Div

Neka slična pitanja postavlja i autor teksta zanimljivog nadnaslova: REČ TAJKUNA Diskretni šarm Ime autora poznato redakciji Sprema se nova realnost. Svet ulazi, kako reče jedan moćni evropski političar, u veliku promenu. U veliki preokret koji znači kraj obilja i bezbrižnosti. Do skoro sam verovao da bi taj preokret mogao da znači ulazak sveta u komunizam, ali Kovid 19 i rat u Ukrajini iscrtali su obrise novog svetskog poretka u kome će dominirati – država. Političari su, kao po nekom prećutnom dogovoru, iskoristili priliku da etatizam promovišu kao poželjan i jedini moguć odgovor na učestale krize. To je pre neki dan ponovo demonstrirao i već spomenuti političar. Država u ulozi spasioca, sve češće i masivnije donosi „jedino moguće, hitne i neizbežne“ odluke, tobože zbog novonastalih okolnosti. Kod građana i poslovnih ljudi indukovan je strah od aktuelnih globalnih kriza. Logično, ljudi se velike zebnje oslobađaju tako što traže sigurnost i utočište, a države su se velikodušno ponudile da pomogne. Imaju na raspolaganju ogromne budžete, kad ponestane novca centralne banke doštampaju koliko političarima treba, suspenduju tržište kad god im odgovara. . . .

Isto kao što veze sa SPC i Rusijom održava Vučić, a Vulin nije otišao sam, u svoje ime. Šta mu je konkretno trenutna taktička zamisao, ne znam, da li da pokaže zapadu kako mu je teško, da li da pokaže Rusima da nije protiv njih, da li da opravda budući sastav vlade ili nepostojanje vlade. Ono što se da zaključiti iz njegovih reči je: Imam mnogo posla pa ne stižem ništa da radim.

Ja živim, dvadesetak godina unazad, po savetu: Doručak pojedi sam, ručak podeli sa prijateljem, vereru daj neprijatelju. Nije to neki režim koji sa prihvatio po savetu već nešto do čega sam došao prateći šta mi je najbolje, doručkujem redovno, vreme je varijabilno, između 6 i 9, ručak oko 2-3, večera, ništa. Kafu ne brojim.

Ako se vratimo na konkretno stanje, inflacija u svetu, danas. Naravno i juče i sutra. Šta god da je izazvalo talas poskupljenja, pandemija, rat, klimatske promene, očito da su odluke vlada i reakcija tržišta tu, problem je vidljiv, rešenje ne može da bude u odricanju od potrošnje određenih roba, a da se očekuje stabilizacija ekonomije u nekom sagledivom periodu. Na energentima se malo može štedeti, od njih zavisi i naš svakodnevni život, navike i potrebe i ekonomija u celini, proizvodnja, saobraćaj. Hrane se, takođe, ne možemo odreći na duži period, generalno, mislim da je u ovim vremenima put ka izlasku iz krize povećanje ponude a ne smanjenje tražnje. Ubeđen sam daće, kao na izazivanje, tako i eventualni izlazak iz krize, odlučujuću ulogu imati političke odluke, one da vlade neke svoje ciljeve ostvaruju kroz ekonomiju, dase bore za opstanakna vlasti ekonomskim ustupcima ili pritiscima, do očuvanja sistema, trgovinskog i političkog, kakav god da je.

Kaže Ana Brnabić, to što oni pričaju, to je samo preporuka da ne šetaju, još će biti da je Vučić zamolio organizatore Europrajda da ne odustaju ali da ih neće terati silom da šetaju.

