zoran59

Lepa reportaza (sama trka pocinje opet na oko pola videa). Skrenuo bih paznju na nesto, za one koji su citali moje postove drugde a nisu ih razumeli. Pogledajte kakva je guzva u boksovima (pa cak i tokom same trke!). To su sve ljudi koji su po nekom osnovu dobili propusnice da se "motaju" unaokolo (tj. blizu). Imao sam srecu da to iskusim kao dete. Danas, niko ne sme da pridje na manje od 300 m, a i onda sa uniformisanom pratnjom...

U dva dela...

Zanimljiva reportaza, jos jedan Fangiov masterpiece voznje. Sama trka pocinje na oko pola filmica:

Jbm li ga, ludnica. Napisah ranije da sam ove godine opet preselio (samo na lokalu, 5 milja). Posla k'o u prici, napisacu nesto ovde, samo da uhvatim vremena i uploadujem fotke. Bice nesto. Dogovorio sam sa tinejdzerom iz komsiluka da mi jeftino iskopa rupe, uz bastu hocu i vocnjak pa sam narucio neka mlada stabla - jer sam razvio neke zdravstvene probleme pa mi kopanje slabije ide. Ako nije prerano, srecna Nova svima, i da bude jos bolja nego ova!

I da dodam, mozda ce Ascari ceniti (bas je odlican)... I meni najdrazi slepac (uz drugoga, Ray Charles) je Jose Feliciano

... ... k'o sto rekoh, nisam ogranicen a na rock. Imali su McLaughlin, DiMeola i De Lucia evropsku turu. Isao sam u Austriju, u Bec, da ih cujem, a onda ih gledao i u Zagrebu. Ne znam odakle je ova snimka, ali to je muzika:

Majko mila, ne znam gde sam bio - tek sada vidEm ovaj topic. Mozda sam malo stariji od proseka foruma, za mene je bitna prva polovina '70-ih, onoliko koliko su se u nju prelile '60-e. Niko nije pomenuo Three Dog Night" : A i ne slusam samo straight rock, zanima me i jazz i svasta. Gde je ovaj majstor: https://www.youtube.com/watch?v=-N_SqtFerjg (YT ne dozvoljava embedding pa treba kliknuti na link)

Mozda bi bilo dobro da otvoris temu "kompjuterski i elektronicki problemi" ili tako nekako. Na forumu ima dosta znalaca, na starom je bio i citav pdf. za to, ali ne verujem da zalaze ovamo posto ih naslov podseca na "sivanje i testerisanje".

These Guys Just Drove an E63 AMG Across America in a Record 27 Hours 25 Minutes The Cannonball Record has been broken again. citav clanak: https://www.roadandtrack.com/car-culture/a30085091/these-guys-just-drove-an-e63-amg-across-america-in-a-record-27-hours-25-minutes/?utm_source=pocket-newtab

Hvala ti za ovo, nisam to znao. Ja sam preselio, ali jos imam pristup prijasnjem vrtu. Ovdje jos nije bilo mraza ili temperarature ispod smrzavanja, pa bih mozda mogao spasiti one neke paprike koje sam posadio u proljece. Da li da ih samo iskopam, prebacim u tegle i obrezem? Ako ih prebacim u tegle, da li bih trebao staviti svjezu zemlju (kupovnu "garden soil") ili da ih prebacim zajedno sa zemljom u kojoj su?

Da li je neko hakovao Yoyogijev account? Na svim temama gde je okacio fotke, sad mi se pojavljuje jedna te ista fotka, evo screenshota:

Eh, moj (kao) techa - u stvari, najmladji brat mog teche (sta mu to dodje, kako se to zove?) Covek si sredio kola: Chevrolet Bel Air iz '55. Nije skroz original, ocigledne su malo sire gume, a unutra je masina iz Corvette od pre 15-ak godina. Jbt, oko 400KS! Nije bas moj stil, ne "lezi" bog zna kako, al' sta ces - njega raduje. Covek ima 70 godina...

Nisam Nadalov navijac, ali ne bih ga nazvao netalentovanim. Pratim tenis vec dugo. Prvi put sam cuo za Nadala kad je kao tinejdzer u Davis Cup susretu pobedio Roddicka. Komentar komentatora u TV prenosu je bio : "neka bog pomogne ostatku teniskog establishmenta kad ovo dete Nadal odraste..."

Au, jebote! Nesto sam cackao po oglasima, volim stare engleske motore, i naidjem na ovo: Ma, heb'o Triumph motor, nego ovo plavo mi izgleda kao Saab Sonett. Onaj iz '70-ih, sa Ford V-4 masinom. Dodje mi da zovem coveka i pitam hoce li da proda auto.

Miki, zar to osiguranje ne pokriva? Inace, ne znam kakvi su propisi u domaji, ali ovde se niko ne uzbudjuje ako "crack" nije u normalnom vidnom polju vocaca, neki ljudi se godinama voze s napuklim staklom.

