zoran59

Djokovica sam uzeo za (ovde) najpoznatiji primer. Isto vredi i za druge sportiste, glumatala i pevaljke itd. Pitaju ih svasta, da se zadovolji publika puna neukusa. Ali oni rado odgovaraju na nebitna i sasvim privatna pitanja - od omiljene pesme ili hrane do ucestalosti seksa - koja nemaju veze sa njihovom profesijom i uspesima u njoj. O politici da i ne govorim - zasto bi meni bilo vazno za kojeg predsednickog kandidata ce neka glumica glasati? Odgovor: zato jer takvi uticu na dobar deo "narodne mase" - onaj deo koji bas i ne misli previse, a sledi ili oponasa neke "idole." Te "idole" uopste ne smeta da se slikaju i izjave "pijte ovo pice jer ga i ja pijem!" Djokovica uopste ne smeta (i placen je za to) da kaze "Peugeot je najbolji" - mada svi znamo da nema pojma o kolima i nikada u zivotu nije promenio ulje. Cak mu i na rukavu pise "Peugeot." Dakle, sta bi takvima "poznatima i popularnima" falilo da ucine dobro delo i kazu "vakcinisite se jer sam i ja to uradio" - umesto da laprdaju kako je vakcina privatna stvar, a kakva kola voze nije? Ako vec postoji citava reklamna industrija koja veruje da ce neki proizvod biti prodavan u vecim kolicinama kad ga "gura" neki sportista (mada proizvod -npr. casovnik - nema veze sa sportom), zasto taj sportista ne bi "pogurao" i vakcinu? Zato sto nije placen? Ma nece biti, jer nije placen ni da glasa za ovu ili onu partiju, a o tome ipak laje. O partiji ima stav i ne stidi se da ga iznese, koliko god i politicko razmisljanje bilo privatno. Zasto je vakcina privatnija od toga?

Unapred se izvinjavam ako trolujem. Procitao sam poslednjih nekoliko stranica pa su mi zapeli za oko Djokovic, privatnost podataka, propusnice, optuzbe za fasizam ili staljinizam itd. Ludnica. Prvo, vakcine i opasnost od njih. Poredicu. Ima nekih koji su su preziveli saobracajku izletanjem kroz prozor, ali ima puno vise onih koji su udes preziveli zahvaljujuci vezanim pojasevima. Brutalno, mozda su neki ovi prvi "kolatarelna steta" ali u velikim brojevima drustvo bolje prezivljava. Tako, reakcije na vakcinu su retke i nebitne, a korist u prezivljavanju vakcinisanih ogromna. Nema rasprave, hladnokrvna i nepristrana matematika je dokazala. Privatnost? To u danasnjem svetu, kao "apsolutna privatnost" - NE POSTOJI! Vec ima aplikacija - ako neko ima mobilni telefon, mozes da ga nadjes. Ako me zaustavi policija, nije im dosta da platim jer sam prebrzo vozio. Majku im, oni hoce na uvid vozacku! A sta se njih tice moj datum rodjenja koji tamo pise? Zar nije moje"ljuCko pravo" da vozim bez da me iko ista pita? U mojem cosku USA, odem u supermarket, kupim pirinac, kobasice i flasu vina. Pre nego naplati vino, kasirka hoce legitimaciju (pasos, ID, vozacku, zvanicnu ispravu). Nema kupovine alkohola ispod 21. Jebote, a ja celav i sa sedom bradom. Vidi se da sam legalan. No, mora da ukuca datum rodjenja, bez toga ne sme da mi proda vino. A, jbm li ga, vidi mi ime i prezime, broj vozacke i adresu! Gde je privatnost? Fasizam, brale!!! Djokovic, kao i ostala jet-set bratija, neka se jebu sa svojim licemerjem. Vole slavu, vole kad se o njima pise. Pristaju na intervjue, cak i da im fotografisu kako su uredili kuce. Kazuju koja im je omiljena hrana i boja, pricaju kako su se osecali kad se desila neka nezgoda kod komsije. Ili omiljena knjiga (ako uopste citaju). More, mrs u privatnu rupu - ja te pratim zbog sporta! Zabole me "organ" sta si jeo za dorucak i jesi li vegan. Djokovic je ovde samo primer, ima puno takvih bezobraznih licemera. Kao, kaze, "energija piramida..." OK, pokusacu da ne preteram. Uopsteno, kaze, parafraziram,"meni pomaze" ovo i ono. A nece da kaze "meni pomaze vakcina!?" Igram tenis, amaterski i rekreativno. Imam dva reketa. Jedan Babolat a drugi Wilson. Wilson je vec star, bacicu ga. Djoko koristi Head, pa sam mislio da kupim taj. Ali sad za inat necu, majku mu antivaksersku. Umesto da takvi "slavni" propagiraju najbolja resenja za javno zdravstvo, oni se sakrivaju iza "privatnosti" - a to ih ne sprecava da "privatno" propagiraju casovnike, automobile ili neku opskurnu religiju. Opet, izvinjavam se za trolovanje teme. Popizdeo sam malo,pa se izlajao....

