac, Obrenovac, Mladenovac, Grocka, itd. Uz jasno razdvajanje nadležnosti načelnika okruga i gradonačelnika Beograda.

Da pojasnim samo ovaj deo u vezi "grupa građana", pošto će sigurno neko prigovoriti da je građanski aktivizam potreban. Građanski aktivizam je potreban i bitan, građansko samorganizovanje i vršenje pritiska i lobiranje radi je u svakom demokratskom društvu normalno i potrebno. Ono što je bitno je da " ad-hoc" grupe građana amaterski organizovane nisu zamene za stranke i ne treba da to budu.

Nažalost kompletna opozicija (i "leva" i "desna") se pokazala kao gomila diletanata nesposobnih za bilo kakvu organizaciju. To je nazalost posledica iscepkanosti opozicije u strancice i grupice gradjana. SNS će, po svemu sudeći, ostati na vlasti sve dok se ne formiraju velike i organizovane stranke opozicije. Stranke koje će imati ozbiljnu organizaciju i infrastrukturu, i koje neće biti liderske već programske celine. Srbiji ne treba 10+ "levih", 10+ "zelenih", 10+ "liberalnih", 10+ "desnicarskih-konzervativnih" i 100+ "grupa gradjana". Srbiji treba po jedna stranka koja će zastupati neki od tih programa i koje će biti dovoljno velike i organizovane da pariraju SNS i da im se ne dešavaju ovakve blamaže. i nula (0) "grupa građana". Stranke moraju da imaju svoje profesionalne službe i organizacije (pravne, tehničke, medijske, informatičke, ...) a ne dobrovoljce entuzijaste "sa puno želje a malo znanja". Sve dok se to ne desi SNS će dobijati izbore u Srbiji bez problema. A plašim se da se to neće skoro desiti upravo zbog preovladjujućih liderskih ambicija (logika: "bolje da budem prvi i vodja u mojoj strancici sa 0.1% birackog tela nego deseti u stranci sa 10% birackog tela").

Taj procenat je vrlo mali. Zašto je to tako, koliko je to posledica uticaja medija, koliko obrazovnog sistema koji u sklopu nastave istorije uglavnom prećutkuje te događaje, i daje nakaradne i mitomanske verzije ratova 90-ih, koliko drugih faktora možda će neki nepristrasni istoričar razjasniti građanima Srbije za jedno 100 godina. Kao posledica većinskog pogleda stanovništva na ratove 90-ih bilo koja stranka koja bi u svom programu jasno i nedvosmisleno stala uz realne istorijske činjenice nema velike šanse u srpskom biračkom telu. Čak ni sa cenzusom od 3%. Znam dosta ljudi koji su bili protivnici SPS/JUL/SRS 90-ih, koji su sad protivnici SNS i co, a ne podržavaju ni Dveri, Novi DSS i slično već su "pro-EU" i za "građansku opciju" kojima "izbiju ospice" ako se pokrene pitanje stepena odgovornosti Srbije i srpskih vlasti za ratove i zločine 90-ih, pominjanje Srebrenice u kontekstu genocida. Kosovo kao nezavisna država čak i nije toliko problematično toj ekipi koliko priznavanje da su Mladić i Karadžić ratni zločinci i zlikovci a ne "branioci srpskog naroda", da je država Srbija bila saučesnik u tim zločinima (pripadnici VRS su primali plate iz budžeta MO Republike Srbije sve do 2001, država Srbija je organizovala, finansirala i naoružala paravojne formacije tipa "Arkanovi tigrovi", ...). Kada su početkom 2000-tih u medijima počele da cure informacije o ratnim zločinima (hladnjače sa telima kosovskih Albanaca izvađene iz jezera u blizini HE Bajina Bašta, snimak kako Škorpioni ubijaju maloletne Bošnjake i slično) većina građana Srbije nije doživela katarzu, osetila sram i potrebu da krivci budu kažnjeni, naprotiv jedino su osetili bes prema onima koji su te zločine prikazali javnosti. Njih nisu pogodili zločini (za koje je dobar deo već znao i podržavao ih) već njihovo javno razotkrivanje. Nažalost Srbija nikada nije doživela "denacifikaciju" posle 90-ih, a za istinski preporod Srbije je takva "denacifikacija" bila neophodna. Niko ko je imao bilo koju političku ili visoku vojnu funkciju 90-ih nije smeo da ostane nelustriran i nekažnjen.