Div

Ako svetom vladaju demokratski izabrani vernici koji se zakljinju nad biblijom koja kaže da je zemlja i sve na njoj stvoreno za 7 dana treba li takve ljude, njihovu politiku i vrednosti koje zastupaju da odbacimo, proglasimo ih za lude, prihvatimo politiku onih koji tvrde da je Zemlja nastala posle velikog praska, menjala se milijardama godina, život se stvorio i razvijao evolucijom, a ko kaže drugačije njega smesti u logor za prevaspitavanje. Ja ipak mislim da se može malo fleksibilnije odnositi prema ljudima pa i prema mišljenjima, verovanjima i zabludama, savremene vere, hrišćanstvo i islam, propovedaju ljubav, solidarnost, praštanje, a širene su i nametane silom, oružjem, lomačama, ja ne prihvatam religiju ali ne osuđujem i ne odbacujem vernike i opet nijedan nije uspeo da promeni moje mišljenje, a pokušavali su neki.

Mislim da je ovo za posebnu temu.

Biće, svakako znatno povećana, već je u dobroj meri, zabluda je da mi, kao proizvođači i neto izvoznici, nemamo brige, biće svega, ograničimo cene i uživamo. Nekakva kontrila i intervencija države može da utiče pozitivno, ali to je mnogo ređe u praksi nego da intervencije postignu kontraefekat. Jednostavno, ograničenje cena =nestašica, ograničenje izvoza, uvoza, znači šverc, crno tržište. OK je da država poveće rezerve tako što otkupi veće količine po tržišnim cenama samo u meri da može da interveniše povremeno u slučaju nestašice. Imamo već izvesno umanjen prinos pšenice, verovatno i drugih žitarica i industrijskih biljaka, zbog suše, skupljeg goriva, skupljeg semena, drastično skupljeg đubriva, uz veće ulagabnja imaćemo manje prinose, gubici proizvođača se neće nivelisati izvozom voća u Rusiju što je zadnjih godina olakšavalo poslovanje mnogim poljoprivrednicima, a kad se još država uključi, "da pomogne", katastrofa na pomolu. Ne možemo ni pretpostaviti šta će biti narednih godina, kad će rat prestati, pod kojim uslovima, kakve će posledice imati razaranje, poremećeno tržište, hoće li sankcije biti produžene ili će se zaboraviti, koliko će viši interes biti motiv da se posluje sa gubicima, koliko će postojanje zajedničkog neprijatelja približiti ekonomske partnere, a koliko će zaoštriti konkurenciju među njima. Već se vidi kolebanje unutar EU, mogu li održati proizvodnju i standard uz oštre sankcije ili će se zadovoljiti simboličnim sankcijama Rusiji, i jedno i drugo izaziva nezadovoljstvo pojedinih članica i partnera van unije. EU se koleba između interesa i principa, mi smo u boljoj poziciji, ne znamo šta su nam interesi i nemamo principe, kolebamo se između ničega i bilo čega.

I dalje stoji da je manje bitno kakvi su odgovori na pitanja iz ankete, bitnije je kako se postavi pitanje i kakvi se odgovori ponude, a tek tumačenje odgovora, to je livada na kojoj svako nađe cvet za sebe. Eto, u anketi koju prenosi Demostat neme mogućnosti da se odgovori da je kriva Ukrajina, ili ništa od ponuđenih odgovora. Nije ni odgovornost, krivica Rusije ponuđena kao apsolutna, isključiva nego kao pretežna, odgovor Rusija više nego Nato može da obuhvati i stav nekog ko misli da je najviše kriv Zanzibar, 80%, Rusija 11, NATO 9%. Anketirani koji su se izjasnili da je NATO kriv više nego Rusija, pored toga što mogu da misle isto kao u primeri ispred, da je najviše kriv Zanzibar, mogu da okrivljuju NATO zato što nije sprečio rat, što nije naoružao Ukrajinu, primio je u članstvo, uključio se u sukob aktivno, preventivno napao Rusiju. Ako govorimo o Ruskoj propagandi kao tako moćnom sredstvu uticaja, valjalo bi se pitati ima li i druga strana, odnosno druge strane, propagandu, št nije u redu ako onakva sirova i providna propaganda ima uspeha, ili je i to samo propaganda, skrivanje ostalih činjenica, kao kad kod nas kažu CIA, Vatikan, Soroš, dadoše toliko para finansirajući svoje plaćenike ovde da se pitam gde su tolike pare, u našem BDP najveći udeo ima finansiranje stranih plaćenika. U primeru Rusije imamo priču o rasoaloj ekonomiji koja finansira ekstremnu desnicu po celom svetu, i ekstremnu levicu, i kretanje migranata iz desetina zemalja, zar je moguće da raspala privreda ima više para od moćne privrede EU, USA i drugih.

