zoran59

Vec desetak dana sam u domaji, a i osecam se sve bolje. Necu vas gnjaviti svojim zdravstvenim problemima, nego, prvo odoh kod burazera. Srednji (20 god.mladji od mene). Najmladji je u Irskoj i vozi BMW 1200 GS. Uslikali se burazer i ja (valjda se to zove "selfie") Onda, buraz i njegov motor: To je KTM 950. Jedan od od 1200 sa takmickarskim specifikacijama. Ovaj konkretni primerak je vozio Dakar rally (bez mog burazera). Takmicar je kupio sledeci model, a moj brat kupio od njega njegov stari. Stavio pokazivace pravca, neke detalje i vozi ga i "u civilu!" Otisao tom testerom na neko takmicenje i osvojio prvo mesto u klasi, 44 god. star -mada je motor registrovan za drumsku upotrebu! A budala je kiaoi ja... Vidi glupost: Harley-Davidson 750, neki orijentalne proizvodnje, pa ga sredjuje za drugara. Heb'o to. Ja u domaji, opravljam se, pa kad dodje lepse vreme za mesec-dva, odoh na "tour of Yu" voznju necim na 2 tocka. Dobri drugari i familija,imam izbor...

Iselio (valjda) '81... Ista stvar sa nazivima ulica, a uz to postoje citavi delovi grada u kojima nikada nisam bio. Nisam imao prilike da ih upoznam jer u 40+ godina nikada nisam dosao na vise od 14 dana u komadu a to brzo "raznesu" drugari i familija. Taman sam se penzionisao i spremao na par meseci, a strefilo me jos jedno preseljenje (iz Texasa u Alabamu), pa neki zdravstveni problemcici - a nakon toga corona restrikcije. Konacno sam stigao, pa ostajem najmanje 4 meseca. Cekam da zatopli, pa cu na jos jednu "tour of Yugoslavia" voznju.

Ja u domaji, ostajem do leta...

Primetio sam jos nesto, bas na ovoj fotki prijateljevih motora. Mozda i nisam tako slab kao sto mislim. Nekada smo na motorima koristili "nogare" (engl. "centerstand", nem. "hauptstatnd") ili "nogicu" (eng. "sidestand" a nem. "seitenstander"). Jeb'ga, na nogare motor treba navuci/podignuti, a na nogicu samo oslonis - kao sto su i motori mog drugara parkirani. Mozda ni on nema snage da ih podigne na nogare, ako ih ti motori uopste imaju. Posto sam uvek vozio starudiju, navikao sam da proveravam nivo ulja na nogarima, da motor bude uspravno. Nemam pojma je li promenjeno kod novijih testera. Saznacu kad dodje vreme...

Zajebavaju me drugari. Napisah da sam sjeban i bolestan. Idem na nekoliko meseci u domaju. Imam tamo vise familije i prijatelja nego ovde, da mi se nadju za vreme oporavka. Putujem za nedelju dana. Ako "bog da i sveci ne oduzmu," kad se oporavim, napravicu jos jednu "tour of Yugo" turu, bez zurbe. Od malena sam bio druzeljubiv, imam siroki krug poznanika, pa i prijatelja. Javio sam da dolazim pa vec imam pozive na razne zabave,vecere i slicna druzenja. A dvojica najblizih/najprisnijih me zajebavaju. Ne razumeju da sam stvarno bolestan i slab, jedva stojim na nogama. Prvi inzistira da odmah idemo na jedrenje. Nasledio je kucu na Bracu, ima jedrilicu od 10-ak i vise metara, luduje i hoce da me vodi. Ma, ne mogu. A drugi mi kaze da donesem kacigu i opremu, da se vozimo - ima 2 motora. Nije mu jasno da tesko stojim, nema teorije da jos i balansiram 250 kg medju nogama. Ipak, ako oporavak krene na bolje, uzecu jedan motor pa "od Triglava do Vardara." Da me navuce, moj dragi Dalibor mi je poslao fotku iz svoje garaze: Ovo desno je Kawasaki H2. Kompresor, preko 200 KS. To mu je "sport-touring" testera, vozi ga samo van grada. A levo je Honda 750 NC, za gradsku voznju, nabavke itd. Ostalo je jos nekoliko nas koji nismo odustali. Moj drugar ima 66 godina. A vi, omladino, mislite...

Bili smo mladi i zbunjeni, mozda smo ih razocarali. Nije cak ni bilo seksa, samo par poljubaca. Omladinski aktivisti, hteli smo da im pokazemo lepote SFRJ i sirimo razumevanje i ljubav medju ljudima (ostaci hipi ideologije). Secam se imena - Gabi i Iris - a adrese sam pogubio, nismo vise kontaktirali. Nemam ni fotke - u brzom pakovanju zaboravih foto-aparat. Svejedno, lepo je secanje.

