zoran59

Fancy, izvinjavam se zbog trolovanja, no podsetio si me. '70-ih, imao sam 10-ak godina starijeg komsiju. On motorista sa velikim motorom, a ja klinac na mopedu, pa sam ga slusao. Covek je bio kamiondzija u medjunarodnoj firmi i uglavnom vozio iz Nemacke za Liban. Kazivao je da je Bejrut lepsi od Venecije. Oba mesta imaju kasina, plaze, hotele, i dnevni i nocni zivot itd. ali, po njemu, Bejrut je lepsi. I onda su dosli Palestinci. Ne kao narod ili ljudi i gradjani nego kao politicke (pa i teroristicke) organizacije. I otisao Bejrut, tj. celi Liban u vrazju mater. Jos malo trolovanja, uz rizik da me neko nazove islamofobom. Covek je pricao da je najopasniji deo puta od Minhena do Beiruta kroz istocnu Tursku. Desavalo se da nestanu i sofer i kamion i teret. Zato su on i kolege samo putovali u konvojima. Ako jednome pukne guma, stane njih 10 ili 20. Pa par njih menjaju tocak, a ostali "drze strazu." Stvarno, mislim da se tregedija Bliskog istoka razvila u Iranu. Reza Pahlavi je verovatno bio diktator. Nego ako pogledas fotke iz njegovog vremena, Teheran je bio skoro pa kao Pariz. A onda je dosao Homeini i sve pretvorio u primitivnu versku diktaturu, vratio zemlju nekoliko stotina godina unazad. Naravno, nije sam. Imao je dovoljnu domacu podrsku. I poceo da podrzava ekstremiste u okruzenju. Zao mi je bilo koje zrtve, bilo gde - u Izraelu ili Gazi. No, da su mi samo ta dva mesta izbor, radije bih ziveo u Tel Avivu nego u Gaza City. Srecom, imam i treci izbor pa izdaleka kucam po tastaturi umesto da bezim u skloniste ili pucam na ko zna koga.

Sumnjam. Gravitacija funkcionise, samo sam ja poremecen...

Majko mila sta radi, kako servira! A tek je pocelo...

Na bliskoistocnoj temi ili ukrajinskoj bi bilo trolovanje, pa nastavljam ovde. I ovde je trolovanje, ali ce se manje primetiti. Da nastavim svoju staru mantru, uporno me smeta, ajd' da skujem izraz, "kolektivluk." Ide mi na "organ" ono Palestinci/Jevreji, Srbi/Hrvati i te neke opste podele. A ja zagovaram individualizam i GRADJANSKO drustvo. Da se privatno druzimo, gitaristi sa gitaristima, bastovani sa bastovanima itd. pa da imamo svoje male interesne kolektive. A u javnosti da budemo samo gradjani i obavimo posao. Da prodamo proizvod ili uslugu, pa zaradjenim parama kupimo sta nam treba. Bez da ubedjujemo jedni druge koja je religija ispravna ili kako se ispravno nesto kaze. To mozemo da ubedjujemo svoju decu ali ne bi morali ubedjivati komsije. Onda ratova ne bi bilo. (tako si to mali zoran zamislja)

'bem mu zivot, kad sam spao na to da kvotujem samog sebe. Nije to samo tresnja. Isto mi se desilo i sa jednom jabukom: Ne znam, ili je ovo stvarno cudna zemlja, ili sam nekako kupio cudne sadnice. Srecom, luk, paradajz i salata rastu normalno...

Morao sam malo da ti korigujem post...

Sumadija je zemlja snova - meni koji sam samo prosao. Sigurno ne bi bila da moram da zivim tamo. A slike - odakle? Imam nekoliko hiljada. Nekada mi je fotografija bila jedan od hobija. U stara analogna vremena. Prestao sam kad je sve postalo digitalno, kad je bilo koji klinac sa poznavanjem kompjutera mogao da u cas posla napravi fotku lepsu od moje za koju sam se trudio satima da slikam i razvijam film pa se mucim u tamnoj komori da napravim sliku. I, u danasnjim vremenima, treba da te slike skeniram i nekako okacim - a nekada sam samo gostima dao albume da pogledaju. No, evo jedna (telefonska/digitalna). Cudo. Posadio sam neke vocke. I na jednoj maloj tresnji,plodovi rastu "uzbrdo" umesto da vise.