Ne znam koliko je kod nas manje, sumnjam da je uopšte, oružja u ličnom posedu, legalnost nije obavezno i veća dostupnost, ilegalnim oružjem se, procentualno, čini više zločina. Međutim, ono što zakonski neograničena dostupnost oružja i odbrana takvih zakona čini, to je društvena prihvatljivost posedovanja, samim tim i upotrebe oružja, jer oružje nema drugu namenu, nema umetničku vrednost, emotivni značaj, stvoreno je za ubijanje. Ko reši da ubije naći će način i ako ne može da kupi pištolj, ali kome je nadohvat ruke puška ili pištolj, lako reši da ga "isproba". Teorijski, moguće je udarcem ciglom po glavi izvršiti masovno ubistvo ali je malo verovatno.

Jedan naslov sa sajta: "Ršumov lekoviti čaj koji je naučio da pravi od svog dede" Prvi put čujem da se od dede pravi čaj.

Traje, i trajaće sve dok bude uz vlast, a biće uvek jer "vlast je od boga data". Da ne pričamo o tome koliko su ratova crkve vodile ili bar podržavale, čak su i devedesetih kod nas vođeni verski ratovi iako su ih započeli ateisti, ali pravoslavni, katolički, islamski ateisti. Dobro je što SPC priznaje autokefalnost OAMPC, tzrebala je i ranije, ali nije to uradila bez Vučićevog pristanka, možda i na podstrek, svejedno, i tako je dobro, bolje nego da se vuku sukobi, treba samo realno ceniti događaje, ovaj i druge, i znati ko vuče konce. Dolazile su crkve u sukob sa državama ali su nekako češće izvlačile deblji kraj, umirali su patrijarsi naprasno, delile su se crkve, novac i sila su uvek bili jači argument od vere.

On se druži jedino sa sobom, zato se kaže, uhvatio se lošeg društva.

E, za DSS i mnoge druge, samo Kosovo bez Albanaca je Srbija. Izložba ili aktivnoszt koja Albance predstavlja kao ljude a ne kao neprijatelje i teroriste nije u interesu te njihove Srbije.

