Div

I ja teško prihvatam nove nazive, to kako su babe zvale ulice, to su sada novi nazivi, odnosno, trudim se da koristim prave nazive ali u sebi se preslišavam, prevodim. Ono, kako se beše sada zove Lenjinov bulevar, aha, Bulevar Pupina.

Kriv sam, priznajem. Eno, ispravio sam.

Tad anije bilo mašina za sušenje veša pa su htele da znaju kad mogu da rasprostru veš da se suši. A, muškarci mogu na pivo i po kiši i po vrućini.

Ledeno doba u SAD: U nekim delovima izmereno -77 stepeni, na udaru najhladnijeg vetra ikada 100.000.000 ljudi Kako se snalaze naši Amerikanci i Kanađani? @zoran59, @Angelia, @mrd, @Baby, @Amigo, @DJORDJE, edit: @ControlFreak

Ja se, kao klinac, pitao, zašto žene više zanima vremenska prognoza nego muškarce.

Nije bitno kakav je glumac, koliko su bitne uloge, on je tema kao SNSovac, svejedno koliko je dobr glumac. LAzar Ristovski je dobar glumac ali je uvlakač. Miki Manojlović... A, epizodista nije mnogo manje vredno, čuvenog Predraga Milinkovića mnogi znaju, dok mu nisam zapamtio ime govorio sam, onaj što igra epizodne uloge u svim filmovima i serijama, svi su nepogrešivo znali na koga mislim.

Ako ćemo svakom ko se izjasni kao desničar natovariti ropski rad dece u rudnicima, a svakom levičaru Staljinove gulage, svejedno je kakav je naslov teme.

I ja sam u prvi mah, pomislio na Kidriča pa sam pogledao Wiki, kaže da studirao hemiju u Ljubljani i Pragu. Drugo, otprilike u isto vreme kad je Kidrič umro odustalo se od prisilnog teranja seljaka u zadruge, čak je neka zemlja vraćana, sa industrijom je valjda već bilo završeno, da bi 10-12 godina kasnije dozvoljeno osnivanje GG preduzeća, neka vrsta preduzetništva, pa još 10 godina kasnije i SOURa, samostalnih a ne složenih OURa. Naravno sve to dokazuje da su (smo) uviđali slabosti i nedostatke ali nije bilo hrabrosti za odlučniji iskorak. Ako je neka firma iskočila po razvoju tehnologije i uspešnom poslovanju obično je sledilo etiketiranje za tehnokratizam, manjak samoupravljanja.

Muči se sestra da mi namesti braunilu, kaže, izvinite, teško ide, vene su vam krive, ja kažem, pa uzmite krivu iglu. Nasmejala se ali, mogu da mislim šta je u sebi rekla.

I dalje tvrdim da Vučić ne prati javno mnjenje da bi donosuo odluke, javno mnjenje se kreira, priprema za odluke, prati se da se vidi koliko treba pojačati priču i u kom smeru, da li treba uključiti Mitrovića, Vučićevića, Krstića i druge mislioce na turbo ili pistiti na ler.

Ne znam na koga misliš kad kažeš mozak jugoekonomije, mislim da nije postojala jedna ideja koje su se držali kad je ekonomija u piranju, bilo je nekoliko ozbiljnih zaokrete, što sa jedne strane govori da jesu bili svesni grešaka, makar naknadno, sa druge strane činjenica da nijedna reforma nije dala dovoljno dobre rezultate, po meni govori da zdrava ekonomija nije ni bila cilj, cilj je bio održavanje sistema. Elektrifikacija, gradnja puteva i pruga, građevinarstvo, poljoprivreda, farmaceutska industrija jesu imale rezultata, ostavile su nešto što je moglo dalje da se razvija ali i najboljim vremenima nije moglo da se meri po efikasnosti sa zapadom, uvek je broj zaposlenih bio veći od potrebnog, poslovi su se dobijali dogovorom na komitetima, ako je posao od lokalnog značaja dobija ga lokalna firma, svaka opština imala je trgovinsko preduzeće, svaki region autoprevoznika i poljoprivredni kombinat, svaka republika železaru. Opet, opismenjavanje je velika zasluga i komunista, makar njima bio cilj da kroj opismenjavanje plasiraju svoju ideologiju, bolje mi je da većina bude pismena, školovana, dobrim delom i stručna nego da ih drži samo pripadnost pokretu. Školstvo i zdravstvo je bilo bolje nego sada, lekari i inženjeri su mogli da se zaposle na zapadu i da napreduju, pravnici, ekonomisti, sociolozi nisu, ipak je i među njima bio začetak otpora, drugog mišljenja.. Ako se dobro sećam, predsednik komisije za izradu ZURa bio je Kiro Gligorov, mislim da je i on i drugi oko njega bio svestan šta ne valja, ali svako rešenje mora prvo da obezbeđuje neprikosnoveno vodeću ulogu partije. Samo jedan čovek je imao presudni uticaj na sve, i spoljnu i unutrašnju politiku i ekonomiju.

