Div

Cilj marketinga je zarada, sredstva za ostvarenje cilja su brojna uključujući i "prevaru", odnosno privid koji stvara kod kupca da neko brine o njegovim potrebama, postoje i druge profesije koje se bave istim relacijama pa savetuju kupce da u nabavku idu isključivo sa spiskom, da kupuju ono što ima stvarno treba a ne ono što im se dopadne u nekom momentu. Vasa je u uvodnom postu naglasio da ne govorimo o klasičnim prevarama i krađama, nedozvoljenim radnjama nego o trikovima koji se koriste da bi se privukla pažnja, da se stvori privid jeftinoće, potrebe, da bi se lakše otvorio novčanik. Kažu, s tom namerom su izmišljene korpa i kolica u samoposluzi, kreditna kartica, lepa i upadljiva ambalaža, i mnoge druge stvari kojih se nikako ne bih odrekao, ali neke pojave, kod mene bar, stvaraju odbojnost, zbog toga izbegavam ulazak u radnju. Marketinški stručnjaci treba, verovatno to i rade, da imaju u vidu i otpor koji se stvara, da procene i utvrde koliko ljudi se ponaša kao ja, pa da mere koliko kupaca dobijaju a koliko gube nekom aktivnošću. Još jedan primer, nije prevara, nije nezakonito, ali mene kao kupca odbija. Prodavnice obuće i garderobe imaju neke proizvode u izlogu, sve češće ne stavljaju cene, misle valjda da ću lakše da odlučim da uđem a onda će "naše ljubazno osoblje" da me ubedi da kupim nešto, s druge strane ljubazno osoblje sve češće nije zainteresovano za kupca ili jeste ali ne zna ni osnovne informacije o robi, sastav, način održavanja, uslovi garancije. I televizije su prodavnice, prodaju reklame gledaocima, znam da je ovde plaćanje i emitovanje reklama više partijska obaveza neko sredstvo poboljšanja prodaje da nije tako ne znam kome bi palo na pamet da pravi blokove reklama od po 15 minuta, i mala deca znaju da se za vreme reklama vrte program da se vidi čega još ima trenutno za gledanje, kuva se kafa, telefonira, piški,sve samo da se ne gledaju reklame, dosadne su, blok reklama na kraju filma ili epizode serije, neposredno pred odjavnu špicu gleda samo onaj ko je vezan ispred ekrana.

Pošto je neznanje veće i univerzalnije od svakog znanja, imam ja još jedno pitanje. Zasad. Ako punim bateriju od 6V punjačem od 6,5V koliko je opasno po bateriju?

Na Radio televiziji Srbije večeras je, na zahtev organizacije "Kreni -promeni", održana javna debata o Rio Tintu, iskopavanju litijuma i bora u dolini Jadra i posledicama koje bi ta iskopavanja imala na životnu sredinu. U raspravi su učestovali stručnjaci za rudarstvo i ekologiju, a jedan od njih bio je i profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić koji je ukazao na štetnost eksplotacije litijuma na način kako je planirano Rio Tinto u dolini Jadra. Prema njegovim rečima, jadarit jeste jedinstven miniral, ali je to najgora moguća forma, koja sadrži litijum i bor.„Da bi ste iz njega izvadili litijum i bor, treba vam, prema studiji Rio Tinta, dnevno 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline, nekoliko desetina tona eksploziva za podzemnu eksploataciju. Predviđeno je studijom Rio Tinta da će doći do sleganja 850 hektara terena. Studija Biološkog fakulteta, koji je radio za Rio Tinto preliminarnu procenu uticaja na biodiverzitet, kaže da će mreža života biti izbrisana i preporuka mojih kolega sa Biološkog fakulteta jeste da se taj projekat uopšte ne realizuje“, navodi Ristić.

Ja ne želim milione, želim samo jedan dinar više nego što mogu da potrošim.

Inače, kad sam rekao da imam popunjeno, mogu li da joj pošaljem na e-mail, kaže, a, ne može, moramo mi da unosimo. Posle me pita jel umem da koristim kompjuter, trebao sam da pitam jel ume onaj ko te poslao.

Nije da sam baš brojao, popunjavao sam upitnik sam, pre nego je došla popisivačica, ima četiri strane upitnik, sve ukupno više od dve ne treba da odgovara jr nisam zaposlen, ne putujem na posao, nisam živeo van Srbije, nisam doseljen, raseljen. Kod nekoliko pitanja stoji napomena, ako je odgovor da, onda idi na pitanje broj..., ili ako je odgovor ne, onda... Ne znam koliko ko odgovorno i savesno radi posao ali mi je sasvin razumljivo da u mnogim slučajevima i nema više od desetak odgovora.