@Helena , nemoj da se zanosis. Svi imamo neke ideje ali to je valjda iz knjiga i filmova. Jug USA je Sumadija. Vecina stanovnistva teski primitivci, ali priroda je lepa - i ovde i tamo. O Aljasci bih mogao da napisem knjigu, ali nema smisla - vec su napisali drugi. I bila su neka druga vremena - ziveo sam tamo '80- do '91. Iz perspektive moje cerke, davno, jos nije bila rodjena. Zahebi klimu,o tome sam nesto pisao drugde (mozda na starom forumu). Lepota je bila u tome sto smo svi dosli sa mnogih strana i nasli sagovornike, nije bilo "mi domaci i isti protiv tih nekih tudjih." Ah, Alabama... Moja tetka se kao gastarbajterka u Nemackoj udala za Amera koji je bio tamo u vojnoj bazi. Covek iz Alabame. Tako sam, zaobilaznim putevima, zavrsio ovde - a nije mi to bio "prirodni izbor." Za moj ukus, Aljaska je najlepsa. Ipak, ja sam Balkanac iz nekadasnje SFRJ. Jednom nogom sam jos uvek tamo (tj. posecujem). Sa Aljaske je put duplo duzi i tri puta skuplji nego odavde. Samo, kad smo na temi o starosti, vrednost ima i laganoca. Lepsa je Aljaska, no ovde ne cistim sneg a do stare domaje dodjem brzo i jeftino.

Presao vecinu - ima 6 saveznih drzava u kojima nisam bio. Ali ako mi vec pises biografiju, nemoj da preskocis 7 godina koliko sam ziveo u Kansasu. Nekome iz balkanske rupetine to moze izgledati impresivno, no i to mesto je bilo rupetina, gradic u centru polja kukuruza precnika 200 milja. Jedva preziveh, ali mi je drago - tamo mi je rodjena cerka. Nego ovde, kad vec pisem o matorom nerazumevanju tehnike... Pre nekoliko godina, doselim iz Texasa u Alabamu. U malo mesto, na samoj granici sa Georgijom. Zatrebaju mi kola, pa odem u Atlantu,GA jer u velikom gradu ima puno dealera polovnih kola i bolje su cene. Kupim pick-up truck (srpskohrvatski: kamionet ), krenem kuci i izgubim se. Ogroman je grad. Crk'o mi telefon, potrosila se baterija, nemam GPS. Sta cu, stanem na benzinskoj pumpi. Sve imaju i male ducane. Trazim atlas, geografsku kartu, saobracajnu mapu, vise ni ne znam kako se zove, ali nema. Valjda to vise niko ne treba i ne stampa. Ocajan, pitam prodavacicu da li moze da mi pozajmi telefon i objasnim joj situaciju. A ona (mlada) se smeje. Kaze: "nemamo mape/atlase, ali prodajemo punjace za telefone, za kola." I jebiga, kupim punjac i dovezem se kuci. Ne znam za druge, ali moj zivot je enciklopedija vremena izgubljenog na gluposti.

Vaso, ovim postom me teras na temu dole negde, o recima koje se sve redje koriste... Koliko mladih ima da znaju sta je oklagija ikako se koristi?