Da se nadovezem na svoj prethodni post: nasao sam! Trebalo je da se setim tacnog naslova sa onog linka. Treba videti ceo film, pojavljuju se zastupnici obe strane, a ima i snimaka samog dogadjaja: https://archive.org/details/B92-PredstavaIzdajnikProtivZloinca172-2

Emitiran je pre (valjda?) 10-ak godina na"starom" B92 dokumentarac o Trifunovicu i sudjenju. Ne mogu da sad ga nadjem ni na netu ni na "novom" B92. Ne znam je li izbrisan ili sam samo ja internetski nepismen. Mislim (ali nisam siguran) da je naslov bio "Izdajnik ili heroj?", tako nesta. Ipak, secam se nekih zanimljivih scena. Sam Trifunovic nije bio intervjuisan za taj film, ali jesu njegovi vojnici i advokati obe strane, pa i neki neutralni. Svi vojnici su mu bili zahvalni, par njih se rasplakalo. Opisali su da su kasarni iskljuceni struja i voda, ponestajalo im hrane itd. Motivisani su bili iskljucivo za odlazak kuci, nisu imali ni volje ni zelje da se tuku. Tuzioc je ispalio da je bio moguc proboj iz kasarne, ili da je Trifunovic mogao gadjati branu na Dravi i potopiti Varazdin (!?), uopste ne pomisljajuci koliko bi to zrtava odnelo ili da li bi to bio ratni zlocin. Dodao je da se Trifunovic "nije najbolje snasao." Advokat obrane je rekao, priblizno: "Sudis mu za izdaju, a to je krivicno delo koje se radi iskljucivo sa predumisljajem, namerno. Nadji mi u zakonu krivicno delo koje se zove 'nije se snasao' i onda nastavi postupak..." Ako neko nadje film, bio bih mu zahvalan da podeli link. A bio bi zahvalan i @mladenvzz , ako prati temu, da se javi i kaze svoje misljenje. Ipak je on bio najblizi (barem geografski) dogadjanjima. edit: nasao sam ga pomenutog na sr.wiki : https://sr.wikinews.org/wiki/Film_Ž._Gvardiola_o_generalu_Trifunoviću_u_Berlinu No, ne mogu da nadjem link za video...

Recimo da je to tako. No, deo iz citiranog: "... samo osobe koje su ovlašćene za to smeju da znaju ..." ne uzima u obzir da je takvih "ovlascenih" mnogo vise i ne odnosi se samo na medicinski personal. Recimo, da dobijes vizu za neke africke zemlje, treba da predocis dokaz da si vakcinisan protiv malarije, zute groznice i jos valjda necega. Dakle, imas "ovlascene" od konzulata do onih na granicnim prelazima. U mnogim zemljama ne mozes da upises dete u zabaviste ili skolu bez potvrde o vakcinaciji protiv raznih bolesti, pa je tako i skolska administracija ovlascena. Sta je bilo ko postigao recima "necu da ti kazem da li sam se vakcinisao" - kad je jasno da jeste, ako ide u skolu. Ja sam za pravo na privatnost, ali isterivati to pravo za inat svima, po pitanju vakcinacije a usred globalne pandemije, je tvrdoglava detinjasta budalastina.