Da, meni je palo na pamet za sluh. -Da li imate problema sa sluhom? -Aa, molim. Nemam.

Prvo sam to zapazio u Maxi-u, pre možda desetak godina, zatim u Rodi, dugo već ne idem ni u jednu od tih samoposluga ili vrlo retko, uglavnom kupujem u Lidlu, kod njih nema problema sa načinom izlaganja, najbolji su, a u Maxi-u i Idei kupujem online,uglavnom robu na akciji, plus dobijem mesečno 500 dinara kupon, uz besplatnu dostavu kad je preke 3500, a uglavnom jeste. isplati se. Najveća je vrednost to što ne čekam na kasi, ostalo je dodatni bonus.

Koliko znam, u hrvatskom su jetra pluralija tantum.

Popisaše me. Nije bolelo.

Ja sam prestao da idem u neke samoposluge kad sam primetio da često menjaju raspored robe, cilj je da kupac što duže tumara, traži šta mu je potrebno, usput će kupiti i nešto što nije planirao, prihvatio sam da najtraženija roba stoji najdalje od kase ali barem neka bude uvek na istom mestu. Ne znam koliko i koliko kvalitetno rade istraživanja šta dobiju tim trikovima a šta izgube, ja nikada nisam kupio proizvod koji kasirka nudi svakom kupcu kao neku dnevnu akciju, možda bih i kupio da stoji normalno na gondoli kao roba na akciji, na akcije uglavnom reagujem, neke stvari, kućnu hemiju, deterdžente skoro da samo na akcijama i kupujem, ne mislim da sam tako kupio nešto ispod realne cene nega da nisam platio 20-40% skuplje. Godinana sam izbegavao da kupujem proizvode tzv robne marke, robu pod brendom trgovinskog lanca, onda sam u nekom momentu počeo da čitam deklaracije, da vidim ko je stvarni proizvođač uporedio, onako laički, miris, ukus sa istom robom pod brendom proizvođača i počeo neke trgovačke robne marke da kupujem, budu malo jeftinije a kvalitet isti. I protiv ovih sitnih, zakonitih, prevara potrošači treba da se bore organizovano, može se reći i ono, neću da se cimam za neku stotinu dinara, ili hiljadu, mesečno, neću da propadnem, meni je veći motiv da ne budem prevaren, zakonito ili ne, odem ponekad u dalju prodavnicu, potrošim nešto benzina i vremena da bih kupio kod korektnijeg prodavca. Dakle neka udruženja kupaca, neki javno dostupni sajtovi koji bi bili slični ovoj temi, objašnjavali trikove, isticali dobre i loše primere na lako razumljiv način.

Recimo, zbog minornog broja pilotkinja, kažeš jedva 5%, zašto se piše o njoj kao izuzetku, kao jedinoj ženi u struci umesto kao naboljoj u struci bez obzira na rod. Može se reći da niko ne brani ženama da se opredele za određena zanimanja, naći poneki slučaj veoma uspešnih, naglasiti razliku u odnosu na vreme od pre 100-50 godina, ali još uvek se od devojčica očekuje da se opredele za "žensko zanimanje", da se dobro udaju, da slušaju muža, da neguju decu. Važeće većinsko mišljenje i ponašanje.

Najvažnija zakonitost jezika je da se jezik prilagođava potrebama vremena pa se zakonitost menja, nisam za donošenje birokratskih mera kojima se menjaju pravila i nameću navike u svakodnevnom govoru ali jesam za nametanje pravila u zvaničnoj primeni. Ako pilotkinja zahteva da joj u dozvoli ili rešenju piše pilotkinja neka joj piše, ako ne želi niko ne bi trebao da je tera na to. Da li je reč baletan nastala od baletanke ili balerine, ako je ovo drugo zašto nije balerin ili baler. Baletan mu dođe kao muška cipela, cipelan za balet. Ima i drugih nedoumica, ja sam u mnogim forumularima osoba, lice, ličnost, nazivi gde je opšti oblik u ženskom odnosno srednjem rodu. Ne smeta mi, naravno ali i ne mislim da je time postignuta ravnopravnost, žene još nisu postigle pravu ravnopravnost, ali krenule su, samo napred.