Jel bila ova slika na Forumu:

Zavisi od kazana, ima ih od 50 do 200 litara, uobičajeno, ima i manjih ali ih nikad nisam video u pogonu. Evo ovaj je od 25l: Mi smo sadili požegaču, verovatno među prvima u kraju, pre toga su šljive bile ranke ili madžarke, ove novije sorte su krupnije, lakše za transport, jepe na oko, ali sa manje šećera. Pravili smo rakiju i od dženerika ili purkača, ima dosta šećera i njima, može se dobiti prilično rakije ali ćale se smatrao da je povećana količina metil alkohola pa je prestao da pravi rakiju, eno neka samonilka stabla i sad stoje, ne berem ih, pojedemo po koji plod, ostalo istruli i otpadne. Ovo je slika sa neta, nije moja: Pravljenje rakije je zahtevan posao ali manje nego pravljenje vina. Kažu, rakija traži gospodara a vino slugu, treba ga cediti, pretakati, obezbediti mu temperaturu i vlažnost, dok rakiju sipaš u bre i začepiš i to je sve do konzumacije.

Od održavanja prvog prajda do danas, po rečima jednog od organizatora Euro prajda odnos društva prema LGBT se promenio nabolje, ne dovoljno ali manje je agresivnih protivnika, više tolerantnih makar i u smislu neka, njihovo pravo, neka se okupljaju. Međutim, nije govorio i o drugoj strani, možda je među stanovništvom manje afresivnih ali, moje viđenje, oni agresivni su radikalniji i imaju podršku u vladajućim strukturama, podrška je uzajamna. Ne znam tačno kako se zovu neke komisije, komiteti u kojima su Gordana Čomić, navodno pristala na saradnju sa SNSom iz viših interesa, takođe nekakav koordinator za rodnu ravnopravnost je i Zorana Mihailović, imamo zaštitnika građana, poverenika za prava manjina, ne čujemo ih uopšte da se oglase oko održavanja-otkazivanja-zabrane Europrajda, a pravo na oupljanje, šetnju jeste garantovano zakonom, nije i mogućnost ostvarivanja prava. Zakone donosi i sprovodi vlast, parlament i vlada, pravosuđe i institucije države, odnosno da ne bi bilo dileme ko šta radi, sve to radi predsednik, to je naša realnost, vidiš da svako ko želi da ostvari neko pravo ide kod predsednika. Samo donošenje bilo kog i bilo kakvog zakona u ovim uslovima jeste održavanje statusa quo, a kako se i dali se može promeniti šta pisali smo mnogo, nego se nekako svodi na to da narod , masa, treba da se opameti, ja nisam nikada čuo da je spontani pokret mase doveo do pozitivnih promena, pokreti imaju svoje inicijatore, svoje ciljeve i sredsta postizanja ciljeva, jedno od osnovnih sredstava je pridobijanje što većeg broja pristalica za svoje ideje. Hoće li biti jedan pokret koji obuhvata sveslojeve društva ili stotine koji imaju svoju ciljnu grupu ali i svest o neophodnosti koordinacije, poštovanje različitih interesa. Dolazilo je, tu i tamo, do urušavanja vlasti same od sebe ili uz malo pritisaka sa strane, nije nemoguće da se i ovde desi ali je malo verovatno i bilo bi neizvesno kako bi se završilo. Vidimo da postoje pojedinci i grupe koje ne ćute, pokušavaju nešto, treba ih podržavati, odnosno prepoznati one koji nude nešto bolje i koji udaraju na pravi problem, na uzroke, izaći na ulicu ili na glasanje, menjati motkom ili olovkom. Ja naravno, ne znam kako bih nešto promenio preko noći, na brzinu, inače bih do sada već to uradio, olovku mogu još uvek da držim, motku mogu, možda u ruke, svakako preko leđa. Pričamo mi, treba one ukloniti, ove pohapsiti, decu obrazovati, medije osloboditi i čekamo da to Vučić uradi, jedino on može.

