Div

Nadam se da je našao je pravo mesto i iste takve čitaoce te da mu valja.

Ako velike sile, ili siledžije, uzimaju sebi za pravo da budu svetski policajci, da postavljaju i uspostavljaju pravila, pravila koja važe za druge, ne i za njih, oni ne priznaju sudove koje su uspostavili, što ne bi bili i krivci za stanje, naročito kada su ga stvorili aktivnim delovanjem. Ovde, na forumu, malo malo pa se ističe moralna obaveza Egipta i drugih arapskih zemalja da prihvate Palestince bez obrazloženja zašto oni imaju veću obavezu od VB, francuske, Nemačke, Rusije, USA. Z-aostala arapska civilizacija ne prihvata Izrael u svom susedstvu, mnogi žele da unište i Izrael i Jevreje, a živeli su vekovima pored Jevreja sve dok Jevreje napredna, zapadna, civilizacija, nije poslala, sklonila od sebe, čisteći navodno svoju savest a šta će dalje da bude, biće. Ne može se i ne treba vraćati istorija, Izrael je tu, treba da ostane tu, ali osnivanje modernog izraela je predstavljalo ispravljanje prošlosti u momentu kada je stvaran, već pun vek tamo nema mira, a kad će biti neko će saznati, onaj ko preživi. Stotinama i hiljadama izraelske i palestinske dece ta mogućnost je već ukinuta i tehnički, dalje hiljade i desetine hiljada će živeti u večnom ratu.

Sad bih mogao da te pitam, koji procenat seljaka u Švajcarskoj glasa za SNS, može i u Kanadi, Kini. Uzmimo da taj prosečni seljak raspolaže osnovnim informacijama oživotu, kao što kažeš , svestan je smene godišnjih doba, zna kad se seje kad žanje, zna da prikupi hranu za zimu za živinu i stoku, ali zna i da proceni kada mmu se i koliko isplati da uloži za narednu sezonu, od ušteđevine ili od kredita za koji garantuje imovinom, zna koju mašinu da kupi a za koje poslove je bolje da plati drugome da mu uradi, tu je i primena hemije, nekih tehnologija, ono što sada radi prosečan seljak pre 50-60 godina su radili neki koji su smatrani za avanturiste, malo upitnog razuma. Kada su neke žene prve sedale za volan traktora, u pitanje se dovodio i njihov moram, danas je to svakodnevna pojava. Da li je današnji seljak inteligentniji od svog dede ili su mu samo dostupnije informacije i sredststva. Cenim da se većina njih žali na teške uslove, malu zaradu, rizik, isto kao što se žale radnici u fabrikama, službenici u upravi, nastavnici i profesori u školama, lekari i medicinske sestre, advokati i sudije, i da ne nagađamo koliko iz koje kategorije glasa za nekog, nego da pogledamo šta čine da izađu iz stanja kojim su nezadovoljni. da li je bolje biti nezadovoljan ili snizito zahteve pa reći dobro je, samo da ne bude gore, ili se boriti, ulaziti u sukobe, biti pod stalnim stresom i kojim merilima se izražava, treba li se pitati samo šta je bolje ili i šta je manje loše, kakvi su ishodi mogući na jednoj i drugoj strani, koliki je rizik prihvatljiv.

.

Kolikogod da je manje vremena ispred nas nego iza nas, gledajmo napred, ono što je prošlo ne možemo promeniti, teško da ima svrhe i analizirati, tražiti greške, neka ostane to prošlo rezervoar uspomena, a prepustimo svesi i emocijama da odaberu čega i kako ćemo se sećati, nekad ćemo se rastužiti, nekad zahvaliti bogu u kojeg ne verujemo, nekad se nasmejati nekad diviti sebi. Posetiti lekara, porazgovarati, dobiti stručan savet nije na odmet, može da pomogne.

