Div

Davno, valjda u srednjoj školi, čuo sam ili pročitao da u susretu sa problemima, teškoćama, psihološke prirode, čovek treba da analizira i raščlani probleme na najjednostavnije delove, naprimer, zašto sam besan, nervira me roditelj jer zahteva odlične ocene, zašto ih nemam, ne mogu da se nateram da sedim dva sata dnevno sa knjigom u rukama, zašto ne mogu, ide mi se napolje, da sedim i blejim, da li mi je lepo dok blejim, nije, imam utisak da pokušavam da prevarim sebe i društvo, da izigravam veselo i zadovoljno biće iako nisam takav dok oni jesu. Da li jesu, jedan je dobar košarkaš, zavidimo mu, drugi uvek ima para, mi ostali retko, tek ponekad, treći ima devojku, i mi bismo ali... U čemu sam ja dobar, zašto ni u čemu, dobro, nemam smisla za muziku, nisam predodrežđen za sport, devojke, pusti ih, para nemam baš, ali bih mogao povremeno da zaradim nešto, dobar sam sa matematikom, volim da čitam. Šta mi nedostaje da se nametnem u neobaveznom lenčarenju sa društvom, samo volja, pokušaj, da bio sam dobar i u šahu, kad ubedim ortake da igramo šah, da se oprobamo, svako sa svakim, posle par dana sam znatno jači, vodim glavnu reč sve dok ne pređemo na košarku. Nešto kasnije, ukažu se prilike da zaradđujem nešto para, hoće li mi biti rešeni svi problemi ako imam para, naravno da neće ali je ipak bolje kad imaš para, sigurnije se osećaš, više stvari na raspolaganju, a, nije nevažno, skače i ugled u društvu. Posle i devojke.. Svodi se na jednostavnu priču, grabi priliku, iskoristi je ako naiđe, stvori je ako ne dolazi sama. Budi svestan svojih mogućnosti, ne podcenjuj se, ja to ne mogu nije prihvatljiv pristup, ako ne možeš da skošiš 6 metara skoči tri, pa još jednom, posle dođeš do 4 ipo, i vidiš da je dobar uspeh skakati 4 ipo. Ne moraš da pobediš najboljeg, pobedi sebe, postigni danas više nego juče. Oprobaj se u nečem novo, lupam, planinari, vozi bicikl, sadi drvo, gaji cveće, piši priče, pesme... možda je ovo beskorisno, možda pročitaš niz beskorisnih saveta, mišljenja, primera, vidi zašto su beskorisni, ne može niko da bude u tvojoj koži, ne može niko da razume u potpunosti tvoju poziciju, samo ti je znaš, ti si poseban, ti možeš da promeniš nešto, da pokušaš, napravi mali korak ako ne možeš veliki skok. Važnije je ići ka cilju nego stići na cilj, dok ideš ka cilju znaš da si na dobrom putu, kad stigneš opet si na novom početku.

Možda je bolje da nastavimo ovde. Nisu religije iumislile ili stvorile moral, neke norme su postojale i pre nego su na neki način kodifikovane kroz religiozne propovedi i zapisane u knjigama. U vreme nastanaka hrišćanstva, uzmimo primer, postojale su i društvene nauke i tehnička znanja, postoje i danas građevine izgrađene u to vreme, primenom tadašnjeg znanja, još uvek stoje ali su današnja znanja i tehnologija otišli do neuporedivosti, slično je i sa moralom, filozofijom, društvenim naukama, postojala su neka znanja, neke norme ponašanja i odnosa u društvima od nastanka vrste, menjalla su se, prilagođavala, nekad zapisivana u knjige koje su sačuvane do danas, proučavaju se, ali su se norme menjale promenom senzibiliteta društva i nametanjem od autoriteta, autoriteta sile ili autoriteta znanja i ubedljivosti. Tako su i religiozne norme prihvatane, teško je reći šta je više primenjivano, sila ili učenje. Osećaj za pravdu se razvija kod male dece već u prvim godinama života dok još nemaju ni ideju o nekakvim religioznim učenjima, dok nemaju pojma da neko veruje bezpogovorno, deci su roditelji vrhovno "božanstvo" ali ga ga stalno stavljaju na probu, iskušenje pa postepeno grade svoj odnos prema tom autoritetu, zadržavaju i odbacuju delove "zapovesti". Učenje se prvo zasniva na iskustvu pa se kasnije sistematizuje u znanja koja se mogu prenositi ali i menjati i dopunjavati, važi za moral, filozofiju, fiziku, astronomiju, medicinu. Na početku ove rasprave je stajalo mišljenje da je uslov za veliki skok, prestanak ratovanja i prihvatanja mirnog života da nestanu religije, ukidanje religija. Proces koji vodi nestanku religija teče, barem religija kakve danasvladaju svetom, do kad će trajati je nepredvidivo, barem za mene, a ako bi se išlo na nasilno ukidianje religija to bi značilo nove ratove.