Koliko znam, kad se rakija stavi u staklo tu se više ništa ne dešava, nema nikakve međureakcije, u buretu rakija dobija po malo na boji i ukusu, "ukrti" se i pomalo gubi na snazi, mislim da se to dešava samo u početku, izgubi možda jedan stepen. nisam nikada čuo da treba prvo u staklo. Inače, pio sam rakiu staru 27 godina, po nekadašnjem običaju, rodi se muško dete, zakopa se bure kakije u trap, e, bio sam gost na svadbi kad je jedno dete dospelo za ženidbu. Boju rakije nismo mogli da objasnimo, nekako ide na ljubičastu, nismo imali ideju od čega, jako pitka, deluje da je slaba, samo sklizne, od druge čašice već se oseti vatra u stomaku a i neke vibracije u glavi. Kod mene u kući je mogla da napuni tri godine, najviše, nešto se popije, nešto proda, najviše pokloni. E, da, reče da imaš dve sorte šljiva, valjalo bi da ih odvojeno sakupljaš i pečeš, verujem da bi se osetila razlika kod rakije, ne mora da znači da je neka manje dobra ali ukusi su različiti, nekom se više sviđa jedno, nekom drugo.

Ne napisah, valjda se i podrazumeva, skupljaju se samo zreli i zdravi plodovi, nikako truli, vodi računa da ne upada u kacu lišće, grančice što se dešava kad se skupla sa folije i sipa direktno u kacu. Bolje je odvajanje koštice ali nije nužno, može rakija da bude odlična i bez odvajanja, samo plodove treba izmuljati ili iseckati da vrenje bude brže i ravnomernije.

Srećno. Dobro kažeš, ima stručnjaka za rakiju više nego selektora. Najbolje ti je da sam eksperimentišeš, to što si pokupio ove godine je nekih 3-4 kazana, piši šta si radio, iduće godine pravi korekcije. Nisam samostalno pravio rakiju, pomagao sam ćaletu, on se držao nekoliko pravila. Prvo, čisti sudovi, burad, kace za vrenje, tada je bilo obavezno drvene, sad čujem da koriste i inox, zatim lagano vrenje, nije hteo ništa da dodaje, ni kvasac, šećer nikako. Kominu držati u hladovini, pokriveno da ne bi dospele vinske mušice do nje, jer izazivaju sirćetno vrenje, neko je površinu posipao slojem pepela od 5-10 cm koji se pred pečenje pažljivo odvoji i baci. Pečenje je obično išlo u kasnu jesen ili početkom zime, kazana nije ni bilo drugih osim bakarnih, od 100 litara pa na više. Na dno kazana se sipalo malo vode5-6 litara, pa se sipa kljuk, malo ispod ivice kazana, loženje lagano, što tanji mlaz rakije to bolje, ali ne sme da se prekine. Povremeno probaš, pa ako ostaneš svestan prekineš kad dostigneš željenu jačinu, nije bilo alkomera. Od 100 litara komine, ako se ne planira prepek ide 12-15 litara, ako se planira prepek onda može do 20 litara, to se na kraju sve vraća u kazan pa ponovi loži, proba, mislim da se prepečenice dobije nešto manje od pola količine koja se stavi u kazan, to je za oko 42 stepena. Rakija u bure, hrastovo po mogućstvu, dudovo daje lepu žutu boju ali mi ne deluje prirodno. Bar nekoliko meseci ležanja do početka eksploatacije, bolje je nekoliko godina ali ko će to čekati. Za prvo orezivanje je najbolje da nađeš nekog ko će da odradi i da ti, usput, priča šta i zašto radi. Još jednom, srećno i ne preteruj.

Vodostaj dobrote Marko Šelić Marčelo:

Pristojan čovek neće vređati drugog čoveka zbog njegovog izbora, neslaganje, kritika da, podsmevati se nekom zato što je vodoinstalater, lekar, Amerikanac, Oženjen, Što ima ili nema decu, što živi u gradu, selu, što vozi bicikl, može samo neko ko ne zna za pristojnost, neko ko govori o individualizmu kao cilju, a priznaje samo svoj izbor.