Već sada su proizvođači nafte i gasa u poziciji da svoje proizvode prodaju skuplje, po inerciji to bi se nastavilo i pose eventualnog prekida rata, pretpostavimo da se prekine bez eskalacije u nuklearni sukob jer u slučaju eskalacije ne znam da li bi imalo smisla pričati o ekonomiji, ali proizvođači nafte ne utiču na ekonomiju isto koliko i velike privredekao što su USA, Kina, EU, s tim što i ova tri fakrora nisu u jednakim pozicijama, USA je i veliki proizvođač i veliki potrošač energije, Kina i EU su neto uvoznici ali je Kina u poziciji da vodi računa o svojim interesima, lakše ih je definisati, dok EU, iako manja od Kine mora da usklađuje interese većeg broja zemalja, ponekad su ti interesi suprotstavljeni. Posle perioda izgradnje LNG terminala, promene dobavljaa nafte, jasno je da sve to košta dolazi period stabilizacije ponude i tražnje, nesmetanih tokova energenata i novca ali na kom nivou se cene "zaustave" i koliko to utiče na cenu finalnih industrijskih proizvoda, može li razvoj tehnologije da umanji udeo troškova energenata u ceni proizvoda i usluga, bolje u ceni održanja standarda životatoliko da se posle 5, 10, 20 godina više ne smatra snabdevanje i proizvodnja poremećenom. Do danas su Rusija i Ukrajina veliki proizvođači i izvoznici hrane, ko ih i u kojoj meri može zameniti, da li ih treba zamenjivati ili osposobiti da nastave proizvodnju, koliko će hrana biti dostupna na svetskom tržišti imajući u vidu udeo cene energenata u ceni hrane. Hoće li potreba da se ekonomske posledice svedu na podnošljivu meru ujedinnjavati svet ili produbljavati sukobe? Ko će voditi glavnu reč, ekonomisti, inženjeri, političari, vojni stratezi?

Ima li ozbiljnijih projekcija razvoja ekonomije posle pandemije i ruske agresije na ukrajinu. Znam da je teško govoriti o "pose" dok agresija još traje, ali se, siguran sam, prave markar i alternativno, šta ako rat prestane sutra, šta ako traje još tri meseca, šta ako se produži godinama, naravno i ishod rata je bitan, nečiji totalni poraz, kompromis, nastavak spora drugim sredstvima. I na ovom forumu i po nekim portalima nailazio sam na mišljenja koja kažu da je ruska ekonomija malo bitna u svetskim razmerama, da su energenti lako zamenivi, to je tek 10, 30, 50% ukupnih potreba, može se zameniti. Kako, za koje vreme i uz koja ulaganja. Koliko će politika da bude iznad ekonomije, da li će moći da prežive vlade zemalja koje tvrdo insistiraju bna sankcijama Rusiji po cenu pada proizvodnje, standarda, i koliko je moguće suzbiti cro tržište ako postoji veliki interes, mogućnost da se enormno zaradi na trgoviniispod radara. U viđenju budućih ekonomskih odnosa često se barata samo činjenicom koliko ko može sam da preživi ili bez partnera ili protiv partnera i to se, čini mi se, gleda sa propagandno političke strane i navijački. Pored enegrenata, sirovina za industrijsku proizvodnju ugrožena je i proizvodnja hrane i trgovina poljoprivrednim proizvodima, najteže će biti pogođeni najsiromašniji, oni koji su prinuđeni da uvoze i hranu i energiju i industrijske proizvode, ne bih se usuđivao da kaže do koje mere, da li je moguće, odnosno, da li je realno, da dođe do gladi, du dubokih kriza, konflikata u društvima oko raspodele trošlova i tereta krize. Nas je predsednik donekle utešio, biće hrane dovoljno, samo nećemo moći da je kupimo, a i ako je kupimo smrznućemo se i pre nuklearnog rata, dakle nemamo razloga za brigu. Moja želja je da pričamo o ekonomiji, ali znam da je neodvojivo od politike, više zavisi od odluka političara nego od veštine i procena privrednika i ekonomista, zato topik stavljam na Politiku a ne na Ekonomiju.

Pa, to i kažem, SFRJ je bila nesvrstana zemlja, znači nije bila član nijednog vojno-političkog bloka, nije bila neutralna, ne bar u svakom pojedinačnom konfliktu, učestvovala je u mirovnim misijama na bliskom istoku, imala i komandanta, znači imala izvesno poverenje od obe strane i od UN, znači po jednom epitetu, ovde neutralan, onda nesvrstan, ne možemo tvrditi da je nečije ponašanje zakucano i da može i mora biti samo onakvo kakvo mi očekujemo. Čak ni blokovski opredeljene zemlje nemaju uvek jednaku reakciju kao većina članica, ako se dobro sećam rumunija nije prekinula diplomatske odnose sa Izraelom, a sve članice Varšavskog pakta jesu, jedan od ređih slučajeva nemonolitnosti u paktu. Drugi slučajevi su rešavani bratskom intervencijom. PS: Govorilo se daje Bugarska najnesvrstanija zemlja, ne meša se u tuđe poslove, a ni u svoje.