Ovo može i bez hleba da se jede.

Moraš da kažeš kog datuma i u koliko sati, stranke nastaju, nestaju, dele se, udružuju se i razdružuju na dnevnom nivou, a pozicije menjaju i češće. Iz DS u vreme gubitka vlasti nastalo je najmanje 10 stranaka, što direktno što kasnijim cepanjem tih novonastalih, još je preteklo članova, odnosno istaknutih članova, da se prišljamče SNSu, dobiju neku poziciju u vlasti. Imam još izazovniji zadatak za nekog ko pomno prati genezu stranaka, da pored trenutne pozicije napravi i grafikom kako su nastale, ko je iz koje stranke izašao, sa kom se udružio i šta je stvorio, koliko je promenio poziciju na političkom spektru.

Imam utisak da je odgovor na pitanje zašto ljudi ratuju skoro isto nemoguće dati kao i na pitanje zašto ljudi žive, i jedno i drugo su pojave koje su tu, oduvek, u raznim modalitetima, iz različitih pobuda nastaju, svaki se na svoj način odvija i okončava i uvek započinje novi. Nastanak ljudske vrste, a i odstalih, zasnovan je na nasilju, ostaje najjači, snaga se može izražavati i u jačini udarča, daljibni bacanja kamena ili koplja, sposobnosti da se stigne i utekne, veštini ubeđivanja drugih, korišćenju znanja i tehnologije. Današnj pojam pravne države, jednakosti, ravnopravnosti, pred zakonom nastao je sa ciljem da zaštiti poziciju onih koji su stekli prednost, kraj ratova slavimo kao pobedu mira, slobode i pravde a okončavaju se potvrđivanjem rezultata, pobednici zadržavaju stečenu prednost. Nekad je jača strana ona na kojoj manjina raspolaže većom moći, a nekad prevagne moć većine izražena u brojnosti. Ideologije, religije, tehnologije su sredstva za pripremu, opravdanje i vođenje rata, želja za moći je pokretač pojedinca koji odlučuje.

U najdemokratskijoj državi bih očekivao da se hapsi po krivičnom zakonu a ne po zakonu verovatnoće. Mada, mogu Kurti i Vučić da hapsi i po zakonu gravitacije.

Podneta je optužnica i za njih, zatraženo po 3 godine zatvora. @Kronostime, brži si.

Nekih decenija je bila Alasova za matematiku. ili sam zaboravio?

Može sada dobar deo komunikacije, dostavljanja i preuzimanja podataka sa poreskom upravom, APRom, CROSO, Bankama, Katastrom da se obavi elektronski, mejlom ili povezivanjem na portal. Čujem da ima dosta problema sa sistemom elektronskog fakturisanja, samim tim automatskom prijavljivanja PDV, ali tako je bilo i sa prijavama poreza i doprinosa na plate pa je brzo usavršeno da radi bez zastoja. Iz mog iskustva, vidim da je zdravstvo sve segmente pokrilo elektronikom ali vidim i da to ne radi ni približno dobro, jedino što recept ne moram d anosim u papiru, sve izveštaje, analize, snimke( i na CD) moram da nosim od jednog do drugog doktora a sve to postoji negde u sistemu, da li je sistem loše napravljen ili korisnici nisu obučeni da ga koriste, to ne znam. Nešto zbog čega sam stresove dobijao, registracija auta, čekanje po više sati na nekoliko šaltera, više papira, uplata, popunjavanje, potpisivanje, sada obavim tako što oteram auto na tehnički pregled, potpišem jedan zapisnik, popijemm kafu i dobijem saobraćajnu dozvolu. Naravno i platim, prislonim karticu na terminal i gotovo. Ima i loših primera, neažurnih podataka na sajtovima, zastoja u radu, besmislenih procedura. Evo sada je aktuelno, idu izbori, treba podeliti penzionerske kartice, čeka se mesecima, aplikacija je jednostavna, uneseš par podataka u formu na sajtu PIO, a onda ideš na šalter da pitaš jel urađena pa ponovo ako nije, sad najavljuju revolucionarno rešenje, dostavu kartica poštom, morao neki trust mozgova da zaseda da smisle tako genijalan plan. A, zašto nije rešeno tako da skineš aplikaciju na mobilni, registruješ se pomoću dva podatka i imaš instaliranu karticu, ako hoćeš da je imaš fizički izabereš opciju da je dostave poštom ili da odeš lično u zakazano vreme. Kolikogod delovalo nebitno, često koristim autoput, dešavalo mi se da više vremena izgubim na naplatnoj rampi nego u vožnji, onda sam preša na ENP, prvo pripejd, sada plaćanje karticom dako da mi se automatski skida sa računa svakih 15 dana trošak putarine. Moja banka nema šaltere za uplate i isplate, sve se radi preko bankomata. edit: Ovo bi trebalo prebaciti sa corona zajebancija na digitalna zajebancija