On priznaje nesposobnost da zaštiti par hiljada mirnih demonstranata u glavnom gradu od, otprilike, isto toliko huligana koji su, inače, po kontrolom, puštaju se sa lanca po potrebi, a trubi kako će zaštititi Srbe sa Kosova, od pretpostavljenog progona od sstrane daleko brojnijeg, jačeg, naoružanijeg protivnika. Vlada ne može da obezbedi sigurnost svojih građana i gostiju, predsednik daje novi mandat premijerki, a i to je smešno, uobičajeno se kaže da daje mandat za sastav vlade, vidimo da joj je vladu već sastavio, zna ko će biti ministri, potpredsednici a još mandat nije ni prihvaćen, ne vidim ni da je tražen.

Nemam ja nikakav problem ni sa fensijem ni sa bilo kim, postoje neslaganja, postoji nešto što ja vidim kao isključivost površnosti. Polemika se povela oko jednog bana gde se istakao, možda i jedini argument, znamo mi njega. Otvaranje nove teme i prebacivanje diskusije na nju je dobro ali nije urađeno dobro, post zbog kojeg je Helmet dobio trajni ban je uvodni post za jednu značajnu i zanimljivu temu be obrazloženja zašto je tako urađeno, bez usmeravanja o čemu treba da se vodi diskusija. Tu negde i jeste suština, nije dovoljna dobra volja da bi se dobili dobri rezultati, bez odgovarajućih uslova najmanje loše što može da se dogodi jeste da se ne poboljša stanje koje želimo da poboljšamo, a verovatnije će se i pogoršati jer kad nešto što, kako-tako, ide izbacimo iz koloseka pre nego napravimo novi, prevrnuće se.

Čitali su i meni koješta, nisam baš slušao, znao sam šta treba da kažem, a za preko 40 godina braka nikada, ni kad je sve super ni kad se svađamo, nismo se pozivali na zakon. Ni pojmovi muškarac i žena nemaju isto značenje sada i pre 30-40-50 godina.

Hvala, u pravu si. Na 278 pa dalje. Nisam mesecima bio ovde, vidim da se menjalo, ne znam kako nisam konstatovao da su tu pošto sam prošao kroz sve kanale.

Njihov izbor treba da bude da li će usvajati decu, nije moje da se izjašnjavam za bilo koga da li sam za da usvaja decu, da živi s kim želi, da se bavi poslom za kojim želi, jednostavno da ima ista prava bez obzira na seksualnost, naciju, veru... Ne treba ni da postoji zakon o istopolnim zajednicama, to je nekakav kompromis sa "čuvarima vrednosti" koji se pozivaju na ustave i biblije i druge knjige koji definišu brak kao zajednicu muškarca i žene radi rađanja i odgajanja dece, dovoljno je reći dve osobe koje iskazuju slobodnu volju za zajedničkim životom, cilj je ono što izaberu. Uostalom, malo toga se uređuje zakonom dok brak traje, zakoni se potežu prilikom razvoda, što je opet deo života pa je bolje da se pravila unapred znaju. Uostalom, ne znam ni da je bilo kojim zakonom zabranjeno usvajanje dece gej osobama, osobama koje nisu u braku, žive same ili u vanbračnoj zajednici.

Istom logikom su vođene neke diskusije na temi Covid, zašto maske, vakcine, sačuvaj bože, pranje ruku, kad i ovako umire 250000 ljudi dnevno, još 10000 nije značajna razlika tk nešto manje od promila promila, daj da se mi veselimo i zabavljamo. Da, zakon, pa primena, slažem se ali imamo desetine zakona posvećenih pravima pojedinaca koji još čekaju primenu, kad će ne znamo. Možda će brže ako donesemo još desetak lepih zakona, možemo da se zakitimo njima za dan ljudskih prava. Naravno da ne, ali političku i svaku drugu borbu treba da vodimo mi ne izlažući najslabije u prvi red, svaki drugi-treći dan imamo vesti o nasilju u porodici, mislim da ova godina preti da postavi rekord u broju ubijenih žena od strane muževa, bivših muževa, partnera, vesti o zlostavljanju svvake vrste, ako nije okvalifikovano barem kao pokušaj ubistva ili seksualni napad nisu atraktivne ni za novine ni za tužioce ni za socijalne službe. Ako se kaže da za primenu nekog zakona ne postoje uslovi ne znači da treba čekati da se uslovi sami stvore, treba ih stvarati. Slušam skoro o rezultatima aktivnosti, ne znam da li su potaknute posebnim zakonom ili izmenama nekih drugih zakona, o inkluzivnom obrazovanju, pokušaju da se deca sa posebnim potrebama obrazuju u redovnim školama, mislim da je dobra ideja ali uslovi uglavnom nisu stvoreni, tehnički, kadrovski, organizacioni i infomativni.