Pisao sam da sam bolestan. Ide na bolje, ali sam slab. Kuhati mogu, ali da operem kuhinju bi mi trebalo 3 dana. Zato idem u domaju na najmanje 3 mjeseca, mozda i sest. Naprosto, imam tamo veci "fond" familije i prijatelja koji mi mogu pomoci. Kcer ce preseliti kod decka (jedva je docekala! ), imam stan. A zena je u susjednom stanu, na istom katu, brine o 89-godisnjem bolesnom ocu (necu biti previse s njim, imam zamjerke a on to vise niti cuje niti razumije). No, to je licno. Od sireg interesa, za nekoga u slicnoj situaciji... Prvo mi je receno da mogu donijeti lijekova za mjesec dana, iznad toga sam u "carinskom prekrsaju." Onda sam zvao upravu carina, neki ljubazan covjek mi je rekao da donesem koliko hocu, ali moram imati recepte i povijest bolesti. Na kraju, vjerojatno ce ispasti da odlucuje jebivetar na aerodromu, a propisi su ukrasni... Trebati ce mi kontrolni pregledi. Jedan od lijekova ima potencijal da osteti jetru, pa mi treba mjesecni laboratorijski nalaz da ga mogu nastaviti uzimati. Zdravstveno osiguranje u domaji nemam. Da ga dobijem, morao bih otvoriti racun u tamosnjoj banci, prebacivati penziju, prijaviti, a onda bi mi domaja uzela % (zaboravio sam, valjda 15). Jeftinije mi je da testove/nalaze placam iz dzepa. A mozda bi domaja htjela i porez na primanja izvana? Zbunjenost totalna. ali, ajde, samo nekoliko mjeseci.

Prelistavao sam temu, pa me ovo podseti na nesto. Izvinjavam se ako ispadne podugacko. '70-ih, letovali drugar i ja u kampu u Dubrovniku. Naravno, mladost i leto, upoznali dve Svabice iz obliznjeg satora. Neki drugi bi ih mozda odveli u sumu, ili u svoj sator, no mi njih odvedemo na izlet - na Lovcen. Lepo vreme, nigde oblacka, sa vrha se cak nazire preko Italija! Njegosev mauzolej. Ja njima pricam zasto je ovo mesto znacajno i ko je Njegos, a prekine me neki starac. Sede obrve i brk k'o u Vase Pelagica, samo bez brade. Pita kojim jezikom pricamo i sta pricamo. Objasnim mu, a on kaze: "Momci, tako valja! Kad sidjete u Cetinje, stanite [objasni gde], docekace vas moj sin." Stvarno, iz radoznalosti, stanemo - i evo coveka. Kaze da idemo za njim, odvede nas nekim neasfaltiranimputevima do sela. A tamo, u dvoristu ispred kucerka, starac i baba spremili trpezu - fantasticna domaca hrana! Pocastili nas, ispricali nam gomilu lokalnih prica i legendi (potrajalo je jer smo mi prevodili Svabicama). Mala neprijatnost: na odlasku, moj drugar pita koliko smo duzni. A stari se naljuti: "Nista! Ko ceni Njegosa pa i dovede strance da mu se diva, taj ne placa!" A zasto sam se toga setio citajuci citirani post? Sto i klupe na kojima smo sedili, sve iz rukom istesanog drva. Nigde cavla, sve spojeno drvenim klinovima. Dakle, neko je (rucno!) burgijao i oblikovao klinove, toliko precizno da se nista ne mrda. Neko upuceniji bi verovatno mogao da napise knjigu o tom umecu, a ja samo mogu da se divim. Kako traju egipatske piramide i rimska kaldrma, tako traje i crnogorska stolarija.