Za izbirljive sa jako visokim kriterijumima postoji jednostavan izbor, SNS. Ko nije bio u koaliciji sa SPSom ili SNSom, a da je bio ikad u nekoj vlasti. Na nekom od narednih izbora, želeo bih da vidim pobednika koji će da razbuca ovu mafiju, koja je tesno povezala državu i kriminal da se i ne vide granice, da se ne radi o korumpiranim pojedincima, radi se o sistemu iz kojeg eliminišu pojedince koji bi da rade svoj posao.Kada bi neka buduća vlada oslobodila medije to bi bio značajan korak, mogućnost da se predstave i neke druge opcije, mogućnost da se sazna šta ovi sada rade, kuda ide novac, ko kome daje poslove i novac, naravno, državni novac. Nije dovoljno samo medije osloboditi, ali je neophodno kao prvi korak, ne očekujem da se jednim izborima promeni sve, da se oslobodi pravosuđe, da se reformišu institucije, uredi uprava, promeni, praktično sve bilo sa ciljem da se uskladi sa zakonima, bilo da se i zakoni promene da bi se uskladili sa EU, pa dalje spoljna politika, ne može jedna grupacija, jedna koalicija da uradi sve neophodno posle jednih izbora, bila bi velika sreća da se započne, uostalom i da vidimo šta zaista ko želi i može, priča na medijima ili na protestnim skupovima je jedno, praktičan posao drugo. Ekološki protesti i protesti protiv nasilja su pokazali da ima potencijala, želje da se režim menja, pokazali su i slabosti u organizaciji, greške u taktici, ali to nam je što nam je, nemam pravo da sve kritikujem, da nikome ne dam šansu, a da pritom nisam sam izašao na crtu svim tim neprihvatljivima, kosmetićarima, rusofilima, koalicionarima. Priča da nećemo manje zlo, je pokazala šta ustvari znači, dobićemo veće zlo, *pokazalo se 2012, zar nam nije dovoljno?

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da ratni kabinet razmatra ponudu Hamasa da oslobodi svih 220 talaca, pod uslovom da Izrael pristane da oslobodi sve palestinske zatvorenike koje drži u zatvorima. I pored svega, razmatraju se i opcije koje nisu konačno rešenje, koje ne znače apsolutnu pobedu ili poraz, pregovara se i sa teroristima, ne prvi put, i odgovor na javno objavljenu ponudu je u suštini prihvatanje pregovora jednokratnih i sa kratkoročnim ciljem, ali ipak nekim konkretnim ciljem. Ako se zaista prihvati ponuda imaćemo jedan broj terorista na slobodi i 220 civila, talaca, ako se ne prihvate, nastave vojne akcije male su šanse da se oslobode taoci, likvidiraće se nekoliko desetina ili stotina terorista, deset puta više civila, a bilo kakvo održivo rešenje će biti mnogo dalje nego što se sada čini, a čini se da je beskrajno daleko. Ni ponuda Hamasa ni razmatranje ponude nisu stvar dobre volje jene ili druge strane, iznenadni izliv humanosti, ipak je to rezultat neke diplomatije iz mnogo posrednika.

Pre bih rekao da je Aleksić spasao deo NS, Jeremić mi deluje kao tipičan lider srpskih stranaka, stranka sam ja, ja se pitam za sve, ja odlučujem a drugi treba da trče, gaze blato, stvaraju stranačku infrastrukturu. Ne verujem da je Vuk čovek kompromisa, teško će naći koalicione partnere i zbog svoje i zbog sujeta potencijalnih partnera. Ove brojke, rezultati istraživanja mogu da budu realne ako je istraživanje rađeno u vreme dok je cepanje stranke bilo aktuelno, bili su u žiži, mnogi su se opredeljivali između jedne ili druge opcije iako im sama NS ništa ne znači. Aleksić je u javnosti prisutniji i kroz proteste i kroz priče o aferama, ume da privuče ljude, da li ume i da zadrži potencijalne glasače to ćemo videti.

Ne mogu da razdvojim EI i RI. tako da izvedem koja je važnija, cenim da alfa i omega znači otprilike to, veću važnost, prevagu. Razumevanje, samospoznja, samokontrola, empatija se postižu racionalnom analizom sopstvenih i tuđih postupaka, izazvanih i emocijama, nema emocionalne zrelosti bez razumnog pristupa. Nema ni razuma bez emocija, ako emocije određuju cilj, razum nalazi put i sredstva, znanje i iskustvo nam omogućavaju da odluke donosimo, naizgled, bez napora, bez kompletne analize svakiput kad naiđemo na dilemu, već ponavljamo izbor dok smo zadovoljni ishodom. Vidim potpuno preplitanje, ne i granice EI i RI, dakle, ne mogu ni da prihvatim rangiranje po važnosti jedne ili druge inteligencije.

E, to je ono: Hoćemo nova lica, ali da svi znaju za njih.