Nemamo temu koja bi se zvala "Mator i glup" pa pisem ovde. Elem, pre 10-ak dana mi popizdeo telefon. Uhvatim ga, a on nesto prica. Vecinu reci ne razumem, prica brzo (uz "mator i glup" ide i "gluv"), ali shvatim da je u nekakvom "voice control mode" ili kako se to vec zove. Vicem na njega "voice control off!!!" ali me ne slusa. A kad vucem prstom po ekranu, nece da zna, ne reaguje. Ne mogu da otvorim nikakvi app. Googlam na kompu, ima saveta za to, pa vidim da treba da odem u "settings" ali hebes to kad na telefonu ne mogu da otvorim "settings," nece. Odem u lokalni ducan gde sam kupio telefon, u mestu Valley, Alabama - a ducan permanentno zatvoren, prazan prostor. Najbliza dva ducana su u Opelika, Alabama i La Grange, Georgia. Malo vise od 15 milja do oba (zivim u Huguley, Alabama.) Nije daleko, no uhvati me panika - kako da nadjem ducan kad ne mogu da otvorim GPS na telefonu!? Odem kuci i otvorim Google Maps na kompu, pa crtam po parcetu hartije. Odvezem se u La Grange. Od kuce do La Grange manje od 20 min. a onda sam lutao jos sat vremena da nadjem ducan - adresa je veliki shopping center a ducan mali i skriven u nekom cosku. Uf! Udjem i pocnem da majstoru opisujem problem, a taj me na pola besede prekine i kaze da zna o cemu se radi. Telefon je "Android" (mozda neko zna sta je to, meni su svi telefoni isti). Ima dva dugmica. Jedan je on/off a drugi za podesavanje glasnoce. No kad pritisnes oba istovremeno, to ukljuci taj "voice control mode" i ushebe sve ostalo. Telefon je malen a moji prsti su veliki, pa sam valjda stisnuo oba dugmeta kad sam ga ukljucivao. Gde su ona vremena kada sam, mudar i ugledan, poducavao mladjariju kako se radi sa najmocnijom dijagnostickom tehnologojom? Otisao je svet u vrazju mater. A mozda i nije, samo sam ja izlapeo - ali necu da priznam...

Zaboravio sam da pisem na Prognozi, ali nije bitno, ne bih pogodio. Majko mila, sta je Bastanini odvezao!

Mislim da jesam. Citava epizoda bi trebala da bude podsetnik i tebi i meni kako je lako NE razumeti. Videvsi da si me citirao, pomislio sam da odgovaras meni. Tek nakon tvojeg odgovora i ponovnog citanja sam shvatio da si me citirao kao ilustraciju u odgovoru Andji. Ovo me podseca na nesto sto sam procitao. Ne secam se autora, mislim da je bio Lenjin... "kad ne znas sta ces, izmisli glupost, pripisi je neprijatelju, i opali po njoj svim sredstvima!"

Kako nisi, ako si citirao moj post??? Svejedno, ne zelim da "cetvorimo dlaku." Ponekad se proserem, ponekad napisem nesto pristojno, nekad ima reakcija a nekad nema. Na ovoj temi (vidi naslov!) sam samo hteo da pomenem forumase/ice koji mi fale, cije misljenje bih rado procitao. Polemisamo cemo tamo, ako bude prilike i ako se jave.

Fancy, verujem da si dobronameran i da, ako si se vec uhvatio ovog nezahvalnog moderatorskog posla, pokusavas da ucinis ovo mesto boljim. Hvala ti na tome. Ipak, "uleces na prvu" i reagujes impulsivno, ne procitavsi do kraja i ne misleci. Pisem to jer ne zelim da pomislim da si zlonameran i pises tako namerno. A ipak, stavljas mi reci "u usta" (tj. u postove) koje nikada nisam rekao (napisao). Gde si mene video da pisem o teranju!? Da ponovim, niko me odavde nije ni terao ni oterao. Napisao sam da pisem sve manje. Sam od sebe. Mozda se referisis na neslaganje koje smo imali na ukrajinskoj temi, gde sam napisao da ce to biti moj poslednji post na toj temi, ali nisam napisao da bezim sa foruma. Dalje, NISAM napisao da je moje misljenje u manjini. Stavise, cesto se slazem sa vecinom. Napisao sam da moje misljenje cesto NIJE BITNO - u smislu da nemam sta da dodam ili drugacije tumacim. Zato ponegde lupim "thumbs up" smajli umesto da kvotujem i ponavljam. Posto smo na temi "gde su," zanima me gde je @GlennGould (mozda me secanje vara, mislim da je bio i moderator). Dobro i pametno je pisao. edit: slovca