Nema ogledalo, a ove svoje ne može očima da vidi.

Glume i jedni i drugi. Ovi, kao, napali Vučića, oni ga, kao, brane.

Već je dosadilo: "Svi su isti", mora malo da se promeni. Uostalom, ako su Afrikanci ljudožderi, Arapi teroristi, mi smo dobro prošli gde god da nas broje, sve dok ne otvore logore.

Zar nije Kraljevina Jugoslavija bila bogatija od Grčke, Španije, Japana, I ostatka sveta. Šta su to komunisti upropastili, pre rata nismo imali ništa, onda su komunisti sve upropastili.

Ili Genex, ako ima razlike.

Mišković, za razliku od mnogih drugih, nije kupovao i prodavao robu neko je trgovao firmama, kupi jeftino firmu, reorganizuje je, proda mnogo skuplje, Delta banka, osiguranje, Delta sport, Delta agrar, to je valjda još uvek njegovo, Taj maxi i neke hemijske i farmaceutske firme, ne znam više kako se koja zove i šta je još u njegovim vlasništvu. Bakka je veoma povoljno "kupila" poslovni protor i preuzela kadrove tadašnje SDK, elitne lokacije, dobrae zgrade, posle je sve to prodato Intesi. Ne potcenjujem sposobnost da se firme reorganizuju, uposli solidan menadžment ali ne potcenjujem ni nameštene, povoljne kupovine koje drugima nisu dostupne.

On jeste preuzeo dugove šećerana ali, koliko sam čitao, većinu tih dugova nije izmirio, uglavnom su otpisani jer je dugovao "državnim firmama"

Ovo može da bude i dobro jer SNS nikada nije prihvatila nijedan predlog opozicione stranke i poslanika.

KAd smo kod naziva naroda, naziv Cigani je bio legitiman šesdesetih, dok sam išao u osnovnu školu, nije uvek imao negativnu konotaciju ali često jeste, naziv Romi je došao paralelno sa uspehom filma Skupljači perja i pesme Đelem, đelem, takođe, šesdesetih smo učili u školi da u BiH žive Srbi i Hrvati različite vere, sedamdesetih su već Srbi, Hrvati i Muslimani (veliko M), lično ni jedan naziv nisam koristio u pogrdnom značenju ali sam prihvatao nove nazive jer je manja šansa da se neko oseti povređenim. Jedan primer, u nižim razredima osnovne škole nas je bilo 22-23 u razredu, od toga polovina Romi, kad je učitelj dobio dojavu da dolazii prosvetni inspektor slao je sve Rome, osim 3-4, kući i to uz instrukciju da ne idu glavnim putem već okolo, da ne bi sreli inspektora, važno mu je bilo kako će inspektor da oceni njega ne i kako će se ta deca osećati, zašto treba da se kriju. Nije bilo sistemske diskriminacije ali ni velikog truda da se pomogne siromašnoj manjini. Na kraju, osnovnu školu je završilo 2-3 učenika od tih 11-12, danas su najveće kuće u selu njihove.