Mladene, iskreno mi je zao sto si moj post dozivio licno i osjetio se napadnutim ili kritiziranim. Zao mi jest, ali se ispricati necu jer mislim da greska nije u mojem pisanju nego u tvojem dozivljaju napisanog. Pokusati cu objasniti. Izraz "nekrofilija" nisam upotrebio kao opis seksualne manijakalnosti i devijacije, nego kao metaforu, u smislu pretjerane usredotocenosti na mrtve i proslost. Zivot je sam sebi svrha, treba ga prozivjeti cim ljepse. A postoji i ono o nagonu za produzenjem vrste, pa treba i djeci omoguciti da zive cim ljepse i uspjesnije. Nema niceg loseg u samom sjecanju na pretke ili nadgrobnim spomenicima. To postaje lose kad postane prioritet, kad nije luksuz koji si mozemo dozvoliti nego zahtijeva odricanje od neke objektivne zivotne potrebe - npr. dijete ne moze na skijanje ili ljetovanje jer mi treba novac za uredjenje necijeg groba. Ako ljudi imaju novaca za oboje, samo naprijed - zasto ne urediti grob? Spominjuci nekrofiliju u tom prosirenom smislu, mislio sam na drustvo, na opsesiju izgubljenim i mrtvima. Prvenstveno u balkanskim drustvima i drzavicama. Za usporedbu: Ameri slave pobjede, osamostaljenje od Engleza i slicno. Meksikanci slave Cinco de Mayo, datum pobjede nad Francuzima. Francuzi svoju revoluciju, cak im je i himna Marseljeza.Sve simboli napretka. No na Balkanu, poraz do poraza, mrtvac do mrtvaca. Srbi ne mogu ne spomenuti Kosovsku bitku - koju su izgubili. Bosnjaci obiljezavaju pokolj i genocid u Srebrenici. A Hrvatska obiljezava poraz i mrtve u Vukovaru. Na mikro-licnom nivou, ja jos uvijek ponekad zaplacem kad se sjetim majke i oca i cinjenice da su umrli. Ali, u drustvu prijatelja, ne pricam o svojoj neutjesnoj tuzi, nego se hvalim teniskim i fakultetskim uspjesima svoje kceri. Roditelje ne mogu ozivjeti, ali kcer mogu potaknuti da uspije jos vise i bolje. Zato, "zivio Vukovar!" - u smislu ekonomskog ili nekog drugog razvoja. A "jeb'o Vukovar" ciji se smisao sastoji od sjecanja na mrtve.

"izlazna strategija" je sumnjiv i nepredvidiv cilj. Teoretski bi bila moguca na nekom otoku koji ima sve sta stanovnicima treba. No, Austrija nije u takvom polozaju, ne moze da se zatvori hermeticki. Rezultati ce zavisiti ne samo od "mera"i vakcinacije drzavljana, nego i od postupaka okolnih drzava i njihovih stanovnika. Sta im vredi "izlazna strategija" ako im na skijanje dolaze zarazeni turisti, a svakog dana prolazi milion balkanskih gastarbajtera iz zapadne Evrope? Ovo je globalni problem i treba ga globalno resiti. Dok se to ne desi, svaka zemlja treba da zastiti svoje stanovnistvo najbolje kako zna i ume. Mislim da je Austrija na dobrom putu. edit: slovca