Očekivano, u ovakvim situacijama se donose alibi mere. JA sam već pisao da mislim da je najizdašniji energetski resurs štednja ali pritom ne mislim da treba da nam bude hladnije u stanovima već da a manje energije postignemo iste efekte, kad je reč o grejanju, konkretno, efikasniji izvori grejanja, bolja izolacija, priprema za sve moguće scenarije pre nego nastanu, sada, za narednu zimu, nema druge nego sedenje u džemperu, ali je trebalo misliti ranije. Misliti ranije važi kako za vlade najjačih zemalja, tako i za pojedince, mene, tebe... Svojevremeno sam stanovao u bloku 64, stepenaste zgrade, prva zima, radijatori vreli, ne može dlan da se drži na njima, dva metra dalje cvokotanje, tokom leta dođu majstori, kade izolaciju, napravili malo džumbusa po stanu ali naredne zime toplo, moramo da otvaramo prozore i kad je napolju solidan minus. Mogu da mislim kolike su danas mogućnosti racionalizacije, potreban je motiv, podstrek, pre svega finansijski.

Jeste, većina tih markentiških trikova dolazi sa zapada ali, mislim, to nije bitno, bitno je prepoznati ih i izbeći udicu. Od svega što je Vasa naveo mislim da je vezana prodaja nezakonita mada se, u konkretnom primeru, provajderi, vade da ne prodaju intrnet već paket, dakle nemaju u ponudi tri proizvoda pa noraš da kupiš sva tri ili dva već imaju paket, paketić i paketinu. Toga sam svestan ali i dalje plaćam tve fiksne linije a nisam već više godina nikoga pozvao sa fiksne linije čak ni korisničke službe tih provajdera da prijavim kvar, zovem sa mobilnog trećeg provajdera. Time ću se pozabaviti u nekom narednom periodu, da pokušam da nađem rešenje, ako moram da budem magarac neka mi barem budu manje uši. Uglavnom sam pažljiv prilikom kupovina, pre odlaska u radnju proverim po internetu ponude, često i obavim kupovinu preko interneta i kućnih namirnica, i sve u svemu dobro sam prolazio dosad, sreća ili pažnja, ne znam. Neki dan sam se prijatno iznenadio, nađem u sandučetu obaveštenje da je, dok nisam bio kući, poštar donosio pošiljku i da mogu da je podignem u roko od... vrsta pošiljke, uputnica. Šta može da bude, nemam strica u Americi, odem u poštu, ono osiguranje mi vraća deo novca za obaveuzno osiguranje auta jer im je NBS osporila povećanje premije osiguranja, nisu čekali da ja tražim povraćaj, da podnosim zahtev, dokaz o uplati, idem na dva šaltera pa kroz tri dana na blagajnu, jednostavno vratili. Šta reći o stavci na računu za struju, trošak garantovanog snabdevanja, šta znači, šta je garantovano i da li mogu da kupim negarantovano snabdevanje, 100% monopol, sami određuju cene, maltene i zakone donose, a opet ubacuju neke nebuloze kao da imam izbor pa treba da mi zamažu oči. Ili, sad već čuveni, troškovi obrade kredita, kao da ti trgovac kaže kilo jabuka 100 dinara plus troškovi merenja, stavljanja u kesu i kucanja u kasu,brojanje novca, ukupno 120 dinara.

Inače, ja sam čuo kao dete da stariji pominju bele pčele, razumeo sam da se to odnosi na sve pretke starije od čukundede i čukunbabe, kad sam čuo za navr(n)dedu, pitao sam majku šta je to i dobio taj odgovor, ma sve su to bele pčele. Na starom forumu sam ja pitao zna li neko te nazive po kolenima jer sam čuo na TV, u nekom kvizu, mislim Genijalci, da je bilo pitanje šta je Kurajber i odgovor 13.predak u 13. kolenu, pa me zanimlo ima li naziva i za druge. Tada sam i pročitao da je bilo istraživanja po raznim krajevima gde se govori srpski, da ima razlike ali je slično spisku koji sam postavio, a on je zapisan negde u zapadnim krajevima.

Na starom forumu je neko postavio link prema nekom tekstu, ne mogu reći da je naučni rad, koji daje nešto sličnije ovom: 1. MAJKA 2. BABA 3. PRABABA 4. ČUKUNBABA 5. NAVRNBABA - BELE PČELE 6. KURĐELA 7. ASKURĐELA 8. KURĐUPA 9. KURLEBALO 10. SUKURDOVA 11. SURDEPAČA 12. OMŽIKUR 13. KURAJBER Odgovarajuća varijanta naziva je i za muške pretke.

