Div

Pošto staje cena koštanja? Idi na Vučićev skup pa objasni penzosima ko su, šta i kakvi su. Ako ciljaš na forumske penzose promašio si, ne fudbal, nego stadion.

Proslave srpske nove godine u kafanama jeste milicija sprečavala i u Beogradu, dovoljno je bilo da vrši kontrolu radnog vremena, nisu dozvoljavali da Resava radi do jutra, Klub književnika, Šansa. Uglavnom se svodilo na zatvaranje u 11 ili 12, u nekoliko prilika i privođenje u stanicu, ako je bilo opiranja, "verbalnih delikataˇ ili preglasne muzike, nisam čuo da je ikom suđeno ni za prekršaj, a kamoli da je neko osuđen. Sam odlazak u crkvu niko nikome nije branio, slave, venčanja u crkvi, krštenja. Bivao sam na mnogim slavama, venčanjima, prisustvovao obredima, voleo sam da čujem dobro pojanje, a bio sam drug član do 8. sednice. U mojoj kući se nije slavilo niti je dolazio pop od nešto pre šesdesete, prestali su moji da slave po svojoj volji, niko im nije branio, otac nije bio član partije, majka jeste i dok su slavili i kad su prestali.

Milošević je samo odškrinuo vrata, koliko mu je odgovaralo, crkveni glavešine su bili bliži opozicionim strankama, SPO, DSS, DHS, na opozicionom Studiju B je non-stop bio neko iz crkve, bilo lokalni sveštenik bilo patrijarh, patrijarh je podržao studente, beše neki pop koji je bio u prvim redovima na demonstracijama protiv SPS, ali jesu blagoslovili vojsku i paravojne jedinice koje su odlazile na ratišta u Hrvatskoj i Bosni, jesu šetali kosti svetaca, držali propovedi u svakoj prilici sa naglaskom na srpstvo, svete srpske zemlje, mučenike, vladiku nikolaja, dražu i vojvode. Na velika vrata ih je uveo DOS, uvođenje veronauke, sveštenici u vojsci, bolnicama, osveštavanje državnih objekata, česmi, javnih WCa, stranačkih prostorija i svakakvih gluposti.

Mi smo to zvali - špulče i čunče od špulna, kalem i čunak.

Froncle - rese, (kao dete ja sam govorio, zavesa na rezance) dugme - puce, gumb

U pravu si za vatelin, ja sam ga zamenio sa flizelinom, to je lepljiva tkanina.

Cvišna je čvrsta tkanina, stavlja se u sakoe između štofa i postave, učvršćuje i drži oblik. Vatelin ima istu funkciju samo se ne ušiva več lepi za štof mlakom peglom, lepljiva je tkanina samo treb alipilo da se zagreje. edit: ispravka par postova niže.

I štepam i fircam.

Drikeri, paspul, cvišna, vatelin...

za koliko od 4000 ubejene dece je dokazano da ispaljuju rakete? Uz silne milijarde dolara, Hamas pravi raketne bacače od vodovodnih cevi, mi smo kao deca pravili prangije od tih cevi pa se svaka druga raspala prilikom paljenja šalitre, bilo i opečenih ruku i lica, a jedna od najmodernijih armija, sa najmodernijim oružjem ne može da se odbrani od vodoinstalatera. Toliko spinovanja udaljava fokus od stvarnih terorista, suštine problema, eventualnog početka traženja rešenja. Sad ćeš reći, nuđeno im je ovo i ono, oni izabrali Hamas, akoliko je drugih palestinskih lidera van izraelskih zatvora, koga da biraju, ostavljen im hamas ispod zemlje i bombe sa neba, veliki izbor.

Ajd, ne preteruj, šta, mi smo sedeli u bibliotekama, pozorištima i muzejima dok su kafane zvrjale prazne, jeste, sećam se.

I, smatraš decu od 12 godina za legitimne mete? Preventivna likvidacija dece, u čemu je onda razlika između ubica dece i civila sa jedne i druge strane, u tome što vojska najavi da će da bombarduje sever gaze, neka se za dva dana milion ljudi evakuiše. Najavljen zločin nije manje zločin.