Majku mu, naslov teme je Svastara pa pisemo svasta. Pomenuo sam, pisem knjigu. Nemam formalnu diplomu ili obrazovanje, ali sam procitao gomilu knjiga i odslusao jos toliko predavanja na temu. Forumski i javno pisem o necemu sto jos nisam bio spreman da objavim. Nije fikcija, radi se o socijalnoj psihologiji, a neposredno uticaj iste na bliske (naglaseno bracne ili familijarne) odnose. Rekoh, pisem knjigu. Dva poglavlja koje razradjujem se odnose na drustvene veze/odnose i njihov uticaj na porodicni/bracni/privatni zivot. Skraticu ovde, ovo je forum a ne naucna rasprava. Prvo je "igranje uloga" (engleski": "role playing"). Taj izraz/sintagma nje bas dobrodosao jer ga mnogi povezuju sa seksualnim perverzijama. Kao, on se odene kao Batman a ona kao med. sestra, pa se suludo seksaju. Ali ja pisem o zivotnim ulogama koje se menjaju iz sata u sat, a ponekad se promene mere ili vide i u minutima. Pogledaj situaciju i reakcije neke zene (pa cak i moje) u kuci. Recimo, nesto je smeta. Neko za stolom kucka zlicom o tanjir ili sumanuto menja kanale na TV. Ona ce reci: - ocu: "tata, molim te, nemoj." - muzu: "odjebi, ne seri, prestani!" - detetu, tu vec ima dve varijante. a) kao autoritativni roditelj: "zabranjujem ti da to radis!" b) kao negujuci roditelj: "mene to smeta, molim te, nemoj, ako ti nesto treba - pitaj na drugi nacin." Dakle, potpuno razlicite reakcije na identicnu situaciju, zavisno o "ulozi" - je li dete, supruga ili majka. Druga stvar koju analiziram u drugom poglavlju se odnosi na"procentualnost." Koliko nas zivot i emocije procentualno vrede drugima - na prvom mestu, bliznjima. Ovako. Kad se dvoje zavole i stupe u vezu, najverovatnije bi hteli da se 100% paznje i emocija partnera odnose na njih. Ne radi se o fizickom vremenu, radimo 8 sati, toliko spavamo, par sati putujemo ili smo u trgovini, samo malo fizickog vremena imamo za partnera. Radi se o emotivnom agazmanu - nas dva sata sopinga ne razjebu, ali nas partnerova tuga zbog necega razjebe na tri dana. Nekkao sam zakljucio da jer realno i pozeljno imati oko 75% partnera. Onih 25% paznje i emocija idu na posao, hobije, prijatelje i svasta. Procenti nisu realni ili rezultat istrazivanja, naprosto su arbitrarni. Stabilnost veze (ako hoces, sreca u braku) zavisi o pribliznosti procenata. Imas ljude, promiskuitetne, kojima je dosta 20-ak % paznje i emocija. Tzv, otvoreni brak. Ekonomska stabilnost, a seksualne partnere menjaju i zezaju se na razlicitim mestima. Istovremeno, imas i one koji su totalno zavisni o paznji i ljubavi partnera, umrece ili se ubiti ako ih partner zapostavi. Sve je to OK dok se partneri slazu i dogovore. Drugima treba vise. Dakle, bitno je da se u tom udelu paznje i emocija sloze. Licno, ne znam kako je moj brak opstao. Mozda zato jer nisam znao za bolje. U tim nekim procentima, u mojim osecanjima i zeljama i svemu je zena zauzimala oko 90% - ostalo je islo na posao i hobije i prijatelje itd. A kod nje, 50-ak % su uzeli njeni roditelji. Onda razno, a 30-ak% je ostalo meni. I tako godinama - a sada se % menja u moju korist. U penziji (ja vec, a ona uskoro), roditelji nestaju/umiru, dete odrasta i osamostaljuje se. Nadam se da cu pre smrti imati barem 80% svoje zene. Onih 20% neka ide na cerku i proslost i neke pizdarije, ali zelim da bude vecinski moja. Eto, raspisao sam se. Mnogi ce reci da sam se "prosrao" - i to je u redu. Za one koji ne misle da sam se prosrao, bio bih zahvalan za komentare ili smernice,o cemu da dalje razmisljam i pisem. edit: gramatika

Poceo sam da odgovaram na temi "da se ne zaboravi" a onda odlucio da nesto napisem ovde. Uzasava me sve to. Evo natuknice sa notorne Wiki: https://hr.wikipedia.org/wiki/Nekrofilija Hvala [organu], moj prijatelj koji tamo zivi je iskoristio neradni dan, taj nekrofilski praznik u HR, da ga spoji sa vikendom i ode do vikendice. Da se zeza i rostilja - ni na kraj mu pameti lamentacije o ratu. Brine za zive: sebe, decu, pa ostatak familije. Produktivnije mu je da nesto uradi za njih nego da ostavlja svece na mestima nekih pogibija. Zanimljiv clanak, vredi procitati: https://www.index.hr/vijesti/clanak/rijeci-sinise-glavasevica-i-danas-odzvanjaju-vukovarom-procitajte-ih-jos-jednom/2319273.aspx U toj perspektivi se mogu posmatrati i nedavni Dezulovicev clanak "Jeb'o Vukovar" i reakcije nekrofila koji su ga napali. Ako vec ne mozemo da se mlatimo danas, treba li da se vracamo i mlatimo retroaktivno? - a sve zato sto su nam neki preci tokom nekih popisa stanovnistva u rubriku "nacionalnost" upisali razlicite odgovore? Nekrofilija je zlo. Na mikro-nivou, licno, necu da dizem mermerni spomenik pokojnom ocu, hocu da potrosim te pare tako da kupim auto cerki i omogucimjoj najbolji moguci start, da zivi cim bolje. Istorija je osetljiva stvar. Treba od nje nauciti, ali uz oprez - da se ne dozivi icno, da se ne "ispravlja" i ne osvecuje. U bilo kojoj drzavi, po njenom izboru. Jeb'o nekrofilsku, nacionalisticku i korumpiranu Hrvatsku. Nije ovo sa strane, neki sovinizam - zena i ja smo rodjeni i odrasli u Zagrebu. Imamo tu neku "gvozdenu kuglu" oko noge koja nas vraca u rodni kraj i posete familiji. Ali, cinim (tj. pricam) sve sta mogu da oslobodim dete od tih gluposti. Istorija je osetljiva stvar. Treba od nje nauciti, ali ne i ponoviti, uzeti za uzor i lamentirati.