Neutralan stav o nekom, posebno o nekom svetski značajnom, događanju, skoro da nije moguć osim ako se ne radi o nekom potpuno neinformisanom i potpuno nezainteresovanom čoveku, recimo, mogu da budem neutralan u sukobu neka dva plemena u polineziji jer ne znam istoriju spora, ciljeve sukobljenih, mogući širi uticaj, ali se obično prikupi dovoljno informacija da se zauzme stav, makar i uslovno. Još u vreme dok je aktivno egzistirao pokret nesvrstanih, šta god neko mislio o samom pokretu, veliki broj zemalja je pripadao pokretu ali se više puta dešavalo da neku aktivnost, predlog deklaracije, rezolucije, glasanje na SBUN ili GSUN predloži grupa nesvrstanih, neutralnih i neangažovanih zemalja, a bilo je i različitih stavova pa i postupanja u okviru vojnih blokova, nije svako odstupanje od matice mišljenja istovremeno i odustajanje od nekih principa ili suprotstavljanje istim. Sećam se ja vremena kada smo svi bili jedinstveni, monolitni u iskazivanju jedino ispravnog stava, kada je svako ko se u detalju ne složi bacao na lomaču, proglašavao za izdajnika i većeg neprijatelja od onog ko se jasno i javno deklariše kao neprijatelj. Znam da ništa ne nestaje jednom za uvek i u potpunosti pa ni način razmišljanja, odnos prema drugom i drugačijem mišljenju, ali možda naivno, očekujem da 35 godine posle pada komunističkog jednoumlja kao državnog sistema u jednom , ne malom, delu sveta, nastanu i promene u većini glava, da komesarski način nametanja i provere podobnosti izgubi živost, da bude odbačen. Naveo sam primer nesvrstanih, neutralnih i neangažovanih a, opet, aktivnih u predlaganju rešenja, posredovanju u sporovima, prozivanju i pozivanju moćnih da moć ne zloupotrebljavaju. Nesvrstani nisu bilibez stava, nisu hteli da se vezuju za vojne blokove, da se unapred svrstaju ni na koju stranu, u konkretnim slučajevima su imali stavove, ne vek jedinstvene ali jedinstvo pokreta se održavalo. Neangažovani nisu učestvovali u sukobima ni na koji način, neutralni nisu zauzimali stranu u vojnim sukobima, ne znači i ne podrazumeva se da nemaju politički i humanitarni stav i da ne učestvuju u mirovnim i humanitarnim akcijama. Rekoh, u slučaju rata u Ukrajini nisam neutralan, znam ko je krivac, bojim se da će žtrava biti još mnogo, ali, šta, kome pomaže moje mišljenje, sedim za tastaturom i kuckam, kome ja smem da išta zameram, pogotovo da tumačim šta je mislio, kad radimo isto,sa bezbedne udaljenosti pametujemo, svo ovde smo na neki način neutralni, a na (skoro) svaki način neangažovani. Ne precenjujmo svoju pravovernost, ponekad mi liči na obično navijaštvo.