Fancy, hteo sam da kazem da se sve redje javlja. Ne samo na jednoj temi, nego uopste na forumu. Pisala je svuda... Vidim to i na sebi. Svojevremeno je neko na "starom" forumu pisao/la (nemojte zameriti, mozda gresim, mislim da je bila Cyberworld) da neko pise 3 ili 5 postova dnevno a neko drugi 2 ili 1 itd, vise se ne secam u vezi cega. Ja pisem sve manje jer vidim da moje misljenje ne znaci bog zna sta nikome. A moja lamentacija je u tome sto ne pisu ti neki cije misljenje je meni bilo bitno, tj. izazivalo neku reakciju, osecaje - bilo pozitivne ili negativne. Uz uslov da to njihovo bude "pametno" ili intelektualno, sa obrazlozenjem - drugim recima, ne zanima me da neko napise rezultat utakmice koji mogu da vidim i drugde ako me sport interesuje. Ali rado cu procitati misljenje o toku dogadjaja koji sam mozda doziveo drugacije. Na Politici, primer je Perkos. Uglavnom se ne slazem s njim. Ali ga rado citam jer mi pomaze da vidim kako drugi misle, da razumem sta se i zasto desilo i predvidim sta ce se jos desiti. Zato mi je zanimljiv. Ova tema nije neka nauka. Radi se o "medjuprostoru." Forum nam je omogucio (hvala!) da preko privatnih poruka razmenimo nacin da se direktno cujemo/vidimo i ja sam to (zlo)upotrebio pa privatno upoznao par forumasa/ica. Vecina mi nije toliko zanimljiva. A taj "medjuprostor" su oni dovoljno zanimljivi da me zanima sta misle, ali ne toliko da bih sedeo sa njima sat-dva na WhatsApp ili u RL. I kad nestanu, pitamo se "gde su i sta rade" (naslov teme!).

Kinik i Vjekoslav su otisli (nagadjam, ne znam) zbog nekih svojih razloga. Opet nagadjam, jer su naisli na nerazumevanje tj. nedovoljno istomisljenika. Verovatno nas zato napusta i Angelia, cija misljenja sam voleo da citam cak i ako se nisam uvek slagao. Ne znam da li se javljaju ili pisu negde na drugom mestu - ako neko zna neka javi, rado bih pogledao. Svi smo ovde u nekoj meri ekstrovertni, tj. hocemo da se vidi i nase misljenje. A onda i donekle introvertni, trazimo potvrdu, ugode nam lajkovi i plusici. Ne bih od toga pravio neku veliku nauku. Licno, nisam banovan, samo pisem sve manje jer sam star, umoran i bolestan. Dosadio i sebi i drugima. I zakljucio da (u svetu uopste) sve manje ima zelje za raspravom, a sve vise za svadjom. Verujem da imam sta da kazem, ali kad je odgovor "ti si budala" umesto argumenata, nemam volje da nastavim diskusiju. Nije to samo ovde na forumu, takav je trend u svetu (citajte politicare u vestima).

Dive, cini mi se da si ovde u prednosti. Zavidim. Ja unucad nemam. Majcinu stranu familije sam jedva poznavao. Njena majka je umrla pre mog rodjenja, otac bio kriminalac i djubre, video sam ga samo nekoliko puta. Tatina strana je pak bila dobra i bliska. A direktni preci su se rano razmnozavali - imali decu u proseku oko 20-e. Tako, kad sam rodjen, cale je imao okruglo 20, deda 40, pradeda 60 a cukundeda 80. Sve sam ih upoznao i secam ih se. Nisam mizogin, tu spadaju i bake koje sam voleo i vise nego dede. Prvi sam zeznuo taj trend. Imao sam 36 kad je cerka rodjena. Danas je u drugoj polovini 20-ih, ima ozbiljnog decka ali jos uvek rasteze fakultet (fakultete, malo je menjala) i nema dece. Hocu li docekati, ne znam. A i ako dozivim, ne znam na kojem ce kontinentu biti i hocu li ih ikada videti. Sekira me materijalna strana stvari. Ono sta je meni bilo bitno (i jos uvek jeste) a vise nikada nikome nece biti. I na nekakvoj prodaji ce otici budzasto ili ce zavrsiti u otpadu, a ja sam u to ulozio i napor i pare. Pomenuo si busilice. I ja imam nekoliko, najmocnija je 1600W a ja jedva da je podignem. Imam i stotine gramofonskih ploca i audio kaseta, a tu tehnologiju vise niko ne zna. Niti ta muzika nekoga interesuje. Sigurno, moglo bi se naci kupca koji bi to dobro platio, ali ja ne znam kako da spojim cerku i tog nekog. Imas na internetu povremeno vesti, kako je neko nasao blago, tj. kupio nesto vredno za male pare. A ne znam kako da pripremim cerku da bude na dobitnoj strani te jednacine umesto da izgubi. Zbunjen sam, jebiga.