Navodis me na greh. Da opet dosadjujem. Nisam znao da li da odgovorim zajebantski ili ozbiljno. Veliki zajebant jesam, ali imam i ozbiljne strane. Mozda sam negde pomenuo, pisem knjigu (uglavnom sa socioloskog aspekta), a jedno poglavlje se odnosi bas na ovo sta pitas. Amerikanke mi nisu valjale, ali to ne govori nista protiv njih. Pisao sam, cura me ostavila pa sam pobegao u USA. Ne zeleci da budem sam, pre nego smo cura i ja nastavili vezu (u pocetku, udaljeno i samo postanski), nalazio sam se i sa nekim Amerikankama. Nista od toga. Nismo se razumeli. Ako nisi budala koji samo trazi seksualni organ, znacajno je pitanje kulture - i tu sam se razmoilazio s njima. Nismo mogli da razmenimo secanja. U USA, mozes da dobijes vozacku sa 16 godina, a standard je takav da mnogi tinejdzeri kola. Parkinzi oko srednjih skola su veliki kao kod nas oko fudbalskih stadiona. Istovremeno, ne smeju da piju, u bar ne mozes da udjes mladji od 21. A ja sam se opijao u kafanama vec od 14. A vozacku nisam imao pre mature, a niti para za vozilo (OK, malo lazem, vozio sam neke mopede i motore, delom ilegalno). Kako da poredimo iskustva i secanja, imao sam 20-i-kusur (minimalni kusur) kad sam dosao? I obrazovanje. Opisacu jedan incident. Ona: odakle si? Ja: iz Jugoslavije Ona: gde je to? Ja: Evropa Ona: gde je to u Evropi, sta je Evropa? Ja: zapadno od Italije, juzno od Madjarske, severno od Albanije i Grcke Ona: a gde je to? Ja: ma, za koji qrtz me pitas, ako ne razumes odgovor i nista ti ne znaci!? Ima, naravno, i drugacijih iskustava. Dobar sam sa jednim Albancem iz Makedonije, ozenio je Amerikanku i odlicno se slazu. Doveo je i dvojicu netjaka - ali ti su se vratili u Makedoniju da se zene, u dogovorenim brakovima i ne poznavajuci zene pre vencanja. Meni to nije jasno, ne odobravam, ali prihvatam da je njihova kultura takva. Ne bih hteo da preterujem sa dosadjivanjem. Ima jos toga o cemu pisem, o "procentualnosti" odnosa, teoretisem i pisem sledece poglavlje, a ne spada ovde. Mozda napisem na nekoj drugoj temi, bio bih zahvalan za neutralnu recenziju. No, da se vratim na pitanje iz kvotovanog. Amerikanke su super ako ti odgovaraju (i ti njima). Inace nisu. Vredii za sve ostale drzave i/ili nacije.

Ne postoje nikakvi aspekti. Za normalne, obrazovane, informisane i mislece ljude. Ti tzv. "aspekti koji dovode ljude u sumnju po pitanju vakcinacije" vrede za neobrazovane budale koji prate ono sta im odgovara na tzv. "socijalnim medijima" - jer tako mogu da nadju iste takve. Onda si medjusobno potvrdjuju da su u pravu, u svojim predrasudama. Jer tako, ako ima jos drugih poput mene, nemoguce je da gresim. Ocigledno si protiv vakcine, ili barem skeptican. Navedi svoje razloge protiv, a ja cu navesti svoje razloge za. Ni ti ni ja nismo strucnjaci direktno upleteni u razvoj i pracenje vakcine (ja jesam vrhunski strucnjak u drugoj zdravstvenoj disciplini, ali o virusologiji nemam pojma). Moguce je da cemo stavove u raspravi argumentovati linkovima na neke izvore dostupne na netu. Ja cu navesti vrhunske institucije, istrazivace, statisticare, itd. A ti, ako navedes neke opskurne YouTube postove (ili sa drugih tzv. "socijalnih mreza") - udalji se i nemoj da pokusavas da prodajes mudrost. U tvojim postovima na ovoj temi, mudrost jos nisam video - samo "uvijenu u oblande" budalastinu. Kad (tj, ako) odrastes, javice ti se samo...