Čak i u ozbiljnijem istraživanju nego što je forumska aketa, nije bitno šta je ko odgovorio, veće je rečeno da znamo kako je ko odgovorio, tj ko je netralan odnosno rusofil, bitno je kako je postavljeno pitanje, a presudno je kako se tumače odgovori, naravno, neutralni, kolebljivi su najgori, njih treba streljati, protinike znamo, nih ćemo skloniti da ne smetaju, kolebljivi nas mogu iznenaditi, nih je sigurnije streljati. Šta bi rekli za ovo istraživanje u GB i EU, vidi čuda, u 10 EU zemalja bar trećina nije sigurna u apsolutnu i isključivu krivicu Rusije, to je par desetina miliona ljudi iz zemalja članica NATO. Najgori su ovi što Ne znaju, ma znamo mi njih, wsve je to nenormalno. Da su normalni mislili bi kako im se kaže a ne bi tu neznali. Istraživanje: Šta misle građani Britanije i 16 zemalja EU o tome ko je odgovoran za rat u Ukrajini

A, Rusi?

Dan mladosti – radosti u Kumrovcu, okupili se poštovaoci Josipa Broza Tita Zemlja koja ima ovakvu mladost ne bi trebalo da brine za svoju budućnost samo da nije već propala, nestala.

Evo rezultata, posle dugog i neizvesnog brojanja: Republička izborna komisija (RIK) potvrdila je da je kandidat Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić, pobedio na predsedničkim izborima u Srbiji, koji su održani u aprilu. Parlamentu će da istekne mandat pre nego se konstituiše.

Samo ako su pravoslavni.

U RL, ovakvo pitanje bih shvatio kao uvredu, naravno, da je upućeno meni od nekog ko me bar malo poznaje. (Ajde, onako, zašto bih podržavao nečiju stranu, podržavam Ukrajinu jer je žrtva agresije, a šta je ukrajinska strana, šta ruska, mnogo je široko i podložno nagađanjima i subjektivnim tumačenjima.) Možemo pričati o okolnostima, šta je moglo a nije, šta je trebalo, šta je moralo, šta se deševa, kakve ko interese ima, šta će biti, ko će izvući korist a ko kraće drvce, ništa ne može da opravda golu agresiju, čak se dovodi u pitanje mentalno stanje onoga ko je pokrenuo, šta je očekivoa, dokle je spreman da ide.

Možda sam i pisao već: -Doktore, priča jedan moj vršnjak da ima seks svaki dan, da li bi mogao i ja tako. -Što da ne, pričaj slobodno i ti.

Sveštenik opšte prakse.

Može da bude predsednik USA, Rusije..., ali da se mane interneta.

Biće to još jedna bruka za srpsko pravosuđe i državu. Formalno, otkud srpskom tužilaštvu i sudovima pravo da vode postupak protiv stranih državljana za delo koje je počinjeno na teritoriji strane zemlje protiv stranih državljana? Suštinski, niti mogu da pribave dokaze, niti da privedu optužene, dobiće podsmeh kolega iz dobrog dela sveta.

Ma, uvek si ti bio u njenoj grupi samo si se krio. 😄

*Kad su neki novinari postavljali slična pitanja, predsedniku naravno jer samo on sme da odgovara na pitanja, dobijali bi odgovor u stilu: "A šta bi vi hteli, da nemamo puteve, da ne gradimo bolnice kao što oni koji su bili na vlasti od 2000. do 2012, ništa nisu gradili 30 godina". Kad se od nešto informacija koje se iščipaju sastavi mozaik, postaje jasno, dogovore se Vučić i Si da se nešto gradi, onda kineska banka odobri kredit od 600.000.000 za radove koje će izvoditi kineska firma koji vrede, objektivno, 350.000.000, a kineske firme angažuju podizvođače iz Srbije po preporuci, kupuju neki materijal od preporučenij firmi, sad i te firme koje dobiju 200-250 miliona za posao koji vredi 100 miliona moraju da zaradu podele sa "savetnicima". Šta još ide u paketu kad se ugovaraju veliki poslovi možemo da predpostavimo, koja oprema za prepoznavanje lica, za praćenje, komunikacije, oružje, fabrike, rudnici, koncesije... Nisu baš svi poslovi rađeni sa Kinezima, radili su i Rusi, Arapi, Azeri, a ni zapadne kompanije nisu gadljive na pare i spremne su na dogovore.