Dogovor proevropske opozicije da se okupi oko jedne zajedničke liste jeste dobar korak ali, naravno, ne i dovoljan na za ozbiljno ugrožavanje koalicije ne vlasti, kamoli za osvajanje većine samostalno ili sa desnicom zajedno. Dalji koraci su jednako važni, treba privoleti još neke grupe sličnih ili bar ne suprotnih, ciljeva da se pridruže, podrže, jednu listu, treba reći šta su dalji ciljevi, OK rušenje SNSa je prioritet, koja su sredstva na raspolaganju a koja tek treba stvoriti. Ne zameam mnogo Đilasu što je izašao sa obećenjem da će vratiti penzionerima dug, i treba, ali nije to na prvom mestu, a posebno nije zadovaljavajuć odgovor na pitanje odakle pare za to koji glasi, ima para. Čujemo svakodnevno, komentarisali smo i na Forumu, koje sve kategorije su ugrožene, zakinute, oduzet im je deo prihoda koji im pripada, bilo smanjenjem plata bilo povećenjem obaveza, ali ako lako izađemo sa obećanjem povečačemo plate, prosveti, zdravstvi, vojsci, policiji.., ima para, i ja bih pitao odakle pare, jel ih Vučić stvorio, zašto ga onda menjati ako ima para za sve. Realno, eventualno preuzimanje vlasti je moguće samo zajedno sa desnicom ili delovima sadašnjeg režima, svodi se na: Od dva zla, koje gore mrziš ili bolje voliš.. Kako bi valjalo voditi kampanju a da bde jasno za šta se zalažu, a opet da ako budu primorani na kompromis to ne bude prevaa glasača,

Hrabrost, za mene, nije odsustvo straha za sopstveni život, imetak, poziciju društvu, već je hrabrost suočiti se sa sopstvenim manama, otprilike po podeli koju je definisao Marko Miljanov, čojstvo i junaštvo, naći način da obezbediš sebi i deci pristojan život, da odlučuješ sam, da decu podstičeš da odlučuju i prihvataju odgovornost, i da pritom ne dođeš u sukob sa sopstvenim moralnim načelima. Da moralna načela preispituješ, i analiziraš koliko ih se stvarno držiš. Vazda će biti dilema, da li sam dobro uradio,ali bitno je da sam svestan da ne mogu da promenim prošlost, svaka nova odluka se donosi u novim okolnostima, nema šablona za rešavanje životnij dilema mada mi često težimo uprošćavanju i primeni gotovih, "proverenih" recepata. Deca će u svakom slučaju odabrati svoj put, koristiće sve što su naučili od nas, bilo da smo ih mi aktivno učili ili su usput pohvatili, ali će i odbaciti ono što procene da im smeta, oteževanepotrebno put. I mi smo to radili.

Rekao bih da poenta nije u tome već u odnosu civilizacije prema zaostalim, primitivnim, društvima. Evropska, kasnije, američka civilizacija, odnosno države koje su se civilizacijski delimično izdigle, su kolonizovale Afriku da bi dobile robove i sirovine, ne da bi širile civilizacijska dostignuća. Nije sporno da je ropstvo postojalo i u Africi i u Evropi i pre kolonizacije.

Igramo pantomime: -Zadatak: Rešenje:

Verujem da bi, u suprotnom ne verujem u inteligenciju takvog čoveka, ali kako će on definisati sreću, kako će meriti stepen dostignutosti iste, a takođe i šta bi eventualno bila objektivna definicija sreće. Izuzeo bih osećaj ushićenja koji dovodi do trenutnog izliva pozitivnih emocija, radosti, ponosa, i uticaja srećnog sticaja okolnosti, dobitak na lutriji, ineligenciju koristimo da bi postali srećni i na način da sagledamo objektivne okolnosti, uložen trud, startne pozicije i dostignute ciljeve, pomaže nem inteligencija i da pomalo bar, lažemo sebe, da nedostignute ciljeve prevrednujemo, kažemo da nisu bitni. Ako je neko prokockao imetak, ostao bez prihoda, bez porodice, prijatelja, može da kaže, nije važno, bitno je da sam živ, nije isto kad neko ko izgubi imovinu u požaru, bude i trajni invalid, i on kaže, bitno je da sam živ. Verovatno niko pametan ne bi poželeo da bude ni u jednom od ova dva primera, opet i mirenje sa sudbinom je dobar lek, dobro je da prihvatimo ono što ne možemo promeniti ali i shvatimo svoje greške da ih ne bi ponavljali. Svakako je bolje učiti na tuđi greškama. Ne znam, i kad bih anketirao sve ljude koje poznajem, a ad anketu ponavljam svaki dan, posle izvesnog vremena bi video da niko nije siguran jeste li ili nije srećan, ja sa strane ni ne želim da procenjujem da li je neko srećan, eventualno da li se oseća zadovoljnim, zbog čega, da čak i, za sebe, zaključim koliko ima osnova za zadovoljstvo. Opet, stvar pristupa. Nekome je sama prednost u odnosu na druge, veća kuća, brža kola, izvor zadovoljstva, s druge strane, ako apliciram za posao, rado ću iskoristiti svoje znanje i sposobnodt da dobijem posao, ali ako igram preferans rado ću iskoristiti inteligenciju da procenim kad saigrač blefira pa da mu lupim kontru. Zadovoljan bilo čime ili nikad i ničim zadovoljan, dve su suprotnosti od kojih nijedna nije dobra, možemo li da izmerimo gde jeste prava mera?