Prvo, zahvaljujem svima za izraze podrske. Drugo, nisam bio jasan. Ne zelim da ovo bude moj privatni blog nego rasprava o tome kako se nosimo sa kasnijom dobi. Moj primer je samo primer, a sigurno ima drugacijih (i boljih). Moja bolest me nece ubiti sutra, napreduje polako. I, svejedno, ne plasim se smrti - stavise, kao ateista, jedva cekam da vidim ima li sta posle toga ili nema. Ako nema, kako verujem, nikome nista. Ako ipak ima, zezacemo se. No, proci ce jos vremena. Moja bolest ubija, ali ne preko noci. I nisam bez sansi da je pobedim - samo su male. Ako cemo teniski, bolest ima 5:3 u setu, a ja jos mogu da izborim break. Ovde me vise zanima, u nedostatku boljeg izraza, kriza identiteta. Kako sa starenjem postajemo drugaciji i da li i kako to prihvatamo. U profesiji, bio sam jedan od naprednih/vodecih i predavao, sad u penziji znam manje od nekadasnjih mojih djaka. To je u redu, svet napreduje. Ubijaju me/unesrecuju hobiji. Vecina njih je zahtevala fizicku aktivnost a za to vise nisam sposoban. Ostecena su mi pluca i nemam vazduha. Dakle, planinarenje (penjanje uzbrdo) - nema teorije. Bastovanstvo - kopanje i okopavanje - ne moze vise od 5 minuta. Tenis ne igram vec vise od godinu dana. Vec preko 50 godina sam vozio motorizovane dvotockase. A danas imam dva motocikla i ne vozim, ne mogu. Logicno i razumno bi bilo da ih prodam. Ali to bi bilo kao da si odsecem nogu! Identitet - ja nisam ja ako nemam motocikl! Dakle, da li da pratim razum ili da se drzim emocionalnog identiteta? Nalazim jos stvari gde sam naprosto zastareo. Jedan od hobija mi je bila fotografija (analogna, filmovi i stampane fotke). Imam toga par hiljada, neke i na umetnickom nivou. No vidim da moje albume niko nece pogledati, cak ni moje dete. Ona slika telefonom, stavi negde na te neke"drustvene mreze" i onda izbrise. Svet se promenio. Ovo nije lamentacija ili zalopojka, samo je konstantacija. Normalno i dobro je da se svet menja. Zanima me, kako vi drugi to dozivljavate dok mene to pomalo smeta?

Eh, bas me to hebe. Ako ispricam osecanja nekome uzivo, dobicu po nosu - tako se ispovedam na forumu (mada i ovde mogu dobiti po nosu, ali manje smeta). Nije to neka duboka starost, no uskoro cu napuniti 65, a uz to sam bolestan i izgleda da bolest pobedjuje. To je OK, nisam jedini, zivece ljudi i dalje. Sad me vise ne brine buducnost - koja ce, koliko god da potraje, biti kraca nego proslost koje sam svestan. Cerki (jedinom detetu) savetujem da se zajebava, da putuje, da vidi, da radi sta god hoce u nekom trenutku. Ako moze (pare su uvek ogranicenje). Zato jer sam ja stedio, odgadjao i "gradio bolju bucnost" - koje vise nema, tj. nema vremena. Sve sta jos uradim, bice zbog empatije/filantropije, nece nista doneti meni licno. Nagomilao sam svasta, uvek misleci da ce jednom dobro doci. Samo, imam znanja ali nemam snage/vazduha. Alata sam nagomilao u vrednosti godisnje plate, a ne koristim ga. Zivim u kuci vecoj nego mi objektivno treba. Kupio sam je, na velikom placu, za zeljom da pravim vocnjak i bastu, pa tek kasnije shvatio da nemam snage i zdravlja za to. Cerka i njen decko (ozbiljna visegodisnja veza, valjda je to buduci zet) ne dele moje interese. Razumem i postujem, ostavljam ih da grade svoj put i srecu. Samo se pitam, zasto sam bio toliko glup da gradim buducnost koje nema i nisam maksimalno iskoristio neki trenutak. Ocigledno, depresivan sam. Nameravam da posetim gerontoloskog psihijatra. Nece taj promeniti situaciju, ali mi mozda pomogne da se manje sekiram zbog nje.