Nisam znao ni za druga značenja ni za poreklo reči, znam da, ekstremno, suknja može da se sašije od komada u obliku kruga, u sredini se izreže manji krug koji odgovara širini struka, kad se doda pojas, porub i ostalo dobije se elegantna, zvonasta suknja. a, ispod, može i žipon da se obuče. mogu i čarape na štrumfle.

Ovaj tvoj post i Kronosov koji je iza njega su neko vreme stajali "u dva primerka", rifrešovao sam stranicu, i dalje, onda sam odgovorio na deo tvog posta, otprilike isto što sam i sada napisao. Posle 5-6 minuta više nije bilo mog posta niti vaših, dupliranih. Da, diplomatski odnosi su uspostavljeni, uz priču da imamo zajednički problem sa Iraelom, mislilo se na muslimane, šta bi drugo, ne znam tačan datum, prvi ambasador je bio Budimir Košutić, ako se dobro sećam. edit: Pokušavam da proverim podatak o Košutiću, nalazim samo da je bio član vlade Dragutina Zelenovića, od jula do decembra 1991. A, za ambasadora na Wiki piše: Мирко Стефановић, отправник послова, 1992. — 1997. а затим и амбасадор, 1997. — 2001.

Uz rizik da ponavljam obrisani post, pitam zašto je moj komentar obrisan, zbog sadržine ili u paketu sa dupliranim postovima, između ostalih i @fancy-jevig. A, samo sam izneo činjenicu, Jugoslavija nije imala diplomatske odnose sa Izraelom, posle 8. sednice je razmenila ambasadore, valjda već kao SRJ, videla je dobar uzor za rešavanje kosovskog pitanja. Onomad je Vučić bezrezervno podržao Izrael dok su i najveći podržavaoci imali neke rezerve, neko "ali", rizikovali bi, za razliku od Vučića, da budu banovani sa Foruma zbog relativizacije.

Ja nisam rekao da Palestinci, njihove terorističke grupe, ne žele i ne zazivaju uništenje Izraela, pritom ne misle samo na nestanak pravno-političke tvorevine već i suštinski, nestanak stanovništva. Ipak, mislim da palestinska politika nije dobar obrazac za kopiranje, nije svaki događaj, osuđen ili ne, dobar primer za ugled. Možemo da se pitamo i ovako, dobro -bačena je A bomba na JApan, to nije ocenjeno kao genocid, bombardovan je drezden, nije genocid, dakle Ruska invazija na ukrajinu je slična, nije genocid, znači li da je prihvatljiva. Ili nova upotreba A bombe.

Bez pola milijarde nema genocida? Uostalom, genocid je pravna formulacija, za mene kao pravnog laika, 10.000 ubijenih je previše kakogod da se kvalifikuje, pa i da se zove humanitarnom akcijom, nije bitno ubijenoj deci da li su ubijena u terorističkom napadu, akciji odmazde, genocidnom poduhvatu ili humanitarnoj akciji.

Da, istina je i to, no, ne bih poželeo svojoj niti bilo čijoj deci, da se na taj način školuju. Bolje neki univerzitet na kojem neće baš svaki uređaj u praksi proveriti, pa i te uređeje koje savladaju do savršenstva su pravili, konstruisali neki stručnjaci bez ličnog ratnog iskustva.