Igore, sve si u pravu. Ne pisem o realnosti, nego kako bih hteo da bude. Tako i pricam sa okolinom, ne stidim se. Dopustam si to iz najmanje dve perspektive: prvo, ne zivim tamo i niko me ne zajebava po nacionalnom osnovu, a drugo - u penziji sam, dete je odraslo, ne trazim posao. Dovoljan sam sebi, a drustvo i okolina su dobrodosli kad jesu pristojni, inace ih od*ebem. Hteo bih da ti ispricam pricu, mada ne znam hoces li imati strpljenja da je procitas. Naa cerka je rezultat "mesanog" braka - srpsko/hrvatskog. Rodjena u USA, ima drzavljanstvo itd. Detinja leta je provodila u Zagrebu kod dede i bake, Srba u soliteru, "vojnoj zgradi" (moj tast je penzioner JNA, jos ziv, pri kraju 9. decenije), na cetvrtom spratu. U prizemlju je Abanac otvorio slasticarnu i napravio lepu terasu sa cvecem. Neko vreme su mu "komsije" zalivali cvece vrelom vodom sa balkona ali su nakon par meseci odustali. Cerka se druzila sa slasticarevom unukom i dovodila je u stan. Jednom tu malu Remziju (vec pokojna) tasta pita, "a zasto ti volis Kiru?" Dete odgovori: "zato sto me ne pita sta sam nego samo hoce da se igra!" (ni kriv ni duzan, jos uvek prilikom posete imam besplatnu kafu i sladoled ). Prosle su mnoge godine. Cerka je pred kraj fakulteta (oduzila je, trebalo je da vec davno diplomira ). A njena drugarica Remzija se udala "na nevidjeno" (dogovoreni brak) sa 16 godina, zivi negde u Austriji ili Svajcasrskoj i vec ima troje dece. Njih dve se cuju/kontaktiraju povodom rodjendana ili necega, ali ne cesto. Gde je poanta moje price? Mentaliteti se mozda razlikuju, kolektivno. Individualne price, isto tako. No potrebna je tolerancija za "one druge" i svoju "drugost" treba drzati u kuci. U javnosti, treba da obavljamo posao i budemo pristojni. Kad to nauce Srbi i Allbanci, bice i mira i napretka.

Johhny, nema ovo veze sa zlocinima. Istina, secanja na zlocine su svezija na Kosovu nego ovde u USA. No ovde Indijanci sasvim normalno zive kao inzenjeri, profersori ili mehanicari.Onih nrkoliko koji nece da prihvate vrene i razvoj, zive u rezervatima i niko ih ne smeta. Ja sam Emigrant (iz SFRJ) i 😃 Imigrant (u USA). U Alabami, nemam nikakva "nacionalna prava" - nisam ni "manjina, jer "nacionalno" nema nas dovoljno da budemo prepoznati. Imam gradjanska prava. Ne treba mi vise.

Eh, da citiram: "Srbi juzno od Ibra su najveci gubitnici svih ovih zajebancija medjunarodne zajednice...' Nisu. Tzv. "medjunarodnu zajednicu" ne brine par tvrdoglavaca. Umesto sto vide nacionalnost, nacionalni identitet, kao svrhu zivota, sta bi im falilo da nauce albanski i ukljuce se u ekonomske tokove?

Hvala vam, drugari! Nego, bice bolje. Evo, nasao sam. Jedan cilindar, hladjen vazduhom, lagan k'o bicikl, a dovoljno brz da ne bude dosadno: He-he, izgleda maltene kao moj MZ pre okruglo 45 godina...

Zanimljivo. Treba pogledati video koji to objasnjava puno elokventnije i duhovitije nego bih ja mogao. Video je star 5 godina, a vredi kao da je snimljen danas:

Da se ne zaboravi: Cestitam svima (koji se secaju) Dan Armije. https://en.wikipedia.org/wiki/Yugoslav_People's_Army

Kraj jedne (licne) ere i pocetak nove Razbolio sam se, slab sam totalno. Lecenje ce potrajati najmanje godinu dana (tj. ako ostanem ziv). Nista tragicno, verovatnoca da cu preteci je velika, no slab sam. Ide to sa godinama, a i vec dugo sam zlostavljao sopstveno telo benzinom, sportovima, pusenjem i alkoholom. Prodacu oba BMW-a, bicu neko vreme bez motora. Ali nije gotovo! Nadam se nekom oporavku za nekoliko meseci. A onda cu kupiti sledeci motor. Nece biti presudna kubikaza ili brzina, samo koliko je tezak. Ovi moji sadasnji su preko 200 kg, a cu traziti nesto ispod 130. U voznji nema razlike, ali da se ne prevalim kad stanem i oslonim slabim nogama. Heb'o zivot bez jurnjave i motociklizma!

Da se vratim u gerijatrijski klub... A i mozda da otvorim novi "gerijatrijsko-pacijentski" - ima i ovde kandidata za tu ekskluzivu. Nisam neko vreme pisao ( he-he, vidim da nikome nisam falio ). Tri nedelje u bolnici, od toga 10-ak dana na intenzivnoj, od toga prvih nekoliko dana na respiratoru. Necu gnjaviti detaljima (za radoznale, radi se o teskoj i uznapredovaloj MAC infekciji pluca). Velika promena u zivotu: prestao sam pusiti nakon 50 godina dima. MIslio sam da nikad necu. Cak i vozeci u bolnicu i kasljuci krv, imao sam u fioci paklo duvana i upaljac. A kad su me izbacili, pomislih - nakon tri nedelje, mogu bez duvana jos jedan dan. Banalna psihologija za nas budale: ubilo bi me da ne smem vise nikada da pripalim dobru cigaru. Ali da je odgodim do sutra, to mogu - i tako svaki dan odgadjam vec neko neko vreme i nastavicu. Odbacio sam i kafu jer "hebes kafu bez cigarete." Umesto toga, caj ili vocni sok, jer me miris i okus caja ne asociraju na cigaretu i lakse mi je. Jos jedna velika promena: nikada nisam bio bolesniji, a osecam se bolje nego vec par decenija. Razlog je psiholoski (psihijatrijski?). Moji roditelji i jedan deda su umrli od raka. Uz genetiku, ja sam pusio 50 godina i radio u radiologiji, izlozen joniziracujem zracenju. Imao sam sve predispozicije i vozeci prema bolnici sa punim peskirom i ustima krvi, bio sam ubedjen da imam rak. A kad ono - sve biopsije i nalazi negativni na karcinom, samo teska infekcija koja je izleciva (lecenje ce trajati oko godinu dana, ovo sranje sporo napreduje pa se i sporo leci). Dakle, imam velike sanse da dozivim unuce (unucad?)! Dragi moji "gerijatrijci," samo napred, bice bolje, i da se jos puno godina zezamo. Ma, sta "se" - da zezamo one mladje! edit: slovca