1. Bagnaia 2. Martin 3. Bezzechi

@Klotzen me pretekao. Hteo sam da okacim vest. Trump co-defendant Kenneth Chesebro pleads guilty in Georgia election case

1. Vinales 2. Miller 3. Martin

Meni je lepota u karakteru, a donekle moze da se vidi u "filmu", izrazavanju, vise nego na staticnoj fotki. '90-ih sam vec ziveo u USA i mislio da je lepotica Christianne Amanpour koja se javljala iz Bosne sa najgroznijim vestima. Pokazivala je razumevanje i empatiju, vise sam voleo da to vidim nego golu glumicu u nekom filmu. Ovo jeste istina, ali me od malena zbunjivalo. Ne razumem (glup sam) opsti/drustveni odnos prema goloti. Goli smo svi isti - ili slicni. Nikada nisam video svoju baku ili tastu golu (vec su pokojne) - a mogao bih savrseno da nacrtam njihove donje delove tela. Ne bih pogresio. Da nacrtam lica, islo bi teze - nisam slikar. Tako nekako mislim, ako hocemo da sacuvamo privatnost i intimu, bilo bi bitnije da pokrivamo lice nego dupe. Odeca ima svrhu. Prvo, fizicka zastita - od temperature ili ogrebotina. Onda, higijena. Ne bih voleo da stavim golo dupe na sediste u tramvaju gde je malopre bila znojna guzica nekog drugog. Inace, nije bitno. Ovo me vraca 40 godina unazad. Zena ja smo otisli kod njenih, ziveli su na 4. spratu solitera, a u prizemlju kafana. Izadjemo iz kola (vozio sam VW bubu), zena je imala minicu i valjda rasirila noge izlazeci iz auta. Prolazeci kraj kafane, jedna lokalna budala (poznavao sam ga) dobaci " ej, video sam ti zeni gace!" Moj odgovor? "mogao si da ih vidis nedeljno, suse se na balkonu." I dalje, "mogao si da joj vidis i pishu, zajedno sa jos 10 000 ljudi, da si letovao sa nama na nudistickoj plazi pre nekoliko dana." Golota (ili nedostatak iste) je precenjena. Glava je bitnija. Ovako forumski, mogu da zamislim ili nacrtam "donje organe" tebe i tvoje zene. Verujem da smo slicni. A sta mislite, nemam pojma, treba da mi kazete.

@wwww , naterala si me na razmisljanje. I mozda zasluzuje posebnu temu. Pisao sam o tome na temi o Ukrajini, pretraga mi izbacuje stranu 512. Spreman sam da pomognem unesrecinima i i udomim izbeglice. U penziji sam. Imam kucu vecu nego mi objektivno treba, ima mesta, a grejanje me jednako kosta bez obzira na broj ukucana. Prijavio sam se kod nekoliko organizacija. Zivim u USA. Jos mi nikoga nisu poslali jer je broj nas dobrovoljaca puno veci nego broj odobrenih izbeglickih viza. I sad razmisljam o tvojem pitanju. Imam kucu na ovecem placu. U kucu, u rezervnu sobu, bih primio Ukrajince ili Ruse koji su nastradali u konfliktu. A Palestincima bih dao da postave sator na mojem placu. Dacu vodu, i struju. Pristup u kucu samo ako su normalni - tj, nisu religiozni fanatici. Ako neko hoce da se snadje, da nauci i zaradi, pomoci cu. Ako hoce da klanja 5 puta dnevno i zeli smrt Izraelcima, mrsuqrtz. Uopste se ne smatram nehumanim. O konfliktu razmisljam drugacije od vecine. I sire, nisu tu samo Arapi i Jevreji. Ima i Srba/Hrvata/Albanaca itd. Licno, pokusavam da razlikujem zavedene nacionalisticke budale od nevino nastradalih. Da se vratim na tvoj post. Mogu i spreman sam da podrzim nekoga hoce da studira, radi i doprinese sveopstem dobru. A fanatike, "antiprotivne" sa bilo koje strane ne podnosim.