Nekad su hapsili i tukli uhapšenog da prizna, ovog će da tuku da ne prizna.

Podela nadležnosti, između države i lokalnih zajednica bila je, ne idealno, ali sasvim pristojno, uređena u SFRJ, s tim što je postojao nivo savezne države i nivo država članica federacije, republika. Opštine su imale izvorne prihode, od poreza na imovinu, poreza na lične dohodke, deo poreza na dohodak koji stvaraju firme, zdravstvo, školstvo, javna bezbednost, lokalna infrastruktura je bila u nadležnosti opština, ali su osnove uređivane republičkim i saveznim zakonom. Nisu mogle opštine da oduče da osnovna škola traje 7 ili 9 godina, bilo je svuda 8, fondovi za adravstveno osiguranje su formirani na nivou regiona, racionalnije je nego na nivou opštine jer neke opštine ne bi mogle da plate lečenje dva komplikovana i skupa slučaja. Mehanički, reneti ovlašćenja i sredstva sa jednog mesta na 300, bez dobrog balansa, procene racionalnosti, održivosti, približno jednakih mogućnosti, stvorilo bi 300 spahiluka, feuda. Uvek se može ići i u krajnosti, zašto bi finansijska moć bila na nivou opštine, zašto ne na nivou mesne zajednice, granice, kontrola moći, lako je smisliti idealan sistem koji kontroliše neka viša sila a koja se ne vidi, napravimo savršen mehanizam i on radi, a odakle energija, kako se mehanizam održava, popravlja, kako se menjaju delovi. Ajde da kažemo da nije problem da bi u slučaju potpune vlasti na nivou opština jedan broj odmah otcepio od Srbije, OK, kažemo pravo većine na tom prostoru, bojim se da bi veći problem nastao u opštinama gde su interesi oštro podeljeni a nema kritične većine ni za jednu opciju, što se ne bi teritorije delile na manje, eto bilo bi bliže čistoj demokratiji, neposrednoj, sve dok ne dođemo do pojedinca, pa svako naplaćuje porez svakom prolazniku, svakom ko je u nekoj iznudici, svakom ko je slabiji. Ustavom iz 1974 i zakonom o udruženom radu je sasvim fino zamišljen jedam lep sistem, svi radimo, svi odlučujemo, na svim nivoima, šematski sam znao ko u moje ime odlučuje o školovanju moje dece na opštini, gradu, republici, državi, postojala je samo jedna mala greška, to nije moglo da funkcioniše u tadašnjim uslovima, održavano je neko vreme dok je postijala mapsolutna moć u jednom čoveku, posle se urušilo sve zajedno, voljom većine. Trenutno, nama je daleko da vlada ima i koristi nekakva ovlašćenja, da ministarstvo saobraćaja gradi puteve, da ministarstvo zdravstva gradi bolnice, da ministar bilo čega može da ode na televiziju i da izjavu, može samo da pročita ili uzdekamuje šta mu je rečeno. Valjalo bi da policija otkriva i privodi tužilaštvu kriminalce, da tužioci odlučuju o podizanju optužnice, da sudije donose presude u nekom razumnom roku.

Radoičiću bi bilo bolje da ga izruče Kosovu, Vučiću je isuviše veliki teret, neće moći da izdrži pritisak da ga izruči, a ne sme da ga izruči, postoji samo jedno rešenje nimalo prijatno za Radoičića.

Neće, da zaš.

Ovo ti neka nevidljiva životinja?

Spremaju se lokalni izbori: Predsednik opštine Kučevo podneo ostavku Gradonačelnik Smedereva podneo ostavku edit: SAZNAJEMO Terzić podneo ostavku na mesto gradonačelnika Kraljeva SAZNAJEMO Predsednik opštine Kučevo podneo ostavku zbog izbora

Pošto N! ne izdaje dnevne novine na njih se, valjda ne odnosi obaveza da izađu u crno-beloj boji.