To su već srednje pedesete. Ali nosioci borbea ne treba da budu deca i deca ne treba ni na koji način da budu žtrve političkih borbi.

SBB ne dozvoljava gledanje kanala NosaS, N1 i SK, mogu preko Supernova mreže i EON naloga da gledam HRT koji je Supernova ukinula, skinula sa spiska dostupnih kanala. Naravno i druge kanale, desetine Pinkovih, mogu da gledam, srećom, ne moram.

Nije ti dobra analogija. Nije ni ranih pedesetih u Alabami niko normalan gurao crnu decu u autobus za belce nego se organizovao, borio, sam se sukobljavao sa rasistima, Nije kolega Helmet rekao ništa protiv homoseksualaca, protiv istopolnih brakova, nije osporio da bi usvojenoj deci bilo dobro u porodici sa gej roditeljima odnosno usvojiteljima, naglašavao je šta bi ta deca doživljavala od svojih vršnjaka u sredeini kakve su naše, balkanske. Prvi post je, za koji je dobio mesec dana, pisao je na temi Hrvatska, nadovezao se na Mladenove i moje postove, mi smo isto isticali, izlaganje dece zlostavljanju vršnjaka i sredine, one šire, susedstva, ulice, grada. Helmetu je učitano da smatra da bi deca bila zlostavljana u novoj porodici, to nije nigde rekao, ali život se odvija i van kuće i taj deo života je jednako važan za razvoj zdrave ličnosti kao i onaj u kući.

Tema bez kraja, naravno, roditelji su najvažniji činioci u formiranju čoveka, ali i ti roditelji su bili deca, učili na primerima, sopstvenim i tuđim, pripremali se ovako ili onako da budu roditelji ali mnogo toga ostaje van njihove moći, autorka teksta navodi kako na neke stvari gledaju u Finskoj, recimo ta garderoba, znači roditelji već imaju jedan model, samo ga primene, nije dobro da dete odrasta kao na fabričkoj traci, svi po istom kalupu, a ni da bude u svemu različito od ostalih. Nešto sam čitao i gledao o načinu izvođenja nastave u Finskoj, još više me je fascinitrala neka TV emisija o obdaništu u Norveškoj, nalazi se van naselja, na velikom prostoru, ima potok, šumicu, baštu, farmu, roditelj doveze dete do kapije i ostavlja ga tu, dalje ide samo do zgrade, tamo se uključuje u rad, hranjenje živine, skupljanje jaja, plevljenje bašte, branje plodova, odnošenje toga u kuhinju, svi učestvuju u pripremi hrane, postavljanju i raspremanju stolova. igra, napolju uz penjanje na drvo, preskakanje potoka, ne uspe baš uvek, skakanje sa kamena. Za takvu nastavu odnosno rad sa predškolskom decom su potrebni uslovi, pre svega obučeni nastavnici i vaspitači, onda ono klasično, okruženje, prilagođeni programi, metodologija, odgovornost. Možda nam najviše nedostaje spremnost da učimo od uspešnijih, ne umanjujući ulogu roditelja,velika je greška pristup kao, ja najbolje poznajem moje dete i ja znam šta je najbolje za moje dete.

Po meni je on daleko od normalnog što se politike tiče, tvrđi nacionalista nego većina u SNSu, možda deluje pristojnije, obrazovaniji jeste svakako, ali je i jako ambiciozan, neće se Vučić igrati sa takvima, može lako da se otme. Mada, realnost i srpske politikantske kombinacije ne idu zajedno, ništa nije nemoguće.