Ovako kako si napisao, neodređeno, npr: smatra se, upoređuje se, ukazuje, kritikuje se, sve možeš strpati i pod islamofobiju i pod antisemitizam, u krajnjem, kolikogod mi je svako rasizam, nacionalizam, i mnogi drugi ..izmi, stran, jedna je stvar mišljenje, druga delovanje, Hamas je počinio težek zločin, ubivši i otevši 1500 civila, Izrael je odgovorio ubivši i ranivši, ajde da idemo na 5000 civila, dece, žene. Hoće li sada da se smanji anzisemitizam, hoće li biti manje zločina ubuduće. Na ovom forumu se i ubistvo dece opravdava, to su legitimne akcije, civili podržavaju Hamas, deca su civili, znači podržavaju Hamas, znači... U više navrata je rešenje traženo u preseljenje Palestinaca u Egipat, kao, egipat ima neku moralnu obavezu da ih primo, zašto?, a Izrael ima moralno pravo da ih istrebi sa te teritorije, nešto špbije, nešto protera, nešto tako što stvori nemoguće uslove za život. Takođe, više puta je dovođeno u pitanje da i su Palestinci zaista Palestinci, treba li svako da dokaže DNK analizom kom narodu pripada, sam ne zna, ne može da odluči, što, naravno ne važi za Izraelce, oni su sigurno potomci izrailskih plemena, a nema komentara, barem pretpostavke šta je sa delom tih plemena koji su prešli na hrišćanstvo i na islam. Samo Izraelci imaju pravo da se vrate na teritoriju sa koje su proterani pre dva milenijuma, oni koji žive na istoj teritoriji nemaju pravo na svoju državu, njima je dovpljno što im je ostavljena mogućnost da žive na delu teritorije, ono što uglavnom ne prihvatamo kao argument, istorijsko pravo, pravo po sonovu vere na teritoriju u slučaju Izraela nam je nesporno. Jevreji su kroz istoriju više pogroma dožijavaliu hrišćanskim zemljama nego u islamskim, sve do stvaranja Izraela, tek tada je došlo da masovnog proterivanja Jevreja iz arapskih zemalja u koje su se naselili, između ostalog, i nakon pogroma u Evropi. Naravno, niti tvrdim da su danas Arapske zemlje i palestinski pokreti u pravu kada žele da Izrael nestane, time daju izgovor Izraelu da ne traži kompromis već "konačno rešenje", opet moram da naglašavam, ne svi Izraelci, ne sve stranke, ne sve vlade, kao ni svi Arapi sa druge strane, nisu ni sve palestinske frakcije krajnje radikalne, mir je moguć uz nešto diplomatskog napora i nešto finansija, manje diplomatskog napora nego što se ulaže u pravdanje postupaka, akcija, vojnih i terorističkih i manje para nego što se ulaže u naoruženje, koiko samo košta državu izrael što svi mladi, muški i ženski, provedu po tri godine u vijsci, ne samo koliko košta izdržavanje te vojske nego koliko se gubi što toliko mladih, obično veoma školovanih, gube vreme, ne bave se profesijom, gube i oni i država Izrael.

Ni da lista SPN dobije apsolutnu većinu ne bi se ništa desilo tako lako i tako brzo, nisu ni u toj koaliciji svi za priznanje Kosova, odnosno sprovođenje prihvaćenih sporazuma, a slobodu medija, nezavisne institucije, odnose sa zapadom i istokom svako vidi na svoj način, kao i borbu protiv korupcije, pljačke, trovanja vode, zemlje, vazduja. Iako me je iskustvo naučilo da nikada ne kažem da ne može biti gore, treba menjati jer bar nešto možda može da "ispadne" na bolje. Ako ništa drugo da vidim neke radikalske face kad dobiju obaveštenje da su izgubili. Odgovaram bez pitanja, jer nije meni upućeno pitanje, nisam ni "optimista" ni optimista.

Zašzo: "islamofobija".mislim, zašto pod navodnicima? Ali na isti način se radi i sa druge strane, svaka kritika Izraela je antisemitizam.