izvor, citav clanak: https://www.rollingstone.com/culture/culture-features/andy-ngo-right-wing-troll-antifa-877914/

Gledajuci ovako izvana (ne zivim tamo), izgleda mi da Srbija ima problem sa divljim zivotinjama. I opravdano je neki nazivaju vukojebinom jer su vukovi najstetniji - kolju stoku, i sitnu i krupnu. Objasnicu. Jos je bilo relativno benigno kad se razmahao Vuk Draskovic. Ali vec je dugo na vlasti Vucic. Sada je vec i u Novom Sadu glavni drmator Vucevic. A za zagadjivanje medijskog prostora je zaduzen Vucicevic! Braco Srbi, rasterajte te predatore! Bolje ce vas sluziti psi i stoka - civilizovane zivotinje.

DameTime, najveca razlika izmedju nas je generacijska. I ja sam bio "omladinski aktivista" u SFRJ, hteo da menjam prvo okolinu pa onda drzavu i svet. A danas samo gledam da prezivim tih par godina koliko mi je ostalo u miru. Jos uvek imam revolucionarne misli (mlad u dusi), ali se pokrivam usima i cutim. Na vama je da menjate svet na bolje, a na meni samo da crknem i maknem sa sa puta.

1. Marquez 2. Bastianini 3.Martin

Dame, mogu samo da odgovorimcitatom samog sebe na jednoj drugoj temi (BiH):

1. Bagnaia 2. A. Espargaro 3. Martin

Imala si priliku da glasas za njega, kao i mnogi. Srecom, veci broj ljudi je glasao protiv njega (za neke licno znam, sami su rekli, da nisu glasali ZA Bidena nego PROTIV Trumpa - kao sto je i 4 godine ranije mnogo ljudi glasalo protiv H. Clinton). Trumpova ekipa je pokrenula preko 60 sudskih sporova osporavajuci rezultate - i sve ih izgubila. Naravno, kad politicara uhvate u nepodopstini, taj izjavljuje da je to podmetacina politickih protivnika - a sledbenici jedva docekaju da mu poveruju. izvor, citav clanak: https://www.salon.com/2022/10/14/donald-planned-and-directed-the-whole-damn-thing--why-is-anybody-still-defending-him/

Hvala vam, drugari! Naucio sam nesto novo (a i ranije sam napisao da nemam pojma o industrijskoj ili vojnoj radiologiji, bavio sam se samo medicinskom). Sada cu potraziti vise informacija i literature o tome. Ne zanima me svercovanje i carina, zanima me kako je resena zastita ljudi i okoline.

Perkose, znamo se vec dugo (forumski). Postujem te, mada se u nekim stvarim ne slazemo. U ranijem postu sam reagovao semanticki/filozofski na tvoje reci "...ako voliš neki narod i neku državu..." Ti si se izjasnio u mnogim postovima, znamo da Srbin i proteran ili izbegao iz Pristine. Saosecam jer su i neki moji bliznji proterani, raznih nacionalnosti, a neki su Srbi i zive bolje ili losije bez obzira na to. Zato pitam, sta je "narod" ili sta znaci "voleti ga?" Dovoljno si star da si ziveo u SFRJ, SRJ, u Srbiji i na Kosovu. Koju "drzavu volis" i zasto bas tu? Nazad na temu, koja je BiH. Meni ni u dzep ni iz dzepa. Ipak, zanimaju me dragi ljudi. Sirok je spektar - od rodjaka sa kojima imam zajednicke pretke 2 generacije unazad do zajebanata sa kojima sam sluzio vojsku u JNA u SFRJ, pre raspada, to su dobri decki. I nikome ne zelim da glasaju po "nacionalnoj liniji" nego samo da zive najbolje koliko mogu. Tvoje "volis narod i drzavu" ne pomaze.