Hvala vam, drugari. O ovome znam i vise nego o autima/motorima. Imam visedecenijsko iskustvo u radiologiji kao MRI/CT specialist, imao sam stotine pacijenata kakav sam i sam. Saradjivao sam sa njihovim ortopedima/neurolozima/hirurzima itd. Znam sta mi je, traje vec dugo ali sporadicno. Ipak, uz nagomilane godine, traje svaki put duze i sa vecim intenzitetom. Dosle je vreme da to uzmem ozbiljnije i ne samo da cekam da prodje. Zajeb je sto sad ne bih mogao da vozim klasicni engleski motocikl - imaju menjac na desnoj strani, a prva je gore. Na svom beemvejcu koristim prednju kocnicu, a za straznju imam slabi osecaj - jedva znam gde mi je noga. Motor je jos OK. Sranje je auto sa rucnim menjacem. Posto stopalom mogu samo da pritisnem, ali ne i da ga dignem, otpada "heel and toe shifting". Nespretno je, presporo. Ma, snaci cu se, resicu to nekako. Uostalom, Wayne Rainey, trostruki svetski MotoGP sampion, je ostao paraliziran od prsa na dole nakon nesrece u Misanu, pa je ipak posle vozio trke go-kartima u WorldSupercart seriji - u kartu sa rucnim komandama. Ko sam ja da se zalim sa ovim minornim problemom? Iritira me samo sto ovo opet odgadja odluku, koja kola da kupim (tj. sa kakvim menjacem). Nisam vise balav, nemam bas vremena da cekam "bolju buducnost".

1. Marquez 2. Quartararo 3. Vinales

Hebem ti zivot i zdravlje i godine i sve po spisku. Piskarao sam o kolima koja/kakva hocu. Sportska. Klasika. Za jurnjavu, zajebanciju i sport. A budzet ogranicen. Odlucivao sam izmedju (sve polovno) Porsche 911 i BMW Z3/Z4. Zakljucio da mi je klasicni vazduhom hladjeni 911 preskup, pa hteo BMW. Onda su zena i cerka uletele sa anti-dvosed pricom jer bi i one da se voze, pa sam opet krenuo na 911, ali oko 2000 godista. Jeftiniji su nego stara klasika, a imaju 4 (OK, 2+2) sedista. Ima ih od $15 000 na vise. Ali, hocu (ako je sportska voznja i zajebancija) manual, necu automatic. Majku mu, u poslednjih mesec dana sam razvio ozbiljni "foot drop". Da ne dosadjujem detaljima, slika sa jednog od sajtova: U desnoj nozi. Noga mi trne, ne osecam nista ospod kolena. Svi planovi su "on hold" (tj. zamrznuti). Prvo, treba da vidim hoce li pomoci konzervativna terapija ili moram na operaciju. Disk u ledjima mi zajebava nerv). Onda, hoce li ista pomoci. Ja bih manual, ali automatic mogu da vozim i levom nogom. Zaboravi medjugas i "heel/toe shifting". Vec par nedelja vozim motor samo ruralnim putevima sa minimumom saobracaja. Voznja je Ok, mogu i da jurim, problem je samo kad stanem - hocu li se osloniti na desnu nogu i ne osetiti nista pa pasti na mestu. Znam, najveca greska koju sam u zivotu uradio je bilo sto sam napunio 40. Pre rodjendana, imao sam savsen vid, sve svoje zube i toliko kose da se mogla napraviti frizura. Sledeceg dana, poseta zubaru, a od onda sve nizbrdo. Sada kad znam sta napunit 40 znaci, nikada to vise necu uraditi! Nista, bice vec nesto, snaci cu se. Ne dam se samo tako.

Srecan rodjendan Alenu! 🥧 🍻

....