Mislim da Dragan jeste razumeo dobro, da postoji i može biti jednako razorna po psihu i život i zavisnost od društvenih mreža, kompjuterskih igara kao i od kocke, dakle zavisnost koja nije uzrokovana nekom supstancom kao alkohol, droga, duvan. Postoje kod svih oblika zavisnosti i različiti stepeni, svaki pušač je zavisnik mada neko puši pola kutije neko tri kutije dnevno, zavisnik je i onaj ko pije dve čašice alkohola dnevno ako je to redovno, traje dugo i oseća bilo kakvu nelagodu ako mu je uskraćena mogućnost da priušti te dve čašice. U nekom stepenu se može, relativno, lako osloboditi, bez fizičkih posledica, ali može se doći u fazu da kad ti je nedostupan kompjuter to može da izazove, nervozu, drhtavicu, dekoncentraciju, agresivnost i da dovede do težih posledica. Imamo teme o kladionicama i zavisnosti, bilo bi, verujem, bolje da nastavimo na nekoj od njih, možda i da se spoje. Imao sam prilike da vidim teške oblike i sam sam prošao kroz pušački staž od 40 godina i alkoholičarski od bar desetak, rešio sam sam, ne znam kako bih opisao, jeste to moja odluka ali je došla nekako, spontano, bez plana, pripreme, iz nekog razlog anisam imao one uobičajene krize koji mnogi apstinenti opisuju, pa mogu da kažem da sam se lako oslobodio. Poznavao sam neke ljude koji su morali na lečenje, došli do faze da ne mogu da funkcionišu ni sa ni bez alkohola, bez hvata drhtavica, totalno rastrojstvo, agresivnost, sa posle 2-3 čašice naltene gubitak svesti, a nikada se ne stane na dve-tri. Radi se o poznanicima, nisam bio blizak toliko da učestvujem u organizovanoj podršci, u jednom slučaju delimično da jer se radi o kolegi sa posla sa kojim sam se ponekad i pododično družio, a poslovno, tokom radnog vremena, a i nakon radnog vremena, više godina. Najteže je bilo nagovoriti ga da krene sa lečenjem, uspele su žena i sestra uz pomoć lekara, prijatelja, brzo je prihvatio grupne terapije, pravila ponašanja, ali se tek posle godinu dana moglo reći da je uspeli, nije više pio a nije više bio utučen i neraspoložen kao u početku. Nikakav konkretan savet ne bih smeo da dajem ovako, na neviđeno, em nisam stručan, em svaki čovek je slučaj za sebe, treba čoveka dobro poznavati da bi mogao da mu pružiš dobar savet, veliki je rizik od kontraefekta.

Ako se dobro sećam, libanski Druzi su vodili borbe protiv izraelske vojske 70ih i 80ih godina prošlog veka, svakako su jedna od strana u libanskom građanskom ratu. Valid Dumblat je bio jedan od vođa oružane grupacije Druza.

Nije ništa potpisao, boli ga ruka.

Pa, pošto ne mogu onako kako hoću, onda hoću onako kako mogu. Bilo je ideja, planova, želja za penzionersko doba, spremao se alat u radionic, puna je, prenatrpana, 5-6 bušilica, neke alatke stoje u originalnoj kutiji, neotpakovane, nešto koristim, čak najviše ove alatke koje zahtevaju solidan napor, motorna testera, trimer za travu, duvač-usisivač za lišće, perač pod pritiskom, povremeno se iznenadim kad otkrijem šta još ima u šupi, neka alatka na koju sam zaboravio, gomila elektromaterijala, okiten creva, ventila, spojnica, opet alata za sečenje i sastavljanje radi zalivanja. Pet godina u penziji, samo jedne sam uradio ponešto u bašti da mogu da kažem, e, zadovoljan sam, srećom, ima nekih voćki koje rađaju i bez ikakvog rada, raste neko višegodišnje cveće. Nabavio sam već neko semenje za narednu sezonu, ono što sam nabavio pre par godina još stoji, istekao rok , verovatno ne može više da klija, proveriću ako uspem da ga ubacim u zemlju. Planova ima i dalje, malo su redukovani, ostvariće se bar neki, sajtove prodavaca alata redovno posećujem, dobijam mejlove sa ponudama... Najvažnije je da mogu da se igram sa unučićima, neki dan sam pomogao unuku da otvori neku kutiju, on nije mogao, kad sam je otvorio a, on kaže: B'avo, deda, majstole, dobije snage i da poletim, ili kad unukica raširi rukice i osmeh, ništa nije teško, prestanu leđa da bole, nema bolje terapije. Malo se družim sa ljudima, od društva iz mlađih dana skoro niko nije vuše živ, nedostaje mi to druženje a nemam želju za novim, teško se naže zajednička tema, minimum saglasnosti, svestan sam da mi nije dobar izbor, ipak je izbor.