Dozvoli, molim te, da se kao (bivsi, penzionisani) zdravstveni radnik ne slozim. Pacijenti koje prikljuce na respirator su vec kriticni. Oni ne umiru zbog respiratora nego zbog onih problema zbog kojih su stavljeni na respirator, kao deo terapije u pokusaju da ih izlecimo - i nisu svi takvi pokusaji uspesni... edit: pretek'o me erwin...

Ajd', nemojte. Imamo gore Yu (nostalgicnu) temu... Mada, zivot ovde u USA nije ni za sta. Jedina dobra stvar je sto sam ovde poceo i naucio da igram tenis - u yu ga nisam igrao. Ali fali mi socijalisticka Jugoslavija. Tamo i tada, imao sam gomilu kose i brada mi je bila crna. Video sam k'o soko, a bogami imao i sve svoje (prirodne) zube. Erekcija po zelji i potrebi. U propaloj zapadnoj demokratiji, sve je to otislo u vrazju mater. Nista ne radi i ne valja...

Prvo, da izrazim zaljenje sto svaka tema na Politici kad-tad skrene u rasprave o raspadu SFRJ ili lamentacije tipa "ko nas bre zavadi?" Drugo, da se osvrnem na kvotovano - jer mi nije poznato. Perkose, imas li kakav citat, link ili nesto koji bi dokazivao tvoju tvrdnju? Tokom ranijih decenija nemam iskustva, bio sam premlad, ali '70-ih se odlicno secam. Pisao sam i bio u redakciji lista "Iskra" - list omladinske organizacije 10. gimnazije u Zagrebu. Tiraz - samo 500 komada. List smo uredjivali sami. Jeste, posle objavljenog lista je bilo negativnih komentara nekih profesora, no niko nam nije unaprd pregledavao pisanje, list smo uredjivali sami. OK, to je srednjoskolska zajebancija. Ipak, sredinom '70-ih smo dobili republicku nagradu za novinarstvo! Maturirao sam '77. Nakon mature, vec na fakultetu, objavljeno mi je nekoliko clanaka u listu "Polet" - a to je vec bio list SSOH (Socijalisticki Savez Omladine Hrvatske). Link (na nasem jeziku): https://hr.wikipedia.org/wiki/Polet Tu je tiraz dosizao i do 150 000 primeraka. Pisali smo svasta. Pa i negativno o sistemu ili vlasti. Istina, bilo je reakcija politicara, pa i nekih partijskih opmena ili pretnji - ali niko nas nikada nije cenzurisao unapred! Zato te molim da objasnis svoju tvrdnju, citiram: "svaka vest je prvo prolazila komesarsku cenzuru."

Jednostavno objasnjenje:

Zabavno je, no najvise za @alberto.ascari :

Ajde, odbij! Procitaj svoj post i njegovu "suptilnu" (?!) poruku koja glasi: ma, nismo mi losi zato jer unaokolo ima jos losijih. Ili: "ja mozda jesam nacionalista, ali sam bas dobar covek u poredjenju sa nacionalistima drugde!" Sada cu crno-belo, digitatlno ili binarno: ti si nacionalista a pokusavas da to ulepsas ili opravdas tezom da drugde ima i gorih. Jeste, ima ih. Ali to nije opravdanje za tvoj nacionalizam. Ja sam covek, humanista i filantrop. I Jugosloven. Moje jugoslovenstvo ne postoji zato da mrzim ili iskljucujem druge, nego se sastoji od toga da nemam vremena ni znanja da naucim sve svetske jezike. Znam engleski, nemacki, francuski, slovenacki i vise dijalekata srpskohrvatskog. Jebiga, kineski i neke africke jezike ne znam, zato sam Evropejac i Jugosloven, nisam bas svetski covek. Sramota, ne znam ni albanski - i zavidim ti sto ga ti znas. Sta ces, oblikovalo nas okruzenje. Nemoj da prodajes "srpstvo" jer to ne vredi ni za sta. Moze da bude zgodno privatno, za neke lamentacije u pola noci uz casu vina. Ali u javnosti, gde se dogovara napredak drustva i sklapaju se poslovi, tome nema mesta. Jeb'o vas Mladic i Kosovo 1389. i ratovi izmedju. Tesko je ziveti sa vama.