Jedna opaska na ovaj deo, mislim da nikad nije kažnjavana upotreba reči Šiptar, koliko se sećam mi smo u školi učili da je to narod koji većinski živi na Kosmetu, sam naziv nije imao pogrdnu konotaciju mada je većina gledala pomalo pocenjivački zbog siromaštva, nedovoljnog znanja jezika onih Albanaca koje su imali prilike da vide, uglavnom fizičke radnike, nadničare, sve se promenilo osadesetih. Inače, čisto dijalektike radi, ako je današnje stanje u društvu posledica komunizma, onda je komunizam posledica monarhije i njene demokratije i poštenja. Otkud toliki broj pretežno mladih ljudi spremnih da se istovremeno bore protiv okupatora i protiv monarhističke vlade i tzv vojske istovremeno i da postigne pobedu. U vreme neprikosnovene vlasti SKJ u SFRJ niko, ajde, skoro niko, nije navijao za SSSR na sportskim takmičenjima, niko nije podržavao intervencije SSSR u Mađarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Avganistanu. I u vreme komunističke vlasti smo učili o Svetom Svi kao o utemeljivaču školstva i obrazovanja u Srbiji, nisu se, naravno, dovodili popovi u škole, nije sam dan Svetog Sve obeleževan kao praznik ali su nastavnici započinjali časove sa par prigodnih rečenica, opet ne znam da ji je tako bilo u svim školama, sve vreme, ali su lekcije u udžbenicima bile jednake za sve. Komunisti u Jugoslaviji nisu umeli da se prilagode vremenu, nisu umeli da sačuvaju Jugoslaviju od raspada i krvavog rata, ali rat je izazvan i vođen nacionalističkom ideologijom a ne komunističkom iako su neki, može se reći i mnogi, komunisti zamenili jednu ideologiju za drugi ulu ih udružili, vodili nacionalističke ratove i u svom dvorištu vladali komunističkim metodama, onim sa početka, boljševičkim, staljinističkim, koje su komunisti u SFRJ napustili većim delom još pedesetih i šesdesetih.

Kurta nek objasni ovo njegovima, pa da idemo dalje. To bi mogao biti veći problem Vučiću jer ko finansira taj i kontroliše, a Vučiću ne treba ZSO koja nije 100% pod njegovom kontrolom. Ja , možda ne poratim sve detalje dovoljno pomno, ne znam i dalje šta bi predstavljala ZSO, teritorijalnu autonomiju, kulturnu autonomiju, šta god to u praksi značilo, šta znači srpske opštone iliona druga varijanta, opštine sa srpskom većinom, da li je bitno koliko ima Srba ili da li srpske stranke imaju večinu u skupštinama i kako god da je, kako se utvrđuje srpstvo i koje pravo podrazumeva.

Neki dan sam slušao čoveka, mislim da je iz arhitektonske struke, ne deluje mi da je na strani vlasti, a čovek tvrdi da ta kula, tržišno, ima vrednost manju nego što je zemljište na kojem se nalazi, jer niko nema interesa da je kupi, renovira, pa proda ili izdaje, previše bi koštalo, zgrada je energetski neefikasna, nema parking prostor, loše instalacije, ventilacija, izolacija, kaže da je daleko efikasnija izolacija koja se postavlja na objekat spolja a ne kao na toj kuli, spolja beton, izolacija iznutra. Zgrada, i tako ružna, predstavlja simbol jednog vremena ali ne znam koliko je isplativo čuvati je, još manje koliko je isplativo rušiti je, mnogo ovoga što se sada gradi nije ništa lepše od tih silosa. Nekada je barem na vrhu kula radio sat pa sam uvek znao koliko kasnim na posao, sad nije ni bitno, ne idem više na posao, znam koliko je sati.

U frižideru je hladno, vodena para, ako je bilo, kondenzovala se, ja bih pokušao, sa manjom količinom da ne upropastim sav duvan, zagrejao lonče, šerpicu vode do ključanja i stavio u zatvoren prostor zajedno sa duvanom, recimo u rernu, bez uključivanja, da odstoji pola sata, sat. Dok sam bio pušač, dešavalo se da se cigarete osuše, pomoć je bila da se cigareta dobro oliže, nakvasi, onda kad se zapali zajedno sa dimom kroz celu cigaretu ide i vodena para. Male tajne nauke.

Kada bih se upustio u sistematizovanje nekih postavki, principa, postupaka koje sam koristio, kojih sam se pridržavao, bilo bi mnogo sličnosti iako su moji rasli u drugo vreme i drugim okolnostima, osamdesetih i devedesetih, u vreme raspada države, društva, vrednosnih sistema, ekonomije, školstva, jednostavnije je reći u vreme Miloševića, ali takvo sistematizovanje je rezultat, nije postojalo tako razrađeno u glavi pa primenjenou praksi, bilo je nekoliko osnovnih principa, ostalo improvizacija. Uprkos naporu, obavezama, odgovornosti, ni tada, dok su rasli, sada pogotovo, za odgajanje dece ne govorim da je napor već da je neizmerno zadovoljstvo. Znam da to nije u potpunosti tačno ali mi je uvek osećaj zadovoljstva preovlađivao, ostajaou pamćenju, problemi su trenutni, reševaju se i potiskuju iz sećanja.