Pominjemo inteligenciju na mnogim temama, neke skrenu sa osnovne teme na pitanje inteligencije pojedinaca, grupa, profesija, naroda, generacija, čovečanstva. Ako je jedna od odlika inteligentne jedinke sposobnost da se snađe u novim okolnostima, zašto uspešnog “biznismena” koji ima člansku kartu umesto diplome smatramo glupim, pa i nekog ko je stekao diplomu na jednostavniji i lakši način, u krajnjem koliko je snanje, stručnost u korelaciji saa inteligencijom, koja grupa, ako uzmemo visokointeligentne i okoposečne za upoređenje je sposobna da proizvede više gluposti. Bez dokaza, rekao bih visokointeligentni, prosečni se drže onoga što znaju, ne eksperimentišu, ne rizikuju, ne pokušavaju da utiču na druge, jednostavno, gledaju svoja posla, a ako neko i pokuša da se pravi pametnim biva “pročitan”. Inteligentni mogu biti veći manipulatori, nema sigurnosti da će svojue sposobnosti primeniti na dobrobit, čak ni svoju, kamoli na grupnu ili opštu. Naravno, ne želim da umanjim vrednost inteligencije, cilj mi je da ukažem da način na koji komentarišemo pojave, postupke, reči pojedinaca i grupa koje iskazuju svoj odnos prema pojavama i ljudima vrednujemo kvalifikacijam glup ili ineligentan, svodimo na lično vrednovanje čoveka, pojedinca. Nepostedan povo da pokrenem ovu temu je tema o novinarstvu gde se provukla i jedna teza da su nove generacije manje sposobne, manje inteligentne. E, o tome bih, jesu li stvarno takve, ja mogu da svedočim da se barem 60 godina priča isto to, ove nove generacije su sve nesposobnije, gluplje, lenje ili lenjije (komparativ od lenj), a čuo sam da se tako govori još od antike. Mislim da testovi kojima se meri inteligencije nisu dovoljno pouzdani da bi uhvatili nijanste, male pomake gore i dole, verujem da ima inteligentnijih nekih čuvara ovaca od nekih doktora nauka, pritom ne misli na doktore poput nekih, nego na one koji su pošteno stekli diplomu, vredni, uporni, posvećeni, ambiciozni i stigli do diplome, čobanin je isto takav, vredan, uporan, posvećen, samo njemu nije cilj da dobije zvanje višeg specijaliste čobanstva nego da uveća stado i proizvede više sira i vune. Deca prvo uče od roditelja, zatim postepeno, sve više i više uče, prihvataju vrednosti, modele ponašanja i ciljeve od okoline, drugova iz obdaništa, škole, ljubitelja iste vrste muzike, navijača istog kluba, grada, regije, nacije, religije. Čovečanstvo pre dva veka nije bilo sposobno da uništi život na zemlji, danas, zahvaljujući primeni znanja, sposonosti, sledeći poželjne vrednosti, jeste, da li će biti sposobno i da spreči uništenje civilizacije i živora, ne mogu da kažem videćema, jer ako dođe do uništenje nećemo više videti, ali možemo da naziremo, predpostavimo. Da dodam još jedno moje zapažanje, često, govoreći o nečijem znanju, upoređujemo i ljude i zaključimo da neko ima više znanja od nekog drugog, procenimo ili nekim testom utvrdimo da raspolaže sa više podataka, činjenica prikupljenih iz knjiga, iskustava, zapažanja, a opet, uz svo znanje nema uspeha, kažemo, ne ume da ga primeni. Moguće je da ne povezuje činjenice na najbolji način, najracionalniji, a moguće da ne komunicira dobro sa ljudima, ne ume da svoje znanje pretvori u praktičnu vrednost. Znači, različiti oblici inteligencije, a ima ih…koliko…? (Nije 42 ).