Htedoh da napišem da je čudno da nisu onda i na web stranici stavili crno zaglavlj, pa ajde prvo da rifrešujem stranicu, kad ono, jesu, zacrnili su je. Još pre sam video da sajt Nova S ima crno zaglavlje, oni su valjda iz iste kuće kao N1, možda je samo pitanje vremena kad se ažurira stranica. edit: Novinsko-izdavačke organizacije koje izdaju dnevne novine dužne su da na dan žalosti svoje listove odštampaju u crnoj boji, navodeći na prvoj strani odluku o proglašenju dana žalosti i proglašenju njegovog obeležavanja.

Posle svega, Vučić će imati priču za svakog, Za ZApad, eto jesam obećao ali vidite s kim radim, na šta su sve spremni, ne smem da potpišem. Za Srbe sa severa, borim se kao lav, ali eto, ovi vaši tu su zasrali, ne mogu sve sam. Za Ruse, hvala na nesebičnoj pomoći, ali evo, ovaj vaš što sam ga postavio za direktora BIA, zapeo da izvede akciju, ja ga pustim, on napravi sranje. Za KFOR, rekao sam vam da sam za saradnju, eto javio sam kad kreću u akciju. Za prozapadne birače, uklonio sam ove što su pod sankcijama USA, šta hoćete više, ne mogu i Batu Gašića da dam. Kome je sad do izbora kam moramo da se ujedinimo svi. - . Dodaj dalje, ništa nije nemoguće.

Bolje da ih presele u Surčin.

Ako sam dobro čuo, danas u HRTovoj Potjeri u jednom pitanju se pominje litavski atletičar. Litva-litavski.

Ja bih rekao da podatak koji si izneo ne menja suštinu priče, da li je ljudska vrsta jedina ili spada u par procenata ili promila od ukupnog broja vrsta je, u datom kontekstu, nebitno. Činjenica je da dete prvih par godina nije sposobno da se samostalno hrani, ni narednih, preko nekoliko, da samostalno dođe do hrane, proizvede, prikupi, ulovi,, da žena koja rodi više dece u svom plodnom periodu ne bi imala mogućnosti ništa da privredi dok odgaja decu jedno za drugim, zato je pomoć dobrodošla. Obzirom na razvoj svesti i značaj naučenog kroz iskustvo ljudskoj vrsti nije dovoljan samo fizički rad, u periodu oslabljenih fizičkih sposobnosti na scenu stupa znanje i iskustvo.

Ne znam da li bi mogla gora da bude. Nema svesti i odgovornosti ni institucija ni pojedinaca. Postoje, tu i tamo, kontejneri za prikupljanje reciklažnog otpada ali i snimaka kako se sve odnosi u istim vozilima i reciklažni i obični otpad, navodno se naknadno razdvaja. Nigde informacije, snimka, gde se to razdvaja, šta se posle dešava sa tim otpadom, šta se prerađuje, u kojim pogonima, šta se dobija preradom. Jedino što verujem da se prerađuje je metalni otpad, ono što sakupljaju oni što kruže gradom i selima, razglas grni: Staro gvožđe, stari kumulatori, oni to plaćaju koliko-toliko, znači prodaju dalje, niko ne bi davao novac ako to ine iskoristi. Drugo što znam, površno, je da se plastični čepovi skupljaju u humanitarne svrhe, neko ih otkupljuje, prerađuje. Uvek postoje i dodatna pitanja, recimo, koja je ekološka cena papirne kese, koliko se drvne mase potroši za proizvodnju jedne kese, koliko energije, šta je nusproizvod, kakav ekološki otisak ostavlja proizvodnja papira. Bilo je članaka koji dovode u pitanje opravdanost nekih procesa koji na prvi pogled izgledaju ekološki prihvatljivim, na većinu nisam našao neki konačan odgovor. Recimo, koliko štete pravi proizvodnja električnih vozila i njihova reciklaža, isto za opremu za solarnu energiju, energiju vetra. Skoro je donet neki zakon ili uredba kojim se kazne za firme koje izbacuju otriv u reke smanjuju u nekom procentu, ne sećam se tačno kolikom, ali zvuči kao poziv na slobodno trovanje vode.

Da, izvinjavam se. Odgovorna lica HO Dečja srca su Ivana Rojević i Goran Rojević.

Uz to, prema javno dostupnim podacima, on preko preduzeća čiji je vlasnik koristi i dalje tri vile u Diplomatskoj koloniji, a jednu od njih koristi Fondacija Humana srca, koju vodi njegova ćerka Danijela Vasilijević.