Jbm li ga, opet cu kvotovati samog sebe. I dosadjivati podugackim postom. Moj heroj i (znam, prepotentno je reci, videli smo se samo nekoliko puta, a ipak) prijatelj, Dave Roper. Dave je prvi Amerikanac koji je ikada pobedio na Isle of Man TT, u bilo kojoj klasi. Vozi trke vec skoro 50 godina, moj idol, nikada nije stao. Elem, sredinom '90-ih, ja krenuo da se takmicim u AHRMA (American Historic Racing Motorcycle Association) konkurenciji. Izabrao sam Sportsman 500 klasu. "Sportsman" je klasa koja je ono sta su danas Superbike motori - dakle, "nabrijane" drumske masine. U AHRMA, za masine iz '60-ih. Sastavljao sam motor skoro godinu dana, ispao je BSA hibrid. Kupovao sam delove iz malih oglasa, interneta nije bilo. Okvir B44Victor, masina B34 Gold Star, Dell'Orto karburator sa nekog Ducatija, menjac Quaife sa 5 brzina, prednja viljuska i kocnica A65 Lightning, gomila delova napravljenih u sopstvenoj garazi. AHRMA ima regionalna i nacionalna takmicenja. Vozio sam samo u regionalnim trkama, izuzev kad su se bodovala i za regionalni i nacionalni sampionat. Godina je bila '96. Steamboat Springs, Colorado. Godisnji AHRMA rusvaj, nedelja dana, sve klase i oblici - trial, enduro, cross, roadracing, sve. Otprilike veteranski ekvivalent Daytona Bike Week. Dosao sam pick-up kamionetom sa prikolicom i postavio sator (motel bi bio iznad mog budzeta) - osigurano nam je veliko parkiraliste, samo za takmicare, domoroci su bili privremeno isterani. I roadracing staza je bila ulicama zatvorenim za saobracaj. Odvezem open practice, postignem veliku buku ali slabo vreme, vratim se i parkiram. A Roper, gospodin i entuzijast, seta, zastane, pogleda moje hibridno cudo, pita sta sam i zasto montirao, i zapocnemo razgovor. Naravno, cuvsi moj engleski, pita odakle sam i pocne mi se obracati sa "commie" ("komunjara") - naravno, u zajebanciji, posto sam iz socijalisticke zemlje. Razgovor skrene u razlike u kulturama i prehrani i picima. I ja ga pozovem na rucak, posto sam imao mali portabl rostilj. A u blizini je bio supermarket sa svim sta mi treba. I napravim cevape. Somune nisam imao, ali sam ih nadomestio meksikanskim tortillama. Njegov komentar? Ma, to je isto kao i hamburger, samo iseckano, i ima viska luka i crvene paprike a nema sira... Sreli smo se jos nekoliko puta. Ja sam vozio regionalne trke a njegov Team Obsolete se takmici po citavom svetu. Retko su nam se putevi ukrstili. Ipak, gentleman i silno prijatan covek. I sad, prave film o mojem prijatelju. Pogledajte trailer: https://www.motorcyclemanfilm.com/ iz opisa filma i Ropera, citat:

Mislis, big 3 u polufinalu i jedan od mladjarije?

Radoje, aj' skrati ban Vjekoslavu. On nije zlonameran. Covek voli da bude precizan i u pravu. Ja sam mozda pogresio kad sam napisao "razlika izmedju auto-moto i ostalih sportova" umesto da napisem "vecine ostalih sportova". A on se nameracio da me ubedi da gresim, bez te vecine. Jbg, razliciti smo. Neko voli da se svadja a ja volim da "prodajem pamet". Najbolji savet mu je dao MetalHead - da otvori novu temu o specificnostima razlicith sportova pa da lajemo tamo. Ali nije ovo za toliki ban.

Radoje, da ne trolujem i ja, odgovoricu gore na predvidjenoj temi o pdf-u...

Vjekoslave, nisi skuzio. Fer plej postoji u svim sportovima ili u zivotu uopce. Povjerenje u protivnike na moto-trkama se ne sastoji u vjeri da su posteni igraci, nego da su sposobni tj. da znaju sto rade. U streljastvu ili tenisu, nesposoban i nespretan protivnik te moze ugroziti samo tako da ti bude dosadno igrati. A u trci, moze te ubiti (i jos trojicu ostalih). Dobro si spomenuo alpinizam. Zato jer i tamo moras imati povjerenje u kolegu koji je zabio klin. Na potpuno isti nacin, ne mozes se tek tako uclaniti u klub i pjevati "idem i ja" kad se sprema ekspedicija na Mont Blanc. Ne, prvo moras proci skolu alpinizma (kakvu imaju sva dobra planinarska drustva), pa s deckima ispenjati neke stijene po Paklenici i pokazati se, pa tek onda mozemo razgovarati... U USA, medju auto-moto entuzijastima je popularna forma rekreacije (koja je vise od glupog naganjanja po ulici ali manje od pravih utrka) track day. To je kad organizacija ili klub unajme trkacu stazu, pa se clanovi jurcaju. Ali cak i tu postoje pravila i nije dovoljno biti clan kluba. U mojem klubu, to izgleda ovako. Prvo, treba proci teoretsku obuku (obicno traje jedan dan) i nauciti pravila ponasanja i signalizaciju - recimo, podignuta lijeva ruka znaci "skrecem sa staze u boks". Onda se ljudi provezu po stazi a slijede ih instruktori (standardno, ljudi koji imaju trkacu licencu i iskustvo). Instruktori tada svrstaju ljude u jednu od tri grupe: beginner, intermediate i expert. A na stazu pustaju samo svaku grupu posebno. Inace bi bilo jako opasno da netko vozi 120 a drugi ga stize sa 180 - i ne zna sto ce ovaj prvi napraviti. Za razliku od trke, preticanje u zavojima je dozvoljeno samo i iskljucivo sa vanjske strane! Razlog je to sto, ako si neoprezan i precijenio se, kad padnes, tako neces pokupiti i onoga koga pretices nego ces samo sam izletiti sa staze. Sa clanovima kluba u svim grupama, voze i track marshalls - i kad vide opasnu budalu, odmah ga zaustave i izbace sa staze. Nema zajebancije. I pazi, sve je ovo na samo rekreativnom nivou, bez natjecanja. Kad dodjes do sudjelovanja u trkama i opasnih brzina, nivo povjerenja izmedju natjecatelja je neuporedivo visi od obicnog racunanja na fer-plej.