Dobar je i onaj iz istog vremena: iz jednog rova viču: UA fašisti Iz drzgog: UA komunisti A odjek iz brda: ...isti, istii...

Borba protiv komunizma danas je skoro isto što i borba protiv veštica vampira. Veliko su one zloza one koji ih vide, a u mraku se svašta vidi, što se čvršće zatvaraju oči sve jasnije se vidi zlo koji nose komunizam danas u Srbiji i veštice i vampiri. Zato, tamjan, beli luk i vezani čvorovi na maramama uz neku bajalicu spasavaju Srbiju.

Piše i na tarabi: pa ništa od toga.

na svaku pročitanu javljaju se asocijacije, bar još nekoliko. recimo: -naviljak -kukuvija Moja majka je, pomalo, bila i šnajderka, upamtio sam dosta "stručnih" izraza. suknja: na falte cigovana u šreh na glokne

U mom zavičaju, fijaker je luksuzno "vozilo", sa odvojenim delom za kočijaša napred i dva reda sedišta i nogostupom pozadi, taj deo može da ima i mogućnost pokrivanja, pokretnim ili fiksnim krovom. Karuce su sličnije običnim zaprežnim kolima samo imaju rešetkaste stranice između kojih su postavljena sedišta. Fijaker dvosed su čeze. ovako: fijaker karuce čeze

Nije, iskorišćen je u filmu već prihvaćen izraz u žargonu. Karati u južnoj Srbiji, pored grditi, ima i značenje tovariti, prevoziti.

jedan sinonim: - rezil - ne znam poreklo još neke reči: rekla, reklija - bluza amrel - kišobran sulundar - čunak, cev za odvod dima, auspuh batlija - srećnik ponjava - pokrivač, posteljina težina (naglasak na i, mislim da je kratkouzlazni) - platno od konoplje (vetar duva od Morave, kroz ponjave i kroz gaće težinjave) kolečke - gvozdena kolica za koja se kači plug furuna - zidana peć lapis, plajvaz - olovka

Sve to stoji, osim da nije moguće, nije mogće brzo, ne može lako, ima previše učesnika, neki su previše radikalizovani ali diplomatija ne sme da kaže da ne može i da digne ruke. Ja sam ubeđen da se i sada na neki način komunicira sa većinom bitnih faktora u regionu, da postoje procene ko se može pridobiti, ko eliminisati, ko potkupiti, do koje granice je ko spreman da ide. Jedna od procena kaže da je skorašnj napad Hamasa na civile u Izraelu imao za cilj da prekine proces približavanja priznanju SA i Izraela. To se činilo nemogućim, nerealnim decenijama, vć dugo Egipat i Jordan priznaju Izrael a bili su učesnici rata, Egipat najjači, pa kao UAR, pa opet kao Egipat. Nejedinstvo među arapskim zemljama i odmetnutim pokretima komplikuje diplomatiju, naravno, paralelno se odvijaju i odbrambene operacije i obaveštajne u cilju odbrane i diplomatskih pomaka, priblišavanja, da su arapi jedinstveni bilo bi lakše definisati sagovornika, ali pitanje da li bi Izrael dosad postojao da su oni jedinstveni i koliko se to nejedinstvo raspiruje sa strane. Očekivano, u Evropi se već vide bezbednosni problemi, pored nekoliko napada koji se pripisuju islamskim ekstremistima, svakodnevne pretnje bombama na aerodromima, za sad u Francuskoj, države članice Šengena pooštravaju granične procedure, bezbednosne provere, to usporava protok saobraćaja, ako potraje izazvaće nezadovoljstvo građana, nezadovoljstvo ide u više smerova, može biti upereno na imigrante, moše prema vladama, da traži radikalniji stav prema Arapima i Iranu a može i da zahteva rešavanje Palestinskog pitanaj pritiskom na Izrael i davanjem ustupaka Palestincima. To je samo pojednostavljena slika budućig događanja u Evropi, svako će na neki način osetiti posledice pogoršavanja odnosa na BI.

Koristi se i glagol baštati, prezent glasi bašta. Čuo sam od Crnogoraca: Dođi, šjedi među ljude, da vidimo kako ti bašta. Trebalo bi da znači: kako ti stoji, odgovara, prija, a negde bi rekli i kako ti liči.