1. Bagnaia 2. Miller 3.Zarco

Ridji, cestitke i svi oblici srece - evo, saljem (jebiga, virtualni) poljubac majci i bebacu. O filozofskim ili socioloskim i psiholoskim aspektima raspisacu se drugde. Jebiga, volim da analizujem i teoretisem. Ali ovde, samo mogu da izrazim ljubav. Ja sam tata, dete je vec odraslo, a ti se javi ako ti treba savet. Od motanja pelena pa kasnije. Mozda sam psiholoski slucaj, ali najvise sam voleo zenu (i jos uvek je volim) kad je postala majka. Za detetom sam lud, naravno. Uzivaj dok mozes, tome je ogranicen rok. Onda dete ode svojim putem i ne pita te, pa se osecas kao budala. A na ovoj temi, vakcinisi dete protiv svega. Rizici su zanemarljivo mininimalni a korist i bezbednost ogromne.

Vilhelmina, , hvala ti za ovaj izvanredni post! Voleo bih da jednom upoznam tvog brata, kolegu po dusi (motorista!), a i ja sam jedva izbegao da se zajebem kao on. Gledao sam neke postere obesene u osnovnoj skoli, koji su pozivali u milicijsku srednju. Na njima je bila i slika kako pitomci voze neke motore, pa sam se odusevio. Eh, onda sam cuo da tamo ne mozes da imas pasos - a vec sam putovao po Evropi i hteo sam jos, pa sam odustao od "sluzenja drzavi" (utoliko ima veze sa ranijom raspravom, o pasosima i putovanjima u SFRJ). Ovaj mali delic koji sam kvotovao me navodi da ispricam pricu svog tasta, oca moje supruge. Jos je ziv, 88 godina. Oficir, a nije to bilo za njega. Seosko dete, iz jednog od najsiromasnijih sela siromasnog kraja - Banija. Ziveli su, primitivno, u "porodicnoj zadrugi" jer nije bilo ni zemlje ni para da se cepkaju posedi. Onda je dosao rat. Iz kuce/zadruge, od njih 17 je prezivelo cetvoro. On, sestra, jedan brat i majka. Od ostalih, najstariji brat i otac su poginuli u partizanima (otac je posebna tragedija - prvoborac '41. a poginuo u maju '45, par dana pre nemacke kapitulacije). Drugi su skoncali zaklani u selu ili Jasenovcu. Majka i sestra su bile u logoru, Stara Gradiska. Medju par stotina prezivelih - ali, kad su oslobodjene, majka je imala 34 kg - a najvisa zena u selu, oko 175 cm. Tast se sa familijom vukao po zbegovima, preziveo i tifus koji je tamo dobio. Elem, '45. se nadju on, brat, sestra i majka u spaljenom selu. Nekako su prezivljavali (jedva) i zakljucili da je resenje da jedan ode i pomogne drugima. Za zene perspektiva nije postojala. Tako su tast i brat mu vukli slamke da odluce koji ide, koji ostaje. Ispalo je da tast odlazi. Od dve institucije koje su davale hranu, krov i skolovanje, izabrao je vojsku - u popove nije hteo. Kao sto si ti napisala za oca da je bio pesnicka dusa, tako je i moj tast bio talentovan za likovnu umetnost. U skoli, prvo srednjoj pa posle visoj, crtao je tehnicke crteze i zadatke kolegama u zamenu za cigarete ili neke privilegije, a za sebe se bavio slikarstvom. Ipak, vojska ga nije pustila, a i on je imao osecaj obaveze da joj vrati ulozeno. Imao je neke samostalne izlozbe i sudelovao u nekom grupnim, dobio medjunarodne medalje i gluposti -a nije ih licno preuzeo jer ga je mrzelo da se cima za dozvole za putovanja u inostranstvo. Dogurao je do cina pukovnika i kandidata za generalski. No, poslednjih nekoliko godina radnog zivota je proveo kao civil. Bio je "savetnik predsednistva za vojna pitanja" u republickoj vladi SR Hrvatske. Jos uvek su mu vredila vojna ogranicenja (prijave/dozvole za putovanja preko granice itd.) Uf, moja zena/njegova cerka i ja vec ziveli u USA, dodjemo na godisnji i imamo malo vremena, a on nas uhvati da odvezemo njegove slike na neku izlozbu u Nemackoj - jer on ima ograniceni broj putovanja i hoce da ide na otvorenje, nece da to trosi na prevoz. Jebem ti slikara. Eh, onda je najeb'o. Bio je clan poslednje socijalisticke vlade Republike koja je predala duznost novoizabranoj HDZ-ovoj. Pod hitno se penzionisao jer nije hteo da radi ni na kakvoj ludosti. Onda, uskoro, najeb'o je. U rodnom selu, minirana mu je vikendica (jedina kuca u selu ostecena '90-ih) - minirali je, za odmazdu, pobunjeni Srbi jer nije hteo da dodje u Krajinu i "bori se za srpsku stvar." A u Zagrebu, bio je "Srbin i oficir JNA." Inace, tast mi je sjebao deo zivota. Imao sam neke mogucnosti/mutljavine da izbegnem sluzenje vojnog roka, samo nisam znao kako da zajebem njegovu firmu i filozofiju - a da zenim njegovu cerku. Preziveo/izgurao sam. Verujem da smo mu spasili zivot. Dovukli smo njega i tastu u USA. Moja zena je vec imala drzavljanstvo, pa smo po tom osnovu dobilii i "zelenu kartu" (dozvolu boravka) za njene roditelje. A iz njihove("vojne") zgrade, nekoliko ljudi je odvedeno na "informativni razgovor" - i nikada nisu nadjeni, cak ni tela. Trazili su i njega. Tast i tasta su se vratili tek kad je to malo olabavilo i popustilo. Doziveli su neprijatnosti, ali ostali zivi. Ja sam se - mozda neumesno? - zajebavao. Tast je spalio svoju pukovnicku uniformu, da mu neka maxihrvatska policija ne nadje. A ja rekoh, bilo bi bolje da je dao meni (iste smo gradje). I verovatno bi ovde u USA nesto vredela, za kolekcionare. Onako, da objavim oglas "menjam jugoslovenskog pukovnika za sportska kola." Eh, da sumiram. Na temu "SFRJ." Nisam imao srecu da se rodim kao dete profesora u Parizu, ali ni nesrecu da budem dete cobana na nekom balkanskom brdu. SFRJ mi je dala strahovito dobru pocetnu poziciju da se ostvarim i budem to sto jesam. Mozda manje nego neke zapadne drzave, no svakako lakse nego oni iz istocnog bloka u nasem okruzenju. Nemojte iz danasnjeg okruzenja kritikovati stanje u SFRJ pre 50 godina. Znamo da nije bilo kao danas u Kanadi. Ali jeste bilo najbolje moguce, u zadatom politickom/istorijrskom/ekonomskom okruzenju.