To bi već bila mašina na (ma)mlazni pogon.

ja se sećam nekih traktora, krajem pedesetih, na takav pogon, mislim da su govorili da radi na sosgajs, to je valjda neki iskrivljen izraz, po sastavu je isto kao barski gas, nastaje zagrevanjem drveta u vodi bez prisustva vazduha. A, parne mašine su služile za pogon vršalica, bilo ih je i pokretnih i nepokretnih. Te pokretne su kao male lokomotive.

Ne radi laptop na drva.

Sam bog zna.

Ali, zaista, ovoliko i ovako žustra tasprava se vodi oko , rekao bih taktike, oko jednog koraka koji jedna strana smatra ključnim, neophodnim, bez njega se ne može dalje, druga strana bi ga preskočila ili barem ne bi insistirala na njemu, išla bi odmah dalje. Je li naziv zanimanja u ženskom rodu bitan faktor jednakosti odnosno ravnopravnosti, rasprava je otišla u nekom pravcu koji više ne dozvoljava iznošenje mišljenja i dilema bez kvalifikacije, od previše rogobatnog do nemogućeg, nećemo menjati jezičke norme ni po koju cenu ili hoćemo po svaku cenu. Nije važno šta će posle biti. Za mnoga zanimanja postoji naziv u ženskom rodu, nastao spontano, obogatio jezik ali i izazivao dve vrste komentara, šta će žena u tom poslu ili taj naziv su izmislili muškarci da bi naglasili da se radi o ženi, manje značajnom profesoru, doktoru, lingvisti, piscu. Ističe se i da su prihvaćeni nazivi u ženskom rodu uglavnom za manje vredna zanimanja ili zvanja, tako, domaćica, kafe kuvarica, čistačica, sluškinja, ipak to govori o vremenu kada su kaja zanimanja postala dostupna ili nametnuta i ženama. Nikad nisu bile žene kraljevi nego kraljice, nisu bile devojke prinčevi nego princeze ali su bile vezilje, ne i vezilji, konjovoci ne i konjovodilice ii konjovođice, konjušari, pralje, znači i za niskovrednovana zanimanja postoje neka koja imaju samo muški ili samo ženski rod u uobičajenom govoru. Nije ništa novo da se reči nazivi, norme menjaju prema potrebi, promene nekad ostanu kao nova norma, nekad nestanu odmah, sad šta je bolje, nametnuti ih silom ili odustati unapred, naravno krajnosti pošto su to najčešće pozicije u raspravi. Da, i loš humor jeste i biće prisutan, analogije koje stoje ili ne stoje, na primer: pisac-spisateljica, firmopisac-firmospisateljica, kovač-kovačica? Mi smo se profesorkama u škol obraćali sa drugarice profesor, (tako doba bilo) ili profesorka, ne sećam se da je iko govorio drugarice profesorka.

Nije naodmet videti dvaput.

Čuvanje novca, štednja, je skoro siguran gubitak, kupovina nekretnine možda i nije. Naravno da se cene određuju prema potražnji i ponudi, doklegod neko hoće da plati 3000 eura kvadrat naći će se i ko će mu prodati i ko će tražiti 3500, da pokuša. Nekretnine mnogi smatraju za najsigurniju investiciju, može da ima manju cenu na tržištu ali zadržava upotrebnu vrednost plus može da donosi redovan prihod, naravno, i sigurnost i ispltivost je upitna, zavisi od mnogih faktora, ali zar nije tako sa svakom investicijom.

Da, to je nešto što otprilike znam, pročitao, čuo, ne mogu reći i da razumem, tanko mi je osnovno znanje, neke analogije me zbunjuju. Recimo, ako umesto 100 volti pustim struju od 220, verovatno ću uništti uređaj, tako je otišao jedan moj štampač na poslu, nisam ga ja "spalio2 nego majstor, serviser, ali sijalicu od 40 vati uključujem u istu utičnicu kao i grejač vode od 2000 vati, ako uključim potrošač od 5000 vati reagovačće osigurač, isključiti se ili pregoreti, neće stradati ni sijalica ni grejač zbog snage a hoće zbog napona. Kod punjača, ispravljača hoće da nastane šteta ako je snaga veća od potrebne. Očito je koliko je moje znanje, ipak volim da nešto budžim, eksperimentišem korisrteći neka osnovna znanja, nešto uputstava, primera sa neta, konkretno sada bih da led sijalicu sa solarnim punjačem osposobim da se puni i preko punjača, ispravljača za mobilni da bih mogao da je punim i noću, ne samo kad je sunčano, bojim se da ne uništim bateriju, a tehnički podaci su veoma ograničeni, kineska roba, no name.