Moze, ali treba da prijavi i trazi dozvolu. Moja tetka se kao gastarbajterka u Nemackoj na samom pocetku '70-ih udala za USA vojnika koji je bio tamo u americkoj vojnoj bazi. Svrljao je po Nemackoj, ali za druge evropske zemlje morao da ima dozvolu. Svejedno, kad mu je "tour of duty" zavrsavao i selili su za USA, dosli su oboje u Yu da se tetka oprosti od familije (onda se jos nije putovalo gore-dole kao danas). On nije trazio dozvolu, naprosto je seo u kola i dovezli su se. Nije imao nikakvih problema, USA vojska im bez nekog vidljivog razloga ne gura nos u pasos, ali je i sam rekao da je to bilo protivpropisno i da je mogao fasovati neku zatvorsku kaznu da su ga uhvatili.

Izgleda da je vas nekoliko zivelo u nekoj drugoj SFRJ, nikako u istoj u kojoj sam ja odrastao. Prvi put sam bio u Trstu u 2. razredu osnovne, dakle 1966. Bio sam upisan u pasos jednog od roditelja, ne secam se kojeg. Eh, onda su se roditelji razveli, pa su mi u "zreloj" dobi od 11 godina izvadili moj pasos, da mogu da putujem sa svakim posebno - to je vec 1970. Sa 14 sam poceo da idem sam - iz Zagreba je dnevno bilo 15-ak autobusa za "jednodnevni izlet" u Trst i jos 10-ak za Graz (vikendom i vise). U 3. razredu gimnazije sam morao da izvadim vec treci pasos jer u ranijem nije vise bilo mesta za sve one pecate na granici. Krajem '60-ih smo vec imali stotine hiljada gastarbajtera "napolju" - kako, ako "nije smelo da se putuje?" Evo sta kazu istoricari: (bold moj) izvor: Vladimir IVANOVIĆ, Geburtstag pišeš normalno. Jugoslavenski gastarbajteri u SR Nemačkoj i Austriji 1965.-1973., Institut za savremenu istoriju, Beograd, 2012.

To je komentar na onoga iz publike koji je podvikivao kad bi Medvedev servirao. Ako si gledala mec, mozda se secas da je jednom opalio lopticu u publiku i dobio za to opomenu. Gadjao je tog jebivetra...

1. Bagnaia 2. Miller 3. Quartararo